JAVNA SLUŠANJA

Javna slušanja su deo Narodne skupštine čiji je sastav cine clanovi odbora a delokrug i način rada utvrđen Poslovnikom Narodne skupštine.

Poljoprivredna politika – pravedna raspodela sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta

[12.07.2024.]
Predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević otvorio je danas u Domu Narodne skupštine javno slušanje na temu: „Poljoprivredna politika - pravedna raspodela sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta“.

Predsednik Odbora pozdravio je prisutne učesnike koji su došli da daju doprinos u uspešnom sagledavanju teme o kojoj će se danas diskutovati, i dao reč predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić.

Brnabić je izrazila je zadovoljstvo što se u Narodnoj skupštini danas vodi razgovor o ovoj važnoj temi, jer kako je navela „ne postoji bolje mesto za razgovor i debatu od Narodne skupštine RS, a ona nije tu kako bu u njoj razgovarali samo narodni poslanici kao direktni izabrani predstavnici svih naših građana, već takođe i mesto za razgovor sa poljoprivrednicima, organizacijama civilnog društva, privrednicima i svima ostalima koji na jedan ili drugi način predstavljaju neki segment našeg društva.“ Dodala je da se sa poljoprivrednim predstavnicima sastajala nabrojano puta i da je svaki sastanak dovodio do izvesnih rešenja, ma koliko su razgovori umeli da budu teški. „Nikada to nisu bili laki razgovori i nakon tih razgovora nikada nisu bili svi sasvim srećni i zadovoljni. Uvek mi je bio utisak da postoji veliki antagonizam, zbog čega mi je uvek bilo žao, između različitih poljoprivrednih proizvođača, da ne postoji to zajedništvo i nadam se da ćemo danas uspeti da postignemo dogovor“, navela je Brnabić. Podvukla je da poljoprivredni budžet i budžet za subvencije trebaju da budu potpuno transparentni i da se raspodele u dogovoru između stočara, ratara, povrtara, voćara, pčelara, vinara i svih ostalih, na način da na kraju svi ostvare podršku, te da kao zemlja za sve naše građane, ostvarimo produktivniju i konkurentniju privedu. „Treba da rasporedimo budžet na način da je poljoprivreda produktivnija, efikasnija, konkurentija, ali takođe da svi vi i vaše porodice, osetite da imate podršku države i kako bi se osetili da imate potpunu izvesnost“, zaključila je predsednica Narodne skupštine.

U uvodnom obraćanju, prisutnima se obratila, u ime ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, državna sekretarka Lidija Pavićević koja se zahvalila na prilici za diskusiju na temu pravedne raspodele sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta, kako bi se čuli stavovi, mišljenja i predlozi učesnika. „Naše Ministarstvo prepoznaje značaj participativnog pristupa u kreiranju agrarne politike, koja će biti fer i pravedna na svim granama poljoprivrede“, rekla je Pavićević. S obzirom na izazove sa kojima suočava poljoprivredni sektor i na ograničenost budžeta u ovoj oblasti, ukazala je na neophodnost za saradnjom i rešenjima koji će obezbediti ravnomernu i pravičnu raspodelu sredstava i podsticaja. Dodala je da se mora imati u vidu balansiranje potreba svih sektora poljoprivredne proizvodnje i akcentovala da je stočarstvo prepoznato kao strateški cilj Republike Srbije koji treba razvijati i unapređivati. „Vaša iskustva i sugestije su nam dragoceni, a pomoći će nam da donesemo najbolje moguće odluke. Iz tog razloga vas pozivam da se aktivno uključite u raspravu i svojim predlozima doprinesete oblikovanju pravedne politike“, poželevši prisutnima konstruktivnu diskusiju.

Predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević istakao je da Srbija ima gotovo najplodniju zemlju u Evropi, obilje vode, dobru klimu, ali da ne koristi dovoljno te potencijale. Naveo je da se preko 70 odsto naše poljoprivredne proizvodnje koristi za stranu prerađivačku industriju, te da smo postali sirovinska baza za tuđu industriju. Ograničavanje uvoza poljoprivrednih proizvoda ne obezbeđuje se zabranama uvoza, već većom proizvodnjom, većim investicijama i većim podsticajima, konstatovao je Rističević. On je ocenio da su od izuzetnog značaja Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu (CEFTA), kao i sporazumi o slobodnoj trgovini sa nizom zemalja koje je Srbija potpisala.

Marijan Rističević je u svom obraćanju naveo i da je naša zemlja poslednjih godina izgubila značajan broj grla stoke, a time je i značajno smanjena potrošnja žitarica, kojom se hrani stoka. Ocenio je da to pokazuje da bi podsticaje trebalo usmeriti prvenstveno na stočarstvo. Ocenio je da problem predstavljaju i birokratske prepreke za poljoprivrednike koji se bave stočarstvom. Rističević je naveo da treba zaštititi male proizvođače, jer je pitanje poljoprivrede istovremeno i pitanje demografije, posebno naglasivši značaj podrške voćarima. Razvoj stočarstva, voćarstva i ratarstva garantuje razvoj poljoprivredne i prehrambene proizvodnje u Srbiji, zaključio je Rističević.

Nakon uvodnih obraćanja, reč je data prisutnim predstavnicima i učesnicima javnog slušanja, nakon čega je usledila diskusija, sa ciljem prikupljanja predloga, kojim bi se ova tema unapredila.

Za kraj javnog slušanja, donet je Predlog zaključka o kojem će Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu odlučivati na jednoj od narednih sednica.

Drugo javno slušanje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava

[20.10.2023.]
U okviru 38. sednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava , 20. oktobra, održano je Drugo javno slušanje na kojem su predstavljeni Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu.

Predloge zakona predstavio je ministar finansija Siniša Mali, koji je naglasio da je Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, predviđen dalji rast i razvoj Republike Srbije, sa posebnim akcentom na poboljšanje životnog standarda građana, kroz dalja povećanja penzija, plata u javnom sektoru i minimalne zarade. Istakao je da je predviđeno povećanje penzija za 14,8 odsto, plata u javnom sektoru za 10 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto, počev od 1. januara 2024. godine.

Ministar je istakao da je procenjena stopa rasta u budžetu za narednu godinu 3,5% i očekuje se da će tokom iduće godine ekonomija rasti za 2 do 2,5% čime će BDP dostići 68 milijardi evra. Ministar je podsetio da je pre deset godina BDP bio svega 33,4 milijarde evra, odnosno duplo manji.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković istakla je da svi predlozi zakona potvrđuju ključno opredeljenje Vlade Republike Srbije , a to je povećanje životnog standarda stanovništva, povećanje kapitalnih investicija i povećanja subvencija u najvažnijim sektorima , ali uz očuvanje fiskalne održivosti. Ona je naglasila da u prilog tome govori i činjenica da se fiskalnim okvirom obezbeđuje dalje smanjenje fiskalnog deficita i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP. Guvernerka je istakla da projektovani fisklani deficit od 2,2 % BDP i projektovano učešće javnog duga opšte države od 51,7 BDP na kraju 2024. Godini, predstavljaju kretanja u pravom smeru. Takođe, dodala je da će inflacija već u oktobru biti 8%, a da će se očekivana inflacija tokom 2024. godine kretati u rasponu od 4 do 5%.

U okviru delokruga svog rada o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu govorili su predsednik Fiskalnog saveta dr Pavle Petrović i direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević.

Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu predstavio je predsednik Saveta Državne revizorske institucije Duško Pejović, nakon čega je usledila diskusija.

U završnoj reči predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih Veroljub Arsić zahvalio se svim učesnicima javnog slušanja koji su pomogli članovima Odbora u sagledavanju teme javnog slušanja.

Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji

[18.07.2023.]
U organizaciji Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, danas je u Domu Narodne skupštine održano javno slušanje na temu: Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji.

Javno slušanje otvorio je predsednik Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Uglješa Marković koji je pozdravio prisutne i izrazio zadovoljstvo povodom velikog interesovanja javnosti za izmene ovog zakona. Podsetio je da je Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji ušao u skupštinsku proceduru 8. maja 2023. godine, te da će se o ovom Predlogu zakona raspravljati i na Četvrtom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.

Prisutnima se obratio i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je naveo da je Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji predvideo mnoge novine, poput uvođenja elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola. Istakao je da su pri izradi Predloga zakona glavni ciljevi bili ubrzanje procesa izdavanja građevinskih dozvola, obezbeđenje veće transparentnosti postupka, usaglašavanje svih propisa kada je u pitanju građevinarstvo sa propisima Evropske unije, kao i promocija zelene gradnje i elektromobilnosti.

Ministar je dodao da se u Predlogu zakona insistiralo i da se prilikom potvrde o početku građevinskih radova, izdaje i polisa osiguranja od štete trećim licima, kako bi se zaštitili građani koji žive u okolini mesta gradnje. Ukazao je da se pri izmenama zakona vodilo računa i o zaštiti životne sredine, pa će se pre dobijanja upotrebne dozvole za izgradnju objekata, morati predavati dokaz o kretanju građevinskog otpada. Građevinska knjiga, takođe postaje elektronska, što će uticati i na smanjenje divljih deponija građevinskog otpada, a u Predlogu zakona je predloženo da se uvedu i elementi zelene gradnje, naveo je resorni ministar. Svi objekti koji će se graditi na bruto površini koja je veća od 10. 000 kvadratnih metara i objekti javne namene moraće da se grade po sertifikatima zelene gradnje, a predviđena je i stimulacija za izgradnju energetski efikasnih objekata od 10 odsto popusta za građevinsko zemljište. Vesić je naveo da je i promocija ekelktromobilnosti od posebnog značaja, jer će obezbediti elektropunjače u poslovnim i stambenim objektima, u zavisnosti od broja parking mesta, a predviđena je i obaveza za sve benzinske pumpe na autoputevima i brzim saobraćajnicama, da u odnosu na broj točilica za benzin, imaju i eleketropunjače.

Još jedna novina, koja je predviđena izmenama i dopunama zakona je uvođenje energetskih pasoša, koji će biti obavezan za novogradnju i bez koje kupoprodaja nekretnina neće biti moguća. Predviđeno je preciziranje odredbi o izgradnji solarnih parkova, a povećaće se i broj ovlašćenih lica u postupcima za izdavanje akata za izgradnju, na osnovu uredbe koju će doneti resorno ministarstvo.

Vesić je najavio i ponovno otvaranje Agencije za prostorno planiranje, kao i konzervatorski nadzor za zaštitu spomenika i kulturno-istorijskih dobara. Nadalje, ministar je govorio o zaštiti nacionalnih parkova i o predlogu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti koja je tražila lakši pristup rampama za invalide pri izgradnji stambenih i poslovnih objekata.

Posebnu pažnju na javnom slušanju izazvao je i predlog za ukidanje konverzije, uz naknadu za određene kategorije lica, dok će položaj ostalih kategorija koji su po ranijim propisima bili obveznici plaćanja konverzije uz naknadu, biti uređen posebnim propisima. Ukidanjem konverzije oslobodile bi se značajne površine građevinskog zemljišta za izgradnju, što bi imalo pozitivan efekat na uvećanje vrednosti izvedenih građevinskih radova i rast BDP Republike Srbije, naglasio je Vesić.

Nakon uvodnih obraćanja predsednika Odbora i resornog ministra započeta je diskusija, a za kraj javnog slušanja, Uglješa Marković zahvalio se prisutnima na konstruktivnim predlozima koje su dali članovi i zamenici članova Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, predsednici poslaničkih grupa Narodne skupštine, predstavnici odbora u Narodnoj skupštini, predstavnici Vlade Republike Srbije iz nadležnog ministarstva, predstavnici stručne javnosti, kao i organizacija civilnog društva.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju

[18.04.2023.]
U Domu Narodne skupštine održano je javno slušanje u organizaciji Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu na temu: „Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju“.

Predsednik Odbora Marijan Rističević istakao je da je javno slušanje organizovano jer je uočeno da su neophodne određene izmene Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i pozvao učesnike na konstruktivnu diskusiju, kako bi predlozi koji iz nje proiziđu bili pretočeni u amandmane koji će Odbor obrazložiti na plenarnoj sednici Narodne skupštine. Time će, kako je istakao Rističević, Predlog zakona biti unapređen i svrsishodniji.

Na javnom slušanju, članovima Odbora, narodnim poslanicima i predstavnicima poljoprivrednih proizvođača obratila se i ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković. Ona je, govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, navela da se nakon niza konsultacija koje su održane ukazala potreba za sistemskom promenom eAgrara. Ideja da se unapredi eAgrar odnosi se na ubrzanje administracije kako bi se poljoprivrednim proizvođačima olakšao pristup sredstvima namenjena u tekućoj godini. Dodala je da će se od 24. aprila 2023. godine započeti sa isplatom subvencija poljoprivrednicima po hektaru, odnosno već nakon tri nedelje od upućivanja javnog poziva. Govoreći o eAgraru, istakla je neophodnost prikupljanja informacija na jednom mestu, kako bi se vršila kontrola i upravljanje namenjenim sredstvima, ali i radi bržeg reagovanja Ministarstva adekvatnim merama koje bi pomogle poljoprivrednike, u zavisnosti od potreba različitih regiona Srbije. „Svi informacije i registri koje se nalaze i koji će se naći u eAgraru pomoći će da mi budemo operativniji, konkretniji u samom pravljenju budžeta i njegovim analizama“, navela je Tanasković. Ministarka se osvrnula i na povećanje subvencija za biljnu proizvodnju i proizvodnju mleka, a nadalje je govorila i o zakonskom okviru i prenosu prava usled smrti nosioca gazdinstva.

Nakon uvodnih obraćanja predsednika Odbora i ministarke, Marijan Rističević dao je reč predstavnicima poljoprivrednih proizvođača, čime je započeta diskusija, a za kraj javnog slušanja, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu doneo je zaključke koje je uputio resornom Ministarstvu.

Svako dete ima pravo na detinjstvo, zaustavimo dečje brakove

[05.04.2023.]
Održano javno slušanje na temu: Svako dete ima pravo na detinjstvo, zaustavimo dečje brakove
U Domu Narodne skupštine održano je javno slušanje u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u saradnji sa Romskom ženskom mrežom Srbije, na temu: „Svako dete ima pravo na detinjstvo, zaustavimo dečje brakove”.

Javno slušanje otvorio je dr Muamer Bačevac, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i tom prilikom se zahvalio Romskoj ženskoj mreži Srbije na njihovoj inicijativi za održavanje ovog događaja. Pozdravio je učesnike skupa koje su, pored narodnih poslanika, činili i predstavnici ženskih romskih organizacija, predstavnici nadležnih ministarstava, nezavisnih državnih organa, organizacija civilnog društava i međunarodnih organizacija koje su svoje aktivnosti posvetile rešavanju ovog pitanja.

Dr Bačevac je naglasio da je ovo javno slušanje organizovano polazeći od toga da je obaveza države i njenih institucija da posebnu pažnju posvete deci, kao i svih nas da sprečimo štetne prakse koje mogu dovesti do prekida obrazovanja i negativno uticati na zdravlje dece, naročito devojčica i učiniti ih ranjivim, pre svega kada je reč o nasilju, diskriminaciji i zlostavljanju.

Nacionalna koalicija protiv dečjih brakova, koja je formirana 2019. godine, na inicijativu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i UNICEF, uradila je dosta u proteklom periodu, kada je reč o analizi problema i inicijativama za rešavanje ovih pitanja, ocenio je dr Bačevac.

Naglasio je da je jedan od najvećih problema to što se na dečje brakove gleda kao na vrstu običaja kod romske populacije i da se takvo shvatanje često oslikava i kroz rad institucija, poput tužilaštva i sudova, koji umesto da odgovorne kažnjavaju, zapravo potpisuju i odbacuju predmete uz obrazloženje da je to običaj u romskim zajednicama. Predsednik Odbora iskoristio je priliku da prisutne podseti na podatak da se 8. aprila obeležava Svetski dan Roma.

Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, navela je da niz istraživanja pokazuje da se u Republici Srbiji, više od polovine romskih devojčica, uslovno rečeno uda pre navršenih 18 godina života. „Prerano im se prekida detinjstvo, razvoj, napuštaju školovanje, zdravstveni rizici su ogromni, jer postaju majke dok njihov organizam još uvek nije potpuno formiran i neminovno ulaze u spiralu siromaštva“, rekla je Božović. Ona je naglasila da je Republika Srbija odlučno protiv takvih pojava, jer zvanično nije reč o brakovima koji su regulisani propisima, pre svega porodičnim zakonom. Stoga država utvrđenim merama i politikama ukazuje na štetnost te pojave, naglasila je državna sekretarka. Božović je istakla da se zato Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost aktivno priključilo Nacionalnoj koaliciji za ukidanje dečjih brakova, u okviru koje gotovo svakodnevno diže glas protiv posledica do kojih dečji brakovi dovode. Ipak, kako je navela, Republika Srbija ne isključuje maloletne trudnice, porodilje i majke sa odojčadima iz programa socijalne brige i zaštite.

Prof. dr Rejhan Kurtović, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog istakao je da je dobro da se o ovoj temi javno govori, ali da je, sa druge strane, alarmantno što je ova tema i danas aktuelna u našem društvu. Dodao je i to da su dečiji brakovi sinonim za romsku zajednicu, ali da su oni pojava i u drugim zajednicama, samo da nisu toliko vidljivi. Za kraj izlaganja, naveo je da je uključivanje države prioritetno, sa osvrtom na unapređenje položaja najmlađih Romkinja, bazirano na jasnoj politici, međusektorskoj saradnji i uz puno učešće romskih zajednica, društva i pojedinaca.

Skupu se obratio i Zaštitnik građana mr Zoran Pašalić, pozdravljajući sve učesnike i koristeći priliku da svim Romima čestita Svetski dan Roma, kao i pripadnicima jevrejske zajednice veliki praznik Pesah, dan slobode i pravde. Pašalić se složio sa dr Muamerom Bačevcem o postojanju predrasuda da su zajednice maloletnih lica, kako se to često i u medijima pominje, tradicionalno vezane za romsku zajednicu i da se često donose presude na štetu tih pojedinaca.

Đurđa Janićijević, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, navela je da Poverenik ukazuje na važnost prevencije sklapanja dečjih brakova od početka osnovanja ove institucije, kako u svojim redovnim godišnjim izveštajima o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, tako i u posebnom Izveštaju Poverenika o diskriminaciji dece, koji je objavljen u decembru 2021. godine i predstavljen Narodnoj skupštini. Istakla je da dečji brakovi predstavljaju jedan od najtežih oblika kršenja dečjih prava i nasilja nad decom, čije su posledice teške i dalekosežne. Žrtve su obespravljene i lišene osnovnih prava na zdravlje, obrazovanje, bezbednost, zbog čega se često suočavaju sa fizičkim, psihološkim, ekonomskim i seksualnim nasiljem, navela je Janićijević. „Dečji brakovi su povezani sa čestim ranim trudnoćama, visokim stopama mortaliteta među majkama i odojčadi, velikim rizikom od pojave komplikacija u toku trudnoće i porođaja i visokim rizikom od seksualno prenosivih bolesti“, podvukla je pomoćnica Poverenice. Navela je i to da statistike pokazuju da su ovakvi brakovi često posledica brojnih strukturalnih problema zajednice, niskog životnog standarda, nepristupačnosti obrazovanja i socijalne isključenosti, a da nije retkost da ovakav brak prestavlja pokušaj bekstva iz jedne socijalno ugrožene sredine u drugu. Janijević je takođe navela da pojava dečjih brakova postoji u mnogim nacionalnim manjinama širom Srbije, ali da jesu najrasprostranjenije među romskim zajednicama.

Biljana Dakić - Đorđević, direktorka Trag fondacije naglasila je da rani dečji brakovi predstavljaju ozbiljnu povredu prava devojčica, ali i dečaka, te da se u tom slučaju može govoriti i o trgovini ljudima. Ona je istakla da je u proteklom periodu romska zajednica učinila krupne korake u rešavanju tog problema. Nacionalni savet romske nacionalne manjine usvojio je deklaraciju o ukidanju dečjih brakova, koja je iste jasno definisala kao kršenje prava deteta koja ugrožava njihove živote i njihovu budućnost, a takođe formirana je i Nacionalna koalicija za ukidanje dečjih brakova.

Vesna Dejanović, predstavnica UNICEF izrazila je zadovoljstvo što postoji saglasje društva oko rešavanja jednog tako velikog problema, kao što je prerani dečji brak. „Svaki put kada jedna devojčica na takav način stupi u brak, društvo učini jedan korak unazad, jer je propustilo priliku da je zaštiti i da joj omogući da razvije sve svoje potencijale“, rekla je Dejanović. Ona je naglasila da se posledice takvog iskustva ne rešavaju same od sebe, već da traže vreme, posvećenost i koordinaciju celog društva.

Ispred Romske ženske mreže Srbije obratila se Slavica Vasić - Mitrović koja se najpre zahvalila Odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova na održavanju javnog slušanja na ovu veoma važnu temu. Istakla je da Romska ženska mreža, kampanju Mesec romskog ženskog aktivizma održava od 2010. godine, u periodu od 8. marta do 8. aprila svake godine. U tom periodu članice Romske ženske mreže (RŽM) se okupljaju oko zajedničkog cilja, podizanja vidljivosti Roma u društvu. Međunarodni dan žena 8. mart je povod da se aktivistkinje RŽM obrate javnosti i predstavnicima vlasti i skrenu pažnju na položaj Romkinja u Srbiji, dok se 8. aprila obeležava Svetski dan Roma. Ovogodišnja kampanja RŽM je usmerena na ukidanje negativne društvene pojave dečjih brakova koji su prisutni i u romskoj zajednici. Ponovila je da je prema podacima UNICEF svaka druga devojčica stupila u brak pre 18. godine. S tim u vezi, RŽM su realizovale više sastanka sa lokalnim samoupravama u cilju prevencije dečjih brakova u lokalnoj zajednici.

U nastavku je usledila panel diskusija na temu: Zaustavimo dečje brakove, u okviru koje su predstavljeni rezultati Romske ženske mreže o dečjim brakovima, kao i Inicijativa za izmenu normativno-pravnih akata u Republici Srbiji.

Predstavljanje kandidata koje je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i za prvi izbor članova Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština

[01.04.2023.]
U Narodnoj skupštini održano je danas javno slušanje na temu: Predstavljanje kandidata koje je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i za prvi izbor članova Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština.

Javno slušanje je otvorio predsednik Narodne kupštine dr Vladimir Orlić, čestitajući svim akterima na velikom i važnom poslu koji je do sada obavljen za našu zemlju, a koji je započet pre više od godinu dana, sa namerom da se samostalnost i nezvisnost u radu pravosuđa podignu na nivo viši nego ikada ranije.

Dr Orlić je podsetio da je izmenjen Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe i uspešno sproveden referendum, a da je zatim usledio i detaljan posao na pripremi odgovarajućih zakona, usled usvojenih ustavnih promena. Kao rezultat toga, početkom ove godine Narodna skupština je usvojila set zakona, pripremljenih po najvišim standardima, i pristupila proceduri za izbor istaknutih pravnika za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i članova Visokog saveta tužilaštva, naveo je predsednik Narodne skupštine. On je pohvalio i postupak koji je vodio Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, i ocenio da je izjašnjavanje Odbora o kandidatima nedvosmisleno potvrdilo da su za raspravu i izbor u plenumu izabrani najbolji od svih kandidata.

Zaključujući svoje obraćanje, dr Vladimir Orlić je istakao da smo, obavljajući ove važne poslove, obezbedili da nam država bude efikasnija nego godinama ranije, a građani zadovoljniji, kao i da je učinjen važan korak na našem evropskom putu.

Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Vladimir Đukanović zatim je dao reč kandidatima za članove Visokog saveta sudstva: prof. dr Jeleni Vučković, Žikici Dronjku, prof. dr Nikoli Bodirogi, Marini Grbić, Rastku Brajkoviću, Aleksandru Popoviću, Srđanu Stefanoviću i prof. dr Nataši Delić, kao i kandidatima za članove Visokog saveta tužilaštva: dr Miroslavu Đorđeviću, Dušanu Puriću, Predragu Ćetkoviću, Vesni Luković, Vladimiru Simiću, prof. dr Nenadu Tešiću, Jeleni Glušica i Bojanu Petroviću.

Učesnici javnog slušanja bili su članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, narodni poslanici i predstavnici opšte i stručne javnosti: Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, pravnih fakulteta u Srbiji, Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Alumni kluba Pravosudne akademije, Udruženja sudija prekršajnih sudova RS, Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Beograda.

Oni su, u nastavku javnog slušanja, razgovarali sa kandidatima za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i za prvi izbor članova Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština.

Predstavljanje predloga zakona koji se donose u cilju usklađivanja sa Aktom o promeni Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 115/21), koji je potvrđen na republičkom referendumu 16. januara 2022. godine

[26.01.2023.]
Danas je u Narodnoj skupštini održano javno slušanje na temu: „Predstavljanje predloga zakona koji se donose u cilju usklađivanja sa Aktom o promeni Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 115/21), koji je potvrđen na republičkom referendumu 16. januara 2022. godine“, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Javno slušanje je otvorio predsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić, ističući da pomenuti predlozi zakona predstavljaju finalnu fazu reforme u oblasti pravosuđa koja je započeta promenom Ustava 2022. godine.

„Predlozi zakona su već u proceduri. Imamo sve uslove da o njima raspravljamo i njihovim usvajanjem potvrdimo uspeh. Na taj način priveli smo kraju veliki i važan posao - podizanje demokratskih standarda u Republici Srbiji na najviši nivo ikada, što prepoznaju i pozdravljaju i Evropa i svet“, poručio je predsednik NS RS.

Ocenio je da je celokupan proces reforme pravosuđa tekao transparentno i uzimao u obzir sve sugestije i komentare koje bi ga dodatno unapredile. Značaj pomenute reforme, kako je dodao, ogleda se u sprečavanju da se ponove katastrofalni potezi po državu kakve smo imali nekada, u jačanju poverenja građana u svoju državu i njene institucije, ali je važna i zbog svih postojećih i budućih investicija u našu zemlju. „Nastavićemo da radimo, da vodimo državnu politiku koja ima pun legitimitet i snažnu podršku naroda, ne samo iskazanu na referendumu, već i oličenu u rekordnim rezultatima predsedničkih izbora, kao i rezultatima parlamentarnih izbora. To je politika jedne bolje, snažnije i uspešnije Srbije“, zaključio je dr Orlić.

Ministarka pravde Maja Popović se zahvalila radnim grupama koje su radile na izradi ovog seta predloga pravosudnih zakona, navodeći da je ceo postupak bio transparentan i inkluzivan. To je ocenila i Venecijanska komisija, koja je dala i pozitivne komentare na tektove predloga zakona, ukazala je Popović. Ministarka pravde je navela da je jačanje kapaciteta nezavisnosti sudstva i samosatalnosti javnih tužilaca u najboljem interesu građana Srbije, kako bismo svi živeli u pravno sigurnoj zemlji. Sigurno pravno okruženje obezbeđuje dolazak stranih investitora u zemlju, što omogućva dalji napredak i povećanja BDP, istakla je Maja Popović u svom obraćanju.

Javnom slušanju su prisustvovali, pored članova Odbora za ustavna pitanja
i zakonodavstvo i narodnih poslanika, i profesori pravnih fakulteta univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici, sudije Vrhovnog kasacionog suda, Upravnog suda, Privrednog apelacionog suda, Prekršajnog apelacionog suda i apelacionih sudova, javni tužioci iz Republičkog javnog tužilaštva, Tužilaštva za organizovani kriminal, Tužilaštva za ratne zločine i apelacionih javnih tužilaštava, članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, članovi radnih grupa za izradu pravosudnih zakona, predstavnici strukovnih udruženja i nevladinih organizacija, kao i predstavnici diplomatskog kora i međunarodnih organizacija.

Nakon diskusije, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević je, zaključujući javno slušanje, navela da će donošenje ovih zakona biće kruna rada na našem pravnom sistemu i podizanje stepena vladavine prava u našoj zemlji na još viši nivo.

Prvo javno slušanje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava

[04.12.2022.]
Prvo javno slušanje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održano je 4. decembra, u okviru Desete sednice Odbora
Tema javnog slušanja bila je - PREDSTAVLjANjE PREDLOGA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2023. GODINU I PREDLOGA ZAKONA O ZAVRŠNOM RAČUNU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2021. GODINU.

U uvodnom obraćanju predsednik Odbora Veroljub Arsić rekao je da je Odbor doneo odluku o organizovanju javnog slušanja radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja i omogućavanja zainteresovanim stranama i javnosti da se upoznaju sa predloženim rešenjima navedenim u predlozima zakona.

Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, u ime predlagača obrazložili su ministar finansija Siniša Mali, guverner Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković, predsednik Fiskalnog saveta dr Pavle Petrović i direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević.

Ministar Finansija Siniša Mali poruči je svim građanima da su javne finansije Republike Srbije stabilne, da uprkos krizi koja traje treću godinu za redom i pomoći koja je pružena privredi i građanima, svaki makroekonomski indikator u Srbiji je pozitivan, a BDP će prvi put u istoriji preći 60 milijardi evra.

Ministar je naglasio da je Predlog budžeta za 2023. godinu leži na tri stuba, a to su očuvanje životnog standarda građana, kroz povećanje penzija, plata i minimalne zarade, nastavak velikih kapitalnih infrastrukturnih projekata i ulaganje u energetski sektor, kako kroz izgradnju i obnovu energetske infrastrukture, tako i kroz nabavku svih vrsta energenata.

Guvernerka Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković istakla je da je Budžet Republike Srbije za 2023. godinu rezultat koordiniranog rada institucija, kao i da je realistično formiran i ostvariv. Naglasila je da plate ne beleže samo nominalni, nego i realan rast, a kao jedan od mnogo pozitivnih aspekata navela je su devizne rezerve ne samo sačuvane, već i dodatno ojačane, odnosno da su u odnosu na kraj 2021. godine veće za 800 miliona evra.

Predlog zakona o Završnom računu budžeta za 2021. godinu predstavio je predsednik Saveta Državne revizorske institucije, dr Duško Pejović.

U nastavku rada usledila je rasprava, nakon koje je predsednik Odbora Veroljub Arsić zahvalio svim učesnicima Javnog slušanja koji su pomogli članovima Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, u sagledavanju teme Javnog slušanja.

Veštačka inteligencija i čovek u novom digitalnom dobu

[19.01.2022.]
U Narodnoj skupštini, danas je u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo održano javno slušanje na temu: Veštačka inteligencija i čovek u novom digitalnom dobu.
Predsednica Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju Marina Raguš pozdravila je sve učesnike i otvorila javno slušanje videom posvećenim akademiku dr Muameru Zukorliću, predsedniku Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Raguš je istakala da je predsednik Odbora Muamer Zukorlić bio duh pokretač cele serije javnih slušanja u oblasti digitalizacije i pristupu koji treba da se zauzme u rapidnom rastu i razvoju tehnologija. Ona je podsetila da je glavni razlog ovog skupa da se odgovori na temu položaj čoveka u digitalnoj eri, što je bila i želja predsednika Odbora za obrazovanje dr Muamera Zukorlića. Navela je da je glavni pitanje koja ova tema postavlja da li će tehnologija vladati ljudima ili biti na korist čoveka. Ona je još jednom iskoristila priliku da se zahvali preminulom predsedniku Odbora za obrazovanje nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo dr Muameru Zukorliću na svemu što je postigao za vreme svog mandata.

U uvodnom obraćanju prisutnima se obratio potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije dr Vladimir Orlić, koji je naveo da kada je Pododbor krenuo sa serijom javnih slušanja, prihvatio se ogromnog posla sa najaktuelnijim temama. „Teme kao što su digitalizacija, savremene tehnologije, moderni servisi, pre svega su usmerene ka čoveku i njemu treba da služe i koriste, da čoveku život bude lakši, bolji i kvalitetniji. Te su teme danas sastavni deo državne politike i to je uvek ispravno ponoviti. Državne politike, koja se u našoj zemlji sprovodi na svim nivoima, počevši od najvišeg - od predsednika Republike Aleksandra Vučića, preko Vlade Srbije koja tu politiku sledi i Narodne skupštine koja upravo tu politiku i uvodi u naš državni sistem, ali radi i na njenoj realizaciji, odgovorno i posvećeno. To je politika modernizacije naše države i našeg društva“, naveo je potpredsednik Skupštine.

Dodao je da zajedno pokazujemo i da razlika među političarima postoji, odnosno da ljudi koji se staraju o Srbiji danas, za razliku od onih u prošlim vremenima, umeju da uče i prate svetske trendove i primenjuju ih u našoj državi. „I nismo zadovoljni tim da nešto što smo videli u svetu tek ponovimo, nego uvek radimo da stvari učinimo još boljim i prilagodimo ih potrebama naših ljudi. Da naš narod bude zadovoljan, da njemu život bude bolji, a da se sa drugima u tome što smo naučili takmičimo i da sa njima zajednički radimo. Tu se vidi razlika između današnje države i onog kakva je bila u nekim prošlim vremenima.“

Dodao je da tema kao što je veštačka inteligencija, jeste tema budućnosti, ali da moderni centri, najbolja oprema, novi obrazovni programi i instituti koje danas imamo, uz brojne servise koji su uvedeni u prethodnim godinama u našoj državi već predstavljaju realnost.

„Srbija je pokazala da je spremna da predano radi za svoju sadašnjost, da menja i unapređuje društvo i privredu, ali i da vodi računa o svojoj budućnosti. Zato smo mi ovu godinu dočekali kao država koja ima strategiju za veštačku inteligenciju, među retkima je u svetu koji imaju formiran institut za veštačku inteligenciju, a ima i pokrenutu platformu u Državnom data centru u Kragujevcu“. Podsetio je da je nedavno predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao puštanju u rad ove platforme, obišao Državni data centar u Kragujevcu, izgrađen i opremljen po najvišim svetskim standardima. „Time smo pokazali da postoji politika koja razume da na budućnosti treba da se radi, koja se ove teme ne boji, već motiviše društvo da ide u tom smeru. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Kragujevcu jasno poručio da mi upravo ovim rešenjima dajemo fantastičan razlog mladima da ostanu u svojoj zemlji, ne moraju u svet da idu kao bi u školama izučavali najaktuelnije teme, bavili se istraživanjima ili pokretali posao vezan za nove tehnologije. To sada mogu u svojoj Srbiji. Dajemo mladima priliku da u svojoj državi sopstvenu budućnost grade, a mnogim našim ljudima koji su u nekom trenutku otišli dajemo dobar razlog da se vrate nazad. Na tim poljima smo značajne pomake napravili. Odgovor na pitanje gde je čovek u digitalnom dobu za nas glasi – uvek smo na onom mestu za koje smo u stanju sami da se izborimo. To jeste politika koju predvodi i koju je definisao predsednik države Aleksandar Vučić, koju sprovode Vlada i Narodna skupština Republike Srbije, a kada za par decenija budu pogledali na ovo vreme danas, ljudi u Srbiji će sigurno reći: to je politika koja je Srbiju suštinski promenila nabolje, unapredila život ljudima u ovoj zemlji i dala nam za pravo da kažemo – Srbija je svet“ naveo je Orlić.

Pomoćnik generalnog sekretara Narodne skupštine Dario Kukolj, izložio je šta je Narodna skupština uradila na polju informacionih tehnologija i veštačke inteligencije. Podsetio je da je u Srbiji prva Strategija razvoja informacionog društva doneta 2010. godine, i da je Narodna skupština od samog početka prepoznala svoj kapacitet na tom polju i počela da razvija i da ulaže u sopstvenu IT infrastrukturu. Detaljno je predstavio sve aktivnosti Narodne skupštine u prethodnih pet godina.

Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović, u uvodnom obraćanju govorio je o dosadašnjim aktivnostima Kancelarije i planovima za budućnost, a prisutnima se obratio i direktor Instituta za veštačku inteligenciju, Novi Sad, prof. dr Dubravko Ćulibrk, koji je objasnio značaj i potencijale veštačke inteligencije za Republiku Srbiju.

U drugom panelu, prisutnima su se obratile profesorka Fakulteta za menadžment, Univerziteta Metropolitan, dr Tamara Vučenović sa i urednica emisije „Digitalne ikone“, koja je govorila na temu: mediji i veštačka inteligencija i koordinatorka programa Fondacije za otvoreno društvo Nevena Ružić, koja je govorila o veštačkoj inteligenciji i pravu građana.

Zamenik predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prof. dr Marko Atlagić, prisutnima se obratio sa temom vaspitna funkcija ličnosti i veštačka inteligencija, a član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prof. dr Ljubiša Stojmirović govorio je o temi etika i politika.

Nakon izlaganja i održanih panela usledila je diskusija prisutnih, u kojoj je učestvovao veliki broj narodnih poslanika, članova i zamenika članova Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

Javno slušanje je održano uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).

Predstavljanje Nacrta strategije trgovine Republike Srbije do 2025. godine

[06.12.2021.]
Javno slušanje o Nacrtu strategije trgovine Republike Srbije, u organizaciji Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turzam i energetiku, održano je danas u Narodnoj skupštini.
Predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Veroljub Arsić zahvalio se na prisustvu predstavnicima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Privredne komore Srbije, koji su inicijatori ovog javnog slušanja, kao i narodnim poslanicima, predstavnicima Ministarstva privrede, Ministarstva rudarstva i energetike, predstavnicima Komisije za zaštitu konkurencije, istaknutim privrednicima, predstavnicima Udruženja za zaštitu potrošača i novinarima koji se bave privredom i trgovinom. Naveo je da je ovo drugo javno slušanje u organizaciji ovog Odbora u tekućem sazivu.

U uvodnom obraćanju prisutnima se obratio potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije dr Vladimir Orlić, naglasivši značaj, sada već ustaljene prakse održavanja javnih slušanja. On je istakao da se time, ne samo stručnoj već i široj javnosti, jasno pokazuje čime se to država bavi i šta planira i otvara mogućnost da svako može da sa svoje strane uputi komentar ili predlog, kako bi se došlo do najboljeg mogućeg rešenja.

„Taj način rada je jedan od najvažnijih primera suštinske razlike u odnosu i prema poslu, ali i prema državi i društvu, koji mi pokazujemo danas, u odnosu na neka prethodna vremena“, smatra Orlić. Posebno je naglasio značaj teme koja će biti obrađena na tom javnom slučaju, a to je strateški dokument iz oblasti privrede i trgovine.

„Tu vrstu tema dnevna politika gura u drugi plan. U fokusu su pre svega čisto političke teme, poput referenduma i predstojećih izbora, možda i ponajviše zbog toga što bar dve, ako ne i cele tri grupacije različitih stranaka koje su rešile da na tim izborima učestvuju, već uveliko svoje izborne kampanje koncentrišu - na ulici. Ali mi pokazujemo da ne dozvoljavamo da njihova dnevna politika i sve što u to spada, gurne pitanja poput privrede i trgovine, a pre svega strateškog razvoja zemlje, u neki drugi plan, već se njima bavimo uvek“, konstatovao je Orlić.

On se posebno osvrnuo na deo Strategije koja se odnosi na pitanje digitalizacije, koja predstavlja jedan od najboljih pokazatelja da mi danas menjamo svoju državu i oblikujemo društvo da bude, u najboljem mogućem smislu, društvo dostojno milenijuma u kojem živimo.

Podsetio je prisutne na 2014. godinu i prvu Vladu Aleksandra Vučića, kada je prvi put pomenuta digitalizacija, što je mnogima tada zvučalo kao čist futurizam, kazao je Orlić.

„Pogledajte put koji smo prešli od tada, kada je malo ko razumeo šta ta reč uopšte znači. Danas svaki čovek u Srbiji razume šta je digitalizacija, jer je svojim očima video šta je sve obezbedila, dobro i korisno, za sve u ovoj zemlji. Posebno je to značajno u vreme borbe protiv pandemije. Upravo zahvaljujući uspešnoj digitalizaciji, između ostalog, mi danas možemo da kažemo da smo na najbolji mogući način sistemski državni odgovor na pandemiju dali, ali i unapredili uslove i za trgovinu i za druge delatnosti, trajno“, ocenio je Orlić.

Orlić je istakao da je zvanična državna politika koju je postavio, lično projektovao i koju predvodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a na kojoj zajednički rade i Vlada i Narodna skupština, posvećena strateškim pitanjima, na vreme i uz maksimalnu realizaciju.

„To je politika modernizacije, koja čini da nam ne samo trgovina napreduje, već da ona bude impuls, kao što treba i mora da bude, i za druge grane privrede. Ta politika formira rešenja koja su moderna, konkurentna i uspešna, kako u ovoj oblasti, tako i u svim drugim sferama društva“, zaključio je potpredsednik Narodne skupštine.

Nacrt strategije trgovine Republike Srbije do 2025. godine, učesnicima javnog slušanja,
predstavili su predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija
državni sekretar Uroš Kandić, v.d. pomoćnika ministra Jasmin Hodžić,
iz Sektora za trgovinu, usluge i politiku konkurencije Željko Rakić, kao i sekretar
Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović.

Zatvarajući javno slušanje, predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Veroljub Arsić naveo je da Narodna skupština pruža punu podršku modernizaciji trogovine i da će Odbor dati svoj doprinos u okviru svojih nadležnosti.

Javno slušanje je organizovano uz podršku UNDP i Švajcarske agencije za saradnju, kroz projekat „Jačanje demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“.

Sprovođenje sporazuma Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - COP26 u Srbiji

[03.12.2021.]
U organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine održano je javno slušanje na temu „Sprovođenje sporazuma Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - COP26 u Srbiji“.

Održano javno slušanje temu: Sprovođenje sporazuma Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - COP26 u Srbiji

[03.12.2021.]
Održano javno slušanje temu: Sprovođenje sporazuma Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - COP26 u Srbiji

Javno slušanje na temu: Sprovođenje sporazuma Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - COP26 u Srbiji, održano je u Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine.
Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, učesnicima javnog slušanja preneo je glavne poruke sa klimatske Konferencije, na kojoj je učestvovao u okviru debate predsednika parlamenata, u organizaciji Interparlamentarne unije. Istakao je da je borba protiv klimatskih promena postala glavna tema u današnjem svetu i najvažniji deo nacionalnih politika.

Dačić je naveo da je Srbija aktivna u toj borbi i da su ove godine napravljeni krupni koraci u doprinosu globalnim nastojanjima, pre svega kroz usvajanje Zakona o klimatskim promenama i seta od četiri zakona iz oblasti energetike. „Narodna skupština će svojim aktivnostima i dalje raditi na unapređivanju regulatornog okvira i implementaciji zelene agende u Srbiji“, istakao je Ivica Dačić.

U svom obraćanju, ukazao je i na višegodišnji uspešan rad neformalne Zelene poslaničke grupe.

Predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac istakao je da je u Narodnoj skupštini za manje od godinu dana doneto šest zakona iz oblasti zaštite životne sredine i da su svi članovi Odbora veoma zadovoljni tom aktivnošću. To takođe, kako je istakao, govori i o aktivnom radu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Na panelima koji su usledili, predstavnici državnih institucija izneli su stavove po pitanju klimatskih promena i razmatrali načine za rešavanje tog problema. Usledile su dve panel rasprave u kojima su učestvovali: Jelena Tanasković, državni sekretar Ministarstvo zaštite životne sredine; prof. dr Ivica Radović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Jelena Blagojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Đorđe Milić, pomoćnik ministra, Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Ivana Vilotijević, sekretar Sekreterijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda; Dubravka Filipovski, koordinator neformalne Zelene poslaničke grupe; Nada Lazić, specijalni savetnik za održivi razvoj, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Goran Pejanović, pomoćnik direktora, Sektor nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika elementarnih nepogoda, Republički hidrometeorološki zavod; Danijela Božanić, klimatolog; prof. dr Ratko Kadović i prof. dr Vasilije Isaje u ime Univerziteta u Beogradu.

Predstavljanje Budžeta za 2022. godinu i Završnog računa budžeta za 2020. godinu

[09.11.2021.]
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, organizovao je javno slušanje na temu: PREDSTAVLjANjE BUDžETA ZA 2022. GODINU I ZAVRŠNOG RAČUNA BUDžETA ZA 2020. GODINU.
U uvodnom obraćanju, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izrazio je zadovoljstvo što taj po mnogo čemu najvažniji zakon za svaku Vladu i svaki parlament, još jednom dolazi na vreme i da je po svom sadržaju sveobuhvatan, jasan i da detaljno predstavlja našu, ne samo finansijsku i razvojnu, već i ukupnu politiku u sledećoj godini.

„Otkako je Vlada utvrdila predlog Budžeta za narednu godinu ja nisam čuo nijednu krupnu zamerku na njegovu strukturu i sadržaj, pa čak ni od onih koji će baš u svemu da pronađu manu i ovoj vladi i ovom parlamentu. Ovaj budžet je najbolje ogledalo naše stabilne ekonomske slike, a pre svega naših velikih razvojnih ambicija u godini pred nama. Složiću se sa onima koji kažu da je ovaj budžet okrenut i podizanju standarda naših građana, što se vidi kroz čitav niz planiranih podsticaja, pre svega podizanja plata i penzija. Takođe, izuzetno je važno što se planira rast javnih investicija i u narednoj godini, što dovoljno govori o brizi države za razvoj naših kapitalnih sistema“, rekao je Dačić.

On je naglasio da je budžet realni odraz naše ekonomske moći, projektovan je na rast od 4,5 odsto, što nakon očekivanih sedam odsto u ovoj godini jasno govori da je naša ekonomija zdrava i da postoje svi razlozi da bude poboljšan materijalni položaj građana i ostvarena ulaganja u najveće projekte.

Predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dr Aleksandra Tomić, pozdravila je niz relevantnih gostiju koji su uzeli učešće u javnom slušanju i dala reč državnom sekretaru u Ministarstvu finansija Saši Stevanoviću, koji je predstavio Budžet za 2022. godinu.

Stevanović je istakao da je Predlog budžeta za 2022. godinu pre svega razvojni, sa predviđenim rastom bruto domaćeg proizvoda od 4,5 odsto, a da je vrlo izvesno da će on biti i preko 7 odsto. Naveo je da je javni dug na nivou centralne države projektovan na 55,5 procenata, dok ćemo ovu godinu završiti sa najviše 58,2 procenta na nivou opšte države, odnosno 57,3 na centralnom nivou.

„Ono što je jako dobro je to da smo promenili pravac kretanja, preusmerili krivu koju smo imali prošle godine usled pandemije i pada privredne aktivnosti. Učešće javnog duga pada u odnosnu na BDP i taj trend će se nastaviti i u narednim godinama“, rekao je Stevanović. Prema njegovim rečima projektovani budžet i planirani deficit u budžetu za 2022. godinu je 3 odsto BDP, odnosno 200,2 milijarde dinara, a ukupni planirani prihodi su 1.516,8 milijardi dinara.

Predsednik Saveta Državne revizorske institucije dr Duško Pejović predstavio je Završni račun budžeta za 2020. godinu. On je naglasio da su ostvareni prihodi i primanja budžeta Republike Srbije za 2020. godinu iznosili 1.301,9 milijardi dinara, što predstavlja 100,8 procenata u odnosu na plan. „To je još jedna potvrda da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija realno i u značajnoj meri konzervativno planiraju budžet, te su sve pozicije u Budžetu na prihodnoj strani realizovane u većem iznosu u odnosu na plan“, rekao je Pejović.

Usledila je diskusije zainteresovanih učesnika javnog slušanja, nakon koje je predsednica Odbora u završnoj reči istakla da je rasprava koja se vodi u parlamentu u kritičkom, ali konstruktivnom dijalogu, i da doprinosi tome da su institucije naviknute da poštuju u sve većem obimu preporuke Državne revizorske institucije, što dovodi do smanjenje samih prekršaja. „Time smo dobili, na neki način, i priznanje Evropske komisije koja je u svojim izveštajima apostrofirali da je eksterna revizija od strane i poslanika i DRI pojačana i da daje rezultate“, rekla je Tomić. Ona je podsetila da je i Svetska banka u svojim ocenama o transparentnosti budžeta dala dobre ocene.

Tomić je naglasila da će Odbor nastaviti svoj aktivan rad, kao i praksu održavanja sednica van sedišta Narodne skupštine, koje su se pokazale kao izuzetan način za jačanje saradnje sa lokalnim samoupravama.


Jedanaesto javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa

[17.09.2021.]
Jedanaesto javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Domu Narodne skupštine.
Javno slušanje otvorila je predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević, zahvalivši se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima pravosudnih i nezavisnih državnih organa, organizacijama civilnog društva, predstavnicima međunarodnih organizacija, Univerziteta i Pravosudne akademije.

Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Vlada Republike Srbije 4. decembra 2020. godine, podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, a da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. maja, utvrdio da je navedeni Predlog podnet u propisanom obliku i o tome podneo Izveštaj Narodnoj skupštini. Narodna skupština je potom na posebnoj sednici, 7. juna razmotrila i dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika usvojila Predlog za Promenu Ustava Republike Srbije. Imajući u vidu značaj ustavnih promena i ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u tom postupku, Odbor je tokom aprila, maja i juna organizovao sedam javnih slušanja na temu: Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, radi prikupljanja informacija, mišljenja i stavova o promenama Ustava različitih relevantnih institucija, udruženja i stručnjaka iz ove oblasti. Na javnim slušanjima učestvovali su predstavnici pravosuđa, strukovnih udruženja, nezavisnih državnih organa, stručne javnosti i advokatskih komora Srbije, predstavnici civilnog društva, ambasada EU, Velike Britanije, SAD i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija, delegacija Evropske unije u Srbiji, Misije OEBS u Srbiji i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, istakla je predsednica.

Nadalje je objasnila da je na 45. sednici, od 23.juna, Odbor doneo Odluku o formiranju Radne grupe sa zadatkom da izradi Akt o promeni Ustava Republike Srbije, a da je polazna osnova za rad Radne grupe bio nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa iz oktobra 2018. godine, koji je usklađen sa preporukama Venecijanske komisije i unapređen komentarima stručne javnosti. Dodala je i to da je Radna grupa radila i na Nacrtu zakona za sprovođenje amandmana od 1. do 32. na Ustav Republike Srbije.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je 3. septembra održao sednicu na kojoj su članovi Odbora zajedno sa članovima Radne grupe razmatrali završne tekstove ustavnih amandmana i ustavnog zakona, koje je Radna grupa utvrdila tokom 13 sednica, koliko ih je do danas održano. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst Nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

Ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa.

„Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije“, istakla je ministarka. Ona je naglasila da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa.

„Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Zato očekujem da će Evropska Komisija ceniti napore koje Srbija ulaže kako bi promenila Ustavne odredbe u pravosuđu“ , rekla je ministarka.

Ministarka pravde navela je koje promene podrazumeva tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

„Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa“, navela je Popović.

Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije ( GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca. Time će Srbija postati privlačnija za strane investicije, koje će posredno dovesti do povećanja standarda građana“ naglasila je ministarka.

Tokom diskusije, koja je usledila, učesnici javnog slušanja iznosili su svoje komentare na tekstove akta o promeni Ustava Republike Srbije i nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, kao i predloge za njihovo dalje unapređenje.

Deseto javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa

[16.09.2021.]
Deseto javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Skupštini Grada Novog Sada.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, zameniku gradonačelnika Novog Sada Milanu Đuriću, sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima sudova, tužilaca, Ogranka advokata u Novom Sadu, kao i predstavnicima Pravnog fakulteta u Novom Sadu i Pravosudne akademije.

Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, na predlog Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, koji će biti predstavljeni i razmatrani na ovom i narednim javnim slušanjima.

Ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa.

„Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije“, istakla je ministarka. Ona je naglasila da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa.

„Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Zato očekujem da će Evropska Komisija ceniti napore koje Srbija ulaže kako bi promenila Ustavne odredbe u pravosuđu“ , rekla je ministarka.

Ministarka pravde navela je koje promene podrazumeva tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

„Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa“, navela je Popović.

Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije ( GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca. Time će Srbija postati privlačnija za strane investicije, koje će posredno dovesti do povećanja standarda građana“ naglasila je ministarka.

Tokom diskusije, koja je usledila, učesnici javnog slušanja iznosili su svoje komentare na tekstove akta o promeni Ustava Republike Srbije i nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, kao i predloge za njihovo dalje unapređenje.