JAVNA SLUŠANJA

Javna slušanja su deo Narodne skupštine čiji je sastav cine clanovi odbora a delokrug i način rada utvrđen Poslovnikom Narodne skupštine.

Održano javno slušanje na temu „Stanje voda u Srbiji“

[19.09.2019.]
U organizaciji Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, u Domu Narodne skupštine održano je javno slušanje na temu „Stanje voda u Srbiji“.

Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu otvorio je javno slušanje, uz reči da se ovoj temi ne daje dovoljno značaja i da se nada da će u budućnosti o stanju voda u Srbiji biti posvećeno više pažnje. Dodao i je i to da slatke vode čine samo 3,4 odsto ukupne vode na planeti, što ukazuje na to da moramo o njoj voditi više računa jer se kao takva koristi za piće, navodnjavanje i ostale potrebe. Predsednik Odbora iskoristio je priliku da se zahvala poslanici Nadi Lazić, članu Odbora, koja se najviše zauzela za održavanje javnog slušanja na ovu temu, kao i UNDP koji godinama podržava rad Narodne skupštine.

Nada Lazić istakla je da pitanje voda spada u više resornih oblasti u zavisnosti od pristupa, gde spadaju otpadne vode, zaštita voda, te zaštita od poplava, kao i da su na javno slušanje pozvani predstavnici ministarstava, predstavnici lokalne samouprave i stručne javnosti.
Nataša Milić, direktorka Republičke direkcije za vode detaljno je objasnila stanje voda u Srbiji. Osvrnula se na donošenje Strategije upravljanja vodama za teritoriju Republike Srbije, kao jedinstveni pravni dokument, koji je donesen za period od 2016. do 2034. godine, kojim je određena dugoročna politika upravljanja vodama u oblasti korišćenja voda, zaštite voda, uređenje vodotoka i zaštite od štetnog dejstva voda. Milić je istakla da je strateški cilj pomenute Strategije postizanje integralnog upravljanja vodama, odnosno usklađenog vodnog režima na celoj teritoriji Republike Srbije i obezbeđenje takvog upravljanja vodama kojim se postižu maksimalni ekonomski i socijalni efekti na pravičan način uz razumevanje potrebe zaštite i unapređenja prirodnih ekosistema i uz uvažavanje međunarodnih sporazuma.

Nebojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine govorio je o kvalitetu površinskih voda i sedimenta na osnovu rezultata monitoringa koji sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine i o kvalitetu voda reka nizvodno od izliva gradskih otpadnih voda, prema rezultatima analiza koje dostavljaju javna komunalna preduzeća. Veljković je govorio o vodotokovima najboljeg i najgoreg kvaliteta, ističući da se najzagađeniji nalaze na teritoriji Vojvodine, dok se vodotokovi sa najboljim indeksom čistoće nalaze na istoku i jugoistoku Srbije, naglašavajući da su to reke najmanjeg kapaciteta i da na njih uglavnom nije uticao ljudski faktor. U svom izlaganju Veljković je govorio i o opasnim i štetnim materijama u površinskim vodama i sedimentu.

Nada Lazić je istakla zabrinutost kada je u pitanju finansiranje zaštite voda, s obzirom da se godišnje iz fondova za zaštitu životne sredine odvaja sedam milijardi dinara, što je nedovoljno za uređenje voda na teritoriji Srbije. S tim u vezi istakla je da je jedan od ključnih aspekata regulisanje pitanje redovnog finansiranja, korišćenje evropskih fondova i znanja i iskustva stručnjaka.

Na javnom slušanju predstavljene su i prezentacije Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi i profesora Ratka Ristića sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Javno slušanje je moderirao Arpad Fremond, zamenik predsednika Odbora.

Nakon uvodnih reči i prezentacija usledila je diskusija u kojoj su učestvovali narodni poslanici, stručna javnost i predstavnici lokalne samouprave.

Održano javno slušanje o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima

[17.06.2019.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održano je javno slušanje o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima.

U svom uvodnom izlaganju, predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo dr Muamer Zukorlić istakao je da javno slušanje pruža mogućnost da narodni poslanici i predstavnici relevantnih institucija svojim sugestijama i predlozima unaprede tekst postojećeg Predloga zakona. Istakao je da se sam zakon i oblast nauke u Srbiji, visoko rangira na svetskoj rang listi, o čemu svedoči i podatak da se Srbija nalazi između 32. i 41. mesta, što je u poređenju sa skoro svim drugim rangiranjima ostalih oblasti, značajan uspeh. Dr Zukorlić je naveo da je jedan od aspekata donošenja ovog zakona, način finansiranja naučnoistraživačke delatnosti, kroz ideju institucionalnog finansiranja kako bi se budžetski obezbedili stalni prihodi, odnosno sigurnost u finansiranju rada instituta.

Dr Vladimir Popović državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u uvodnom izlaganju se osvrnuo na sprovedene reforme u oblasti nauke i tehnološkog razvoja. Podsetio je na podatak da je krajem prošle godine, u skupštini Srbije usvojen Zakon o fondu za nauku Republike Srbije, da je Srbija postala 23 punopravna članica CERN-a, ustanovljeno je šest instituta od nacionalnog značaja, povećan je kapacitet naučno - tehnološkog parka, raspolažemo sa 70 ekoloških kompanija i ostvaren je prihod od 46 miliona eura u periodu od 2016. do 2018. godine. Naveo je da je Vlada Republike Srbije u periodu od 2015. do 2019. godine povećala budžetska sredstva predviđena za naučno-istaživački rad za 35,8 odsto u dinarskoj vrednosti.

On je dodao su u protekle dve godine u Srbiji nastavljena ulaganja u infrastrukturu u oblasti nauke i naveo primer izgradnje naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu i Nišu.

Dr Popović je obrazložio Predlog zakona o nauci i istraživanjima, istakavši da je reč o krovnom zakonu u oblasti nauke, koji u paketu sa Zakonom o fondu za nauku uređuje politiku za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranje i efikasno korišćenje sredstava, kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Jedan od osnovnih razloga za donošenje novog zakona je primena modela finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. U cilju donošenja najkvalitetnijeg zakona, održano je niz javnih rasprava na četiri lokacije, sednice nacionalnog saveta, sednice radnih grupa kao i više sastanaka sa istraživačima.

Novim zakonom o nauci i istraživanjima obezbeđuje se sledeće: institucionalno finansiranje nauke, osnaživanje instituta od nacionalnog značaja, mehanizam za osnivanje novih institucija, efikasnije praćenje i ocena rada instituta, kao i bolja saradnja instituta i fakulteta.

Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su unapređenje kvaliteta naučnoistraživačkog rada, primena rezultata istraživanja, efikasniji i delotvorniji rad tela, poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih i razvojnih resursa. Ključni cilj koji se želi postići donošenjem zakona je stvaranje naučnoistraživačkog sektora koji svojom izvrsnošću može biti ravnopravan partner u okviru Evropskog istraživačkog prostora.

Nakon iscrpnog obrazlaganja državnog sekretara, narodni poslanici, rektori, dekani, istraživači i predstavnici relevantnih institucija vodili su konstruktivnu diskusiju i izneli svoje predloge i sugestije u cilju donošenja najkvalitetnijeg oblika pomenutog Predloga zakona.

Održano javno slušanje na kojem je predstavljen prvi Dobrovoljni nacionalni izveštaj o sprovođenju Ciljeva održivog razvoja

[11.06.2019.]
Javno slušanje na kojem je predstavljen prvi Dobrovoljni nacionalni izveštaj o sprovođenju Ciljeva održivog razvoja, održano je danas u Narodnoj skupštini, u organizaciji Odbora za spoljne poslove.

U svom uvodnom izlaganju, potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević istakao je da je ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja iz Agende UN 2030 veoma bitno za građane Srbije i naglasio saradnju Narodne skupštine, Vlade i organizacija civilnog društva na tom polju. Milićević je naveo da je uloga Narodne skupštine u donošenju zakona, omogućavanju budžetiranja aktivnosti koje su vezane za sprovođenje Ciljeva održivog razvoja, kao i nadzor nad implementacijom Ciljeva. Neformalna Fokus grupa za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja Narodne skupštine formirana je kao sredstvo za usaglašavanje aktivnosti Narodne skupštine na tom polju, a 10 odbora Narodne skupštine prati efikasnost rada ministarstava u ispunjavanju Ciljeva, ukazao je potpredsednik Milićević. On je istakao da je ostvarena puna saradnja sa Međuresornom radnom grupom za sprovođenje Agende održivog razvoja do 2030. godine i izrazio uverenje da će to doprineti uspešnoj implementaciji Ciljeva održivog razvoja u Srbiji.

Zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove Dubravka Filipovski, navela je da realizacija Agende 2030, kroz tri stuba održivog razvoja – ekonomski, socijalni i zaštita životne sredine, treba da pomogne da se iskoreni siromaštvo i uspostavi svet na osnovu održivog razvoja, a time i da se kreira bolja budućnost za građane Srbije. Filipovski je navela da su u Budžetu za 2019. godinu predviđena sredstva za finansiranje Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende održivog razvoja do 2030. godine, kao i da je fiskalna politika u skladu sa nacionalnim ciljevima održivog razvoja. Ona je navela i da je važna saradnja institucija u sprovođenju Ciljeva održivog razvoja, kao i da je bitno da se Ciljevi i aktivnosti spuste na nivo lokalnih samouprava i da se uključi što više mladih ljudi.

Ministarka u Vladi Republike Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende održivog razvoja do 2030. godine prof. dr Slavica Đukić Dejanović, istakla je da je Izveštaj sačinjen prema smernicama UN-a i da će biti predstavljen 17. jula u sedištu UN u Njujorku. u Izveštaju je detaljno opisan proces i stepen implementacije svih 17 Ciljeva održivog razvoja, sa posebnim osvrtom na šest ciljeva koje je Vlada odredila kao prioritetne. Đukić Dejanović je naglasila da će lokalne samouprave i mladi biti ključni partner u postizanju Ciljeva iz Agende 2030.

Posebna savetnica ministarke za evropske integracije za Agendu 2030 prof. dr Jelica Stefanović Štambuk, navela je da je bitno osnaživanje pojedinaca i njihovo uključivanje u implementaciju Ciljeva održivog razvoja. Ona je naglasila da je proces implementacije Ciljeva integrisan u sam proces evropskih integracija Srbije.

Predsednik Fokus grupe za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja Narodne skupštine dr Milorad Mijatović ukazao je da je Fokus grupa formirana 2017. godine i da je od samog početka ozbiljno shvaćen taj posao, te da je zato Srbija prepoznata kao zemlja dobre prakse u izveštaju UN prethodne godine. Mijatović je naveo i da Fokus grupa radi u koordinaciji sa Međuresornom radnom grupom za sprovođenje Agende održivog razvoja do 2030. godine i da je cilj da Srbija bude bolje mesto za život.

Zaključujući javno slušanje nakon rasprave, zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove Dubravka Filipovski navela je da je Srbija prva zemlja u regionu po pitanju implementacije Ciljeva održivog razvoja.

Javno slušanje o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković

[19.11.2018.]
U Domu Narodne skupštine, a u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodna poslanica Maja Gojković.

Predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Ivana Stojiljković je na samom otvaranju javnog slušanja istakla da je Odbor za zaštitu životne sredine organizovao javno slušanje sa ciljem da pribavi informacije, odnosno stručna mišljenja o predlogu akta koji je u skupštinskoj proceduri. Predsednica Odbora je u ime narodne poslanice Maje Gojković, koja je i podnosilac Predloga zakona, naglasila da je oblast jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti do sada bila uređena Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, kao i nizom podzakonskih akata. Navedeni zakon je donet pre devet godina, a u međuvremenu je Republika Srbija počela pretpristupne pregovore sa Evropskom unijom i preuzela obavezu usklađivanja zakonodavstva sa propisima EU. U međuvremenu, došlo je i do znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti koju Zakon uređuje i koje je potrebno donošenjem novog zakona urediti. Srbija je za devet godina ratifikovala četiri međunarodne konvencije, koje nameću određene obaveze u ovoj oblasti. Uočene su i poteškoće u primeni nekih odredbi, kao i praznine koje postoje u važećem Zakonu i na taj način otežavaju njegovu primenu. Cilj donošenja novog zakona doneće pretpostavke za napredak u harmonizaciji nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, jer zakon predstavlja dobru osnovu za uspešno uključivanje u evropske i svetske procese u oblasti nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti.

Slađan Velinov, direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu stabilnost Srbije, zahvalio se svima koji su imali udela u pripremi Predloga zakona i istakao je tri osnovne stvari koje Predlog zakona ne uvodi, a to su „neuvođenje na mala vrata pravljenje nuklearki u Srbiji, od Republike Srbije se ne pravi deponija za nuklearni otpad i Predlog zakona nema za cilj gašenje nuklearnih objekata Republike Srbije.“

Novine u Predlogu zakona objasnio je pomoćnik direktora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu stabilnost Srbije Branko Brajić. Ciljevi donošenja zakona jeste dostizanje višeg nivoa zaštite zdravlja pojedinca, stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja, te usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa tekovinama Evropske unije, efikasnije vršenje regulatorne kontrole i uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućeg zračenja i nuklearnim postrojenjima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom. Zamenik direktora istakao je da je donošenje novog zakona potrebno zbog znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti, potrebe da se celovitije i kompletnije regulišu određena pitanja, u skladu sa unapređenjima na tehnološkom planu i novim saznanjima u ovoj oblasti i u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama koje je Srbija prihvatila. Takođe, uočene su poteškoće i nemogućnost primene nekih odredbi važećeg zakona, donetog pre devet godina, a uočene su i pravne praznine u važećem zakonu. Novine koje donosi Predlog zakona jeste novi koncept zakona koji se zasniva na unapređenju postupanja u situacijama postojećeg, planiranog i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju, kategorizacija delatnosti, objedinjeni pristup regulatornoj kontroli u oblasti radijacione i nuklearne bezbednosti i sigurnosti, osnivanje istinski nezavisnog regulatornog tela, utvrđivanje proširenog obima nadležnosti regulatornog tela, integrisanje inspekcija, a u zakon se uvodi i pravni institut suspenzije odobrenja i ovlašćenja.

Nakon predstavljanja Predloga zakona usledila je diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici državnih organa, predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, relevantne institucije i organizacije civilnog društva koje se bave ovom oblašću. Za kraj, predsednica Odbora je sve prisutne pozvala da svoje primedbe pošalju Odboru, koji će za cilj imati podnošenje amandmana na Predlog zakona, a kako bi se dobio najoptimalniji oblik ovog zakona.

Javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine organizovano je uz podršku UNDP-a i Švajcarske kancelarije za saradnju kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ II faza.

SPROVOĐENJE CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA: ULOGA NARODNE SKUPŠTINE

[08.11.2017.]
U organizaciji Odbora za spoljne poslove, u Domu Narodne skupštine, održano je javno slušanje na temu „Sprovođenje ciljeva održivog razvoja: uloga Narodne skupštine“. Javno slušanje organizovano je u saradnji sa Fokus grupom za razvoj mehanizama procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja Narodne skupštine i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).

Zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove Dubravka Filipovski istakla je da je Odbor za spoljne poslove, u septembru ove godine, dogovorio održavanje Javnog slušanja sa Fokus grupom za razvoj mehanizama procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja Narodne skupštine. Filipovski je naglasila da su ciljevi održivog razvoja komplementarni sa pregovaračkim poglavljima EU, te da se na njihovoj realizaciji već radi kroz pregovarački proces. Takođe, istakla je da će Skupština dati svoj doprinos i kroz donošenje zakonskih rešenja, kao i kontrolu sprovođenja zakona, ali i eventualno usvajanje krovnog dokumenta u vidu deklaracije ili rezolucije, kao i pratećih dokumenata, obavezujućeg karaktera. Na kraju, Filipovski je istakla da je od velikog značaja uključivanje omladine u proces, na osnovu čijeg mišljenja će se identifikovati ciljevi do 2030. godine.

Šefica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju do 2030. godine i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović istakla je da je Agenda 2030, koja sadrži 17 ciljeva i 169 potciljeva održivog razvoja, pre svega fokusirana na aktivnosti smanjenja siromaštva, podizanje životnog standarda građana, unapređenje zdravstvenog i obrazovnog sistema, ali i zaštitu životne sredine, rodnu ravnopravnost, smanjenje nejednakosti i sl. Kako je navela, osnovni zadatak svih relevantnih činilaca u procesu je informisanje šire javnosti o ciljevima održivog razvoja, od narodnih poslanika, preko lokalnih funkcionera, do građana, kako bi se, na što bolji i efikasniji način, ciljevi i sprovodili.

Stalni koordinator UN i stalni predstavnik UNDP u Srbiji Karla Herši navela je da je Srbija trenutno u procesu mapiranja javnih politika, kojim će se stvoriti pokazatelji, predstavljeni u Osnovnom izveštaju UN. Naglasila je da će se koordinisanim radom Vlade RS i Narodne skupštine, u vidu usvajanja pravnog okvira i sprovođenja mera održivog razvoja, oblikovati Srbija u budućnosti, i da to predstavlja napredak u procesu implementacije ciljeva Agende 2030, što će UN nastaviti da podržavaju.

Predsednik Fokus grupe dr Milorad Mijatović naglasio je da je Narodna skupština prepoznala značaj formiranja Fokus grupe, o čemu svedoči i to da su dva potpredsednika Skupštine, kao i veći broj članova Grupe, predsednici radnih tela i eksperti u oblastima koje Grupa obrađuje. Naglasio je da je cilj Fokus grupe unapređenje državnog sistema, razvoj i kvalitetniji život građana Srbije i da će koordinisanom saradnjom sa Mešovitom radnom grupom, odborima Narodne skupštine i lokalnim organima uprave, aktivno raditi na ostvarenju tog cilja. Mijatović je dodao i da će, u cilju što bolje implementacije ciljeva Agende 2030, Fokus grupa aktivno sarađivati i sa zemljama u regionu, kao i državama članicama EU, i u tom smislu najavio je održavanje Regionalne konferencije Interparlamentarne unije za Centralnu i Istočnu Evropu i Centralnu Aziju o održivom razvoju, 17. i 18. decembra u Beogradu.

Uloga i značaj HPV imunizacije

[14.12.2016.]
Predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, doc. dr Darko Laketić, istakao je da je javno slušanje organizovano sa ciljem da se podstakne podizanje nivoa svesti i zdravstvene edukacije o značaju HPV imunizacije u Republici Srbiji, čime bi se smanjio broj obolelih žena, a samim tim i stopa mortaliteta. On je posebno pohvalio delovanje Ministarstva zdravlja kroz program „Unapređenje prevencije oboljenja izazvanih HPV“ kroz koji je u 2016. godini vakcinacija u Republici Srbiji sprovedena u četiri okruga (Šumadijski, Braničevski, Severnobanatski i Grad Beograd), sa Stručno metodološkim uputstvom, obezbeđenim količinama vakcine, a po principu dobrovoljnosti.

Prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja istakao je da je, s obzirom na to da je uzrok nastanka svih vrsta raka koje izaziva HPV poznat, moguće odrediti prevenciju, što je prioritet u radu Ministarstva. Naveo je da se prevencija sastoji iz dva dela, imunizacije u adolescentskom dobu i skrininga, pri čemu je naglasio značaj Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je u pripremi, a koji skrining uvodi kao obavezu. Vekić je istakao da je sprovedena kontinuirana medicinska edukacija, akreditovana kod Zdravstvenog saveta Srbije, u okviru koje je održano 4 seminara i edukovan veći broj zdravstvenih radnika. Takođe je održano 20 edukativnih radionica na temu efikasne komunikacije zdravstvenih radnika i roditelja i sačinjeno Stručno metodološko uputstvo za primenu HPV vakcine.

Žofija Pustaji, direktorka Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, pohvalila je rad Republike Srbije na unapređenju prevencije i širenju svesti o značaju HPV imunizacije. Prisutnima se obratila i prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja, zadužena za pitanje populacione politike, koja je govorila o značaju međusobne saradnje zdravstvenih institucija i jedinica lokalne samouprave, u cilju povećanja svesti kod žena o značaju prevencije.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora, dr Verica Jovanović, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS, predsednik Republičke stručne komisije za ginekologiju i akušerstvo, dr Katarina Sedlecki, Odeljenje za dečiju i adolescentnu ginekologiju, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „ Dr Vukan Čupić“, dr Srđa Janković, imunolog, Univerzitetska dečija klinika Tiršova i predstavnici relevantnih institucija i udruženja građana.

Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 - definisanje problema u oblasti upravljanja vodama

[30.11.2016.]
U organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine održano je treće javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 - definisanje problema u oblasti upravljanja vodama“.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, istakao je da je cilj okupljanja sagledavanje problema u oblasti upravljanja vodama u Republici Srbiji. Između ostalog, naveo je da je od krucijalnog značaja podizanje ekološke svesti svih građana o potrebi zaštite, značaju i očuvanju voda. Takođe, ukazao je na činjenicu da se samo mali procenat voda adekvatno prečišćava i dodao da je neophodno privući strane investicije koje bi pomogle u stvaranju povoljnije investicione klime.

U diskusiji koja je usledila, učesnici su izneli svoje predloge i sugestije, kao i mere koje bi trebalo primeniti u cilju rešavanja problema u oblasti upravljanja vodama. Između ostalog, navedeno je da je neophodno adekvatno implementirati važeće propise, doneti strateška planska dokumenta, ojačati kadrovske kapacitete, institucionalnu i organizacionu strukturu i obezbediti bolju međusektorsku saradnju. Akcenat je stavljen na neophodnost izrade projekata, na osnovu kojih bi se apliciralo za sredstva iz fondova Evropske unije.

Prisutni su se složili da bez unapređenje međusektorske saradnje, nema ni dobrog upravljanja u sektorima koji se tiču zaštite životne sredine.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, zahvalio se prisutnima na učešću i na iznetim predlozima i dodao da će prisutni dobiti informaciju sa javnog slušanja, a na narednom javnom slušanju će se pristupiti razmatranju predloga i rešenja tako definisanih problema.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora, brojne nevladine organizacije i predstavnici relevantnih institucija.

Predstavljanje priručnika za parlamentarce - „Vodič kroz međunarodno izbegličko pravo“

[22.11.2016.]
U organizaciji Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, održano je javno slušanje na temu prezentacije Priručnika za parlamentarce, kao vodiča kroz međunarodno izbegličko pravo, izrađenog u saradnji sa Visokim komesarijatom za izbeglice Ujedinjenih nacija i Interparlamentarnom unijom.

Cilj prezentacije Priručnika bio je da se narodni poslanici informišu o osnovnim principima međunarodnog prava, njegovoj primeni u kreiranju politike i uspostavljanju nacionalnog pravnog okvira za prihvat i zaštitu izbeglica, kao i očuvanje mira i bezbednosti građana Republike Srbije.

Učešće na javnom slušanju uzeli su, pored Vesne Rakonjac, predsedavajuće i predsednice Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Hans Fridrih Šoder, šef kancelarije UNHCR u Beogradu, Mila Đurđević, savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ivan Gerginov, pomoćnik komesara u Komesarijatu za izbeglice i migracije, Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, Ljubimka Mitrović, pravni savetnik u kancelariji UNHCR u Beogradu i Nikola Kovačević, pravni savetnik u Beogradskom centru za ljudska prava.

U svom uvodnom izlaganju predsedavajuća je istakla da je od početka migrantske krize, Republika Srbija postupala u skladu sa međunarodnim pravnim normama, sagledavajući ujedno i humani aspekt lica koja su migrirala na njenu teritoriju. Istakla je da je Priručnik koji se predstavlja adekvatan osnov za dodatno informisanje narodnih poslanika o svim socijalnim aspektima migrantske krize, kao i međinarodno-pravnoj pomoći koja je tim licima dostupna. Naglasila je da, iako pohvaljena za postupanje sa izbeglicama od strane Evropske komisije, Republika Srbija dodatno mora da radi na uspostavljanju nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti.

Hanc Fridrih Šoder zahvalio se nadležnom Odboru na mogućnosti da se Priručnik predstavi narodnim poslanicima i dodao da je njihova uloga ključna u formulisanju i usvajanju nacionalnog zakonodavstva, baziranog na poštovanju međunarodnog prava. Time bi se formalno regulisao način postupanja u slučajevima migratornih tokova, ali i omogućio njihov doprinos društvu nakon integracije.

Otvarajući panel diskusiju pod nazivom „Izazovi i moguća rešenja u upravljanju mešovitim migracijama i sistemom azila u Republici Srbiji“, Mila Đurđević iz Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukazala je na značaj bliske saradnje ne samo između različitih nadležnih organa, već i saradnje sa nevladinim sektorom, u postupku rešavanja migrantske krize u Srbiji. Dodala je da, uprkos tome što postoji oko 6000 izbeglica na teritoriji Srbije, najvažnije je njihovo izmeštanje sa državnih granica i neformalnih mesta okupljanja u privremene ili trajne prihvatne centre.

Ivan Gerginov iz Komesarijata za izbeglice i migracije naglasio je da se Srbija, iako tranzitna zemlja, od početka krize humano i efikasno ophodila prema migrantima. Govoreći o smeštajnim kapacitetima, naglasio je da u Srbiji postoji 19 prihvatnih centara, opremljenih svim neophodnim sredstvima za boravak migranata.

Predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova Jasmina Lalić najavila je da je izrađen Nacrt novog zakona o azilu i privremenoj zaštiti, koji je pozitivno ocenjen od Evropske komisije, kojim će se detaljnije regulisati statusna pitanja tražilaca i unaprediti celokupan sistem azila u Srbiji. Kako je rekla, Zakon će pratiti i izrada nove Uredbe o tolerisanom boravku kojom će se rešiti status izbeglica koji ne žele azil u Republici Srbiji.

Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković istakao je da je Srbija zauzela liberalan pristup prema migrantima i postupala prema standardima Evropske unije, koji podrazumevaju slobodu kretanja i otvorenost državnih granica. Naglasio je da je institucija Zaštitnika građana ukazala državnim organima na negativne aspekte tog pristupa, imajući u vidu povećanje zloupotreba kroz krijumčarenje lica i ilegalne prelaske.

Ljubimka Mitrović, govoreći o Nacrtu zakona o azilu i privremenoj zaštiti, naglasila da je UNHCR dao preporuke za rešavanje pitanja integracije lica koja su ostvarila pravo na azil, kao i smernice za postupanje organa u slučaju pritvora koji jedino može biti krajnje opravdana mera, zasnovana na zakonu. Dodala je da je ključno rešenje pitanja velikog broja dece bez roditeljske pratnje ili roditelja kroz integraciju u vidu smeštaja u hraniteljske porodice, školovanje i slično.

Zaključujući raspravu, Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava pohvalio je nadležne organe što su uvideli važnost saradnje sa nevladinim sektorom u izradi Nacrta zakona o azilu i privremenoj zaštiti i Nacrtu zakona o strancima, čime će se sistemski i temeljno rešiti situacija migrantske krize.

Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema

[14.11.2016.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je drugo javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“, u oblasti upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji.

Prisutni su diskutovali o upravljanju, tokovima i skladištenju opasnog otpada, indentifikovanju problema i predloga za sistemska rešenja koji bi doveli do poboljšanja zaštite životne sredine na ovom polju.
Na javnom slušanju pokrenuto je, između ostalog, i pitanje tretiranja infektivnog medicinskog otpada, gde su identifikovani problemi poput saniranja otpada koji na godišnjem nivou iznosi 5000 tona, a koji se samo delimično tretira na području teritorije Republike Srbije. Predloge rešenja za sanaciju sistemskog otpada prisutni su definisali u vidu pojačane kontrole kretanja opasnog otpada, pojačanog inspekcijskog nadzora, klasifikovanja operatera za upravljanje otpadom, kao i registracije ustanova koje proizvode opasan otpad.

Na javnom slušanju bilo je reči i o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, gde je dat predlog za uvođenje spalionica koje bi sanirale otpad na temperaturi između 1200 i 1600 stepeni celzijusa, kako bi dolazilo do što manjeg zagađivanja vazduha.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, zahvalio se prisutnima na učešću i na iznetim predlozima i dodao da će prisutni dobiti izveštaje sa sastanka, a naredno javno slušanje najavio je za sledeću sedmicu, kojim će se nastaviti definisanje problema u oblasti životne sredine, sa ciljem donošenja novih zakona iz ove oblasti.

Javnom slušanju prisustvovale su brojne nevladine organizacije, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i članovi Odbora za zaštitu životne sredine.

Javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“

[01.11.2016.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje na temu: „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine otvorio je prvo u nizu javno slušanje, koja će imati za cilj identifikovanje problema u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Ideja je da se nakon definisanja problema, uvede serija rešenja koja bi do sredine naredne godine dovela do seta novih zakona kojima se uređuje sistem zaštite životne sredine i koji bi doveo do boljeg pozicioniranja Republike Srbije kada je u pitanju otvaranje Poglavlja 27.
Predstavnici resornog ministarstva, Privredne komore Srbije i nevladine organizacije iznele su probleme sa kojima se susreću kada su u pitanju kontrolisanje otpada, reciklaža, saniranje deponija, čišćenje zagađenih područja, finansiranje Zelenog fonda, restruktuiranje komunalnih preduzeća i podizanje svesti u društvu o značaju zaštite životne sredine.

Na skupu je rečeno da su izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o zaštiti životne sredine, donete zbog potrebe za usklađivanjem zakona sa propisima o dodeli državne pomoći i usaglašavanja sa relevantnim propisima Evropske unije, ali da se moraju izraditi novi zakoni kojima bi se otklonili izazovi sa kojima se susreće Republika Srbija u sistemu zaštite životne sredine.

Sistemski tokovi otpada i različite vrste otpada koji se ne odvajaju i pomešani se odlažu na deponiju, dovodi do poskupljenja sortiranja i recikliranja, ali i onemogućuje kontrolu protoka na deponijama. Divlje deponije i komunalni otpad sa opasnim materijama i njihovo uništavanje ne odgovara ekološkim standardima, što dovodi do kontamiranja eko sistema, rečeno je na javnom slušanju.

Dr Branislav Blažić zaključio je javno slušanje rekavši da je jedan od glavnih problema sistemsko funkcionisanje javnih preduzeća, što bi moglo da se reši privatnim javnim partnerstvom, ali da i drugih nerešenih problema, poput odlaganja sekundarnih sirovina i saniranja divljih deponija.

Predsednik Odbora najavio je sledeće javno slušanje za narednu sedmicu, a na kome će se nastaviti sa definisanjem problema u domenu zaštite životne sredine.

Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema

[01.11.2016.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje na temu: „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine otvorio je prvo u nizu javno slušanje, koja će imati za cilj identifikovanje problema u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Ideja je da se nakon definisanja problema, uvede serija rešenja koja bi do sredine naredne godine dovela do seta novih zakona kojima se uređuje sistem zaštite životne sredine i koji bi doveo do boljeg pozicioniranja Republike Srbije kada je u pitanju otvaranje Poglavlja 27.
Predstavnici resornog ministarstva, Privredne komore Srbije i nevladine organizacije iznele su probleme sa kojima se susreću kada su u pitanju kontrolisanje otpada, reciklaža, saniranje deponija, čišćenje zagađenih područja, finansiranje Zelenog fonda, restruktuiranje komunalnih preduzeća i podizanje svesti u društvu o značaju zaštite životne sredine.

Na skupu je rečeno da su izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o zaštiti životne sredine, donete zbog potrebe za usklađivanjem zakona sa propisima o dodeli državne pomoći i usaglašavanja sa relevantnim propisima Evropske unije, ali da se moraju izraditi novi zakoni kojima bi se otklonili izazovi sa kojima se susreće Republika Srbija u sistemu zaštite životne sredine.

Sistemski tokovi otpada i različite vrste otpada koji se ne odvajaju i pomešani se odlažu na deponiju, dovodi do poskupljenja sortiranja i recikliranja, ali i onemogućuje kontrolu protoka na deponijama. Divlje deponije i komunalni otpad sa opasnim materijama i njihovo uništavanje ne odgovara ekološkim standardima, što dovodi do kontamiranja eko sistema, rečeno je na javnom slušanju.

Dr Branislav Blažić zaključio je javno slušanje rekavši da je jedan od glavnih problema sistemsko funkcionisanje javnih preduzeća, što bi moglo da se reši privatnim javnim partnerstvom, ali da i drugih nerešenih problema, poput odlaganja sekundarnih sirovina i saniranja divljih deponija.

Predsednik Odbora najavio je sledeće javno slušanje za narednu sedmicu, a na kome će se nastaviti sa definisanjem problema u domenu zaštite životne sredine.

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-25 – Sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-18

[13.10.2016.]
U Domu Narodne skupštine u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Regionalni savet za saradnju održano je javno slušanje na temu „Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-25 – Sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-18“.

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova poželeo je dobrodošlicu prisutnima i istakao važnost primene Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji, koji je deo Akcionog plana Poglavlja 23. On je naglasio da glavne prepreke za socijalno-ekonomsku integraciju Roma i Romkinja još nisu otklonjene i da nije stvoren potpun normativni osnov za sprovođenje dugoročnih mera smanjivanja siromaštva i ostvarivanja suštinske jednakosti građana i građanki romske nacionalne manjine.
Orhan Usein, lider akcionog tima za integraciju Roma u okviru Regionalnog saveta za saradnju, govorio je o cilju projekta Integracija Roma 2020, a to je doprinos socio-ekonomskih razlika romske i neromske populacije na Zapadnom Balkanu i Turskoj, ojačavanje institucionalne odgovornosti vlada da uvrste i ostvare specifične ciljeve za integraciju Roma u društvo preko opštih politika, kao i praćenje nacionalnog budžeta i finansiranja javnih usluga. Usein je dodao da ovakva vrsta skupa predstavlja pozitivan primer prakse i izrazio nadu da će javna slušanja postati redovna praksa Strategije.

Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine podsetio je i na postojanje prethodnog nacionalnog plana „Strategije za unapređivanje položaja Roma 2009−2015“, koji nije dao željene rezultate u vezi sa trajnim unapređenjem položaja Roma i Romkinja. On je istakao da je svestan činjenice da postoji senzibilitet i politička volja Republike Srbije, ali da se romska nacionalna manjina i dalje susreće sa raznim izazovima poput pitanja školstva, zdravstvene i socijalne zaštite. Takođe, istakao je i da se nada da će se zajedničke težnje, a to su smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava lica romske nacionalnosti biti ostvarene Strategijom do 2025. godine.

Nakon pregleda i procesa Akcionog plana, predočeni su rezultati sprovođenja i predlog prioritetnih mera za period 2017-18. u polju obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravstva i socijalne zaštite o kojima su govorili predstavnici resornih ministarstava i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Na kraju javnog slušanja, izneti su zaključci koji ukazuju na potrebu dalje implementacije donetih zakonskih regulativa i propisa, raspodelu snaga u smislu konkretnih instrukcija sa centralnog na lokalni nivo vlasti, aktivniju međuresornu saradnju ministarstava, kao oprobani mehanizam i pokazatelj dobre prakse u implementiranju ciljeva Strategije za inkluziju Roma, prikupljanje i podsticanje izjašnjavanja romske nacionalne manjine kao pripadnika iste i osnovanje koordinacionog tela koje će se baviti objedinjavanjem podataka i omogućavanjem ciljanih istraživanja o položaju Roma i Romkinja u Republici Srbiji.

Javnom slušanju su prisustvovali članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, predstavnici Regionalnog saveta za saradnju; resornih ministarstava; Kancelarije za ljudska i manjinska prava; Sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Pokrajinske vlade Vojvodine; Nacionalne službe za zapošljavanje; Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva; Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, kao i predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji.