Otvoreno o javnim politikama Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Otvoreni parlament i Trag fondacija u okviru inicijative "Real say on policy" podržali su šest organizacija koje će analizirati javne politike i zakonodavni proces u oblasti ljudskih prava i građanskih sloboda. Ove analize treba da stvore uslove za unapređenje propisa i politika u različitim oblastima kako bismo kao društvo na bolji način odgovorili na potrebe samih građana. Analizirane oblasti su: • Ostvarivanje prava na rad • Država – podsticaj ili prepreka razvoju preduzetništva • Pravo na objektivno i pravovremeno informisanje • Mehanizmi učešća građana u neposrednom odlučivanju • Biračko pravo građana (aktivno i pasivno) Pred vama se nalaze prvi izveštaji koji sadrže analize stanja u navedenim oblastima i mere učinak državnih organa i Narodne skupštine u prvih 100 dana rada Vlade Republike Srbije.

Otvoreno o javnim politikama Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Otvoreni parlament i Trag fondacija u okviru inicijative "Real say on policy" podržali su šest organizacija koje će analizirati javne politike i zakonodavni proces u oblasti ljudskih prava i građanskih sloboda. Ove analize treba da stvore uslove za unapređenje propisa i politika u različitim oblastima kako bismo kao društvo na bolji način odgovorili na potrebe samih građana. Analizirane oblasti su: • Ostvarivanje prava na rad • Država – podsticaj ili prepreka razvoju preduzetništva • Pravo na objektivno i pravovremeno informisanje • Mehanizmi učešća građana u neposrednom odlučivanju • Biračko pravo građana (aktivno i pasivno) Pred vama se nalaze prvi izveštaji koji sadrže analize stanja u navedenim oblastima i mere učinak državnih organa i Narodne skupštine u prvih 100 dana rada Vlade Republike Srbije.

Otvoreno o javnim politikama Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Otvoreni parlament i Trag fondacija u okviru inicijative "Real say on policy" podržali su šest organizacija koje će analizirati javne politike i zakonodavni proces u oblasti ljudskih prava i građanskih sloboda. Ove analize treba da stvore uslove za unapređenje propisa i politika u različitim oblastima kako bismo kao društvo na bolji način odgovorili na potrebe samih građana. Analizirane oblasti su: • Ostvarivanje prava na rad • Država – podsticaj ili prepreka razvoju preduzetništva • Pravo na objektivno i pravovremeno informisanje • Mehanizmi učešća građana u neposrednom odlučivanju • Biračko pravo građana (aktivno i pasivno) Pred vama se nalaze prvi izveštaji koji sadrže analize stanja u navedenim oblastima i mere učinak državnih organa i Narodne skupštine u prvih 100 dana rada Vlade Republike Srbije.

Otvoreno o javnim politikama Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Otvoreni parlament i Trag fondacija u okviru inicijative "Real say on policy" podržali su šest organizacija koje će analizirati javne politike i zakonodavni proces u oblasti ljudskih prava i građanskih sloboda. Ove analize treba da stvore uslove za unapređenje propisa i politika u različitim oblastima kako bismo kao društvo na bolji način odgovorili na potrebe samih građana. Analizirane oblasti su: • Ostvarivanje prava na rad • Država – podsticaj ili prepreka razvoju preduzetništva • Pravo na objektivno i pravovremeno informisanje • Mehanizmi učešća građana u neposrednom odlučivanju • Biračko pravo građana (aktivno i pasivno) Pred vama se nalaze prvi izveštaji koji sadrže analize stanja u navedenim oblastima i mere učinak državnih organa i Narodne skupštine u prvih 100 dana rada Vlade Republike Srbije.

Kako bi utvrdili da li su i u kojoj meri parlamenti napravili napredak u pogledu transparentnosti i otvorenosti svoga rada u periodu od godinu dana, treću godinu za redom Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) u okviru inicijative Otvoreni parlament sproveo je istraživanje o stepenu otvorenosti parlamenata u regionu “Indeks otvorenosti parlamenata 2016. – Srbija i region”. Otvorenost, kao jedan od principa dobrog upravljanja, je važan kriterijum u analizi stepena demokratičnosti institucija u jednom društvu. Otvorenost institucija omogućava građanima da budu informisani u vezi sa radom i sa svim procesima unutar institucija, da kontrolišu njihov rad, kao i budu uključeni u procese donošenja odluka. Parlament, kao telo izabrano od strane građana, zauzima centralno mesto u svakoj demokratiji. Jak i efikasan parlament ima ključnu ulogu u njenom jačanju. Parlament treba da bude snažan i otvoren, ne samo koristeći ovlašćenja koja ima u skladu sa Ustavom već i otvarajući se ka svim partnerima koje prepozna na putu unapređenja svoga rada. Cilj istraživanja “Indeks otvorenost parlamenata u Srbiji i regionu” je da utvrdi stepen otvorenosti parlamenata u Srbiji i zemljama regiona. Istraživanje se sprovodi treću godinu za redom. Jedan od ciljeva istraživanja jeste i da kroz kreiranje konkretnih preporuka parlamentima u Srbiji i regionu pomogne da unaprede svoj rad i parlament učine otvorenijim za javnost. Istraživanje je dostupno na srpskom i engleskom jeziku

Skupštinski odbori su koncipirani kao osnovna i najvažnija radna tela koja okupljaju stručne i zainteresovane narodne poslanike i omogućavaju im da se tokom svog mandata studiozno i kontinuirano bave uređivanjem određene oblasti javnih politika. Odbori su pozicionirani kao pokretači parlamentarne dinamike i procesa, ali i kao tela koja obezbeđuju stručnost, racionalnost i temeljnost u radu. Oni su istovremeno forum za kvalitetne rasprave o predlozima novih zakona, ali i forum u kojem će se razmatrati primena usvojenih zakona i problemi koji iz nje proizilaze. Centralna tema istraživanja jeste analiza načina funkcionisanja odbora u Narodnoj skupštini, njihovog političkog uticaja i ograničenja sa kojima se suočavaju u svom radu. Ciljevi istraživanja su da istraži uticaj koji odbori imaju na konačan tekst zakona kroz analizu načina na koji odbori razmatraju predloge zakona i da se analizira kontrolni proces koji se odvija u odborima. Važan element ovog istraživanja jeste i analiza mehanizama kojima se omogućava učešće građana u radu odbora Narodne skupštine Republike Srbije, kao i evaluacija uticaja koji građani imaju na ukupni zakonodavni i nadzorni proces. Krajnji cilj ovog istraživanja jeste traženje načina da se odborima u Narodnoj skupštini Republike Srbije udahne dodatna politička snaga i omogući da se ostvari bar deo potencijala ovih radnih tela. Istraživanje je dostupno na srpskom i engleskom jeziku.

Otvorenost parlamenata jedan od važnih preduslova u uspostavljanju snažne i stabilne demokratije jer podrazumeva osiguravanje inkluzivne građanske participacije i slobodnog građanskog društva. Demokratski parlamenti treba da obezbede adekvatnu predstavljenost, da budu transparentni, efikasni i da polažu račune građanima. Mogućnost građana da prate i nadgledaju rad parlamenta predstavlja snažan mehanizam odgovornosti i podsticaj za bolje rezultate. Cilj istraživanja “Indeks otvorenost parlamenata u Srbiji i regionu” je da utvrdi stepen otvorenosti parlamenata u Srbiji i zemljama regiona. Istraživanje se sprovodi drugu godinu za redom. Jedan od ciljeva istraživanja jeste i da kroz kreiranje konkretnih preporuka parlamentima u Srbiji i regionu pomogne da unaprede svoj rad i parlament učine otvorenijim za javnost.

Rezultati istraživanja sprovedenog 2015. godine pokazuju da, uprkos blagim naznakama pozitivnih promena, još uvek manje od trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća. Kao i prethodnih godina, jedini politički angažman u kome učestvuje više od polovine građana je glasanje na izborima. Istraživanje predstavlja svojevrsni prikaz demokratskog stanja društva. Mera u kojoj su građani i građanke spremni da se uključe u društvene procese, da iskoriste svoja građanska prava i utiču na donosioce odluka jeste pokazatelj “zdravlja” jednog društva. Cilj istraživanja je bio da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije: od glasanja na izborima do pokretanja konkretne akcije.

Skupštinski odbori su koncipirani kao osnovna i najvažnija radna tela koja okupljaju stručne i zainteresovane narodne poslanike i omogućavaju im da se tokom svog mandata studiozno i kontinuirano bave uređivanjem određene oblasti javnih politika. Odbori su pozicionirani kao pokretači parlamentarne dinamike i procesa, ali i kao tela koja obezbeđuju stručnost, racionalnost i temeljnost u radu. Oni su istovremeno forum za kvalitetne rasprave o predlozima novih zakona, ali i forum u kojem će se razmatrati primena usvojenih zakona i problemi koji iz nje proizilaze. Centralna tema istraživanja jeste analiza načina funkcionisanja odbora u Narodnoj skupštini, njihovog političkog uticaja i ograničenja sa kojima se suočavaju u svom radu. Ciljevi istraživanja su da istraži uticaj koji odbori imaju na konačan tekst zakona kroz analizu načina na koji odbori razmatraju predloge zakona i da se analizira kontrolni proces koji se odvija u odborima. Važan element ovog istraživanja jeste i analiza mehanizama kojima se omogućava učešće građana u radu odbora Narodne skupštine Republike Srbije, kao i evaluacija uticaja koji građani imaju na ukupni zakonodavni i nadzorni proces. Krajnji cilj ovog istraživanja jeste traženje načina da se odborima u Narodnoj skupštini Republike Srbije udahne dodatna politička snaga i omogući da se ostvari bar deo potencijala ovih radnih tela. Istraživanje je dostupno na srpskom i engleskom jeziku.

Analiza zakonodavnog procesa odnosi se kako na sadržaj zakona, tako i na način na koji se oni donose. Da li se prilikom donošenja zakona uvek poštuje demokratska procedura ili ne? Da li se konsultuje šira javnost ili ne? Ko piše zakone i po kojim procedurama? Ko usvaja zakone? Ovo su samo neka od pitanja na koja moramo da damo odgovor. U ovoj analizi pratimo proces donošenja zakona, počevši od pisanja takozvane radne verzije zakona do njegovog usvajanja s ciljem da rasvetlimo sve procedure i ustanovljene prakse u okviru zakonodavnog procesa, a naročito aktivnosti koje se odvijaju u okviru Narodne skupštine Republike Srbije. Centralna tema studije je donošenje zakona po hitnom postupku, pre svega zato što je ovaj model zakonodavne aktivnosti postao sve zastupljeniji u poslednjoj deceniji i iako bi trebalo da bude izuzetak, postao je pravilo.