Milan Marinović izabran je za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Izveštaji nezavisnih institucija, na preporuku EK, našli su se pred poslanicima nakon 5 godina. Teme van dnevnog reda ponovo su zauzele vreme u plenumskoj raspravi, uz uvrede na račun institucija, medija i civilnog društva. Poslanici su u julu mesecu zasedali čak 19 dana i usvojili 26 različitih akata. Visoka aktivnost ovog meseca rezultat je odgovora Maje Gojković, predsednice Skupštine, na izveštaj Evropske Komisije. Kao što je i najavila, posle 5 godina izveštaji nezavisnih institucija ponovo su razmatrani u plenumu. Ipak, poslanici su tokom rasprave o izveštaju Poverenika, umesto o samom dokumentu više govorili o prethodnom Povereniku Rodoljubu Šabiću, koji je ove godine često bio predmet rasprave u plenumu, pomenuvši ga imenom čak 235 puta. Poslanici su dovodili u pitanje i potrebu za samim postojanjem ove institucije u Srbiji. Uz sve ovo, poslanici vladajuće većine, ali i opozicionih radikala ponovo su targetirali univerzitetske profesore, nevladine organizacije i medije govoreći da “ne misle dobro svojoj državi”. Bojkot dela opozicije nastavio se i ovog meseca. U julu je usledio i novi talas zloupotrebe skupštinskih procedura tokom plenumske rasprave, pa su tako poslanici vladajuće većine i radikala koristili i svoje pravo na repliku kako bi govorili van dnevnog reda. Poslanici su replicirali preko 500 puta ovog meseca, što je 5 puta više od ovogodišnjeg proseka. Najviše replika, imali su poslanica SRS Vjerica Radeta (96) i poslanik SNS Aleksandar Martinović (84). Za novog Poverenika izabran je Milan Marinović, koji je prethodno vršio dužnost predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, šest meseci nakon što je Rodoljubu Šabiću istekao mandat u decembru prošle godine. Marinović je kandidovan na predlog SNS. Pored njega se kao kandidatkinja ispred Odbora za kulturu i informisanje našla i Nevena Ružić, koju su na predlog preko 60 nevladinih organizacija, podržale poslaničke grupe Stranka moderne Srbije, Demokratska stranka i Socijaldemokratska stranka-Narodna stranka. Poslanički klub Pokret Socijalista-Narodna seljačka stranka-Ujedinjena seljačka stranka, koji je deo vladajuće koalicije, za Poverenika je kandidovao advokata Bojana Milosavljevića. Poslanici su imali prilike i da treći put ove godine premijerki Ani Brnabić i predstavnicima Vlade postavljaju poslanička pitanja. Đorđe Komlenski iz Pokreta socijalista postavio je pitanje o poslovanju televizije N1 i kablovskog operatera SBB, što je bila jedna od glavnih tema plenumske rasprave u julu. Pored toga, Đorđe Vukadinović iz poslaničke grupe Nova Srbija - Pokret za spas Srbije pitao je o slučaju mini hidroelektrana, a Aleksandar Stevanović (SMS) o članstvu Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Povodom obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula, ova tema postala je sastavni deo svakodnevne debate u Skupštini. Poslanici SRS iskoristili su ovu priliku da pored negiranja zločina, vređaju one koji ne dele njihov stav. Vojislav Šešelj vređao je u plenumu Aleksandru Čongradin, novinarku Danasa zbog njenog teksta na ovu temu rekavši, između ostalog, da bi “svakog ovakvog novinara, poslao na 20 godina robije”. Predsedavajući Vladimir Marinković nije iskoristio mogućnost sankcionisanja poslanika koju mu pruža Poslovnik, već je na Šešeljevo izlaganje odgovorio samo sa “hvala, profesore”. Njegova koleginica Vjerica Radeta je iz sličnog razloga vređala i narodnog poslanika SMS Vladimira Đurića, rekavši da zbog njegovih stavova treba “da ga pljune svako ko ga sretne”. Među usvojenim zakonima o kojima se najviše raspravljalo su Zakon o komunalnoj miliciji, kojim se uvećava broj nadležnosti pripadnika komunalne milicije i stepen ovlašćenja. Komunalni milicajci od sada mogu da obavljaju poslove bez uniforme, da upotrebe sprej sa nadražujućim dejstvom, kao što su biber sprej i suzavac, kao i da vrše audio i video snimanje. Zakon o izvršenju i obezbeđenju takođe je dobio izmene, od kojih su ključne nove mere sprečavanja korupcije u postupku i smanjenje iznosa zarade, odnosno penzije koji se može oduzeti u postupku izvršenja. Izmenama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ovo pravo dobile su i pojedine grupe pripadnika snaga bezbednosti koje prethodnim zakonom nisu bile obuhvaćene. Pored toga, usvojeni su i Zakon o trgovini i Zakon o elektronskoj trgovini.

Proleće u parlamentu: vruće teme i fatamorgana opozicije Od uvođenja kazne doživotnog zatvora, do ozakonjenog čašćavanja lekara, proleće u parlamentu obeležio je niz značajnih zakona. Opozicija je bojkotovala, a dnevno-političke rasprave van dnevnog reda i razračunavanje sa političkim neistomišljenicima i dalje su preovladavale plenumom. Epilog Izveštaja Evropske komisije za 2019. godinu je najava zaokreta u radu Narodne skupštine. Narodni poslanici su tokom proleća u plenumu radili ukupno 28 dana, 7 tokom aprila, 12 u maju i 9 dana tokom juna. Završena je Treća sednica i održane još tri redovne sednice, jedno vanredno zasedanje, kao i tri posebne sednice Narodne skupštine. Bojkot opozicionih poslanika nastavljen je i tokom čitavog proleća, sa nešto manje od 50 poslanika koji još uvek bojkotuju plenum i rad odbora. Tako je poslanička grupa Stranka moderne Srbije, izuzev Nenada Božića, prekinula bojkot u maju. Predsednica Skupštine u aprilu je sazvala Kolegijum Narodne skupštine, po drugi put u ovoj godini, kako bi se konsultovala oko daljeg rada parlamenta. Međutim, osim vladajuće većine, pozivu su se iz opozicije odazvali samo predstavnici poslaničkih grupa Srpske radikalne stranke i Liberalno-demokratske partije/Lige socijaldemokrata Vojvodine/SDA Sandžaka. U aprilu je došlo i do promena u poslaničkim klupama. Rasformirana je poslanička grupa Dveri izlaskom poslanika Srđana Noga i Zorana Radojičića, dok Zelena stranka sada ima dva mandata u Skupštini. Aleksandra Čabraja, izabrana u okviru liste Dosta je bilo da bi potom prešla u Klub samostalnih poslanika, postala je članica Zelene stranke. Svoj mandat će nastaviti da sprovodi van poslaničkih klubova. Najveća polemika ovog proleća povela se oko zdravstvene zaštite, izmena Krivičnog zakonika, kojim je uvedena kazna doživotnog zatvora, kao i oko izveštaja o Kosovu koji je predstavljen u plenumu. Usvajanjem Zakona o zdravstvenoj zaštiti na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2019. godini, narodni poslanici su ozakonili i praksu čašćavanja lekara nenovčanim poklonima, u maksimalnom ukupnom iznosu do jedne prosečne mesečne plate. U okviru Četvrte sednice, poslanici su najviše raspravljali o Zakonu o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji je ministar finansija Siniša Mali predstavio kao „najbolje moguće rešenje“, „s obzirom na date okolnosti“, a opozicioni poslanici oštro kritikovali, smatrajući da se njime samo delimično rešava problem građana. Usvojene su i promene Zakona o žičarama za transport lica kojima se Ministarstvu građevinarstva omogućava da bez saglasnosti drugih nadležnih ministarstava (poput ministarstva za životnu sredinu i poljoprivredu) propisuje zahteve u vezi sa procedurama pri gradnji žičara. Maj je obeležila rasprava o predloženim izmenama Krivičnog zakonika, Zakona o sprečavanju korupcije, kao i Zakona o glavnom gradu. Najveća rasprava tokom Pete sednice povela se oko uvođenja kazne doživotnog zatvora u pravni sistem Srbije. Iako se ova kazna odnosi na veći broj krivičnih dela, poslanici vladajuće većine diskutovali su gotovo isključivo o izmeni kazne za silovanje i ubistvo dece i nemoćnih, naglašavajući slučajeve stradale dece o kojima su mediji izveštavali. Tako je ime Tijane Jurić tokom sednice pomenuto čak 160 puta. S druge strane, stručna javnost kritikovala je uvođenje doživotne kazne zatvora, govoreći da su u pitanju populističke izmene. Plenum Skupštine je i tokom proleća bio pozornica za dnevno-političke rasprave. Tako su poslanici Srpske napredne stranke u aprilu iskoristili priliku da iz poslaničkih klupa pozovu građane na miting Budućnost Srbije, uz poruku “Dođite večeras da pokažemo snagu i podršku koju ima SNS”. U danu za raspravu o korupciji tokom sednice u maju, poslanici su 159 puta spomenuli Dragana Đilasa i njegovu tzv. kupovinu poslaničkog kluba i stranke. Tema tokom rasprave o izmenama Zakona o glavnom gradu bile su bivša i sadašnja lokalna vlast, a u toku pretresa odluka o prestanku funkcije predsednika sudova poslanici su značajan deo rasprave posvetili učešću sudije Apelacionog suda Miodraga Majića u emisiji Utisak nedelje čija su tema bile već usvojene izmene u Krivičnom zakoniku. Poslanici su govorili o radu sudije Majića, dovodeći u pitanje njegov integritet, kao i o radu i finansiranju Centra za pravosudna istraživanja, čiji je Majić član, ali i drugih nevladinih organizacija. Rasprava o dnevno-političkim temama nastavljena je i tokom diskusije o predlogu zakona o nauci i istraživanjima, diskusijom poslanika o akademskoj karijeri Jova Bakića, docenta Filozofskog fakulteta. Krajem juna započeto je i 12. vanredno zasedanje, a na dnevnom redu našli su se i predlog zakona o komunalnoj miliciji, kao i predlog zakona o nauci i istraživanjima. Iako je uočeno da praksa objedinjene rasprave o svim tačkama dnevnog reda više nije dominantna, ostaje pitanje da li će se zaista nastaviti sa unapređenjem rada u parlamentu imajući u vidu nedostatak međupartijskog dijaloga. Tokom proleća održane su tri posebne sednice. U maju je održana posebna sednica posvećena poseti predsednika Državne dume Federalne skupštine Ruske federacije, a u junu posebne sednice posvećene Kosovu i razmatranju izveštaja nezavisnih institucija. Dvadeset druga posebna sednica u Jedanaestom sazivu održana je 3. juna povodom Izveštaja o Kosovu i Metohiji, koji je Skupštini podnela vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Izveštaj o Kosovu je poslednji put raspravljan u plenumu 2013. godine, kada je tadašnji predsednik Vlade Ivica Dačić obrazlagao Izveštaj o procesu političkog i tehničkog dijaloga sa privremenim institucijama u Prištini. Iako su prisustvovali celoj sednici, predstavnici Vlade nisu se uključili u raspravu ovog puta. Skupštini se prvi obratio predsednik republike Aleksandar Vučić, govorom od 2 sata i 25 minuta u kome je pričao o istorijskim događajima, demografskoj strukturi stanovništva ove oblasti kroz istoriju, zatim ulaganjima finansijskim sredstvima Vlade Srbije, kao i na dva različlita scenarija razvoja odnosa sa Albancima. Međutim, nije bilo reči o konkretnim koracima koje vlast planira da preduzme u ovim pregovorima. Na dvadeset četvrtoj posebnoj sednici usvojeni su godišnji izveštaji o radu tri nezavisne institucije, Državne revizorske institucije, Fiskalnog saveta i Komisije za zaštitu konkurencije, zajedno sa predlozima zaključaka nadležnih odbora. Početak juna obeležio je godišnji Izveštaj Evropske komisije za 2019. godinu, koji je posebno naglasio zabrinjavajuće trendove u radu parlamenta, poput nedostatka međupartijske debate, bojkota opozicije i narušene kontrole nad radom Vlade, te pozvao na hitne izmene ove negativne prakse. Državni vrh, uključujući predsednicu Narodne skupštine, u prvoj nedelji juna najavio je zaokret u radu parlamenta i prestanak negativnih praksi. Skupštinski odbori su tokom juna organizovali dva javna slušanja, mehanizam koji je znatno zapostavljan tokom prethodnih godina. Odbor za spoljne poslove organizovao je javno slušanje na temu “Predstavljanje prvog nacionalnog izveštaja o sporovođenju Ciljeva održivog razvoja”, a Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj sproveo je javno slušanje o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima. Iskorišćen je i institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu, koji nije upotrebljen tokom redovnih sednica ni u aprilu ni u maju, već tek poslednjeg četvrtka u junu. Poslanici su predstavnike Vlade između ostalog pitali o specijalizacijama za lekare, prodaji Komercijalne banke, sporazumima o izvozu poljoprivrednih proizvoda i reformi izbornog procesa, a na sednici je učestvovala predsednica Vlade Ana Brnabić sa ministrima, međutim bez potpredsednika Vlade.

U ovom dokumentu predstavljeno je 46 konkretnih i sprovodivih preporuka za unapređenje rada Narodne skupštine, sa fokusom na postupak izrade, diskusije i usvajanja zakona, kao i sprovođenje kontrole nad izvršnom vlašću. Preporuke su rezultat dugogodišnjeg istraživanja i praćenja rada Narodne skupštine u okviru inicijative Otvoreni parlament, zatim i aktivnosti narodnih poslanika i funkcionisanja skupštinskih mehanizama i procesa, te analize komparativne prakse i najboljih međunarodnih standarda. Spisak preporuka predstavljen u ovom dokumentu nije konačan niti iscrpan, već ograničen na prioritetne preporuke za koje CRTA veruje da mogu biti sprovedene u najkraćem mogućem roku, uz postojanje političke volje, spremnosti na dijalog i međusobnog razumevanja svih relevantnih aktera.

Bojkot dela opozicionih poslanika nastavljen i tokom marta, dok je u sali nastavljeno sa zloupotrebom procedura i diskusijom o temama van dnevnog reda. Na dnevnom redu našla su se i dva predloga poslanika opozicionog LSV-a. Prolećno zasedanje počelo je uz nastavak bojkota opozicije, pa je tako petina poslaničkih klupa ostala prazna. Trenutno 55 od ukupno 88 poslanika opozicije učestvuje u bojkotu parlamenta. Obesmišljavanje uloge parlamenta nastavilo se i u martu, pa smo ponovo mogli da čujemo više o temama van dnevnog reda nego o zakonima koji bi trebalo da budu u centru pažnje poslanika. Nakon 4 godine, a prvi put u aktuelnom sazivu, na dnevnom redu sednice našli su se i predlozi akata opozicionih poslanika Nenada Čanka, Olene Papuge i Nade Lazić. Predsednica skupštine zakazala je sednicu posvećenu iskuljučivo problemima Vojvodine, na zahtev poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine koji su joj početkom februara uputili u otvorenom pismu. Održana je sednica sa dve tačke dnevnog reda: Predlog Rezolucije NSRS o Vojvodini i Predlog Zakona o finansiranju AP Vojvodine, čiji je Ustavom predviđen rok za donošenje istekao još 2008. godine. Ova sednica nije bila specifična po stanju demokratije i kulture dijaloga u parlamentu. Preovladala je rasprava radikala i poslanika LSV o istoriji Vojvodine, kao i o tome da li je ovaj zakon plagijat. Predlozi akata o Vojvodini nisu usvojeni.

Mesečni pregled rada parlamenta u februaru 2019. godine donosi vam novi broj biltena "Parlament pod lupom". Početak godine u parlamentu obeležava bojkot dela opozicije, što je dovelo do toga da su u februaru 2019. godine, u okviru Jedanaestog vanrednog zasedanja, neke poslanicke klupe ostale prazne. Dok će bojkot sigurno obeležiti prolecno zasedanje koje pocinje u martu, deluje da neće izostati ni zloupotreba parlamentarnih procedura, kao ni skretanje diskusije na teme koje se ne nalaze na dnevnom redu. Osim toga, vanredno zasedanje je pokazalo da izostanak poslanika opozicije koincidira i sa izostankom amandmana koje su poslanici vladajuće većine koristili tokom čitave 2018. godine, kako bi sprečili svrsishodnu plenarnu debatu.

U trećem broju biltena vam predstavljamo kako je izgledao mesec decembar 2018. godine u Parlamentu, ali želimo da vas podsetimo na to kako je izgledala čitava parlamentarna godina za nama. Kršenje parlamentarnih procedura i zloupotrebe Poslovnika obeležili su 2018. godinu u kojoj su poslanici izglasali 218 zakona od čega 103 po hitnom postupku. Amandmani “sa posebnim osvrtom” i objedinjavanje rasprave u načelu za veliki broj tačaka dnevnog reda koji nisu međusobno povezane i po oblasti slične postali su sastavni deo svake sednice. Na taj način je vreme za raspravu o zakonima svedeno na minimum. Početak godine obeležili su izbori u Beogradu, a među poslanicima se povela polemika zašto nema skupštinskih zasedanja. Dok je potpredsednik Narodne skupštine i poslanik SNS-a Veroljub Arsić isticao da zasedanja nema jer niko nije podneo zahtev da se vanredna sednica održi, poslanici opozicionih partija su upozoravali da na taj način vladajuća stranka sprečava da se u javnosti govori o “neugodnim pitanjima” u predizbornoj kampanji. Prva sednica u 2018. godini održana je na početku redovnog zasedanja – u martu. Tad su poslanici usvojili i preporuku Agencije za borbu protiv korupcije da se razreši generalna sekretarka Svetislava Bulajić zbog zloupotrebe službene dužnosti. Novi generalni sekretar koji bi zamenio Svetislavu Bulajić, do kraja godine, nije imenovan. Sukobi među poslanicima kulminirali su napadima radikala na poslanicu DS-a Aleksandru Jerkov, jer je na sednici pitala kad će biti oduzet mandat Vojislavu Šešelju zato što je osuđeni ratni zločinac. Podsetimo da je Mehanizam za međunarodne krivične sudove pravnosnažno osudio Vojislava Šešelja na 10 godina zatvora. S obzirom na to da je tada aktuelni ministar finansija Dušan Vujović podneo ostavku, poslanci su u maju izabrali Sinišu Malog za novog ministra finansija. Iako su poslanici, ali i mnoge javne ličnosti ukazivali na sve afere u kojima je Siniša Mali uključen, to nije bila prepreka za postavljanje Malog za ministra. Nepoštovanje procedura i zloupotreba Poslovnika nastavljeno je i tokom vanrednih sednica. Iako je usvojen veliki broj zakona, poslanici su više vremena proveli hvaleći Vladu i predsednika, raspravljajući o Mehi Omeroviću i međusobnim vređanjima. Drugo redovno zasedanje nije bilo ništa drugačije. Poslanici su na brzinu usvojili nekoliko važnih zakona, kao što su Zakon o lobiranju, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti... Stručna javnost i nevladine organizacije upozoravali su na to da su neka od predloženih rešenja loša, ali o ovim zakonima nije vođena rasprava u pojedinostima. Sveobuhvatna rasprava nije vođena čak ni o najvažnijem zakonu u državi – Zakonu o budžetu za 2019. godinu. Ako posmatramo 2018. godinu, jasno je da Narodna skupština ne vrši nijedno od svojih zaduženja i da dalji trend narušavanja pravila i procedura nije ni moguć. (Ovaj op-ed je prvi put objavljen u dnevnom listu Danas, 1. januara 2019)

U parlamentu se donose odluke koje utiču na svakodnevan život svih građana i zbog toga je važno da ova institucija bude otvorena za sve. Međutim, i tokom ovogodišnjeg jesenjeg zasedanja svedoci smo isključivanja javnosti iz mnogih parlamentarnih aktivnosti. Zakoni u parlamentu se sve češće usvajaju po hitnom postupku, bez ikakve mogućnosti da se povede rasprava o aktima na dnevnom redu. Objedinjavanje rasprave u načelu i podnošenje velikog broja amandmana na prvu tačku dnevnog reda onemogućavaju poboljšanje i izmene zakona, te se gotovo svi usvajaju u onom obliku kao što ih je Vlada predložila. Iako tokom većeg dela novembra nije bilo aktivnosti u parlamentu, ono što je obeležilo ovaj mesec je prvo javno slušanje u ovoj godini i to o zakonu koji je odmah zatim uvršten u dnevni red sednice po hitnom postupku. Na istoj sednici poslanici će raspravljati i o Predlogu zakona o budžetu, ali i o još 61 tački dnevnog reda. U poređenju sa prošlogodišnjom sednicom na kojoj je usvojen budžet, broj zakona na dnevnom redu je dupliran. Time najvažniji zakon u državi, ali i mnogi drugi ostaju skriveni od očiju javnosti. Drugi broj biltena pokriva sednice, zakone o kojima se raspravljalo, analizu uticaja kodeksa ponašanja na rad poslanika, statistiku, kao i reagovanja inicijative „Otvoreni parlament“ na dešavanja u Skupštini. Ukratko, sve ono što se dešavalo u parlamentu tokom novembra meseca.

Jesenje zasedanje 11. saziva Parlamenta Srbije tokom 2018. godine motivisalo je tim inicijative “Otvoreni parlament” da paleti aktivnosti koje već sprovodi, doda još jednu - mesečni bilten. Tokom 2018. godine, Parlament intenzivno sprovodi zakonodavnu aktivnost, ali uz sve češće pojave zabrinjavajućih praksi. Među njima se ističe zloupotreba postojećih zakonodavnih procedura i opstrukcija rada Parlamenta (takozvani “filibustering”), učestala upotreba hitnog postupka za usvajanje zakona i objedinjene rasprave, kao i izbegavanje korišćenja mehanizama za sprovođenje parlamentarnog nadzora. Sva ova dešavanja su nas podstakla da na sistematičniji način pružimo javnosti pregled najbitnijih mesečnih događaja u Parlamentu i tako doprinesemo raspravi o kvalitetu rada i odgovornosti najvišeg predstavničkog tela. Bilten sadrži pregled plenumske rasprave i toka svake sednice u mesecu, zatim pregled zakonodavne aktivnosti i statistike, sažetke ključnih zakona koji su usvojeni u datom mesecu - kao što je Zakon o lobiranju, kao i kvalitativnu analizu odabrane prakse ili fenomena unutar Parlamenta - kao što je institut poslaničkog pitanja. Bilten će vas takođe držati u toku sa stavovima i reakcijama Otvorenog parlamenta, kao što je u prvom, oktobarskom broju, reakcija na Zakon o finansijskoj pomoći porodici sa decom. Prvi broj obuhvata pregled svih dešavanja tokom oktobra, kao i deo septembarskih aktivnosti Parlamenta - kada su održane jedna posebna i jedna vanredna sednica pre početka redovnog jesenjeg zasedanja - odnosno period od 21. septembra do 26. oktobra 2018. godine.

Predlog zakona o budžetu ušao je u skupštinsku proceduru 23.11.2018. godine. Rasprava o ovom zakonu samo je jedna od 62 tačke koje su se našle na dnevnom redu sednice zakazane za 27.11.2018. godine. Otvoreni parlament putem ove grafike nastoji da skrene pažnju na to da je i ove, kao i mnogih prethodnih godina, Vlada Republike Srbije propustila da na vreme usvoji Predlog zakona o budžetu za narednu godinu. Umesto do 1. novembra 2018. godine, Vlada je Predlog usvojila sa 20 dana zakašnjenja, čime je ponovo uticala na to da se skrati vreme koje poslanici imaju da razmotre ovaj najvažniji zakon u zemlji i pripreme se za raspravu u Parlamentu.

Narodna skupština Republike Srbije je najviše predstavničko telo. Narodni poslanici treba da zastupaju interese svih građana Srbije, osluškuje njihove potrebe i zahteve, predstavljaju ih u Parlamentu, raspravljaju i odlučuju o njima. Predstavnička uloga znači da glas građana treba da se čuje u Parlamentu. Predstavnička uloga Narodne skupštine je, pored kontrolne i zakonodavne, jedna od najvažnijih. U daljoj analizi govorićemo o jednom od mehanizma predstavničke uloge Narodne skupštine - direktnoj komunikaciji građana i narodnih poslanika, odnosno pitanjima koje građani upućuju svojim predstavnicima u Narodnoj skupštini.