Javno slušanje na temu: Digitalizacija u Srbiji – gde smo danas, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održalo se danas u Narodnoj skupštini.

Potpredsednik Narodne skupštine i predsednik pomenutog Odbora dr Muamer Zukorlić na samom početku skupa pozdravio je prisutne i istakao da je Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo od samog početka, u svom punom sastavu, ozbiljno pristupio svojim obavezama. Zbog lakšeg i uspešnijeg rada Odbor je osnovao dva pododbora, i to: Pododbor za informatičko društvo i digitalizaciju, koji je zapravo i nosilac organizacije javnog slušanja, kao i Pododbor za omladinu i sport.

Zukorlić je iskoristio priliku da se zahvali predsednici Pododbora Marini Raguš koja je pokrenula inicijativu za današnje javno slušanje. Predsednik Odbora naveo je da je pojam digitalizacija ne tako davno ušao u srpski jezik i da je jedan od pojmova koji je brzo našao mesto u svakodnevici, kao posledica tehnološke revolucije u kojoj se svet nalazi.

„Danas smo ovde da pokažemo, sebi i drugima, snagu, opredeljenje i spremnost Narodne skupštine, da zapravo bude dom svih građana, njihovih potreba i svih važnih tema za građane. Smisao javnih slušanja je da mi narodni poslanici, kojim su građani poverili donošenje zakona i usvajanje zakonskih odlika, dobijemo potrebne informacije od stručne javnosti kako bi naš rad bio što kvalitetniji“, istakao je predsednik Odbora. Dodao je i da su javna slušanja jedan od najslobodnijih vidova rada Narodne skupštine, na kom se mogu slobodno, otvoreno i stručno čuti stavovi, mišljenja i potrebe naroda.

On je rekao i to da, kada je u pitanju digitalizacija, nailazimo i na brojne izazove. S jedne strane nadiranje tehnike i tehnoloških dostignuća u naše živote i naša nužnost za njom, a sa druge strane neumerena potreba za istom i njeno prekomerno konzumiranje. Rekao je da je svaka ekstremnost štetna, a da je čovekova umerenost u svemu, ključ uspeha i vrednosti naroda. Istakao je da tehnološka pomagala treba i da ostanu na nivou pomagala, i da koriste našem svakodnevnom životu, a ne da ga obuzmu i pretvore u taoce.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, obraćajući se prisutnima, ocenio je da borba sa pandemijom ulazi u završnu fazu i da će u našim planovima za period nakon pandemije digitalizacija imati izuzetno važno mesto, što se najbolje potvrdilo u proteklih godinu dana, kada smo većinu naših aktivnosti morali da preselimo iz realnog u digitalni svet. Period posle krize neće biti isti kao onaj pre krize, naveo je Dačić i dodao da se u proteklih godinu dana svet dramatično promenio. Zato je potrebno da na vreme, a to je upravo sada, prepoznamo pravac tih promena i uhvatimo talas koji će nas dovesti u društvo digitalno najrazvijenijih zajednica, rekao je Dačić i izneo uverenje da će ovo javno slušanje doprineti tom cilju.

Potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić rekao je da među asocijacijama na ono što čini politiku predsednika Republike Aleksandra Vučića, mnogima na um dolaze ekonomija, vakcinacija, autoputevi, investicije, radna mesta, ali da su sigurno među prvima modernizacija i digitalizacija. On je podsetio da je 2014. godine, kada je u Narodnoj skupštini predstavljen ekspoze predsednika Vučića, najavljeno dinamično uvođenje elektronske uprave, bez odlaganja, čekanja i izgovora. To je značilo suštinsko unapređenje onih procesa za koje se do tada verovalo da mogu da se odvijaju samo na staromodan način.

„Te 2014. godine obratili smo se građanima rečima „budućnost u koju verujemo“ i tim rečima im tražili podršku, pokazalo se da ta budućnost može da postane sadašnjost, a možemo da je učinimo još boljom“ naglasio je potpredsednik Orlić. On je istakao da Narodna skupština ima svoju ulogu u tim procesima i da je dala svoj skromni doprinos zakonima kojima su neposredno uvedene novine kroz elektronske procese i sisteme u brojnim oblastima.

Orlić je istakao da ove godine kao i prethodne veće teme od pandemije nema, ni u svetu, ni u našoj zemlji, ali da Srbija može da se pohvali činjenicom da je izuzetno uspešna u borbi protiv te pošasti, između ostalog zahvaljujući rezultatima koji su obezbeđeni u domenu digitalizacije, što se direktno odrazilo na proces vakcinacije, po kojem je Srbija prva u Evropi.

„Data centar koji smo nedavno otvorili u Kragujevcu predstavlja korak od stotinu milja, ali sama činjenica da je to što je organizovano i napravljeno danas atraktivno i motiviše najveće svetske kompanije da se obrate Srbiji sa željom da koriste usluge tog centra, jasan je pokazatelj šta smo napravili i gde je Srbije danas“, zaključio je Orlić, dodavši da se i druge države raspituju za mogućnost skladištenja svojih najvrednijih podataka u srpskom data centru. On je naglasio da je upravo digitalizacija ono što u savremenom svetu zanima investitore, mogućnost daljinskog prijavljivanja radnika, bolji registri i potpuno izbacivanje papirologije iz sistema rada.

Potpredsednik Orlić je istakao da je ono što je nekada zvučalo kao naučna fantastika, danas je realnost, a da je pred nama još uzbudljivija i uspešnija budućnost, u kojoj Srbija pokazuje da ume da bude dobra kuća za svu našu decu.

U uvodnom izlaganju, obratila se i Marina Raguš, predsednica Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju i tom prilikom podsetila da je u septembru prošle godine Poslanička grupa SPAS pokrenula inicijativu za formiranje Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju.

Raguš je izrazila zahvalnost, pre svega potpredsedniku dr Vladimiru Orliću jer, prema njenim rečima, on je zaslužan za formiranje ovog Pododbora, kao kompromisnog rešenja dok se ne steknu uslovi, odnosno dok se ne poradi na Poslovniku Narodne skupštine.

Takođe, posebno se zahvalila predstavnicima Kancelarije za „IT“ i „e-Upravu“, predstavnicima UNDP, kao i ostalim učesnicima skupa.

„Nadam se da će ovaj dan biti konstruktivan, pokrenućemo mnoge teme od društvenog značaja koje se odnose na sam proces digitalizacije i očekujemo vašu stručnu pomoć, pre svega od IT stručnjaka i nevladinih organizacija, a članovi Pododbora su tu da vas najpre slušaju, razumeju i na kraju budemo podrška vašim idejama“, navela je predsednica Pododbora Marina Raguš.

Dosadašnje rezultate u oblasti digitalizacije, učesnicima javnog slušanja prezentovali su predstavnici Kancelarije za „IT“ i „e-Upravu“: direktor dr Mihailo Jovanović, zamenik direktora Zoran Mišić i pomoćnica direktora Ana Šarenac.

O izazovima, budućim planovima i saradnji u oblasti digitalizacije govorili su predstavnici Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) Slobodan Marković i Dražen Maravić, predstavnik IT zajednice - Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS) i Pojačala Ivan Minić i predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković.

Pomoćnik generalnog sekretara Narodne skupštine, rukovodilac Sektora za operativno-tehničke poslove i informacione tehnologije Dario Kukolj govorio je o Sporazumu o korišćenju „Telehausing“ usluga u državnom data centru. On je istakao da je Sporazum strateški dokument za Narodnu skupštinu, jer time dobija mogućnost da koristi najsavremeniji data centar u regionu, da bezbedno čuva i pristupa podacima.

Time će biti obezbeđeno da u slučaju eventualnog otkazivanja infrastrukturnih sistema u skupštini, sistem u Kragujevcu automatski pruža podršku, čime ni narodni poslanici, ni Služba Narodne skupštine neće osetiti prestanak u radu.

„Narodna skupština poseduje obimnu arhivu, pre par godina krenuli smo u digitalizaciju arhivske građe i veoma smo slobodni i otvoreni da je predamo i drugim institucijama“, rekao je Kukolj. On je istakao da potpisivanje Sporazuma predstavlja nastavak uspešne saradnje parlamenta i Kancelarije za „IT“ i „e-Upravu“.

Nakon javnog slušanja, zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine Srđan Smiljanić i direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu dr Mihailo Jovanović potpisali su Sporazum o korišćenju „Telehausing“ usluga u državnom data centru.

Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava organizovao je javno slušanje na kojem su predstavljeni predlozi zakona o fiskalizaciji i digitalnoj imovini.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić pozdravio je sve prisutne na prvom javnom slušanju koje se održava u novom sazivu Narodne skupštine istakavši da su ovakve javne rasprave primer dobre prakse koje će naići na pozitivno mišljenje u Izveštaju o radu Narodne skupštine Republike Srbije, kako kod nas u zemlji, tako i od strane EP i EK.

Dačić je u svom uvodom obraćanju rekao da institut javnih slušanja predstavlja značajan instrument u radu parlamenata, kao i da on predstavlja značajan napredak u vršenju nadzora nad radom ministara i drugih državnih službenika, u odnosu na tradicionalni vid nadzora koji se ostvarivao uglavnom putem parlamentarnih pitanja.

„Želim da pozdravim sve prisutne u ime Narodne skupštine, jer je ovo prvo javno slušanje koje se organizuje u vreme novog mandata ovog parlamenta, kao i da vam se zahvalim što ste došli i što ste uvažili naš savet i predlog da bude što više ovakvih događaja u narednom periodu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Organizacija ovakvih javnih rasprava je primer dobre prakse i ona će u mnogome doprineti i u pozitivnim izveštajima o radu Narodne skupštine Republike Srbije, kod nas u zemlji, ali i od strane Evropskog parlamenta i Evropske komisije. Na dnevnom redu su dva zakona koja su značajna - Predlog zakona o digitalnoj imovini i Predlog zakona o fiskalizaciji, tako da vam želim uspešan rad“, istakao je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić.

U uvodnom obraćanju, predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić izrazila je zadovoljstvo što se otvaraju tako važne teme kao što su fiskalizacija i digitalizacija i da su poslanici u obavezi da građanima predoče sva poboljšanja koja zakonske izmene donose, te da će organizovanje javnih slušanja za što više novih zakona biti prioritet Narodne skupštine.

Predstavljajući Predlog zakona o fiskalizaciji državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić naglasila je da je strateški cilj Vlade Republike Srbije suzbijanje sive ekonomije i brz i efikasan rad Poreske uprave. Ona je istakla, da je nakon sveobuhvatne analize postojećeg sistema fiskalizacije utvrđeno da je fiskalna oprema uvedena pre više od 15 godina, što je u poređenju sa značajnim tehnološkim napretkom, u toj oblasti, čini zastarelom, da je proces sertifikacije fiskalnih kasa i štampača komplikovan, dugotrajan i veoma skup, te niz nedostataka u procesu koji rezultiraju da naposletku Poreska uprava ne može efikasno da analizira primljene podatke.

Dragan Demirović, pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija izdvojio je određene segmente Predloga zakona o fiskalizaciji, te je istakao da je njime predviđeno da se u momentu prometa na malo svaki račun fiskalizuje i da se Poreskoj upravi vrši prenos podataka o izdatim fiskalnim računima putem stalne internet veze u realnom vremenu. Pored toga, Predlogom zakona o fiskalizaciji predloženo je da obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja čija je upotreba prethodno odobrena od strane Poreske uprave, pri čemu će Poreska uprava uspostaviti registar elemenata elektronskih fiskalnih uređaja čija je upotreba odobrena, dok je obvezniku fiskalizacije ostavljena i mogućnost da samostalno razvija i implementira uređaj za potrebe svog poslovanja, koji Poreska uprava odobrava pre početka korišćenja.

Predlog zakona o digitalnoj imovini predstavio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović. On je rekao da je regulativa u ovoj oblasti u svetskim okvirima tek u razvoju, kao i na nivou Evropske unije. Istakao je da je Republika Srbija prepoznala globalne trendove i sledeći primere pojedinih jurisdikcija, kao npr. Francuske i Malte, odlučila da na sistemski način pristupi regulativi u toj oblasti kroz donošenje zakona. Stevanović je rekao da dokumenti javnih politika, iz pomenutih razloga, u Srbiji nisu još uvek dali temelje za dalju razradu ove oblasti, ali da je u ekspozeu predsednice Vlade 2020. godine najavljeno donošenje ovog propisa. Jedan od primera je usvajanje podsticajnog, razvojnog i globalno konkurentnog Zakona o digitalnoj imovini, čije usvajanje očekujemo do kraja 2020. godine. Njegovim usvajanjem očekujemo još brži rast domaćih startapa u oblasti „blockchain“ tehnologije, kao i lakše finansiranje inovativnih ideja . Državni sekretar je istakao da je u ovom trenutku digitalna imovina uređena izričito samo Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i to isključivo radi sprečavanja da kriminalci i njihove grupe zloupotrebljavaju virtuelne valute u svojim protivpravnim aktivnostima.

Na javnom slušanju govorili su i Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Dragana Stanić, viceguverner Narodne banke Srbije i Dejan Dević, generalni direktor Direkcije za zakonodavno pravne poslove u Narodnoj banci Srbije.

U nastavku rada usledila je diskusija, nakon koje je predsednica Odbora izrazila zahvalnost svim učesnicim na kvalitetnoj raspravi i stručnim pojašnjenjima predloženih zakona.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije i Odbora za zaštitu životne sredine Maja Gojković otvorila je danas javno slušanje na temu „Kvalitet vazduha u Srbiji“, koje je, na predlog narodne poslanice Nade Lazić, organizovao Odbor za zaštitu životne sredine.

Gojković je naglasila da su Odbor za zaštitu životne sredine i Skupština Srbije spremni da rade na daljem poboljšanju zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, kako bi sredina u kojoj živimo bila što bolje zaštićena i čista.

Gojković je istakla da čitavo društvo mora imati svest o važnosti zaštite životne sredine i da je neophodno da se kontinuirano ukazuje na neophodnost brige o prirodi i resursima kod svih generacija.

„Pitanje zaštite životne sredine nikako ne smemo posmatrati samo periodično, onda kada se suočimo sa trenutnim problemima. Ovoj temi moramo ozbiljno i odgovorno da pristupamo bez prestanka, svakog dana, kako bi nadležni državni organi na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, veliki zagađivači, ali i građani stekli svest da svi snosimo sopstveni deo odgovornosti prema životnoj sredini“, naglasila je Gojković.

Predsednica je pozdravila odluku Vlade Srbije da sistemski radi na rešavanju pitanja zaštite vazduha u Srbiji, formiranjem posebnog tela, na čijem je čelu premijerka Ana Brnabić, a koje će koordinirati rad svih državnih organa i obaveštavati javnost.

„Verujem da je vreme da Srbija dobije i zakon o klimatskim promenama. To je neophodno, imajući u vidu ne samo naše obaveze iz Okvirne konvencije UN o promeni klime i potrebi usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, već i činjenicu da naše građane sve više pogađaju negativne posledice klimatskih promena“, napomenula je predsednica Parlamenta.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan naglasio je da zagađenje vazduha nije skorašnji problem, već da poslednjih 60 godina različiti faktori utiču na opadanje kvaliteta vazduha, ali da su ranije izostale adekvatne reakcije. On je napomenuo da su ovo javno slušanje, kao i polemika koja se vodila u javnosti poslednjih meseci u vezi sa zagađenjem vazduha, dobri pokazatelji da se javnost aktivirala i zainteresovala za pitanje zaštite životne sredine.

„Mi smo sada na putu neke vrste konsenzusa u društvu jer polako sazreva svest ljudi da svaki pojedinac može biti važan faktor za poboljšanje kvaliteta životne sredine. Zagađenje nije pitanje samo Ministarstva zaštite životne sredine, već je pitanje čitave Vlade, zbog čega je jako značajno da postoji interresorna saradnja“, podvukao je Trivan.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić objasnio je da, iako je energetski sektor najviše kritikovan kao najveći zagađivač, činjenica je da je ovo ministarstvo u poslednje vreme najviše investiralo u zaštitu životne sredine. Prema njegovim rečima, u proteklom periodu uložena je značajna suma novca u raznorazne projekte zaštite životne sredine.

„Elektroprivreda Srbije uložila je, na primer, 475 miliona evra u rekonstrukciju i zamenu filtera na termoelektranama, što je rezultiralo smanjenjem koncentracije PM čestica za osam puta u termoelektrani TENT. Radi se i na odsumporavanju, nastavljamo i sa merama energetske efikasnosti kako bismo smanjili prekomeran utrošak energije“, istakao je Antić.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić podsetio je da Beograd već duže vreme radi na uvođenju mera čiji efekti mogu poboljšati kvalitet životne sredine u gradu. On je naglasio da je Beograd jedini grad te veličine u Evropi koji nema metro i najavio početak izgradnje za kraj ove godine.

„Izgradnjom metroa smanjili bismo protok drumskog saobraćaja za 30 odsto, čime bismo istovremeno smanjili i nivo izduvnih gasova. U planu je i raspisivanje tendera u oblasti rečnog prevoza, jer postoji potencijal koji se može iskoristiti“, naveo je Vesić i dodao da će Beograd od 2020. godine kupovati samo vozila na prirodni gas.

Ambasador Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio napomenuo je da je parlament jedan od ključnih partnera OEBS od početka misije u Srbiji. Prema njegovim rečima, kvalitet vazduha je veoma važno pitanje, a stavljanje ove teme na dnevni red javnog slušanja odličan je način da se razgovara o ovom problemu.

„Iako su mere koje će institucije doneti ključne za smanjenje zagađenosti, zaštita životne sredine nije samo pitanje jednog odeljenja, ministarstva ili Vlade, već je stvar celog društva. Iz tog razloga, ovaj problem moramo sagledati iz svih uglova, a svako treba da uzme učešće u njegovom rešavanju“, zaključio je Oricio.

Javno slušanje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima, održano je u Domu Narodne skupštine. Predloge zakona podnela su 103 narodna poslanika, članova Poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Zamenik predsednika PG Srpska napredna stranka dr Vladimir Orlić predstavio je predloge zakona, istakavši da je najznačajnija promena smanjenje izbornog cenzusa sa 5 na 3 odsto.

„Predložene izmene Zakona o izboru narodnih poslanika imaju prvenstveno za cilj smanjenje izbornog praga, cenzusa, što će obezbediti da se izborna volja građana adekvatnije preslika na saziv Narodne skupštine i da izborna volja građana, koja nije preovlađujuća, bude politički artikulisana i na određeni način zastupljena u Narodnoj skupštini“, rekao je Orlić, naglašavajući da se time povećava stepen demokratičnosti samog izbornog procesa, ali i rada Narodne skupštine.

Predlogom zakona definiše se i politička stranka nacionalnih manjina, ali isključivo u smislu ostvarivanja prava na učešće u raspodeli poslaničkih mandata bez primene izbornog cenzusa. Drugim rečima, nezavisno od toga da li je određena politička stranka registrovana kao politička strana nacionalnih manjina, ona u izbornom procesu, a konkretno prilikom odlučivanja da li može dobiti mandate iako nije prešla cenzus, ima status političke stranke nacionalnih manjina samo ako Republička izborna komisija utvrdi da joj je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalnih manjina i zaštita i poboljšanje prava njenih pripadnika.

Navedene izmene odnose se i na i podelu odborničkih mandata u jedinicama lokalne samouprave, a Predlogom zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima definiše se krajnji rok za raspisivanje izbora.

„Spremni smo da saslušamo sve predloge potkrepljene dobrom argumentacijom, kako bismo došli do rešenja kojim će biti zadovoljan najširi politički krug“, rekao je Orlić.

Orlić je naglasio da motive za smanjenje cenzusa ne treba dovoditi u pitanje.

„Potencijalna šteta je isključivo na strani onoga ko ima dominantni izborni rezultat. Toga smo svesni, ali želimo dodatni razvoj pluralizma i ostvarivanje mogućnosti da se mišljenje građana predstavi na najadekvatniji način“, poručio je Orlić. On je demantovao navode da se o smanjenju cenzusa nije dovoljno govorilo u javnosti, istakavši da je ta tema već dugo prisutna i podsetio da je svojevremeno i Parlamentarna skupština Saveta Evrope preporučivala izborni cenzus od 3 odsto kao generalno izborno pravilo. Takođe, podsetio je da je vladajuća koalicija, promenama izbornih uslova kroz međustranački dijalog, jasno pokazala rešenost za unapređenje izbornog procesa.

Predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Đorđe Komlenski, istakao je, po završetku rasprave, da će biti sačinjena informacija koja će biti dostavljena na razmatranje Narodnoj skupštine.

Javnom slušanju prisustvovali su predstavnici zaštitnika građana, Evropske unije, Ambasade Velike Britanije, OEBS-a, CRTE, Evropskog pokreta u Srbiji, AP Vojvodine i Skupštine AP Vojvodine i CESID-a, kao i predstavnici parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka.

U organizaciji Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu danas je u Narodnoj skupštini održano javno slušanje o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.

Učešće na javnom slušanju su, pored članova Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za prava deteta i zainteresovanih narodnih poslanika, uzeli i predstavnici Ministarstva pravde, Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, predstavnik Odeljenja za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava, zamenik državnog pravobranioca i zastupnik pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao i predstavnici Udruženja Roditelji nestalih beba Srbije, Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, Udruženja za zaštitu prava roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta u porodilištima i dece koja traže biološke roditelje „Nestale bebe Beograda”, Udruženja za istinu i pravdu o bebama i Beogradske grupe roditelja nestalih beba.

Javno slušanje je otvorila predsednica Odbora za prava deteta i predsednica Narodne skupštine Maja Gojković koja je poručila da ovo javno slušanje pruža mogućnost da narodni poslanici i predstavnici relevantnih institucija i udruženja svojim sugestijama i predlozima unaprede tekst postojećeg Predloga zakona, koji obuhvata ovu osetljivu i složenu materiju.

„Ovom prilikom želim da naglasim da naša država želi da zaštiti prava svojih građana, i da se suoči sa jednim od najtežih kršenja ljudskih prava koja su se desila u prošlosti uvažavajući sudbinu ovih porodica“, rekla je Gojković.

Gojković je podsetila da je Narodna skupština još 2005. godine formirala anketni odbor radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji i dodala da usvajanje zakona postaje obaveza naše zemlje i na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava 2013. godine, u postupku Zorica Jovanović protiv Srbije, sa ciljem da se osigura uspostavljanje mehanizma kako bi se obezbedilo pojedinačno obeštećenje svim roditeljima. Ovo pitanje na veoma osetljiv način utiče na veliki broj pojedinaca u našem društvu, navela je Gojković i dodala da je svesna da je ova tema još živi izvor rasprava i pozvala da se pristupi suštinski i odgovorno kako bi zaključci ove javne rasprave bili ozbiljna i realna rešenja.

Fredrik Sundberg, rukovodilac Odeljenja za izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prva istakao je da još uvek nismo uspeli da dođemo do saznanja o nestaloj deci, iako je konačna presuda u slučaju Zorica Jovanović protiv Srbije usvojena 2014. godine. On je ocenio da su za rešavanje ovog pitanja potrebni dobri mehanizmi i promena propisa koji će se odnositi na budućnost. On je dodao da je Predlog zakona samo prvi korak nakon koga će se pokrenuti istraga, ali da kašnjenje donošenja Predloga zakona nije samo problem Srbije, već i evropski problem i da je na vlastima da pokažu opredeljenost evropskim vrednostima i ljudskim pravima. Sundberg je naveo da Komitet ministara očekuje od Srbije da se uspostave istražni mehanizmi koji bi trebalo da imaju odlučujući uticaj na osnivanje nezavisnog nadzora nad bazama podataka i ocenio da su rezultati do kojih se dolazi iz konsultacija sa udruženjima roditelja važni, kao i da će se sa tom praksom nastaviti. On je poručio da će se u Strazbur vratiti sa naznakama da u ovom trenutku postoji konkretna perspektiva za usvajanje Predloga zakona možda uz amandmane koji će proizaći iz današnje javne rasprave, uprkos velikom nezadovoljstvu i neizvršavanju presude.

Pomoćnik ministarke pravde Čedomir Backović istakao je da je Ministarstvo dobilo u zadatak da predloži zakon, odnosno, leks specijalis kako bi se izvršila presuda Evropskog suda za ljudska prava, iako sa samim problemom nema nikakve veze. On je ocenio da je Predlog zakona izrađen po pravilima normativne profesije i profesionalno, ali imajući u vidu da zakone donosi Narodna skupštine, ultimativnu odgovornost za njegov kvalitet imaće narodni poslanici, kao predstavnici građana.

„U Predlogu zakona koji je pred vama Ministarstvo pravde je pošlo od pretpostavke da će institucije koje budu učestvovale u primeni ovog zakona raditi svoj posao onako kako treba, ukoliko to ne bude tako onda nije do Ministarstva pravde nego do svih nas ovde“, poručio je Backović.

Predstavnici pet različitih udruženja roditelja uzeli su učešće na javnom slušanju ocenivši da se posle niza godina prvi put nalaze na ovakvom skupu i u prilici da iznesu svoja mišljenja i ocene predloženog zakonskog rešenja.

Vladimir Čičarević iz Udruženja „Roditelji nestalih beba Srbije“ zatražio je donošenje zakona o ukradenim bebama ili leks specijalisa o trgovini decom u Srbiji, kao i da se ovaj Predlog zakona povuče iz procedure i da se sva relevantna ministarstva uključe u razgovor sa udruženjima roditelja nestale dece o donošenju novog predloga zakona. On je ocenio da je krađa beba tema broj jedan u Srbiji, kao i da ista ni danas nije stala. On je poručio da neće stati sa zahtevom da se donese leks specijalis koji neće imati problem sa retroaktivnošću i krivičnom odgovornošću. Ana Pejić iz Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine ocenila je da će epilog donošenja ovog Predloga zakona biti da dece nema i dalje i da nijedan slučaj neće biti rešen. Ona je poručila da su sporne odredbe Predloga zakona način utvrđivanja statusa dece, način utvrđivanja visine novčane naknade, nepostojanje pravnog leka po donošenju presuda, načinima vođenja DNK registra i zaključila da Predlog zakona može biti početak rešavanja problema, ali samo uz njegove suštinske izmene. Ispred Udruženja za zaštitu prava roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta u porodilištima i deca koja traže biološke roditelje „Nestale bebe Beograda“ Milena Janković poručila je da je donošenje Predloga zakona početak rešavanja problema kroz institucije sistema, ali da to nije dovoljno i da ovaj Predlog zakona, kakav je sada, neće biti put da se uspostavi mehanizam da se ovo pitanje reši na trajan način. Ona je navela da je njeno Udruženje podnelo predloge amandmana poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini i kao najveću zamerku navela sam cilj Predloga zakona. Ona je pozvala narodne poslanike na formiranje radnog tela za izradu novog predloga zakona u čijem radu bi učestvovali svi relevantni činioci kako bi se došlo do rešenja prihvatljivih i za državu i za roditelje. Radiša Pavlović iz Udruženja za istinu i pravdu o bebama istakao je da se na Srbiju vrši pritisak jer su i zemlje EU umešane u trgovinu nestalom decom iz Srbije. On je kritikovao netretiranje krivične odgovornosti predloženim zakonskim rešenjem i pozvao Narodnu skupštinu da ovaj Predlog zakona ne dođe na dnevni red. On je optužio pravosuđe u Srbiji za korumpiranost i naveo da nijedan sudija ne može sam da rešava ovakve slučajeve, već je potreban zajednički rad sa policijom i roditeljima. Ovo udruženje traži formiranje posebnog tužilaštva koje bi se bavilo ovim slučajevima. Mirjana Novokmet, predsednica Beogradske grupe roditelja nestalih beba poručila je da roditelji već 17 godina postavljaju brojna pitanja na koja do danas nemaju odgovor i ocenila da ovakav Predlog zakona nije prihvatljiv za roditelje, posebno jer je urađen bez javne rasprave i bez uvažavanja predloga roditelja. Ona je zatražila uvođenje istrage sa posebnim ovlašćenjima u rešavanju slučaja nestale dece, jer postojećim Predlogom se ne istražuje šta je bilo sa njima.

U diskusiji su takođe učestvovali i narodni poslanici dr Aleksandra Jerkov, Tatjana Macura, Sonja Pavlović, Gorica Gajić, dr Muamer Zukorlić, Nataša Mihailović Vacić, kao i predsednik Odbora Petar Petrović i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu Goran Belojević.

Javno slušanje na temu Sprečavanje nasilja nad ženama, u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održano je u Narodnoj skupštini.

Predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Jasmina Karanac istakla je da je cilj javnog slušanja diskusija o primeni zakona u ovoj oblasti, kao i konstruktivan razgovor o merama i aktivnostima koje se u Srbiji preduzimaju radi sprečavanja nasilja nad ženama. Ona je navela da je ravnopravnost polova u Republici Srbiji princip i strateško opredeljenje, te da je neophodno angažovanje celokupne zajednice na ohrabrivanju žena da prijave nasilje i osnaživanju društva da im pomogne.

Šef Misije OEBS u Srbiji Nj. E. Andrea Oricio podvukao je da je nasilje nad ženama izuzetan izazov za svako društvo jer je njihov socioekonomski položaj i dalje znatno lošiji. Oricio je naglasio da se ova tema tiče svih građana, bez obzira na pol, ukazavši da koren problema predstavljaju stereotipi i predrasude o nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena.

Narodna poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže Elvira Kovač podsetila je da je Srbija 2013. godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, tzv. Istanbulsku konvenciju, i sa njom uskladila svoj pravni sistem. „Zakonski okvir je značajno unapređen mehanizmima koje stavlja na raspolaganje, a koji podrazumevaju i primenu hitnih mera u postupanju nadležnih organa. Međutim, neophodna je još jača borba svih institucija, medija, ali i čitavog društva“, poručila je Kovač.

V.d. direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije dr Suzana Paunović napomenula je da je Republika Srbija potpisnica osam međunarodnih ugovora, donetih pod okriljem Ujedinjenih nacija, među kojima je i CEDAW konvencija, a sve u cilju eliminisanja svih oblika diskriminacije žena i zaštite od nasilja. „Od velikog je značaja poverenje žrtava u institucije i svest da će dobiti adekvatnu pomoć. Prema podacima Ministarstva pravde, u poslednjih godinu dana razmatrano je 119 hiljada slučajeva nasilja u porodici, što ukazuje da smo uspeli da ohrabrimo žrtve da prijave nasilje, ali i povećali efikasnost institucija“, istakla je Paunović.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković naglasila je veliki značaj aktivnog uključivanja akademske zajednice u rešavanje ovog problema. „Govorimo o pojavi u čijem su korenu podređeni položaj žena u društvu i očekivanja o rodnim ulogama, pa zato rana edukacija dece ima izuzetno važnu ulogu u otklanjanju neravnopravnosti koje proizlaze iz društvenih normi“, objasnila je Janković. Prema njenim rečima, u budućnosti najviše pažnje treba posvetiti prevenciji diskriminacije i samog nasilja.

Učesnicima javnog slušanja predstavljeni su efekti i iskustva nakon dve godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. O tome su govorile predstavnica Ministarstva pravde Gorjana Mirčić Čaluković, Ministarstva unutrašnjih poslova Stana Pantelić i Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Biljana Stojković.

Profesorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Marija Babović predstavila je nalaze OEBS istraživanja: „Dobrobit i bezbednost žena“.

Nakon diskusije, predstavnica Savetovališta protiv nasilja u porodici-Sigurna kuća Beograda Ana Anđelković, iznele su preporuke za unapređenje primene zakona.

„Kvalitet jedne zajednice meri se na osnovu odnosa prema manjini, prema slabijima i manjima i neophodan je za stabilnost i razvoj države“, naglasio je predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo dr Muamer Zukorlić tokom uvodnog obraćanja na javnom slušanju „Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina“.

On je istakao da Narodna skupština i Odbor i ovim postupkom potvrđuju kapacitet sposobnosti da čuje stavove i mišljenja svih legitimnih predstavnika nacionalnih zajednica. Zukorlić je naglasio da obrazovanje prestavlja jednu od najznačajnijih preduslova za očuvanje identiteta svakog predstavnika manjinske zajednice.

„Zato danas ovom poslu prilazimo sa ozbiljnošću i dobrom namerom da svi koji su se odazvali pozivu dobiju priliku da u punoj slobodi iznesu svoje stavove“, rekao je Zukorlić.

On je naglasio da je Republika Srbija do sada učinila važne iskorake, posebno u Ustavnoj i zakonskoj regulativi u cilju unapređenja statusa nacionalnih manjina, ali i da krajnji cilj nije da se obezbedi samo forma već i ambijent u kojem će se zakonom zagarantovana prava odvijati u punom kapacitetu, posebno uzevši u obzir da čak 30 odsto ukupnog stanovništva Republike Srbije čine pripadnici nacionalnih manjina. Zukorlić je istakao uverenje da je bez obzira na teret prošlosti moguće otvoriti novu stranicu i zajedno stvoriti ambijent doma.

Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavila je osnovne ideje i smernice na kojima Ministarstvo radi povodom obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina. Ona je istakla da je u Evropi Republika Srbija prepoznata kao zemlja koja ima izuzetno dobar zakonodavni okvir, koji se tiče zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i da je Ministarstvo razvilo niz podzakonskih akata koji utiču na povećanje tolerancije i sprečavanje diskriminacije u obrazovnim ustanovama. Viček je naglasila da se u školama u našoj zemlji, pored srpskog jezika nastava izvodi na osam jezika nacionalnih manjina.

U nastavku rada usledila su izlaganja predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Javnom slušanju, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, prisustvovali su predstavnici SANU, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, predstavnici školskih uprava, nevladinih organizacija i Misije OEBS u Srbiji.

U organizaciji Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, u Domu Narodne skupštine održano je javno slušanje na temu „Stanje voda u Srbiji“.

Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu otvorio je javno slušanje, uz reči da se ovoj temi ne daje dovoljno značaja i da se nada da će u budućnosti o stanju voda u Srbiji biti posvećeno više pažnje. Dodao i je i to da slatke vode čine samo 3,4 odsto ukupne vode na planeti, što ukazuje na to da moramo o njoj voditi više računa jer se kao takva koristi za piće, navodnjavanje i ostale potrebe. Predsednik Odbora iskoristio je priliku da se zahvala poslanici Nadi Lazić, članu Odbora, koja se najviše zauzela za održavanje javnog slušanja na ovu temu, kao i UNDP koji godinama podržava rad Narodne skupštine.

Nada Lazić istakla je da pitanje voda spada u više resornih oblasti u zavisnosti od pristupa, gde spadaju otpadne vode, zaštita voda, te zaštita od poplava, kao i da su na javno slušanje pozvani predstavnici ministarstava, predstavnici lokalne samouprave i stručne javnosti.
Nataša Milić, direktorka Republičke direkcije za vode detaljno je objasnila stanje voda u Srbiji. Osvrnula se na donošenje Strategije upravljanja vodama za teritoriju Republike Srbije, kao jedinstveni pravni dokument, koji je donesen za period od 2016. do 2034. godine, kojim je određena dugoročna politika upravljanja vodama u oblasti korišćenja voda, zaštite voda, uređenje vodotoka i zaštite od štetnog dejstva voda. Milić je istakla da je strateški cilj pomenute Strategije postizanje integralnog upravljanja vodama, odnosno usklađenog vodnog režima na celoj teritoriji Republike Srbije i obezbeđenje takvog upravljanja vodama kojim se postižu maksimalni ekonomski i socijalni efekti na pravičan način uz razumevanje potrebe zaštite i unapređenja prirodnih ekosistema i uz uvažavanje međunarodnih sporazuma.

Nebojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine govorio je o kvalitetu površinskih voda i sedimenta na osnovu rezultata monitoringa koji sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine i o kvalitetu voda reka nizvodno od izliva gradskih otpadnih voda, prema rezultatima analiza koje dostavljaju javna komunalna preduzeća. Veljković je govorio o vodotokovima najboljeg i najgoreg kvaliteta, ističući da se najzagađeniji nalaze na teritoriji Vojvodine, dok se vodotokovi sa najboljim indeksom čistoće nalaze na istoku i jugoistoku Srbije, naglašavajući da su to reke najmanjeg kapaciteta i da na njih uglavnom nije uticao ljudski faktor. U svom izlaganju Veljković je govorio i o opasnim i štetnim materijama u površinskim vodama i sedimentu.

Nada Lazić je istakla zabrinutost kada je u pitanju finansiranje zaštite voda, s obzirom da se godišnje iz fondova za zaštitu životne sredine odvaja sedam milijardi dinara, što je nedovoljno za uređenje voda na teritoriji Srbije. S tim u vezi istakla je da je jedan od ključnih aspekata regulisanje pitanje redovnog finansiranja, korišćenje evropskih fondova i znanja i iskustva stručnjaka.

Na javnom slušanju predstavljene su i prezentacije Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi i profesora Ratka Ristića sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Javno slušanje je moderirao Arpad Fremond, zamenik predsednika Odbora.

Nakon uvodnih reči i prezentacija usledila je diskusija u kojoj su učestvovali narodni poslanici, stručna javnost i predstavnici lokalne samouprave.

U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održano je javno slušanje o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima.

U svom uvodnom izlaganju, predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo dr Muamer Zukorlić istakao je da javno slušanje pruža mogućnost da narodni poslanici i predstavnici relevantnih institucija svojim sugestijama i predlozima unaprede tekst postojećeg Predloga zakona. Istakao je da se sam zakon i oblast nauke u Srbiji, visoko rangira na svetskoj rang listi, o čemu svedoči i podatak da se Srbija nalazi između 32. i 41. mesta, što je u poređenju sa skoro svim drugim rangiranjima ostalih oblasti, značajan uspeh. Dr Zukorlić je naveo da je jedan od aspekata donošenja ovog zakona, način finansiranja naučnoistraživačke delatnosti, kroz ideju institucionalnog finansiranja kako bi se budžetski obezbedili stalni prihodi, odnosno sigurnost u finansiranju rada instituta.

Dr Vladimir Popović državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u uvodnom izlaganju se osvrnuo na sprovedene reforme u oblasti nauke i tehnološkog razvoja. Podsetio je na podatak da je krajem prošle godine, u skupštini Srbije usvojen Zakon o fondu za nauku Republike Srbije, da je Srbija postala 23 punopravna članica CERN-a, ustanovljeno je šest instituta od nacionalnog značaja, povećan je kapacitet naučno - tehnološkog parka, raspolažemo sa 70 ekoloških kompanija i ostvaren je prihod od 46 miliona eura u periodu od 2016. do 2018. godine. Naveo je da je Vlada Republike Srbije u periodu od 2015. do 2019. godine povećala budžetska sredstva predviđena za naučno-istaživački rad za 35,8 odsto u dinarskoj vrednosti.

On je dodao su u protekle dve godine u Srbiji nastavljena ulaganja u infrastrukturu u oblasti nauke i naveo primer izgradnje naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu i Nišu.

Dr Popović je obrazložio Predlog zakona o nauci i istraživanjima, istakavši da je reč o krovnom zakonu u oblasti nauke, koji u paketu sa Zakonom o fondu za nauku uređuje politiku za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranje i efikasno korišćenje sredstava, kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Jedan od osnovnih razloga za donošenje novog zakona je primena modela finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. U cilju donošenja najkvalitetnijeg zakona, održano je niz javnih rasprava na četiri lokacije, sednice nacionalnog saveta, sednice radnih grupa kao i više sastanaka sa istraživačima.

Novim zakonom o nauci i istraživanjima obezbeđuje se sledeće: institucionalno finansiranje nauke, osnaživanje instituta od nacionalnog značaja, mehanizam za osnivanje novih institucija, efikasnije praćenje i ocena rada instituta, kao i bolja saradnja instituta i fakulteta.

Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su unapređenje kvaliteta naučnoistraživačkog rada, primena rezultata istraživanja, efikasniji i delotvorniji rad tela, poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih i razvojnih resursa. Ključni cilj koji se želi postići donošenjem zakona je stvaranje naučnoistraživačkog sektora koji svojom izvrsnošću može biti ravnopravan partner u okviru Evropskog istraživačkog prostora.

Nakon iscrpnog obrazlaganja državnog sekretara, narodni poslanici, rektori, dekani, istraživači i predstavnici relevantnih institucija vodili su konstruktivnu diskusiju i izneli svoje predloge i sugestije u cilju donošenja najkvalitetnijeg oblika pomenutog Predloga zakona.

Javno slušanje na kojem je predstavljen prvi Dobrovoljni nacionalni izveštaj o sprovođenju Ciljeva održivog razvoja, održano je danas u Narodnoj skupštini, u organizaciji Odbora za spoljne poslove.

U svom uvodnom izlaganju, potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević istakao je da je ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja iz Agende UN 2030 veoma bitno za građane Srbije i naglasio saradnju Narodne skupštine, Vlade i organizacija civilnog društva na tom polju. Milićević je naveo da je uloga Narodne skupštine u donošenju zakona, omogućavanju budžetiranja aktivnosti koje su vezane za sprovođenje Ciljeva održivog razvoja, kao i nadzor nad implementacijom Ciljeva. Neformalna Fokus grupa za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja Narodne skupštine formirana je kao sredstvo za usaglašavanje aktivnosti Narodne skupštine na tom polju, a 10 odbora Narodne skupštine prati efikasnost rada ministarstava u ispunjavanju Ciljeva, ukazao je potpredsednik Milićević. On je istakao da je ostvarena puna saradnja sa Međuresornom radnom grupom za sprovođenje Agende održivog razvoja do 2030. godine i izrazio uverenje da će to doprineti uspešnoj implementaciji Ciljeva održivog razvoja u Srbiji.

Zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove Dubravka Filipovski, navela je da realizacija Agende 2030, kroz tri stuba održivog razvoja – ekonomski, socijalni i zaštita životne sredine, treba da pomogne da se iskoreni siromaštvo i uspostavi svet na osnovu održivog razvoja, a time i da se kreira bolja budućnost za građane Srbije. Filipovski je navela da su u Budžetu za 2019. godinu predviđena sredstva za finansiranje Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende održivog razvoja do 2030. godine, kao i da je fiskalna politika u skladu sa nacionalnim ciljevima održivog razvoja. Ona je navela i da je važna saradnja institucija u sprovođenju Ciljeva održivog razvoja, kao i da je bitno da se Ciljevi i aktivnosti spuste na nivo lokalnih samouprava i da se uključi što više mladih ljudi.

Ministarka u Vladi Republike Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende održivog razvoja do 2030. godine prof. dr Slavica Đukić Dejanović, istakla je da je Izveštaj sačinjen prema smernicama UN-a i da će biti predstavljen 17. jula u sedištu UN u Njujorku. u Izveštaju je detaljno opisan proces i stepen implementacije svih 17 Ciljeva održivog razvoja, sa posebnim osvrtom na šest ciljeva koje je Vlada odredila kao prioritetne. Đukić Dejanović je naglasila da će lokalne samouprave i mladi biti ključni partner u postizanju Ciljeva iz Agende 2030.

Posebna savetnica ministarke za evropske integracije za Agendu 2030 prof. dr Jelica Stefanović Štambuk, navela je da je bitno osnaživanje pojedinaca i njihovo uključivanje u implementaciju Ciljeva održivog razvoja. Ona je naglasila da je proces implementacije Ciljeva integrisan u sam proces evropskih integracija Srbije.

Predsednik Fokus grupe za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja Narodne skupštine dr Milorad Mijatović ukazao je da je Fokus grupa formirana 2017. godine i da je od samog početka ozbiljno shvaćen taj posao, te da je zato Srbija prepoznata kao zemlja dobre prakse u izveštaju UN prethodne godine. Mijatović je naveo i da Fokus grupa radi u koordinaciji sa Međuresornom radnom grupom za sprovođenje Agende održivog razvoja do 2030. godine i da je cilj da Srbija bude bolje mesto za život.

Zaključujući javno slušanje nakon rasprave, zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove Dubravka Filipovski navela je da je Srbija prva zemlja u regionu po pitanju implementacije Ciljeva održivog razvoja.

U Domu Narodne skupštine, a u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodna poslanica Maja Gojković.

Predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Ivana Stojiljković je na samom otvaranju javnog slušanja istakla da je Odbor za zaštitu životne sredine organizovao javno slušanje sa ciljem da pribavi informacije, odnosno stručna mišljenja o predlogu akta koji je u skupštinskoj proceduri. Predsednica Odbora je u ime narodne poslanice Maje Gojković, koja je i podnosilac Predloga zakona, naglasila da je oblast jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti do sada bila uređena Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, kao i nizom podzakonskih akata. Navedeni zakon je donet pre devet godina, a u međuvremenu je Republika Srbija počela pretpristupne pregovore sa Evropskom unijom i preuzela obavezu usklađivanja zakonodavstva sa propisima EU. U međuvremenu, došlo je i do znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti koju Zakon uređuje i koje je potrebno donošenjem novog zakona urediti. Srbija je za devet godina ratifikovala četiri međunarodne konvencije, koje nameću određene obaveze u ovoj oblasti. Uočene su i poteškoće u primeni nekih odredbi, kao i praznine koje postoje u važećem Zakonu i na taj način otežavaju njegovu primenu. Cilj donošenja novog zakona doneće pretpostavke za napredak u harmonizaciji nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, jer zakon predstavlja dobru osnovu za uspešno uključivanje u evropske i svetske procese u oblasti nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti.

Slađan Velinov, direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu stabilnost Srbije, zahvalio se svima koji su imali udela u pripremi Predloga zakona i istakao je tri osnovne stvari koje Predlog zakona ne uvodi, a to su „neuvođenje na mala vrata pravljenje nuklearki u Srbiji, od Republike Srbije se ne pravi deponija za nuklearni otpad i Predlog zakona nema za cilj gašenje nuklearnih objekata Republike Srbije.“

Novine u Predlogu zakona objasnio je pomoćnik direktora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu stabilnost Srbije Branko Brajić. Ciljevi donošenja zakona jeste dostizanje višeg nivoa zaštite zdravlja pojedinca, stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja, te usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa tekovinama Evropske unije, efikasnije vršenje regulatorne kontrole i uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućeg zračenja i nuklearnim postrojenjima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom. Zamenik direktora istakao je da je donošenje novog zakona potrebno zbog znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti, potrebe da se celovitije i kompletnije regulišu određena pitanja, u skladu sa unapređenjima na tehnološkom planu i novim saznanjima u ovoj oblasti i u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama koje je Srbija prihvatila. Takođe, uočene su poteškoće i nemogućnost primene nekih odredbi važećeg zakona, donetog pre devet godina, a uočene su i pravne praznine u važećem zakonu. Novine koje donosi Predlog zakona jeste novi koncept zakona koji se zasniva na unapređenju postupanja u situacijama postojećeg, planiranog i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju, kategorizacija delatnosti, objedinjeni pristup regulatornoj kontroli u oblasti radijacione i nuklearne bezbednosti i sigurnosti, osnivanje istinski nezavisnog regulatornog tela, utvrđivanje proširenog obima nadležnosti regulatornog tela, integrisanje inspekcija, a u zakon se uvodi i pravni institut suspenzije odobrenja i ovlašćenja.

Nakon predstavljanja Predloga zakona usledila je diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici državnih organa, predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, relevantne institucije i organizacije civilnog društva koje se bave ovom oblašću. Za kraj, predsednica Odbora je sve prisutne pozvala da svoje primedbe pošalju Odboru, koji će za cilj imati podnošenje amandmana na Predlog zakona, a kako bi se dobio najoptimalniji oblik ovog zakona.

Javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine organizovano je uz podršku UNDP-a i Švajcarske kancelarije za saradnju kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ II faza.

U organizaciji Odbora za spoljne poslove, u Domu Narodne skupštine, održano je javno slušanje na temu „Sprovođenje ciljeva održivog razvoja: uloga Narodne skupštine“. Javno slušanje organizovano je u saradnji sa Fokus grupom za razvoj mehanizama procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja Narodne skupštine i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).

Zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove Dubravka Filipovski istakla je da je Odbor za spoljne poslove, u septembru ove godine, dogovorio održavanje Javnog slušanja sa Fokus grupom za razvoj mehanizama procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja Narodne skupštine. Filipovski je naglasila da su ciljevi održivog razvoja komplementarni sa pregovaračkim poglavljima EU, te da se na njihovoj realizaciji već radi kroz pregovarački proces. Takođe, istakla je da će Skupština dati svoj doprinos i kroz donošenje zakonskih rešenja, kao i kontrolu sprovođenja zakona, ali i eventualno usvajanje krovnog dokumenta u vidu deklaracije ili rezolucije, kao i pratećih dokumenata, obavezujućeg karaktera. Na kraju, Filipovski je istakla da je od velikog značaja uključivanje omladine u proces, na osnovu čijeg mišljenja će se identifikovati ciljevi do 2030. godine.

Šefica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju do 2030. godine i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović istakla je da je Agenda 2030, koja sadrži 17 ciljeva i 169 potciljeva održivog razvoja, pre svega fokusirana na aktivnosti smanjenja siromaštva, podizanje životnog standarda građana, unapređenje zdravstvenog i obrazovnog sistema, ali i zaštitu životne sredine, rodnu ravnopravnost, smanjenje nejednakosti i sl. Kako je navela, osnovni zadatak svih relevantnih činilaca u procesu je informisanje šire javnosti o ciljevima održivog razvoja, od narodnih poslanika, preko lokalnih funkcionera, do građana, kako bi se, na što bolji i efikasniji način, ciljevi i sprovodili.

Stalni koordinator UN i stalni predstavnik UNDP u Srbiji Karla Herši navela je da je Srbija trenutno u procesu mapiranja javnih politika, kojim će se stvoriti pokazatelji, predstavljeni u Osnovnom izveštaju UN. Naglasila je da će se koordinisanim radom Vlade RS i Narodne skupštine, u vidu usvajanja pravnog okvira i sprovođenja mera održivog razvoja, oblikovati Srbija u budućnosti, i da to predstavlja napredak u procesu implementacije ciljeva Agende 2030, što će UN nastaviti da podržavaju.

Predsednik Fokus grupe dr Milorad Mijatović naglasio je da je Narodna skupština prepoznala značaj formiranja Fokus grupe, o čemu svedoči i to da su dva potpredsednika Skupštine, kao i veći broj članova Grupe, predsednici radnih tela i eksperti u oblastima koje Grupa obrađuje. Naglasio je da je cilj Fokus grupe unapređenje državnog sistema, razvoj i kvalitetniji život građana Srbije i da će koordinisanom saradnjom sa Mešovitom radnom grupom, odborima Narodne skupštine i lokalnim organima uprave, aktivno raditi na ostvarenju tog cilja. Mijatović je dodao i da će, u cilju što bolje implementacije ciljeva Agende 2030, Fokus grupa aktivno sarađivati i sa zemljama u regionu, kao i državama članicama EU, i u tom smislu najavio je održavanje Regionalne konferencije Interparlamentarne unije za Centralnu i Istočnu Evropu i Centralnu Aziju o održivom razvoju, 17. i 18. decembra u Beogradu.

Predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, doc. dr Darko Laketić, istakao je da je javno slušanje organizovano sa ciljem da se podstakne podizanje nivoa svesti i zdravstvene edukacije o značaju HPV imunizacije u Republici Srbiji, čime bi se smanjio broj obolelih žena, a samim tim i stopa mortaliteta. On je posebno pohvalio delovanje Ministarstva zdravlja kroz program „Unapređenje prevencije oboljenja izazvanih HPV“ kroz koji je u 2016. godini vakcinacija u Republici Srbiji sprovedena u četiri okruga (Šumadijski, Braničevski, Severnobanatski i Grad Beograd), sa Stručno metodološkim uputstvom, obezbeđenim količinama vakcine, a po principu dobrovoljnosti.

Prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja istakao je da je, s obzirom na to da je uzrok nastanka svih vrsta raka koje izaziva HPV poznat, moguće odrediti prevenciju, što je prioritet u radu Ministarstva. Naveo je da se prevencija sastoji iz dva dela, imunizacije u adolescentskom dobu i skrininga, pri čemu je naglasio značaj Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je u pripremi, a koji skrining uvodi kao obavezu. Vekić je istakao da je sprovedena kontinuirana medicinska edukacija, akreditovana kod Zdravstvenog saveta Srbije, u okviru koje je održano 4 seminara i edukovan veći broj zdravstvenih radnika. Takođe je održano 20 edukativnih radionica na temu efikasne komunikacije zdravstvenih radnika i roditelja i sačinjeno Stručno metodološko uputstvo za primenu HPV vakcine.

Žofija Pustaji, direktorka Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, pohvalila je rad Republike Srbije na unapređenju prevencije i širenju svesti o značaju HPV imunizacije. Prisutnima se obratila i prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja, zadužena za pitanje populacione politike, koja je govorila o značaju međusobne saradnje zdravstvenih institucija i jedinica lokalne samouprave, u cilju povećanja svesti kod žena o značaju prevencije.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora, dr Verica Jovanović, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS, predsednik Republičke stručne komisije za ginekologiju i akušerstvo, dr Katarina Sedlecki, Odeljenje za dečiju i adolescentnu ginekologiju, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „ Dr Vukan Čupić“, dr Srđa Janković, imunolog, Univerzitetska dečija klinika Tiršova i predstavnici relevantnih institucija i udruženja građana.

U organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine održano je treće javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 - definisanje problema u oblasti upravljanja vodama“.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, istakao je da je cilj okupljanja sagledavanje problema u oblasti upravljanja vodama u Republici Srbiji. Između ostalog, naveo je da je od krucijalnog značaja podizanje ekološke svesti svih građana o potrebi zaštite, značaju i očuvanju voda. Takođe, ukazao je na činjenicu da se samo mali procenat voda adekvatno prečišćava i dodao da je neophodno privući strane investicije koje bi pomogle u stvaranju povoljnije investicione klime.

U diskusiji koja je usledila, učesnici su izneli svoje predloge i sugestije, kao i mere koje bi trebalo primeniti u cilju rešavanja problema u oblasti upravljanja vodama. Između ostalog, navedeno je da je neophodno adekvatno implementirati važeće propise, doneti strateška planska dokumenta, ojačati kadrovske kapacitete, institucionalnu i organizacionu strukturu i obezbediti bolju međusektorsku saradnju. Akcenat je stavljen na neophodnost izrade projekata, na osnovu kojih bi se apliciralo za sredstva iz fondova Evropske unije.

Prisutni su se složili da bez unapređenje međusektorske saradnje, nema ni dobrog upravljanja u sektorima koji se tiču zaštite životne sredine.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, zahvalio se prisutnima na učešću i na iznetim predlozima i dodao da će prisutni dobiti informaciju sa javnog slušanja, a na narednom javnom slušanju će se pristupiti razmatranju predloga i rešenja tako definisanih problema.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora, brojne nevladine organizacije i predstavnici relevantnih institucija.

U organizaciji Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, održano je javno slušanje na temu prezentacije Priručnika za parlamentarce, kao vodiča kroz međunarodno izbegličko pravo, izrađenog u saradnji sa Visokim komesarijatom za izbeglice Ujedinjenih nacija i Interparlamentarnom unijom.

Cilj prezentacije Priručnika bio je da se narodni poslanici informišu o osnovnim principima međunarodnog prava, njegovoj primeni u kreiranju politike i uspostavljanju nacionalnog pravnog okvira za prihvat i zaštitu izbeglica, kao i očuvanje mira i bezbednosti građana Republike Srbije.

Učešće na javnom slušanju uzeli su, pored Vesne Rakonjac, predsedavajuće i predsednice Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Hans Fridrih Šoder, šef kancelarije UNHCR u Beogradu, Mila Đurđević, savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ivan Gerginov, pomoćnik komesara u Komesarijatu za izbeglice i migracije, Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, Ljubimka Mitrović, pravni savetnik u kancelariji UNHCR u Beogradu i Nikola Kovačević, pravni savetnik u Beogradskom centru za ljudska prava.

U svom uvodnom izlaganju predsedavajuća je istakla da je od početka migrantske krize, Republika Srbija postupala u skladu sa međunarodnim pravnim normama, sagledavajući ujedno i humani aspekt lica koja su migrirala na njenu teritoriju. Istakla je da je Priručnik koji se predstavlja adekvatan osnov za dodatno informisanje narodnih poslanika o svim socijalnim aspektima migrantske krize, kao i međinarodno-pravnoj pomoći koja je tim licima dostupna. Naglasila je da, iako pohvaljena za postupanje sa izbeglicama od strane Evropske komisije, Republika Srbija dodatno mora da radi na uspostavljanju nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti.

Hanc Fridrih Šoder zahvalio se nadležnom Odboru na mogućnosti da se Priručnik predstavi narodnim poslanicima i dodao da je njihova uloga ključna u formulisanju i usvajanju nacionalnog zakonodavstva, baziranog na poštovanju međunarodnog prava. Time bi se formalno regulisao način postupanja u slučajevima migratornih tokova, ali i omogućio njihov doprinos društvu nakon integracije.

Otvarajući panel diskusiju pod nazivom „Izazovi i moguća rešenja u upravljanju mešovitim migracijama i sistemom azila u Republici Srbiji“, Mila Đurđević iz Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukazala je na značaj bliske saradnje ne samo između različitih nadležnih organa, već i saradnje sa nevladinim sektorom, u postupku rešavanja migrantske krize u Srbiji. Dodala je da, uprkos tome što postoji oko 6000 izbeglica na teritoriji Srbije, najvažnije je njihovo izmeštanje sa državnih granica i neformalnih mesta okupljanja u privremene ili trajne prihvatne centre.

Ivan Gerginov iz Komesarijata za izbeglice i migracije naglasio je da se Srbija, iako tranzitna zemlja, od početka krize humano i efikasno ophodila prema migrantima. Govoreći o smeštajnim kapacitetima, naglasio je da u Srbiji postoji 19 prihvatnih centara, opremljenih svim neophodnim sredstvima za boravak migranata.

Predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova Jasmina Lalić najavila je da je izrađen Nacrt novog zakona o azilu i privremenoj zaštiti, koji je pozitivno ocenjen od Evropske komisije, kojim će se detaljnije regulisati statusna pitanja tražilaca i unaprediti celokupan sistem azila u Srbiji. Kako je rekla, Zakon će pratiti i izrada nove Uredbe o tolerisanom boravku kojom će se rešiti status izbeglica koji ne žele azil u Republici Srbiji.

Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković istakao je da je Srbija zauzela liberalan pristup prema migrantima i postupala prema standardima Evropske unije, koji podrazumevaju slobodu kretanja i otvorenost državnih granica. Naglasio je da je institucija Zaštitnika građana ukazala državnim organima na negativne aspekte tog pristupa, imajući u vidu povećanje zloupotreba kroz krijumčarenje lica i ilegalne prelaske.

Ljubimka Mitrović, govoreći o Nacrtu zakona o azilu i privremenoj zaštiti, naglasila da je UNHCR dao preporuke za rešavanje pitanja integracije lica koja su ostvarila pravo na azil, kao i smernice za postupanje organa u slučaju pritvora koji jedino može biti krajnje opravdana mera, zasnovana na zakonu. Dodala je da je ključno rešenje pitanja velikog broja dece bez roditeljske pratnje ili roditelja kroz integraciju u vidu smeštaja u hraniteljske porodice, školovanje i slično.

Zaključujući raspravu, Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava pohvalio je nadležne organe što su uvideli važnost saradnje sa nevladinim sektorom u izradi Nacrta zakona o azilu i privremenoj zaštiti i Nacrtu zakona o strancima, čime će se sistemski i temeljno rešiti situacija migrantske krize.