Bojkot dela opozicionih poslanika nastavljen i tokom marta, dok je u sali nastavljeno sa zloupotrebom procedura i diskusijom o temama van dnevnog reda. Na dnevnom redu našla su se i dva predloga poslanika opozicionog LSV-a. Prolećno zasedanje počelo je uz nastavak bojkota opozicije, pa je tako petina poslaničkih klupa ostala prazna. Trenutno 55 od ukupno 88 poslanika opozicije učestvuje u bojkotu parlamenta. Obesmišljavanje uloge parlamenta nastavilo se i u martu, pa smo ponovo mogli da čujemo više o temama van dnevnog reda nego o zakonima koji bi trebalo da budu u centru pažnje poslanika. Nakon 4 godine, a prvi put u aktuelnom sazivu, na dnevnom redu sednice našli su se i predlozi akata opozicionih poslanika Nenada Čanka, Olene Papuge i Nade Lazić. Predsednica skupštine zakazala je sednicu posvećenu iskuljučivo problemima Vojvodine, na zahtev poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine koji su joj početkom februara uputili u otvorenom pismu. Održana je sednica sa dve tačke dnevnog reda: Predlog Rezolucije NSRS o Vojvodini i Predlog Zakona o finansiranju AP Vojvodine, čiji je Ustavom predviđen rok za donošenje istekao još 2008. godine. Ova sednica nije bila specifična po stanju demokratije i kulture dijaloga u parlamentu. Preovladala je rasprava radikala i poslanika LSV o istoriji Vojvodine, kao i o tome da li je ovaj zakon plagijat. Predlozi akata o Vojvodini nisu usvojeni.

Mesečni pregled rada parlamenta u februaru 2019. godine donosi vam novi broj biltena "Parlament pod lupom". Početak godine u parlamentu obeležava bojkot dela opozicije, što je dovelo do toga da su u februaru 2019. godine, u okviru Jedanaestog vanrednog zasedanja, neke poslanicke klupe ostale prazne. Dok će bojkot sigurno obeležiti prolecno zasedanje koje pocinje u martu, deluje da neće izostati ni zloupotreba parlamentarnih procedura, kao ni skretanje diskusije na teme koje se ne nalaze na dnevnom redu. Osim toga, vanredno zasedanje je pokazalo da izostanak poslanika opozicije koincidira i sa izostankom amandmana koje su poslanici vladajuće većine koristili tokom čitave 2018. godine, kako bi sprečili svrsishodnu plenarnu debatu.

U trećem broju biltena vam predstavljamo kako je izgledao mesec decembar 2018. godine u Parlamentu, ali želimo da vas podsetimo na to kako je izgledala čitava parlamentarna godina za nama. Kršenje parlamentarnih procedura i zloupotrebe Poslovnika obeležili su 2018. godinu u kojoj su poslanici izglasali 218 zakona od čega 103 po hitnom postupku. Amandmani “sa posebnim osvrtom” i objedinjavanje rasprave u načelu za veliki broj tačaka dnevnog reda koji nisu međusobno povezane i po oblasti slične postali su sastavni deo svake sednice. Na taj način je vreme za raspravu o zakonima svedeno na minimum. Početak godine obeležili su izbori u Beogradu, a među poslanicima se povela polemika zašto nema skupštinskih zasedanja. Dok je potpredsednik Narodne skupštine i poslanik SNS-a Veroljub Arsić isticao da zasedanja nema jer niko nije podneo zahtev da se vanredna sednica održi, poslanici opozicionih partija su upozoravali da na taj način vladajuća stranka sprečava da se u javnosti govori o “neugodnim pitanjima” u predizbornoj kampanji. Prva sednica u 2018. godini održana je na početku redovnog zasedanja – u martu. Tad su poslanici usvojili i preporuku Agencije za borbu protiv korupcije da se razreši generalna sekretarka Svetislava Bulajić zbog zloupotrebe službene dužnosti. Novi generalni sekretar koji bi zamenio Svetislavu Bulajić, do kraja godine, nije imenovan. Sukobi među poslanicima kulminirali su napadima radikala na poslanicu DS-a Aleksandru Jerkov, jer je na sednici pitala kad će biti oduzet mandat Vojislavu Šešelju zato što je osuđeni ratni zločinac. Podsetimo da je Mehanizam za međunarodne krivične sudove pravnosnažno osudio Vojislava Šešelja na 10 godina zatvora. S obzirom na to da je tada aktuelni ministar finansija Dušan Vujović podneo ostavku, poslanci su u maju izabrali Sinišu Malog za novog ministra finansija. Iako su poslanici, ali i mnoge javne ličnosti ukazivali na sve afere u kojima je Siniša Mali uključen, to nije bila prepreka za postavljanje Malog za ministra. Nepoštovanje procedura i zloupotreba Poslovnika nastavljeno je i tokom vanrednih sednica. Iako je usvojen veliki broj zakona, poslanici su više vremena proveli hvaleći Vladu i predsednika, raspravljajući o Mehi Omeroviću i međusobnim vređanjima. Drugo redovno zasedanje nije bilo ništa drugačije. Poslanici su na brzinu usvojili nekoliko važnih zakona, kao što su Zakon o lobiranju, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti... Stručna javnost i nevladine organizacije upozoravali su na to da su neka od predloženih rešenja loša, ali o ovim zakonima nije vođena rasprava u pojedinostima. Sveobuhvatna rasprava nije vođena čak ni o najvažnijem zakonu u državi – Zakonu o budžetu za 2019. godinu. Ako posmatramo 2018. godinu, jasno je da Narodna skupština ne vrši nijedno od svojih zaduženja i da dalji trend narušavanja pravila i procedura nije ni moguć. (Ovaj op-ed je prvi put objavljen u dnevnom listu Danas, 1. januara 2019)

Jesenje zasedanje 11. saziva Parlamenta Srbije tokom 2018. godine motivisalo je tim inicijative “Otvoreni parlament” da paleti aktivnosti koje već sprovodi, doda još jednu - mesečni bilten. Tokom 2018. godine, Parlament intenzivno sprovodi zakonodavnu aktivnost, ali uz sve češće pojave zabrinjavajućih praksi. Među njima se ističe zloupotreba postojećih zakonodavnih procedura i opstrukcija rada Parlamenta (takozvani “filibustering”), učestala upotreba hitnog postupka za usvajanje zakona i objedinjene rasprave, kao i izbegavanje korišćenja mehanizama za sprovođenje parlamentarnog nadzora. Sva ova dešavanja su nas podstakla da na sistematičniji način pružimo javnosti pregled najbitnijih mesečnih događaja u Parlamentu i tako doprinesemo raspravi o kvalitetu rada i odgovornosti najvišeg predstavničkog tela. Bilten sadrži pregled plenumske rasprave i toka svake sednice u mesecu, zatim pregled zakonodavne aktivnosti i statistike, sažetke ključnih zakona koji su usvojeni u datom mesecu - kao što je Zakon o lobiranju, kao i kvalitativnu analizu odabrane prakse ili fenomena unutar Parlamenta - kao što je institut poslaničkog pitanja. Bilten će vas takođe držati u toku sa stavovima i reakcijama Otvorenog parlamenta, kao što je u prvom, oktobarskom broju, reakcija na Zakon o finansijskoj pomoći porodici sa decom. Prvi broj obuhvata pregled svih dešavanja tokom oktobra, kao i deo septembarskih aktivnosti Parlamenta - kada su održane jedna posebna i jedna vanredna sednica pre početka redovnog jesenjeg zasedanja - odnosno period od 21. septembra do 26. oktobra 2018. godine.

U parlamentu se donose odluke koje utiču na svakodnevan život svih građana i zbog toga je važno da ova institucija bude otvorena za sve. Međutim, i tokom ovogodišnjeg jesenjeg zasedanja svedoci smo isključivanja javnosti iz mnogih parlamentarnih aktivnosti. Zakoni u parlamentu se sve češće usvajaju po hitnom postupku, bez ikakve mogućnosti da se povede rasprava o aktima na dnevnom redu. Objedinjavanje rasprave u načelu i podnošenje velikog broja amandmana na prvu tačku dnevnog reda onemogućavaju poboljšanje i izmene zakona, te se gotovo svi usvajaju u onom obliku kao što ih je Vlada predložila. Iako tokom većeg dela novembra nije bilo aktivnosti u parlamentu, ono što je obeležilo ovaj mesec je prvo javno slušanje u ovoj godini i to o zakonu koji je odmah zatim uvršten u dnevni red sednice po hitnom postupku. Na istoj sednici poslanici će raspravljati i o Predlogu zakona o budžetu, ali i o još 61 tački dnevnog reda. U poređenju sa prošlogodišnjom sednicom na kojoj je usvojen budžet, broj zakona na dnevnom redu je dupliran. Time najvažniji zakon u državi, ali i mnogi drugi ostaju skriveni od očiju javnosti. Drugi broj biltena pokriva sednice, zakone o kojima se raspravljalo, analizu uticaja kodeksa ponašanja na rad poslanika, statistiku, kao i reagovanja inicijative „Otvoreni parlament“ na dešavanja u Skupštini. Ukratko, sve ono što se dešavalo u parlamentu tokom novembra meseca.

Predlog zakona o budžetu ušao je u skupštinsku proceduru 23.11.2018. godine. Rasprava o ovom zakonu samo je jedna od 62 tačke koje su se našle na dnevnom redu sednice zakazane za 27.11.2018. godine. Otvoreni parlament putem ove grafike nastoji da skrene pažnju na to da je i ove, kao i mnogih prethodnih godina, Vlada Republike Srbije propustila da na vreme usvoji Predlog zakona o budžetu za narednu godinu. Umesto do 1. novembra 2018. godine, Vlada je Predlog usvojila sa 20 dana zakašnjenja, čime je ponovo uticala na to da se skrati vreme koje poslanici imaju da razmotre ovaj najvažniji zakon u zemlji i pripreme se za raspravu u Parlamentu.

Narodna skupština Republike Srbije je najviše predstavničko telo. Narodni poslanici treba da zastupaju interese svih građana Srbije, osluškuje njihove potrebe i zahteve, predstavljaju ih u Parlamentu, raspravljaju i odlučuju o njima. Predstavnička uloga znači da glas građana treba da se čuje u Parlamentu. Predstavnička uloga Narodne skupštine je, pored kontrolne i zakonodavne, jedna od najvažnijih. U daljoj analizi govorićemo o jednom od mehanizma predstavničke uloge Narodne skupštine - direktnoj komunikaciji građana i narodnih poslanika, odnosno pitanjima koje građani upućuju svojim predstavnicima u Narodnoj skupštini.

Kako izgleda plan budžeta za 2018. godinu?

Usvajanje dugo najavljivanih zakona tokom redovnog jesenjeg zasedanja, žustre rasprave, kako na plenarnim tako i na sednicama odbora, česti prekidi sednica, pauza u radu Narodne skupštine tokom trajanja kampanje za predsedničke izbore 2017. godine obeležili su prvih godinu dana rada novog, 11. saziva.

Otvoreno o javnim politikama Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Otvoreni parlament i Trag fondacija u okviru inicijative "Real say on policy" podržali su šest organizacija koje će analizirati javne politike i zakonodavni proces u oblasti ljudskih prava i građanskih sloboda. Ove analize treba da stvore uslove za unapređenje propisa i politika u različitim oblastima kako bismo kao društvo na bolji način odgovorili na potrebe samih građana. Analizirane oblasti su: • Ostvarivanje prava na rad • Država – podsticaj ili prepreka razvoju preduzetništva • Pravo na objektivno i pravovremeno informisanje • Mehanizmi učešća građana u neposrednom odlučivanju • Biračko pravo građana (aktivno i pasivno) Pred vama se nalaze izveštaji koji sadrže analize stanja u navedenim oblastima i mere učinak državnih organa i Narodne skupštine u prvih 6 meseci rada Vlade Republike Srbije.