Šta je obeležilo parlament tokom prva dva meseca 2020. godine? Burna zimska sezona u parlamentu je završena. Rad u skupštini obeležen je nizom nesvakidašnjih dešavanja - od usvajanja izbornih zakona do žustre rasprave poslanika sa ministarkom. Intenzivniji rad u januaru iznenađujuć je u ovo doba parlamentarne godine. U plenumu Narodne skupštine poslanici su radili 10 dana, što je znatno više nego prethodnih godina. Poređenja radi, u prve dve godine saziva nije zabeležena plenumska aktivnost u ovom periodu, dok su prošle 2019. godine, poslanici radili svega jedan dan u januaru. Tokom januarskih sednica mogli smo da čujemo ponovljene brojne kritike na račun dela opozicije koja je najavila bojkot predstojećih izbora, kao i javnih ličnosti čiji se nastupi ne sviđaju aktuelnoj vlasti. Bilo je reči i o predizbornim sumnjama, ali ipak najveću pažnju javnosti privukao je incident između ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović i poslanika Srpske radikalne stranke. Vidljivo je da su obračuni u parlamentu postali učestaliji poslednjih meseci. Ponašanja poslanika poput nezapamćene razmene uvreda između poslanika Srpske radikalne stranke i ministarke Mihajlović, otimanja transparenata predstavicama ministarstva ili skandala kada je Milorad Mirčić otpakovao i pred svima pokazao donji deo ženskog veša značajno utiče na poverenje građana u najviše zakonodavno telo. Ovaj incident istovremeno je ponovo potvrdio neophodnost usvajanja Etičkog kodeksa. Poslanici su prvi put ove godine, 30. januara, imali priliku da iskoriste institut poslaničkih pitanja. Sedam poslanika uputilo je usmena pitanja, dok je od devet prisutnih članova Vlade, sedam odgovaralo na postavljena pitanja. Bilo je reči o aktuelnom koronavirusu, ulaganjima u poljoprivredu, pomoći porodicama sa decom, evropskoj perspektivi i digitalizaciji škola. U Skupštini se ovog prestupnog, predizbornog februara, radilo intenzivnije nego inače. Naime od ukupno 20 radnih dana, poslanici su zasedali čak 17, organizovano je sedam vanrednih sednica, plus jedna poslednjeg četvrtka u mesecu kada su premijerka i ministri odgovarali na pitanja poslanika. Razmotreno je ukupno 60 tačaka dnevnog reda među kojima su i veoma važni i dugo očekivani zakoni. Organizovana su i dva javna slušanja, nekoliko bilateralnih susreta sa inostranim kolegama, a poslanici su se svakodnevno obraćali javnosti i na konferencijama za novinare. Februar u parlamentu obeležilo je i usvajanje izmena Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima. Dugoročno najvažnija među njima je odluka da će političkim partijama za ulazak u parlament biti potrebno tri odsto glasova, umesto dosadašnjih pet. Iako se na prvi pogled ne čini da je ta izmena suštinski značajna za građane, upravo će izmena cenzusa doneti neki potpuno drugačiji sastav Skupštine posle opštih izbora u 2020. godini, a pred sledećim skupštinskim sazivom naći će se, kako je najavljeno, brojne važne odluke koje ovaj saziv nije uspeo da završi. Vladajuća većina obrazložila je predlog za smanjenje izbornog cenzusa, kao želju da pruži priliku što većem broju političkih opcija da ima svoje predstavnike u parlamentu, i time doprinese većoj reprezentativnosti i demokratičnosti najvišeg zakonodavnog tela. Sa druge strane, opozicija, a naročito deo opozicije koji bojkotuje rad Skupštine, uverena je da ovaj potez predstavlja manevar vlasti koja će nižim cenzusom omogućiti manjim strankama da izađe na izbore, eventualno pređe cenzus i tako obezbedi legitimitet novom skupštinskom sazivu. Nevladin sektor najčešće je zamerao što se ovako krupne izmene donose u izbornoj godini jer je to suprotno primerima dobre evropske izborne prakse, iako je nesporno da nema izričite zakonske zabrane da se izborni zakoni menjaju nekoliko meseci pred izbore. Predstavnici organizacija civilnog društva koji su učestvovali u dijalogu vladajuće većine i opozicije u drugoj polovini prošle godine, istakli su i da ovaj predlog nije bio deo predloga razmatranih u okviru dijaloga. Još jedna važna promena kad je reč o izborima je da će se na izbornim listama sada naći najmanje 40 odsto žena, odnosno na svakih pet predložnih kandidata najmanje dve moraju biti žene. Istorijski značaj ove odluke ogleda se i u tome što je vladajuća većina izmene zakona usvojila na predlog opozicione poslanice Gordane Čomić, kao i u tome što je Čomić prekršila jednogodišnji bojkot mimo preporuke svoje Demokratske stranke. U februaru je donet zakon o ispitivanju porekla imovine, dugo najavljivan i očekivan, koji nije naišao na opšte odobravanje. Obrazlažući predlog zakona, ministar Nebojša Stefanović istakao je da će svaki građanin koji u tri godine stekne 150 hiljada evra ili više, a nema načina da dokaže kako ih je stekao, doći pod udar ovog zakona i da zaštićenih neće biti. Opozicija je zamerila što se zakon odnosi samo na fizička lica, pa ako neko ne poseduje ništa a njegova firma ima desetine nekretnina, ili ima imovinu u inostranstvu, ovaj zakon mu ne može nauditi. Poslanici opozicije koji učestvuju u radu Skupštine, u ovom slučaju najčešće poslanici Srpske radikalne stranke, ocenili su da je zakon o ispitivanju porekla imovine kao predizborni trik od kojeg nikada neće biti efekata. Poslanici SRS slično su okarakterisatli i predlog Zakona o nestalim bebama. Iako je sličnih komisija već bilo, poslanici SRS istakli sui da ne veruju u stvarnu nameru vlasti da nastavi davno započete istrage, već da se ovom temom bavi pred izbore kako bi dokazala evropskim institucijama da poštuje njihove preporuke. Vlast sa druge strane ističe da je ovakav zakon najbolje što trenutno može da ponudi, s obzirom na to da su se potencijalne krađe beba desile i pre 30 ili 40 godina, da su mnogi akteri eventualnog kriminala odavno mrtvi.