Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je Osmo javno slušanje na temu „Predstavljanje Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, koji je 17. jula 2026. godine podnela Vlada i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije“ u Domu Narodne skupštine.

Predsednik Odbora dr Uglješa Mrdić zahvalio se prisutnima na učešću u radu i pozdravio učesnike javnog slušanja, potpredsednicu Narodne skupštine Marinu Raguš, članove Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, prisutne narodne poslanike, ministra pravde Nenada Vujića i njegove pomoćnike Jovana Ćosića i Branislava Stojanovića, narodnog poslanika Miroslava Petrašinovića, kao i Slobodana Velisavljevića, zamenika predsednika Vrhovnog suda, Natašu Krivokapić, javnu tužiteljku Vrhovnog javnog tužilaštva, članove Visokog saveta sudstva, predsednika i članove Visokog saveta tužilaštva, predstavnike delegacije Evropske unije u Srbiji, Misije OEBS u Srbiji, predstavnike ambasade Norveške, Savezne Republike Nemačke i Francuske Republike, članove Republičke izborne komisije, predstavnike Ministarstva pravde, predstavnike pravosudnih organa i organizacija, predstavnike Agencije za sprečavanje korupcije, predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju i Transparetnost Srbije, kao i predstavnike drugih organa i organizacija civilnog društva, stručnu i zainteresovanu javnost i sve koji su se odazvali pozivu.

Dr Uglješa Mrdić podsetio je na razloge iz kojih se javna slušanja organizuju, kao i na odluku koju je Odbor doneo na sednici održanoj 29. jula 2026. godine, u cilju organizovanja javnih slušanja posvećenih ovim temama. Tom prilikom, naglasio je značaj javnih slušanja za aktivno uključivanje stručne i zainteresovane javnosti u proces pripreme zakona.

Mrdić je podsetio prisutne da su prethodna tri javna slušanja na ovu temu održana 18. avgusta u Kragujevcu, 19. avgusta u Nišu i 20. avgusta u Novom Sadu, naglasivši da se na današnjem, Osmom javnom slušanju, zaokružuje proces čiji je cilj bio da omogući najširem krugu relevantnih učesnika da iznesu svoje stavove.

Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji predstavio je ministar pravde Nenad Vujić, koji je istakao da su u predloženi tekst ugrađene preporuke Venecijanske komisije. On je naveo da predložena rešenja predstavljaju važan korak u nastavku reforme pravosuđa i ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za Poglavlje 23 u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Prema njegovim rečima, Predlog zakona donosi značajne promene u strukturi organa upravljanja Pravosudnom akademijom, sa ciljem obezbeđivanja veće nezavisnosti i objektivnosti njenog rada, kao i unapređenja sistema izbora i stručnog osposobljavanja budućih sudija i tužilaca. Posebno je ukazao na izmenjeni sastav Upravnog odbora i Programskog saveta, sa ciljem uspostavljanja jedinstvenog i objektivnog sistema za ulazak u srpsko pravosuđe, uz jačanje stručnosti, integriteta i nezavisnosti budućih nosilaca pravosudnih funkcija. Takođe, ministar je naglasio da će Pravosudna akademija ubuduće obuhvatiti obuke za sudije, sudijske i tužilačke pomoćnike, kao i za sudijsku i tužilačku administraciju.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije predstavio je narodni poslanik Miroslav Petrašinović, koji je istakao da se predloženim izmenama, između ostalog, unapređuju izborni uslovi i obezbeđuje primena preporuka ODIHR-a. Kako je naveo, Nacrt zakona obuhvata i preostalih 13 preporuka GREKO-a, dok se u delu osnovnih odredaba proširuje krug lica koja se smatraju javnim funkcionerima.

Govoreći o konkretnim rešenjima, Petrašinović je ukazao na uvođenje strožih pravila u pogledu nespojivosti javnih funkcija, kao i na preciznije uređivanje odnosa između obavljanja javne funkcije i stranačkog delovanja na društvenim mrežama. Predloženim izmenama dodatno se jača transparentnost rada Agencije za sprečavanje korupcije, dok se detaljnije uređuju i pitanja finansiranja izbornih kampanja, aktivnosti trećih lica tokom izbornog procesa, kao i kontrola finansiranja političkih stranaka i donacija. Takođe, on je posebno istakao da su predloženim Nacrtom pooštrene i kaznene odredbe za nepoštovanje propisanih pravila, naročito u slučajevima povrede odredaba člana 50, koje se odnose na vršenje javne funkcije nakon otpočinjanja izborne kampanje.

Petrašinović je zaključio da predložene izmene predstavljaju nastavak aktivnosti započetih pre nekoliko meseci na unapređenju i reformi izbornog zakonodavstva, sa ciljem da se, u skladu sa preporukama ODIHR-a i GREKO-a, izborni proces dodatno unapredi i učini kvalitetnijim.

U raspravi koja je usledila, učesnici javnog slušanja razmenili su mišljenja o predloženim zakonskim rešenjima, izneli svoja zapažanja, stavove i sugestije.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora Risto Kostov, Ana Krstić i Boris Bajić, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Dragana Arsić, Marko Atlagić, Tatjana Petrović Stojković, Slobodan Petrović, Vesna Savović Petković, Nada Macura, Tatjana Nikolić, Lepomir Ivković, Dragan Marković, Dubravka Filipovski i Nenad Abramović.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je u Novom Sadu Sedmo javno slušanje na temu „Predstavljanje Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, koji je 17. jula 2026. godine podnela Vlada i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije“.

Predsednik Odbora dr Uglješa Mrdić pozdravio je učesnike javnog slušanja, predsednicu Skupštine Grada Novog Sada Divnu Vučinić, članove Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, narodne poslanike, ministra pravde Nenada Vujića i pomoćnika ministra Branislava Stojanovića, narodnog poslanika Miroslava Petrašinovića, kao i predstavnike ministarstava, međunarodnih organizacija, pravosudnih organa i organizacija, Agencije za sprečavanje korupcije, organizacija civilnog društva i Gradske uprave Grada Novog Sada.

Mrdić je podsetio da je na 27. sednici Odbora, održanoj 29. jula 2026. godine, doneta odluka o održavanju javnih slušanja posvećenih ovim temama, sa ciljem pribavljanja stručnih mišljenja i doprinosa zainteresovane javnosti. On je istakao da će javna slušanja omogućiti najširem krugu zainteresovanih učesnika da iznesu svoja mišljenja i stavove.

Ministar pravde Nenad Vujić predstavio je Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, ističući da on predstavlja korak u pravcu jačanja sistema obuke i unapređenja i potvrđivanja kvaliteta kandidata koji se biraju, kao i jačanja nadzorne funkcije oba saveta, Sudskog saveta i Državnog veća tužilaca, u odnosu na Pravosudnu akademiju.

Kako je naveo, u Predlog zakona ugrađene su ključne preporuke Venecijanske komisije, dok nova, depolitizovana struktura organa upravljanja treba da obezbedi nezavisnost Akademije. Posebno je istakao reformisani sastav Upravnog odbora i Programskog saveta, sa ciljem da Pravosudna akademija postane jedinstven i objektivan sistem za ulazak u srpsko pravosuđe i doprinese stručnosti, integritetu i nezavisnosti budućih sudija i tužilaca.

Narodni poslanik Miroslav Petrašinović predstavio je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, ističući da su predložene izmene usmerene, između ostalog, na unapređenje izbornih uslova i primenu preporuka ODIHR-a. Kako je naveo, Nacrt obuhvata i preostalih 13 GREKO preporuka, a izmenama je obuhvaćen širi krug lica koja se sada definišu kao javni funkcioneri.

Petrašinović je istakao da predložena rešenja uvode stroža pravila o nespojivosti javnih funkcija, preciznije uređuju odnos između obavljanja javne funkcije i stranačkog delovanja na društvenim mrežama i povećavaju transparentnost rada Agencije za sprečavanje korupcije.

Takođe, predloženim izmenama dodatno se uređuju pitanja finansiranja izbornih kampanja, delovanja trećih lica tokom kampanje, kontrole finansiranja političkih stranaka i donacija, kao i mehanizmi za unapređenje ravnopravnosti žena u izbornom procesu.

Javnom slušanju prisustvovali su član Odbora Risto Kostov, kao i narodni poslanici Staša Stojanović, Miroslav Petrašinović i Tomislav Janković.

Predsednik Odbora najavio je da će naredno,Osmo javno slušanje na istu temu, biti održano 21. avgusta 2026. godine u Beogradu.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je Šesto javno slušanje na temu „Predstavljanje Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, koji je 17. jula 2026. godine podnela Vlada i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije“.

Predsednik Odbora dr Uglješa Mrdić zahvalio se prisutnima na učešću u radu i pozdravio učesnike javnog slušanja, ministra pravde Nenada Vujića i njegovog pomoćnika Branislava Stojanovića, narodnog poslanika Miroslava Petrašinovića, predsednika Skupštine Grada Niša Darka Nikolića, kao i predstavnike ministarstava, međunarodnih organizacija, pravosudnih organa i organizacija, Agencije za sprečavanje korupcije i organizacija civilnog društva.

Na samom početku, predsednik Odbora dr Uglješa Mrdić podsetio na razloge iz kojih se javna slušanja organizuju, kao i na odluku koju je Odbor doneo na sednici održanoj 29. jula 2026. godine, a radi organizovanja javnih slušanja posvećenih ovim temama, naglasivši značaj javnih slušanja za uključivanje stručne i zainteresovane javnosti u proces pripreme zakona.

Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji predstavio je ministar pravde Nenad Vujić. Ministar Vujić je istakao da su preporuke Venecijanske komisije ugrađene u predlog, navodeći da predložena rešenja predstavljaju jedan od koraka u daljoj reformi pravosuđa i ispunjavanje obaveza iz Akcionog plana za Poglavlje 23 u procesu pristupanja Evropskoj uniji, naglasivši da ponuđena rešenja donose promene u strukturi organa upravljanja Akademijom. Kako je naveo, cilj je da se obezbede veća nezavisnost i objektivnost u radu Pravosudne akademije i unapredi sistem izbora i stručnog osposobljavanja budućih sudija i tužilaca. Posebno je istakao reformisani sastav Upravnog odbora i Programskog saveta, sa ciljem da Pravosudna akademija postane jedinstven i objektivan sistem za ulazak u srpsko pravosuđe i doprinese stručnosti, integritetu i nezavisnosti budućih sudija i tužilaca. Takođe, naglasio je i da će Akademija raditi obuku kako sudija i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, tako i sudijske i tužilačke administracije.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije predstavio je narodni poslanik Miroslav Petrašinović. On je naveo da su izmene usmerene, između ostalog, na unapređenje izbornih uslova i primenu preporuka ODIHR-a. Takođe, Petrašinović je istakao da Nacrt obuhvata i preostalih 13 GREKO preporuka i naveo da je, kada je reč o osnovnim odredbama, intervenisano tako što je obuhvaćen širi broj ljudi koji se sada definišu kao javni funkcioneri. U daljem toku izlaganja, Petrašinović je naveo da predložena rešenja uvode stroža pravila o nespojivosti javnih funkcija, preciznije uređuju odnos između obavljanja javne funkcije i stranačkog delovanja na društvenim mrežama i povećavaju transparentnost rada Agencije za sprečavanje korupcije. Kako je istakao, dodatno se uređuju i pitanja finansiranja izbornih kampanja, delovanja trećih lica tokom kampanje i kontrole finansiranja političkih stranaka i donacija. Takođe, Petrašinović je naveo da su pooštrene su kaznene odredbe za kršenje pravila, pogotovo za odredbe predviđene članom 50, ukoliko je došlo do povrede, a vezano za vršenje javne funkcije u onom delu kada je otpočela izborna kampanja.

„Na ovaj način, mi smo nastavili ono što smo započeli pre par meseci, kada je u pitanju promena, odnosno reforma, na neki način, našeg izbornog zakonodavstva, a sve u cilju sa ODIHR preporukama i GREKO preporukama, da bi izborni postupak učinili još boljim", zaključio je Petrašinović.

U raspravi koja je usledila, učesnici javnog slušanja razmenili su mišljenja o predloženim zakonskim rešenjima, izneli svoja zapažanja, stavove i sugestije.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora Lidija Načić, Dragan Nikolić, Branko Pavlović i Risto Kostov, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Hadži Milorad Stošić, Stefan Kitanović i Olivera Denić.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu će naredna javna slušanja, na istu temu, održati 20. i 21. avgusta 2026. godine u Novom Sadu i Beogradu.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je Peto javno slušanje na temu „Predstavljanje Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, koji je 17. jula 2026. godine podnela Vlada i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije“.

Predsednik Odbora dr Uglješa Mrdić, pozdravio je učesnike javnog slušanja, ministra pravde Nenada Vujića i njegove pomoćnike Jovana Ćosića i Branislava Stojanovića, narodnog poslanika Miroslava Petrašinovića, kao i predstavnike ministarstava, međunarodnih organizacija, pravosudnih organa i organizacija, Agencije za sprečavanje korupcije, organizacija civilnog društva i Gradske uprave Grada Kragujevca.

Podsetio je da je na 27. sednici Odbora, održanoj 29. jula 2026. godine, doneta odluka o održavanju javnih slušanja posvećenih ovim temama, sa ciljem pribavljanja stručnih mišljenja i doprinosa zainteresovane javnosti.

Ministar pravde Nenad Vujić predstavio je Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, ističući da on predstavlja jedan od ključnih koraka u reformi pravosuđa i ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za Poglavlje 23 u pregovorima sa Evropskom unijom.

Kako je naveo, u Predlog zakona ugrađene su ključne preporuke Venecijanske komisije, dok nova, depolitizovana struktura organa upravljanja treba da obezbedi nezavisnost Akademije. Posebno je istakao reformisani sastav Upravnog odbora i Programskog saveta, sa ciljem da Pravosudna akademija postane jedinstven i objektivan sistem za ulazak u srpsko pravosuđe i doprinese stručnosti, integritetu i nezavisnosti budućih sudija i tužilaca.

Narodni poslanik Miroslav Petrašinović predstavio je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, koji, zajedno sa izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, ima za cilj unapređenje izbornih uslova i primenu preporuka ODIHR-a.

Kako je naveo, predložene izmene donose stroža pravila u oblasti nespojivosti javnih funkcija, jasnije razdvajaju vršenje javne funkcije od stranačkog delovanja na društvenim mrežama i unapređuju transparentnost rada Agencije za sprečavanje korupcije. Izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti dodatno se uređuju finansiranje izbornih kampanja, delovanje trećih lica u kampanji, kontrola finansiranja političkih stranaka i donacija, kao i mehanizmi za unapređenje ravnopravnosti žena u izbornom procesu.

Javnom slušanju prisustvovala je članica Odbora Verica Milanović, kao i narodni poslanici Ilo Mihajlovski, Anita Nešić, Risto Kostov, Dane Stanojčić, Ana Beloica Martać, Zdravko Mladenović i Nataša Jovanović.

Odbor će naredno javno slušanje, na istu temu, održati 19. avgusta 2026. godine u Nišu.

U Beogradu održano Javno slušanje o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je u Domu Narodne skupštine Javno slušanje na temu: „Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti“, koji je 24. juna 2026. godine podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović.

Javnim slušanjem predsedavao je član Odbora Nikola Radosavljević, koji je u uvodnom izlaganju istakao da je cilj predloženih izmena i dopuna Zakona unapređenje transparentnosti finansiranja političkih aktivnosti, jačanje poverenja građana u izborni proces i obezbeđivanje dosledne primene najviših standarda odgovornosti i zakonitosti. On je naglasio da javno slušanje predstavlja priliku da se čuju mišljenja stručne i šire javnosti, kako bi zakonodavni postupak bio što kvalitetniji i kako bi svi konstruktivni predlozi bili razmotreni prilikom konačnog odlučivanja u Narodnoj skupštini.

Predsedavajući je pozdravio potpredsednice Narodne skupštine Marinu Raguš i Elviru Kovač, koje su prisustvovale Javnom slušanju, kao i članove i zamenike članova Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, narodne poslanike koji nisu članovi Odbora, predstavnike Agencije za sprečavanje korupcije, Ministarstva finansija, Republičke izborne komisije, Delegaciju Evropske unije u Republici Srbiji, Ambasadu Savezne Republike Nemačke, kao i drugu zainteresovanu javnost.

Sa predloženim izmenama i dopunama Zakona, učesnike Javnog slušanja, upoznao je predlagač Predloga zakona, narodni poslanik Miroslav Petrašinović. On je istakao da je Predlog zakona pripremljen u saradnji sa OEBS/ODIHR, sa ciljem sprovođenja preporuka koje je ova organizacija uputila nakon više izbornih procesa u Srbiji, radi daljeg unapređenja izbornih uslova. Naveo je da je tekst Predloga usaglašen sa ODIHR i dostavljen na mišljenje svim relevantnim institucijama i zainteresovanim akterima u zemlji. Posebno je ukazao da predložena rešenja obuhvataju osam ključnih preporuka koje se odnose na smanjenje dozvoljenih donacija političkim subjektima, veću transparentnost finansijskog izveštavanja o izbornim kampanjama, proširenje ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije, uvođenje stepenovanog sistema sankcija, uređivanje učešća trećih lica u izbornoj kampanji, ograničenje troškova izborne kampanje i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa, skraćenje rokova za postupanje Agencije i vođenje upravnih sporova, obezbeđivanje jednakih uslova za korišćenje javnih prostora, kao i ukidanje jemstva za političke subjekte koji nemaju narodne poslanike ili odbornike.

U nastavku izlaganja Petrašinović je predstavio način na koji su preporuke ugrađene u zakonski tekst, nakon čega je usledila rasprava u kojoj su učesnici izneli svoja mišljenja, primedbe i sugestije na predložena zakonska rešenja.

Nakon obavljene rasprave, predsedavajući Javnom slušanju Nikola Radosavljević izrazio je očekivanje da će sva četiri javna slušanja, organizovana u četiri grada širom Srbije radi upoznavanja javnosti sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, doprineti donošenju kvalitetnog zakonskog rešenja, u interesu svih građana Republike Srbije.

Javnom slušanju predsedavao je član Odbora Nikola Radosavljević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Branko Pavlović, Miroslav Petrašinović, Jožef Tobijaš, Branislav Josifović i dr Aleksandra Tomić, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora: Tatjana Nikolić, Lidija Načić, Lepomir Ivković, Sanja Džajić, Slobodan Petrović, Vesna Nedović, Goran Spasojević, Ivan Rajičić, Marko Atlagić, Biljana Đorđević, Dobrica Veselinović, Vesna Savić Petković, Nada Macura, Dane Stanojčić, Igor Jakšić, Ana Krstić, Vesna Đurišić, Dragan Marković, Slobodan Nikolić i Dubravka Filipovski.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je danas u Novom Sadu Javno slušanje na temu: „Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti“, koji je 24. juna 2026. godine podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović.

Predsedavajući, član Odbora Nikola Radosavljević naveo je na početku Javnog slušanja da se ovaj Predlog zakona ne odnosi samo na finansiranje političkih aktivnosti, već se tiče kvaliteta naše demokratije, odgovornosti političkih subjekata i poverenja građana u izborni proces. On je dodao da ove izmene i dopune Zakona imaju za cilj da dodatno unaprede transparentnost, ojačaju kontrolu finansiranja političkih aktivnosti i usklade naš sistem sa savremenim standardima.

Učesnicima Javnog slušanja obratila se predsednica Skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić, koja je, između ostalog, istakla da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti ima poseban značaj, imajući u vidu da je usmeren na dalje jačanje izvornog procesa u Srbiji i da predstavlja još jedan korak ka usklađivanju našeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima i preporukama. Ona je učesnicima Javnog slušanja poželela dobrodošlicu u Novi Sad, uspešan rad i sadržajnu i kontruktivnu raspravu o Predlogu zakona.

Predlagač Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti narodni poslanik Miroslav Petrašinović naveo je da je tekst Predloga zakona nastao u saradnji sa OEBS/ODIHR, u smislu implementacije njihovih preporuka datih nakon više izbornih procesa, a u cilju poboljšanja izbornih uslova u Srbiji. On je dodao da je tekst Predloga zakona usaglašen sa ODIHR i dostavljen svim relevantnim činiocima u zemlji na mišljenje.

Ovim Predlogom zakona targetirano je osam suštinskih preporuka koje se odnose, između ostalog, na smanjivanje donacija političkim subjektima, objavljivanje finansijskih izveštaja o sprovedenoj izbornoj kampanji, proširivanje ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije, stepenovan sistem sankcija koje Agencija izriče, kampanju koju mogu da vrše treća lica, ograničenje troškova izborne kampanje i zabrane zloupotrebe javnih sredstava, skraćenje rokova za postupanje Agencije prilikom pokretanja postupaka po službenoj dužnosti i po prijavama, skraćenje rokova za pokretanje spora pred Upravnim sudom, jednako pravo na korišćenje javnih prostora, ukidanje jemstva za one subjekte koji nemaju poslanike ili odbornike i drugo.

Predlagač je zatim detaljno predstavio implementaciju preporuka u zakonski tekst, a u raspravi koja je usledila razmenjena su mišljenja i iznete primebde i sugestije na predloženo zakonsko rešenje.

Po obavljenoj raspravi, predsedavajući Javnom slušanju Nikola Radoslavljević izrazio je očekivanje da će iznete sugestije i mišljenja o Predlogu zakona biti od koristi pri donošenju kvalitetnog zakonskog rešenja, koje će doprineti transparentnosti i povećanju poverenja u sistem finansiranja političkih aktivnosti.

Javnom slušanju prisustvovali su pored članova Odbora i narodnih poslanika koji nisu članovi Odbora i predstavnici Ministarstva finansija, Agencije za sprečavanje korupcije, predsednica Skupštine Grada Novog Sada, predstravnici Gradske uprave Grada Novog Sada, odbornici Skupštine Grada Novog Sada, predstavnici civilnog sektora, kao i druga zainteresovana javnost.

Javnom slušanju je predsedavao član Odbora Nikola Radosavljević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Rebrača i Uglješa Marković, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Jasmina Obradović, Tanja Rađenović, Tomislav Janković, Milan Radin i Miroslav Petrašinović, koji je i predlagač Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održaće još jedno javno slušanje na istu temu, 3. jula 2026. godine, u Beogradu.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je danas u Nišu Javno slušanje na temu: „Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti“, koji je 24. juna 2026. godine, podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović.

Predsedavajući, član Odbora Nikola Radosavljević istakao je da je svrha današnjeg Javnog slušanja da se razmotre zakonska rešenja i u argumentovanom dijalogu razmene mišljenja i saslušaju predlozi i sugestuije svih zainteresovanih učesnika, sa ciljem da se doprinese donošenju kvalitetnog zakonskog okvira koji će unaprediti transparentnost finansiranja političkih aktivnosti, ojačati poverenje građana u izborni proces i omogućiti doslednu primenu najviših standarda odgovornosti i zakonitosti.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti predstavio je predlagač, narodni poslanik Miroslav Petrašinović, koji je istakao da je Predlog zakona nastao kao plod saradnje sa Međunarodnom posmatračkom misijom OEBS, Kancelarijom ODIHR u smislu poboljšanja izbornih uslova u Srbiji. Ovaj Predlog je samo jedan od zakona kojima se implementiraju preporuke ODIHR i nastao je u komunikaciji i usaglašavanjem sa njima, naveo je Petrašinović. On je dodao da je ovim Predlogom zakona adresirano osam preporuka, koje su se ticale više izbornih procesa u Srbiji, a tekst Predloga zakona dostavljen je svim relevantnim činiocima u zemlji na mišljenje.

Petrašinović je istakao da su Predlogom zakona obuhvaćene sledeće preporuke: preporuka 18 iz 2020. godine, koja se odnosi na smanjivanje donacija koje fizička i pravna lica mogu da daju političkim subjektima i objavljivanje finansijskih izveštaja o sprovedenoj izbornoj kampanji; preporuka 20 iz 2020. godine, kojom se omogućava bolji nadzor od strane Agencije za sprečavanje korupcije, daju joj se veća ovlašćenja nego što je imala, a novina je dostavljanje izvoda iz banaka koje Agencija može da kontroliše, kao i svih knjigovodstvenih evidencija koje politički subjekti imaju; preporuka 21 iz 2020. godine, koja se odnosi na stepenovan sistem sankcija koje Agencija izriče; zatim, preporuka 6 iz 2022. godine, koja je u vezi sa kampanjom koju mogu da vrše treća lica i to se sada detaljnije definiše; preporuka 16 iz 2022. godine, koja se odnosi na ograničenje troškova izborne kampanje i zabrane zloupotrebe javnih sredstava; preporuka 17 iz 2022. godine, koja je odnosi na to, kada Agencija pokreće postupak po službenoj dužnosti i po prijavama, gde su sada kraći rokovi za njeno postupanje, ali i za pokretanje spora pred Upravnim sudom; prepopruka 13 iz 2023. godine, koja se tiče jednakih prava na korišćenje javnih prostora i preporuka 15 iz 2023. godine, koja se tiče ukidanja jemstva za one subjekte koji nemaju poslanike ili odbornike, tako da će sada i oni imati prava na javna sredstva bez obaveze polaganja jemstva.

Nakon uvodnog izlaganja, predlagač je detaljno obrazložio implementaciju svake preporuke u zakonski tekst, a u raspravi koja je usledila razmenjena su mišljenja i iznete primebde i sugestije na predloženo zakonsko rešenje.

Zaključujući Javno slušanje, predsedavajući Nikola Radosavljević naveo je da ovaj Predlog zakona predstavlja važan korak u daljem unapređenju izbornog i političkog sistema u Srbiji i da će doprineti transparentnosti, odgovornosti i poverenju u finansiranje političkih aktivnosti na dobrobit svih građana Srbije.

Javnom slušanju prisustvovali su pored članova Odbora i narodnih poslanika koji nisu članovi Odbora i predstavnici Ministarstva finansija, Agencije za sprečavanje korupcije, predsednik i zamenik predsednika Skupštine Grada Niša, predstavnici Gradske uprave Grada Niša, odbornici Skupštine Grada Niša, predstavnici civilnog sektora, kao i druga zainteresaovana javnost.

Javnom slušanju je predsedavao član Odbora Nikola Radosavljević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Palurović i mr Svetlana Milijić, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Vesna Stanković, Nataša Mihajlović, Miljana Milojević, Hadži Milorad Stošić i Miroslav Petrašinović, koji je i predlagač Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Odbor će naredna javna slušanja, na istu temu, održati 2. i 3. jula 2026. godine u Novom Sadu i Beogradu.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine održao je u Kragujevcu Javno slušanje na temu: „Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti“, koji je 24. juna 2026. godine Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, narodni poslanici, odbornici Skupštine grada Kragujevca, predstavnici gradske uprave, Gradske izborne komisije, Agencije za sprečavanje korupcije, kao i zainteresovana javnost.

Obrazlažući Predlog zakona, narodni poslanik Miroslav Petrašinović istakao je da je cilj predloženih izmena unapređenje izbornog zakonodavstva u skladu sa preporukama ODIHR, povećanje efikasnosti sprovođenja izbora i dodatno jačanje poverenja građana u izborni proces.

Kako je naveo, predložene izmene odnose se na više izbornih zakona i obuhvataju, između ostalog, preciznije uređivanje postupka prikupljanja potpisa podrške izbornim listama, unapređenje rada biračkih odbora kroz obuke njihovih članova, kao i uređenje pojedinih procesnih pitanja u izbornom postupku, sa ciljem usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa delom preporuka ODIHR.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora Dalibor Jekić, Uglješa Marković, Nikola Radosavljević, Ana Beloica Martać, Ilo Mihajlovski i Dragan Nikolić, kao i narodne poslanice Nataša Jovanović i Biljana Ilić Stošić.

Javno slušanje u Kragujevcu deo je ciklusa javnih slušanja posvećenih predstavljanju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Naredna javna slušanja biće održana u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, 1, 2. i 3. jula tekuće godine.

Četvrto javno slušanje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na temu „Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu; Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika; Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima i Predloga zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike“, koje je podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović, održano je u Beogradu.

Predsednik Odbora dr Uglješa Mrdić pozdravio je sve prisutne: potpredsednicu Narodne skupštine Marinu Raguš, ministarku državne uprave i lokalne samouprave Snežanu Paunović, predstavnike Delegacije EU u Srbiji, Misije OEBS-a u Srbiji, Ambasade Norveške, članove Republičke izborne komisije, članove Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, predstavnike Ustavnog suda, Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za uporedno pravo, Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike političkih organizacija, kao i svu zainteresovanu javnost.

On je naveo da je Odbor doneo odluku o organizovanju četiri javna slušanja u nameri da doprinese transparentnosti i inkluzivnosti postupka unapređivanja zakonodavstva u oblasti izbornog procesa.

Ministarka Paunović je u svom uvodnom obraćanju istakla značaj usvajanja predloženih zakona za unapređenje izbornog procesa i jačanje poverenja građana u taj proces.

Predlagač zakona, narodni poslanik Miroslav Petrašinović, naveo je da su predloženi zakoni deo širih aktivnosti na unapređenju izbornog procesa, koje naša zemlja zajedno sprovodi sa Kancelarijom OEBS/ODIHR, u cilju daljeg unapređenja izbornih uslova.

Podsetio je da je Narodna skupština prošle godine usvojila izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koje su donele značajne novine kada je reč o biračkom spisku. Učesnicima javnog slušanja detaljno je predstavio sva četiri predložena zakona.

U toku rasprave, učesnici javnog slušanja razmenili su mišljenja, stavove i sugestije o pojedinim rešenjima sadržanim u predloženim zakonskim tekstovima.

Dr Uglješa Mrdić izrazio je očekivanje da će se predloženi zakoni uskoro naći na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, kao i da će izneti stavovi i mišljenja ntokom današnje rasprave biti od značajne koristi.

Treće javno slušanje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na temu „Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu; Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika; Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima i Predloga zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, koje je podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović“, održano je u Novom Sadu.

Predsednik Odbora dr Uglješa Mrdić naveo je da je Odbor doneo odluku o organizovanju četiri javna slušanja „u nameri da doprinese transparentnosti i inkluzivnosti postupka unapređivanja zakonodavstva u oblasti izbornog procesa“.

On je pozdravio sve prisutne, koji su se odazvali pozivu – članove Odbora, narodne poslanike, predstavnike Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Gradske uprave Novog Sada, kao i predstavnike međunarodnih organizacija, i istakao da na taj način daju značajan doprinos uspešnom sagledavanju ove značajne teme.

Predlagač zakona, narodni poslanik Miroslav Petrašinović, naveo je da su predloženi zakoni deo šire aktivnosti na unapređenju izbornih procesa, koje naša zemlja zajedno sprovodi sa Kancelarijom OEBS/ODIHR, a u svrhu unapređenja izbornih procesa. Podsetio je da Narodna skupština prošle godine usvojila izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koje su unele korenite promene kada je u pitanju birački spisak. Učesnicima javnog slušanja detaljno je predstavio četiri predložena zakona.

U toku rasprave, učesnici javnog slušanja su razmenili mišljenja i iznosili stavove i sugestije o pojedinim rešenjima u predloženim zakonima.

Dr Uglješa Mrdić ocenio je da je rasprava bila konstruktivna i izrazio očekivanje da će se predloženi zakoni uskoro naći na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, te da će izneti stavovi i mišljenja sa ovog javnog slušanja biti od značajne koristi.

Javna slušanja održana su već u Kragujevcu i Nišu, a 7. maja javno slušanje biće održano u Narodnoj skupštini, u Beogradu.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je 5. maja u Nišu Drugo javno slušanje na temu: „Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopuni Zakona o ustavnom sudu; Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika; Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima i Predloga zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, koje je 21. aprila 2026. godine podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović“.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora, narodni poslanici, predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, predstavnici međunarodnih organizacija, Gradske uprave Grada Niša, odbornici Skupštine Grada Niša, predstavnici lokalnih izbornih komisija, Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, medija i zainteresovane javnosti.

Predsednik Odbora dr Uglješa Mrdić zahvalio se prisutnima na učešću u radu na današnjem javnom slušanju i podsetio na razloge iz kojih se javna slušanja organizuju, kao i na odluke koje je Odbor doneo, a radi organizovanja javnih slušanja o predstavljanju predloga zakona kojima se unapređuje izborno zakonodavstvo.

Predlagač zakona, narodni poslanik Miroslav Petrašinović naglasio je da su svi predloženi zakoni plod i delo saradnje Vlade, Narodne skupštine i OEBS/ODIHR. Deo preporuka koje je dao ODIHR ispunjen je izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, dok predložena zakonska rešenja predstavljaju nastavak te saradnje i implementaciju dela preporuka, a u cilju unapređenja izbornog zakonodavstva u Srbiji. On je naglasio da je unapređenje izbornog zakondavstva proces, te ovaj set zakona predstavlja samo jednu od faza u tom procesu i najavio još izmena zakona koji se odnose na izborni proces, pre svega izmene Zakona o sprečavanju korupcije i o finansiranju političkih stranaka.

U raspravi koja je usledila učesnici javnog slušanja razmenili su mišljenja o predloženim zakonskim rešenjima, izneli svoja zapažanja, stavove i sugestije.

Po završenom javnom slušanju predlagač, narodni poslanik Miroslav Petrašinović izrazio je zadovoljstvo što je učesnicima data široka mogućnost za iznošenje stavova i mišljenja o predloženim zakonima, koji su inicirani preporukama ODIHR i poručio da ostaje otvoren za predloge i sugestije radi postizanja što kvalitetnijih zakonskih rešenja koja će dovesti do kvalitetnijeg izbornog procesa.

Predsednik Odbora dr Uglješa Mrdić zaključio je da je današnja rasprava iznedrila različita mišljenja i stavove, koji će biti od koristi u raspravi, i izrazio očekivanje da će se predlozi zakona naći što pre na dnevnom redu sednice Narodne skupštine.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održaće javna slušanja na istu temu i u Novom Sadu i Beogradu, 6. i 7. maja 2026. godine.

Prvo javno slušanje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na temu „Predstavljanje Predloga zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu; Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika; Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima i Predloga zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, koje je podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović“, održano je u Kragujevcu.

Predsednik Odbora dr Uglješa Mrdić je istakao da je Odbor doneo odluku o organizovanju četiri javna slušanja „u nameri da doprinese transparentnosti i inkluzivnosti postupka unapređivanja zakonodavstva u oblasti izbornog procesa“.

Predloge zakona obrazložio je predlagač, narodni poslanik Miroslav Petrašinović, ističući da su oni usklađeni sa preporukama ODIHR-a, koje je posmatračka misija OEBS/ODIHR iznela nakon parlamentarnih izbora održanih 2023. godine.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, narodni poslanici, predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Republičke izborne komisije, Gradske uprave Grada Kragujevca, Pravnog fakulteta u Kragujevcu, kao i predstavnici međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva.

U toku rasprave, učesnici javnog slušanja su razmenili mišljenja i iznosili stavove i sugestije o pojedinim rešenjima u predloženim zakonima.

Dr Uglješa Mrdić ocenio je da je rasprava bila konstruktivna i izrazio očekivanje da će se predloženi zakoni uskoro naći na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, te da će izneti stavovi i mišljenja sa ovog javnog slušanja biti od značajne koristi.

Naredna javna slušanja biće održana 5. maja u Nišu, 6. maja u Novom Sadu i 7. maja u Beogradu.

Odbor za evropske integracije održao je Javno slušanje na temu: Predstavljanje Predloga zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom.

Predsednica Odbora za evropske integracije i potpredsednica Narodne skupštine Elvira Kovač otvorila je Javno slušanje istakavši važnost sprovođenja kohezione politike EU u našoj zemlji, a koja za cilj ima jačanje ekonomske i socijalne kohezije, kao i uspostavljanje ravnomernog regionalnog i održivog razvoja.

Učesnicima javnog slušanja, članovima Odbora za evropske integracije, drugim narodnim poslanicima, predstavnicima diplomatskog kora u Srbiji, predstavnicima Privredne komore Srbije, regionalnih razvojnih agencija, Nacionalnog konventa o EU, Stalne konferencije gradova i opština uvodnim izlaganjem obratio je šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat govoreći o važnosti donošenja Predloga zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom. On je podsetio da je Predlog zakona rezultat rada Ministarstva za evropske integracije i Ministarstva finansija, a na osnovu sveobuhvatnih konsultacija sa relevantnim činiocima i uz tehničku podršku EU, posebno Direkcije za proširenje. On je istakao da ovaj Predlog zakona ima za cilj pripremu Srbije za puno sprovođenje kohezione politike nakon prijema u punopravno članstvo EU. On je dodao da je ovaj Predlog zakona važan iz dva razloga, na prvom mestu to je činjenica da on predstavlja zakonsku osnovu i institucionalni okvir za upravljanje kohezionim fondovima kako bi Srbija odmah po prijemu u članstvo EU mogla da koristi sredstva iz fondova koji doprinose smanjenju razlika među regionima, dok sa druge strane njegovo usvajanje doprinosi samim pregovorima o pristupanju, odnosno, zatvaranju Poglavlja 22. Bekerat je naveo da Predlog zakona predstavlja i merilo za primenu kohezionih politika, što će uz poštovanje vladavine prava, autonomiju pravosuđa, kao i dijalog svih zainteresovanih strana, biti važan korak ka procesu pristupanja Srbije EU.

Mira Radenović Bojić, državna sekretarka Ministarstva za evropske integracije detaljnije je predstavila Predlog zakona učesnicima javnog slušanja, istakavši da je ovo sistemski zakon, važan za napredak Srbije u Poglavlju 22. Ovaj Predlog ima za cilj stvaranje sistema za upravljanje kohezionom politikom kako bi Srbija bila spremna za korišćenje sredstava iz kohezionih fondova odmah po pristupanju EU. Ovo je složen proces, a koheziona politika EU je jedan od najznačajnijih politika EU, navela je Radenović Bojić i dodala da Predlog zakona ne predstavlja tehnički propis, već je to zakon preduslova, odnosno, propis koji nam omogućava da tokom predpristupnog perioda pripremimo sve za buduće korišćenje sredstava iz kohezionih fondova. Ona je istakla da su u izradi Predloga zakona učestvovale sve relevantne institucije koje se bave Poglavljem 22.

Nakon uvodnih izlaganja, učesnici javnog slušanja diskutovali su o rešenjima koja su sadržana u Predlogu zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom i razmenili mišljenja o trenutnoj situaciji u zemlji, napretku u procesu evropskih integracija, nedavno usvojenom setu pravosudnih zakona, rezultatima reformske agende, potrebi ravnomernog regionalnog razvoja, benefitima od članstva u EU za građane, o kontroli evropskih projekata, važnosti jačanja budžeta jedinica lokanih samouprava kako bi bile spremne za povlačenje sredstava iz kohezionih fondova, ulaganjima države u različite regione u Srbiji, međuopštinskoj saradnji, kohezionoj politici kao novom kvalitetu za lokalni razvoj, važnosti ulaganja u kapacitete i drugo.

Nakon završene diskusije, predsednica Odbora Elvira Kovač zahvalila se svima koji su uzeli učešće u javnom slušanju, uz najavu da će Odbor za evropske integracije Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom razmatrati na svojoj sledećoj sednici, uz uverenje da će se u budućnosti nastaviti i jačati ovakav vid rada u Narodnoj skupštini.

Javno slušanje na temu: Javni razgovor sa predloženim kandidatima za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, održano je, 23. decembra 2025. godine, u Narodnoj skupštini, u organizaciji Odbora za kulturu i informisanje.

Predsednica Odbora za kulturu i informisanje Nevena Đurić pozdravila je učesnike javnog slušanja, članove Odbora za kulturu i informisanje, narodne poslanike koji nisu članovi Odbora, predložene kandidate za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i ovlašćene predlagače, kao i predstavnike Kancelarije OEBS

Ona je ukazala da ovakav pristup omogućava aktivno učešće šire javnosti u radu Odbora za kulturu i informisanje i izrazila očekivanje da će razmena mišljenja biti konstruktivna i kvalitetna.

Učesnicima javnog slušanja predstavili su se kandidati za članove Saveta REM Ištvan Bođoni i Sreten Jovanović, koje su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Po završetku predstavljanja kandidata, usledio je javni razgovor učesnika javnog slušanja sa predloženim kandidatima.

U organizaciji Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, u Narodnoj skupštini održano je javno slušanje na temu: Predstavljanje Budžeta Republike Srbije za 2026. godinu i završnog računa budžeta Republike Srbije za 2024. godinu.

Javnom slušanju su prisustvovali, pored članova Odbora i narodnih poslanika, predstavnici Vlade i resornog Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije, Fiskalnog saveta, Državne revizorske institucije, Misije OEBS u Srbiji i Nacionalnog konventa o EU.

Predstavnik predlagača, ministar finansija Siniša Mali, obrazlažući predlog Budžeta za 2026. godinu, istakao je da je uprkos izazovima, sačuvana makroekonomska stabilnost i rast ekonomije. Projekcija rasta BDP za narednu godinu je tri odsto, naveo je on i dodao da je i predlog deficita tri odsto, u skladu sa dogovorom sa MMF.

Ministar Mali je naglasio da su dva osnovna stuba budžeta za 2026. godinu, kao i prethodne godine: podizanje životnog standarda građana (rast plata, penzija i minimalne zarade) i nastavak kapitalnih investicija, čime se podizanjem kvaliteta infrastrukture podiže i kvalitet života građana i atraktivnost naše ekonomije.

Ministar finansija je ukazao i da je u prilogu budžeta za narednu godinu pripremljen i tzv. „zeleni budžet“, gde su nabrojani svi projekti koji su vezani za očuvanje životne sredine, kao i Građanski vodič, u cilju boljeg informisanja građana o načinu pripreme i trošenje državnog budžeta. Napomenuo je i da je pre mesec dana počeo da radi interaktivni portal pri Ministarstvu finansija, u cilju unapređenja transparentnosti i bližeg odnosa sa građanima Srbije.

Guvernerka Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković iznela je ocenu da je Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu zasnovan na makroekonomskom okviru koji odražava aktuelne trendove i izglede rasta srpske ekonomije. „Podržavamo projektovanje fiskalnih prihoda uz uvažavanje principa opreznosti, kao i planiranu strukturu rashoda kojom se podržava očuvanje finansijske stabilnosti, jačanje energetske sigurnosti i realizacija infrastrukturnih projekata“, istakla je Tabaković. Ona je dodala i da je ovaj predlog budžeta rađen u značajno izmenjenim geopolitičkim i geoekonomskim okolnostima, u kojima se pojačavaju izazovi vođenja ekonomske politike.

Predsednik Fiskalnog saveta prof. dr Blagoje Paunović izneo je ocenu da predloženi budžet za 2026. godinu zadržava kontinuitet fiskalne politike iz 2025. godine. Predloženi budžet predviđa fiskalni deficit u visini od 337 milijardi dinara, naveo je on i dodao da će učešće fiskalnog deficita u BDP ostati na nivou od tri odsto, te da ne prelazi granice koje bi negativno uticale na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemlje.

Predsednik Saveta Državne revizorske institucije Ivica Gavrilović predstavio je prisutnima završni račun budžeta za 2024. godinu. Naveo je da je, u okviru revizije završnog računa budžeta, sprovedeno 22 revizije, naglasivši da je time obuhvaćeno 75 odsto rashoda i izdataka. Detaljno je predstavio nalaze revizija.

U nastavku, usledila je rasprava na kojoj su učesnici javnog slušanja razmenili svoja mišljenja i stavove.