Koliko je parlament posvećen informisanju građana o pristupanju Evropskoj uniji, a koliko su kvalitetni put zakona i nadzor koji parlament sprovodi nad Vladom u ovom procesu, čitajte u novoj analizi Otvorenog parlamenta.

Šta je obeležilo maj i jun u parlamentu? Ukidanje vanrednog stanja, štrajk glađu poslanika i zastupanje izborne i bojkot kampanje u holu Narodne skupštine ključna su dešavanja koja su obeležila maj i jun u parlamentu. U susret parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima u junu nije bilo skupštinskih zasedanja, dok su u maju održane dve sednice. Poslanici su tokom maja i juna radili ukupno tri dana i usvojili četiri zakona i dve odluke. Nakon što su 28. aprila potvrdili Odluku o uvođenju vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, narodni poslanici sastali su se šestog maja, da vanredno stanje ukinu. Uz Odluku o ukidanju vanrednog stanja, poslanici su na istoj sednici usvojili i Zakon o važenju uredaba kojim su ukinute mere iz 11 uredaba i istovremeno produženje važenje mera iz 15 uredaba koje je Vlada donela za vreme vanrednog stanja. Ipak, o zakonu i merama se nije mnogo čulo tokom rasprave u plenumu koja je obilovala uvredama, optužbama i etiketiranjem političkih neistomišljenika. Poslanici su tokom rasprave tražili i izveštaje i plan Vlade iz proteklog perioda, ali im, kako kažu, ništa od toga nije dostavljeno. Premijerka Ana Brnabić u diskusiji sa poslanikom Nenadom Konstantinovićem (Srbija 21) istakla je da je na najveći broj pitanja o merama, zašto su donesene i kako se implementiraju, odgovoreno “tokom svakodnevnih pres-konferencija”. Pre nego što je sednica i počela, u salu je uz zvuke pištaljke ušao lider Dveri Boško Obradović koji je, kako je kasnije rekao “dao podršku akciji bukom protiv diktature”, ali i najavio da svoj poslanički mandat neće završiti mirno. Iako je obezbeđenje izvelo Obradovića iz plenarne sale, dva dana kasnije lider pokreta Dveri nastavio je svoj “performans” na ulaznom stepeništu Parlamenta, uz podršku svojih kolega i pristalica. Neposredno pre početka Druge sednice Prvog redovnog zasedanja došlo je do verbalnog i fizičkog incidenta među poslanicima u kome pocepan sako poslaniku Narodne seljačke stranke Marijanu Rističeviću. Na eskalaciju tenzija reagovali su predstavnici najviših državnih organa, uključujući predsednicu Narodne skupštine Maju Gojović koja je pozvala nadležne da reaguju i zatražila od prestavnike Evropske unije da ocene “fašističko” ponašanje poslanika Obradovića. Otvoreni parlament najoštrije je osudio fizičko i verbalno nasilje, eksalaciju netrpeljivosti i neprihvatljivo ponašanje u plenumu kojim se nipodaštava ugled i značaj parlamenta, pozivajući na hitno smirivanje tenzija. Tog dana u plenarnoj sali ponavljano je da je na delu fašizam, a mogle su se čuti i reči poput “horde fašista”, “vucibatine”, “čist ogoljen fašizam Hitlerovskog i ustaškog tipa”, “gnusni monstruozni čin”, ipak, opomena nije bilo. U diskusiji se ponovo najmanje čulo o predlozima zakona zbog kojih su se poslanici i sastali, odnosno o izmenama i dopunama zakona o izboru narodnih poslanika, izmenama zakona o lokalnim izborima, izmenama i dopunama zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i izmenama odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije. U ovakvoj atmosferi, samostalni poslanik Miladin Ševarlić osvrnuo se na navodnu izjavu predsednika Srbije o mogućem priznanju nezavisnog Kosova, te tražio hitnu sednicu. Pošto ga je predsednica Skupštine uputila da “nauči poslovnik”, Ševarlić je objavio da stupa u štrajk glađu. Nekoliko minuta kasnije pridružio mu se lider Dveri Boško Obradović, a zatim i poslanici Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Sandra Božić, sa zahtevom da tužilaštvo reaguje i pokrene tužilačku istragu protiv Boška Obradovića. Nakon dva dana, štrajku se pridružio i Ivan Kostić iz Dveri, tvrdeći da su pripadnici Srpske napredne stranke pokazali neistrajnost jer su izdržali samo dva dana. Njegov štrajk potrajao je devet dana. Time je jun u parlamentu obeležio presedan - tokom tri decenije obnovljenog višestranačja u Srbiji ukupno sedam narodnih poslanika je štrajkovalo glađu, od čega petoro u junu ove godine. U samo jednom danu, 10. maja 2020. na taj radikalni protestni čin odlučilo se čak četvoro poslanika. Ševarlić je posle jednog dana odustao od štrajka, negodujući jer su mu kako kaže, popularnije kolege oduzele slavu, dok su poslanici Srpske napredne stranke izdražali jedan odnosno dva dana kada su im zahtevi ispunjeni. Boško Obradović je podržao Ševarlićeve zahteve u vezi sa očuvanjem Kosova i Metohije u sastavu Srbije, ali je, po njegovim rečima, štajkovao i zbog kršenja Ustava, urušavanja demokratije i uputio zahtev za odlaganje izbora. Štrajk je potrajao jedanaest dana, a prekinuo ga je 20. maja zbog zdravlja i mira najbliže porodice, zadovoljan jer su ovim činom “razotkrili sistem u kome živimo, podigli pozornost međunarodne javnosti i otkrili nedemokratsko lice ove vlasti”. Da se zbog koronavirusa nisu odložili izbori, ovog juna Skupština Srbije dobila bi novi, 12. po redu saziv od obnove višestranačja. Prema preliminarnim rezultatima već je poznato ko će biti novi „stanari“ zdanja na Trgu Nikole Pašića, ali ovog meseca skupštinske aktivnosti bilo je samo u holu. Njega su koristili čak i narodni poslanici iz grupacija koje tvrde da saziv više nije aktuelan, pa se sve do 21. juna ovde vodila naizmenično izborna i bojkot kampanja, a posle toga čuli smo i analizu rezultata. Održano je ukupno 32 poslaničke konferencija za novinare, a od tog broja, 14 puta obratio se lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović. On je govorio o lošim izbornim uslovima, zatvorenosti medija i neopravdanosti bojkota ukoliko u njemu ne učestvuje cela opozicija. Radulović je iz skupštinskog hola svakodnevno vodio predizbornu kampanju, a kada njegova lista ipak nije prešla cenzus, zatražio je da se izbori proglase neuspelim i da se raspišu novi. On je ocenio da je na proteklim izborima došlo do masovnog falsifikovanja zapisnika i volje građana, pa je tako vlast mogla sama da odredi ko će od izbornih lista ući u Skupštinu, a ko ne. Samostalni poslanik Đorđe Vukadinović govorio da su „junski izbori igrokaz i režirana predstava“ i pozvao građane da bojkotuju izbore kao neslobodne i nedemokratske. On je tada upozoravao i da se epidemiološka situacija pogoršava, govorio o rizičnom derbiju pred 20.000 gledalaca bez mera zaštite i tražio da se izbori odlože. U junu je aktivan bio i poslanik Srđan Nogo, koji je najavljivao da će u subotu (20. juna) pred izbore građani na platou ispred Skupštine izabrati svojih 250 poslanika koji će onda ući u Skupštinu, verifikovati mandate i izabrati novu vladu i menjati ustav. Nogo je zaista ispred skupštine proveo dva dana sa određenim brojem pristalica, ali to nije dugo trajalo.

Od rasprave o oružju, do preispitivanja osnovne uloge narodnih poslanika u vanrednom stanju Manja aktivnost poslanika početkom prolećnog zasedanja, uvođenje vanrednog stanja i održavanje prve sednice za vreme vanrednog stanja ključna su dešavanja koja su obeležila mart i april u parlamentu. Poslanici su tokom marta i aprila radili ukupno pet dana i usvojili svega četiri zakona i dve odluke. Poslanici iz Socijaldemokratske stranke (SDS) Marko Đurišić i Nenad Konstantinović prekinuli su bojkot parlamenta nakon više od godinu dana neprisustvovanja plenumskim sednicama. U ovom periodu formiran je i novi poslanički klub Vojvođanski front - Srbija 21 koji čine poslanici Socijaldemokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. Slobodan Veličković, kandidat za narodne poslanike sa izborne liste “ALEKSANDAR VUČIĆ - SRBIJA POBEĐUJE”, dobio je mandat umesto koleginice iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, poslanice Vere Paunović, koja je preminula krajem februara. Intoniranjem nacionalne himne u skupštinskoj sali drugog marta otpočelo je redovno prolećno zasedanje. Između ostalog, na dnevnom redu prve redovne sednice našao se Predlog izmene Zakona o oružju i municiji, radi produženja rokova za preregistraciju. Poslanici su raspravljali o komplikovanim procedurama, o opštoj neobaveštenosti građana, ali i lenjosti sistema da ovakva pitanja reši. Zato su predlagači zakona Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica predložili da se rok za zamenu oružanih listova produži još dve godine, što je skupštinska većina podržala. Pored ovoga, usvojena su još dva međunarodna sporazuma i odluka o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije. Četvrtog marta predsednica Skupštine Maja Gojković je raspisala lokalne i parlamentarne izbore za 26. april. Republička izborna komisija, koja takođe radi u skupštinskim prostorijama, tokom marta je potvrdila devet izbornih lista, a aktivnost prekinula tek kada je 15. marta proglašeno vanredno stanje u celoj zemlji. Način proglašenja vanrednog stanja putem trojnog potpisa podstakao je u javnosti raspravu o različitim tumačenjima najvišeg pravnog akta zemlje, kao i o značaju i ulozi parlamenta. Od 250 narodnih poslanika, samo osmoro je potpisalo zahtev da se Skupština hitno sastane. Nakon završetka prve redovne sednice plenumskih zasedanja nije bilo do kraja meseca, a u domu Narodne Skupštine su se održavale samo konferencije za novinare lidera pokreta Dosta je bilo Saše Radulovića. U drugoj polovini marta poslanik Radulović se svakodnevno obraćao novinarima uz neizbežnu rečenicu da se Skupština sastajala i za vreme ratova, i u izgnanstvu i da je ovo prvi put da je Vlada uredbom suspendovala parlament. S druge strane, predsednica Skupštine obratila se jednim saopštenjem u kojem je citirala deo Ustava da se „odluke potvrđuju čim Skupština bude u mogućnosti da se sastane“. Jedan administrativni odbor, jedno zasedanje i desetine konferencija za novinare bile su aktivnosti narodnih poslanika tokom aprila. Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno imunitetska pitanja poslanici su odobrili smanjenje skupštinskog budžeta. Već na toj sednici poslanik Srpske radikalne stranke Nemanja Šarović upitao je šta se promenilo i kako sada mogu da se sastanu, a do tad nisu mogli, ali predsednik odbora Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke odgovorio je da je sve urađeno po zakonu i da se delovi uredbe o zabrani okupljanja ne odnose na narodne poslanike. Na prvom zasedanju za vreme vanrednog stranja poslanici su potvrdili, većinom glasova svih narodnih poslanika, uvođenje vanrednog stanja i svih uredbi koje je Vlada donela u borbi protiv koronavirusa. Dugo očekivana sednica bila je organizovana uz pune mere zaštite, na ulazu je svima izmerena temperatura, svi prisutni su dobili zaštitne maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju, a u plenarnoj sali poslanici su bili razdvojeni pleksiglasom. Ovoj sednici prvi put posle dužeg vremena prisustvovao je deo opozicije koja je bojkotovala rad skupštinskog plenuma, uključujući deo poslanika Demokratske stranke, Socijaldemokratske stranke, pokreta Dosta je bilo i Nove stranke. Dvodnevnu sednicu obeležila je rasprava o vanrednom stanju posle ubistva premijera, o opozicionim liderima, pre svega, Draganu Đilasu, o prvom maju, o ogromnoj ulozi Aleksandra Vučića u spašavanju života građana i nabavci respiratora. Ono o čemu nije bilo mnogo reči su 44 uredbe koje su poslanici razmatrali zajedno, objedinjene u jednom predlogu zakona, kao i rebalans budžeta koji je poslanicima upućen kao uredba i o njemu se tako i glasalo. Na neizbežno pitanje poslanika ko je procenio da Skupština ne može da se sastane u martu kad poslanici nisu ni pozvani, predsednica Vlade Ana Brnabić više puta je ponovila da bi zasedanje Narodne skupštine na početku pandemije bilo krajnje nebezbedno i neodgovorno zato što se, kako je rekla „tu ne radi samo o 250 ljudi, već verovatno o više od 500 ljudi koji su potrebni za administraciju, obezbeđenje i sve ono što mora da se organizuje jedna sednica Narodne skupštine.“ Predsednica skupštine Maja Gojković dodala je da ni jedan parlament u svetu nije zasedao u prisustvu svih poslanika, već su se eventualno sastajali šefovi poslaničkih grupa i ocenila da to kod nas ne bi bilo moguće. Poslanici okupljeni u Savezu za Srbiju, kao i deo poslanika Demokratske stranke ni prilikom ovog zasedanja nisu učestvovali u radu Skupštine, već su se novinarima obraćali u holu. Konferencije za novinare iskoristili su da ponave da su mere u vanrednom stanju bile drastične i neadekvatne, da je sve vreme trajala stalna politička kampanja vlasti, kao i da je očigledno da se i zasedanje Skupštine za to koristi.

Šta je obeležilo parlament tokom prva dva meseca 2020. godine? Burna zimska sezona u parlamentu je završena. Rad u skupštini obeležen je nizom nesvakidašnjih dešavanja - od usvajanja izbornih zakona do žustre rasprave poslanika sa ministarkom. Intenzivniji rad u januaru iznenađujuć je u ovo doba parlamentarne godine. U plenumu Narodne skupštine poslanici su radili 10 dana, što je znatno više nego prethodnih godina. Poređenja radi, u prve dve godine saziva nije zabeležena plenumska aktivnost u ovom periodu, dok su prošle 2019. godine, poslanici radili svega jedan dan u januaru. Tokom januarskih sednica mogli smo da čujemo ponovljene brojne kritike na račun dela opozicije koja je najavila bojkot predstojećih izbora, kao i javnih ličnosti čiji se nastupi ne sviđaju aktuelnoj vlasti. Bilo je reči i o predizbornim sumnjama, ali ipak najveću pažnju javnosti privukao je incident između ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović i poslanika Srpske radikalne stranke. Vidljivo je da su obračuni u parlamentu postali učestaliji poslednjih meseci. Ponašanja poslanika poput nezapamćene razmene uvreda između poslanika Srpske radikalne stranke i ministarke Mihajlović, otimanja transparenata predstavicama ministarstva ili skandala kada je Milorad Mirčić otpakovao i pred svima pokazao donji deo ženskog veša značajno utiče na poverenje građana u najviše zakonodavno telo. Ovaj incident istovremeno je ponovo potvrdio neophodnost usvajanja Etičkog kodeksa. Poslanici su prvi put ove godine, 30. januara, imali priliku da iskoriste institut poslaničkih pitanja. Sedam poslanika uputilo je usmena pitanja, dok je od devet prisutnih članova Vlade, sedam odgovaralo na postavljena pitanja. Bilo je reči o aktuelnom koronavirusu, ulaganjima u poljoprivredu, pomoći porodicama sa decom, evropskoj perspektivi i digitalizaciji škola. U Skupštini se ovog prestupnog, predizbornog februara, radilo intenzivnije nego inače. Naime od ukupno 20 radnih dana, poslanici su zasedali čak 17, organizovano je sedam vanrednih sednica, plus jedna poslednjeg četvrtka u mesecu kada su premijerka i ministri odgovarali na pitanja poslanika. Razmotreno je ukupno 60 tačaka dnevnog reda među kojima su i veoma važni i dugo očekivani zakoni. Organizovana su i dva javna slušanja, nekoliko bilateralnih susreta sa inostranim kolegama, a poslanici su se svakodnevno obraćali javnosti i na konferencijama za novinare. Februar u parlamentu obeležilo je i usvajanje izmena Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima. Dugoročno najvažnija među njima je odluka da će političkim partijama za ulazak u parlament biti potrebno tri odsto glasova, umesto dosadašnjih pet. Iako se na prvi pogled ne čini da je ta izmena suštinski značajna za građane, upravo će izmena cenzusa doneti neki potpuno drugačiji sastav Skupštine posle opštih izbora u 2020. godini, a pred sledećim skupštinskim sazivom naći će se, kako je najavljeno, brojne važne odluke koje ovaj saziv nije uspeo da završi. Vladajuća većina obrazložila je predlog za smanjenje izbornog cenzusa, kao želju da pruži priliku što većem broju političkih opcija da ima svoje predstavnike u parlamentu, i time doprinese većoj reprezentativnosti i demokratičnosti najvišeg zakonodavnog tela. Sa druge strane, opozicija, a naročito deo opozicije koji bojkotuje rad Skupštine, uverena je da ovaj potez predstavlja manevar vlasti koja će nižim cenzusom omogućiti manjim strankama da izađe na izbore, eventualno pređe cenzus i tako obezbedi legitimitet novom skupštinskom sazivu. Nevladin sektor najčešće je zamerao što se ovako krupne izmene donose u izbornoj godini jer je to suprotno primerima dobre evropske izborne prakse, iako je nesporno da nema izričite zakonske zabrane da se izborni zakoni menjaju nekoliko meseci pred izbore. Predstavnici organizacija civilnog društva koji su učestvovali u dijalogu vladajuće većine i opozicije u drugoj polovini prošle godine, istakli su i da ovaj predlog nije bio deo predloga razmatranih u okviru dijaloga. Još jedna važna promena kad je reč o izborima je da će se na izbornim listama sada naći najmanje 40 odsto žena, odnosno na svakih pet predložnih kandidata najmanje dve moraju biti žene. Istorijski značaj ove odluke ogleda se i u tome što je vladajuća većina izmene zakona usvojila na predlog opozicione poslanice Gordane Čomić, kao i u tome što je Čomić prekršila jednogodišnji bojkot mimo preporuke svoje Demokratske stranke. U februaru je donet zakon o ispitivanju porekla imovine, dugo najavljivan i očekivan, koji nije naišao na opšte odobravanje. Obrazlažući predlog zakona, ministar Nebojša Stefanović istakao je da će svaki građanin koji u tri godine stekne 150 hiljada evra ili više, a nema načina da dokaže kako ih je stekao, doći pod udar ovog zakona i da zaštićenih neće biti. Opozicija je zamerila što se zakon odnosi samo na fizička lica, pa ako neko ne poseduje ništa a njegova firma ima desetine nekretnina, ili ima imovinu u inostranstvu, ovaj zakon mu ne može nauditi. Poslanici opozicije koji učestvuju u radu Skupštine, u ovom slučaju najčešće poslanici Srpske radikalne stranke, ocenili su da je zakon o ispitivanju porekla imovine kao predizborni trik od kojeg nikada neće biti efekata. Poslanici SRS slično su okarakterisatli i predlog Zakona o nestalim bebama. Iako je sličnih komisija već bilo, poslanici SRS istakli sui da ne veruju u stvarnu nameru vlasti da nastavi davno započete istrage, već da se ovom temom bavi pred izbore kako bi dokazala evropskim institucijama da poštuje njihove preporuke. Vlast sa druge strane ističe da je ovakav zakon najbolje što trenutno može da ponudi, s obzirom na to da su se potencijalne krađe beba desile i pre 30 ili 40 godina, da su mnogi akteri eventualnog kriminala odavno mrtvi.

Šta je obeležilo jesenje zasedanje u parlamentu? Jesen u parlamentu obeležio je niz značajnih zakona, od uvođenja dualnog modela u visoko obrazovanje, do usvajanja budžeta za 2020. godinu, ali i zaobilaženje procedura, vređanje Univerzitetskih profesora, kao i i incident između poslanika Dveri i Srpske napredne stranke. Deo opozicije je nastavio bojkot, a dnevno-političke rasprave ponovo su preovladavale u plenumu. Narodni poslanici su tokom jesenjih zasedanja radili čak 61 dan: devet dana proveli su u plenumu tokom septembra, 19 tokom oktobra, 12 dana su radili u novembru i čak 21 dan u decembru. Ukupno je održano deset redovnih zasedanja, tri posebne sednice i tri vanredna zasedanja. Od početka septembra do kraja decembra narodni poslanici usvojili su 91 zakon, od kojih su dva usvojena po hitnom postupku. U septembru je održano jedno javno slušanje, dok su u novembru organizovana tri javna slušanja. Narodni poslanici imali su prilike da postave pitanja članovima Vlade samo dva puta - u novembru i decembru. Godišnji izveštaj o radu Poverenice razmatran je u plenumu tokom oktobarske sednice. Poslanici su na drugačiji način razmatrali izveštaj, u odnosu na rasprave o izveštajima ostalih nezavisnih institucija tokom julskih sednica, kada su dominirale dnevnopolitičke teme, a dovođena je u pitanje i potreba za postojanjem tih tela. Sa zaključenjem poslednje decembarske sednice izglasana su i tri nova člana Regulatornog tela za elektronske medije. Na predlog nadležnog skupštinskog odbora izabrana je Judita Popović, koju je predložila poslanička grupa LDP. Na predlog udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora izabran je Zoran Simjanović, a na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina Aleksandar Vitković. Bojkot dela opozicionih poslanika nastavljen je i nakon letnje pauze, sa nešto manje od 50 poslanika koji još uvek bojkotuju plenum i rad odbora. Poslaniku Srpske napredne stranke, Miroslavu Lazanskom, prestao je mandat pošto je izabran za ambasadora Srbije u Rusiji, a na njegovo mesto izabrana je Nevenka Kostadinova. Kuriozitet u plenumskim raspravama tokom jesenjih zasedanja bilo je redovno pominjanje, ali i vređanje, profesora i predstavnika akademske zajednice. Tako su poslanici Srpske napredne strane više puta upućivali optužbe na račun profesora Raše Karapandže i Univerzitetskih profesora Jova Bakića, Dubravke Stojanović, Čedomira Čupića i Radeta Veljanovskog. Ponavljanjem ovakvog ponašanja poslanika integritet Narodne Skupštine se urušava, a građani ostaju uskraćeni suštinske rasprave o zakonskim rešenjima koja se usvajaju u njihovom predstavničkom telu. Poslanici vladajuće većine su početkom septembra, tokom govora u plenumu, javno pozivali Srbe sa Kosova da glasaju za Srpsku listu na parlamentarnim izborima održanim na Kosovu. Ljiljana Malušić, poslanica Srpske napredne stranke navela je da je Srpska lista “produžetak politike našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića” i da Srbi “jedino tako mogu da opstanu na Kosovu i jedino tako mogu da žive život”, dok je njena koleginica Dušica Stojković (SNS) rekla da “svi koji učestvuju na nekoj drugoj listi rade isključivo za Albance, protiv interesa Republike Srbije”. I tokom oktobarskih sednica najviše vremena diskutovalo se o temama koje nisu bile na dnevnom redu. Između ostalog i o uzbunjivačima. Po Aleksandru Martinoviću, poslaniku SNS, Aleksandar Obradović, radnik valjevskog Krušika koji je javnost obavestio o malverzacijama u trgovini oružjem, ne može biti uzbunjivač, jer “nije se obratio nijednom državnog organu, nego je izašao u medije s lažnimi podacima da bi naškodio, u krajnjoj liniji, državi Srbiji.” Najveća polemika ove jeseni u plenumu bio je Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu.Poslanici su imali dovoljno vremena da se sa njim upoznaju, a u plenumu je razmatran kao jedina tačka dnevnog reda i to uz dvostruko vreme za raspravu. Ovo ipak nije nateralo opozicione poslanike da se vrate u poslaničke klupe, već su o budžetu govorili na konferencijama za medije u skupštinskom holu. Veći deo plenumske debate zauzele su pohvale vladajuće koalicije, čiji su poslanici skoro u svakom govoru naglašavali da je budžet razvojni, a ne izborni. Među usvojenim aktima u dembru, našle su se i strategije odbrane i nacionalne bezbednosti Srbije. Obe strategije potvrđuju vojnu neutralnost zemlje i želju Srbije da postane punopravna članica Evropske Unije. One utvrđuju i da će svi građani na neki način biti obučavani i uključeni u odbranu zemlje protiv različitih pretnji, od elementarnih nepogoda do malo verovatne oružane agresije. Redovno jesenje zasedanje završeno je verbalnim i fizičkim sukobom poslanika Dveri sa poslanicima Srpske napredne stranke u skupštinskom plenumu, poslednjeg radnog dana u 2019. godini. Povod za incident, a kasnije opšti metež, bilo je usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori i hapšenja poslanika Demokratskog fronta. Otvoreni parlament je najoštije osudio bilo kakav vid nasilja, kao i ponašanje poslanika koje značajno utiče na urušavanje poverenja građana u parlament. Ovaj incident predstavlja još jednu priliku za podsećanje na neophodnost usvajanja Etičkog kodeksa, kao ključnog koraka na putu ka unapređenju rada skupštine, uspostavljanju političke odgovornosti poslanika, a time i jačanju poverenja građana u najviše predstavničko telo.

U poslednjih 10 godina, 52 poslanika preletelo je 54 puta iz jedne u drugu političku stranku u Skupštini tokom svog mandata. Koje stranke su izgubile najviše poslanika, gde su poslanici najčešće preletali i koja preletanja su ostavila najviše traga, pogledajte u novom infografiku Otvorenog parlamenta. Infografik je nastao u okviru istraživanja “Nije život jedna stranka”.

Šta je završni račun budžeta i zašto je važan? Ko, kada i kako ga donosi? I gde smo danas sa završnim računima? Pogledajte u novom factsheet-u Otvorenog parlamenta.

Kako građani vide preletanja narodnih poslanika iz jedne u drugu političku stranku u Skupštini Srbije? Da li misle da poslanici menjaju stranačku pripadnost iz uverenja ili iz interesa? Koliko preletanja utiču na rad Skupštine, na poverenje građana u političke stranke i opredeljenje da li će glasati na izborima? Pogledajte infografik o percepciji preletanja u Skupštini Srbije iz ugla građana, koji je nastao u okviru “Nije život jedna stranka”.

Ovo istraživanje nastoji da osvetli trend preletanja među izabranim predstavnicima građana u Skupštini, njegove uzroke i posledice, kao jednu od negativnih praksi među poslanicima koja se posebno ističe u kontekstu sve većeg nepoverenja građana, kako prema poslanicima tako i prema instituciji Narodne skupštine. U fokusu istraživanja nalaze se slučajevi preletanja zabeleženi tokom trajanja mandata narodnih poslanika u poslednjih deset godina, odnosno u poslednja četiri skupštinska saziva.

Milan Marinović izabran je za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Izveštaji nezavisnih institucija, na preporuku EK, našli su se pred poslanicima nakon 5 godina. Teme van dnevnog reda ponovo su zauzele vreme u plenumskoj raspravi, uz uvrede na račun institucija, medija i civilnog društva. Poslanici su u julu mesecu zasedali čak 19 dana i usvojili 26 različitih akata. Visoka aktivnost ovog meseca rezultat je odgovora Maje Gojković, predsednice Skupštine, na izveštaj Evropske Komisije. Kao što je i najavila, posle 5 godina izveštaji nezavisnih institucija ponovo su razmatrani u plenumu. Ipak, poslanici su tokom rasprave o izveštaju Poverenika, umesto o samom dokumentu više govorili o prethodnom Povereniku Rodoljubu Šabiću, koji je ove godine često bio predmet rasprave u plenumu, pomenuvši ga imenom čak 235 puta. Poslanici su dovodili u pitanje i potrebu za samim postojanjem ove institucije u Srbiji. Uz sve ovo, poslanici vladajuće većine, ali i opozicionih radikala ponovo su targetirali univerzitetske profesore, nevladine organizacije i medije govoreći da “ne misle dobro svojoj državi”. Bojkot dela opozicije nastavio se i ovog meseca. U julu je usledio i novi talas zloupotrebe skupštinskih procedura tokom plenumske rasprave, pa su tako poslanici vladajuće većine i radikala koristili i svoje pravo na repliku kako bi govorili van dnevnog reda. Poslanici su replicirali preko 500 puta ovog meseca, što je 5 puta više od ovogodišnjeg proseka. Najviše replika, imali su poslanica SRS Vjerica Radeta (96) i poslanik SNS Aleksandar Martinović (84). Za novog Poverenika izabran je Milan Marinović, koji je prethodno vršio dužnost predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, šest meseci nakon što je Rodoljubu Šabiću istekao mandat u decembru prošle godine. Marinović je kandidovan na predlog SNS. Pored njega se kao kandidatkinja ispred Odbora za kulturu i informisanje našla i Nevena Ružić, koju su na predlog preko 60 nevladinih organizacija, podržale poslaničke grupe Stranka moderne Srbije, Demokratska stranka i Socijaldemokratska stranka-Narodna stranka. Poslanički klub Pokret Socijalista-Narodna seljačka stranka-Ujedinjena seljačka stranka, koji je deo vladajuće koalicije, za Poverenika je kandidovao advokata Bojana Milosavljevića. Poslanici su imali prilike i da treći put ove godine premijerki Ani Brnabić i predstavnicima Vlade postavljaju poslanička pitanja. Đorđe Komlenski iz Pokreta socijalista postavio je pitanje o poslovanju televizije N1 i kablovskog operatera SBB, što je bila jedna od glavnih tema plenumske rasprave u julu. Pored toga, Đorđe Vukadinović iz poslaničke grupe Nova Srbija - Pokret za spas Srbije pitao je o slučaju mini hidroelektrana, a Aleksandar Stevanović (SMS) o članstvu Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Povodom obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula, ova tema postala je sastavni deo svakodnevne debate u Skupštini. Poslanici SRS iskoristili su ovu priliku da pored negiranja zločina, vređaju one koji ne dele njihov stav. Vojislav Šešelj vređao je u plenumu Aleksandru Čongradin, novinarku Danasa zbog njenog teksta na ovu temu rekavši, između ostalog, da bi “svakog ovakvog novinara, poslao na 20 godina robije”. Predsedavajući Vladimir Marinković nije iskoristio mogućnost sankcionisanja poslanika koju mu pruža Poslovnik, već je na Šešeljevo izlaganje odgovorio samo sa “hvala, profesore”. Njegova koleginica Vjerica Radeta je iz sličnog razloga vređala i narodnog poslanika SMS Vladimira Đurića, rekavši da zbog njegovih stavova treba “da ga pljune svako ko ga sretne”. Među usvojenim zakonima o kojima se najviše raspravljalo su Zakon o komunalnoj miliciji, kojim se uvećava broj nadležnosti pripadnika komunalne milicije i stepen ovlašćenja. Komunalni milicajci od sada mogu da obavljaju poslove bez uniforme, da upotrebe sprej sa nadražujućim dejstvom, kao što su biber sprej i suzavac, kao i da vrše audio i video snimanje. Zakon o izvršenju i obezbeđenju takođe je dobio izmene, od kojih su ključne nove mere sprečavanja korupcije u postupku i smanjenje iznosa zarade, odnosno penzije koji se može oduzeti u postupku izvršenja. Izmenama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ovo pravo dobile su i pojedine grupe pripadnika snaga bezbednosti koje prethodnim zakonom nisu bile obuhvaćene. Pored toga, usvojeni su i Zakon o trgovini i Zakon o elektronskoj trgovini.