Treće javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Narodnoj skupštini.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću, ministarki pravde Maji Popović, direktoru Pravosudne akademije, predstavnicima civilnog društva, međunarodnih organizacija, delegaciji Evropske unije, OEBS, kancelariji Saveta Evrope u Beogradu i predstavnicima ambasada.
Obraćajući se na otvaranju javnog slušanja, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić je naveo da ovom serijom javnih slušanja imamo nameru da u postupak promene Ustava uključimo sve relevantne društvene faktore, da čujemo njihove stavove i predloge i da na taj način obezbedimo što je moguće veću saglasnost oko budućeg ustavnog teksta. Istakao je da promene Ustava, nisu, niti bi trebalo da budu lak posao i dodao da će se posle 15 godina menjati najviši pravni akt naše zemlje i da ono što budemo uradili sada, ostaće u temelju našeg pravnog poretka u decenijama koje slede. Predsednik Dačić je informisao učesnike skupa da će se posle današnje diskusije, nastaviti razgovori sa svima koji mogu da pomognu da se dođe do najboljih rešenja i dodao će razgovori biti obavljeni i van Beograda – u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu.
Predsednik Narodne skupštine obavestio je prisutne da će Narodna skupština na Posebnoj sednici, 8. juna razmatrati pitanje promene Ustava, odnosno predlog odluke da se pokrene procedura ustavnih promena. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja trebalo bi da utvrdi predlog teksta ustavnih promena o kojem će ponovo odlučivati Narodna skupština, posle čega će uslediti referendum na kojem će se o predlozima izjasniti svi građani, naveo je Dačić.
Na javnom slušanju obratila se i ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, koja je objasnila razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa. Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.
Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.
Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.
Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.
Ministarka Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da u okviru ove diskusije dođemo do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.
Učesnici javnog slušanja su tokom diskusije izneli mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa i obezbeđivanja povećane odgovornosti i nezavisnosti rada sudija i tužilaca.
