JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 02.05.1981.godine u Nišu, gde je završila osnovnu i srednju školu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, na kome je kasnije stekla zvanje master pravnih nauka.

Po zanimanju je advokat. Radila je kao advokat do 2012. godine, kada je postavljena za zamenicu Sekretara Skupštine grada Niša.

Od juna meseca 2016. godine je narodna poslanica, u svom prvom mandatu.

Članica je Srpske napredne stranke, članica Glavnog odbora i Gradskog odbora SNS Niš, gde vodi Savet za socijalna pitanja. Živi u Nišu.

Drugi po redu mandat dobila je na izborima održan 21. juna 2020. godine.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 27.10.2020, 10:30

Osnovne informacije

Statistika

  • 47
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Hvala vam predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovi predlozi koji su danas pred nama su raspravljani na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kome smo ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa će danas o njima poslanici moći da diskutuju. Naravno, moje koleginice i kolege koji su govorili pre mene su u suštinskom smislu kao izvestioci resornih odbora u tom smislu i govorili.

Želela bih da iskoristim ovo vreme koje imam kao izvestilac Odbora da se osvrnem, odnosno da se malo zadržim na ovom finansijskom Ugovoru između Evropske investicione banke i Republike Srbije, koji podrazumeva podršku Vladi Srbije za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije.

Dakle, znamo da je Evropska investiciona banka Republici Srbiji odobrila zajam u iznosu od 200 miliona evra i da će ta sredstva biti usmerena preko Ministarstva privrede, odnosno preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Svesni smo i činjenice da postoji značajan pad prihoda u prethodnom periodu zbog epidemije koja nas je pogodila i da je likvidnost privrede u jednom trenutku i značajno bila ugrožena. Na najvećem udaru bili su i preduzetnici, bila su mala i srednja preduzeća čiji su prihodi u velikoj meri pali i u jednom trenutku zaustavljena je i investiciona aktivnost.

Potrebno je i na dalje ublažavati posledice, pre svega koje su usmerene od strane epidemije na sektor malih i srednjih preduzeća. Potrebno je očuvati stabilnost finansijskog i privrednog sistema i zbog toga je Vlada Republike Srbije donela i uredbu, na predlog Ministarstva privrede, kada je utvrđen program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled epidemije koja nas je pogodila.

Takođe, želim da pomenem i ovaj program pod nazivom „Oporavak i razvoj“, gde se uspostavlja posebna kreditna linija za dodelu povoljnih kreditnih sredstava privrednim subjektima za realizaciju novih investicionih ulaganja. To bi svakako trebalo da ubrza, odnosno da utiče na to da oporavak i rast privrede i privredne aktivnosti u Republici Srbiji se dese odmah. Namera je naravno da se kroz podršku za nova investiciona ulaganja podrži i oporavak malih i srednjih preduzeća.

Situacija u kojoj se našao ceo svet zbog epidemije prouzrokovane korona virusom pokazala nam je koliko je teško boriti se na svim poljima, ali i ko je bio spreman na takvu vrstu borbe. Srbija je pokazala spremnost, to svakako, ne bi smo mogli da nemamo stabilne finansije, stabilan zdravstveni sistem, što nam je dalo mogućnost da u kratkom vremenskom periodu, čak nekada i u trenutku, donosimo mere koje podrazumevaju pomoć države privredi, ali i građanima Srbije. Za kratko vreme smo s jedne strane, izgradili bolnice, kako bismo radili na kolektivnom zdravlju, obezbedili uslove kako bismo radili na kolektivnom imunitetu, ali smo za kratko vreme uspeli i da vodimo računa o ublažavanju posledica koje su pogodile privredu.

Imajući u vidu sve što sam iznela, ali i očiglednu potrebu da se nastave preduzete mere podrške za očuvanje finansijske i privredne stabilnosti iskoristiću priliku da pozovem koleginice i kolege da ovaj predlog o kome sam govorila, ali i ostale predloge koji su na dnevnom redu u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 21.07.2021.

Hvala predsedavajući. Uvažena gospođo Popović sa saradnicima, uvaženi predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo važne predloge ne samo predloge zakona, već imamo i predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca, kao i predlog odluke za izbor predsednika sudova, koji je podnet od strane VSS.

Najpre, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i predlog dopuna, Predlog zakona o dopuni Zakona o VSS, predstavljaju korake koje preduzimamo u skladu sa akcionim planom za Poglavlje 23, koje se zove – Pravosuđe i osnovna prava, u kome stoji da je potrebno izmeniti ili dopuniti ova dva zakona, u smislu predviđanja etičkog odbora, kao radnog tela VSS, kao stalnog radnog tela VSS, pri čemu će se današnjim predlozima urediti i nadležnost VSS, u donošenju Poslovnika o radu etičkog odbora, ali i obaveza etičkog odbora da najmanje jednom godišnje dostavlja izveštaj VSS, o primeni etičkog kodeksa.

Etički odbor imaće pravo da odlučuje o tome koji su postupci koji narušavaju dostojanstvo i nezavisnost sudije i koji su postupci koje su možda sudije preduzele, a da narušavaju ugled suda.

Dakle, stalna radna tela će posle usvajanja ovih predloga biti komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, izborna komisija, etički odbor, disciplinski organi i eventualno neki organi, stalna radna tela VSS, koji mogu ad hok formirani.

Na ovaj način, podiže se stepen odgovornosti na viši nivo i uspostavljaju se standardi koji uvode novine u pravosudni sistem koji će se naravno uklopiti u naš pravosudni sistem i čija će primena očekivano imati samo pozitivne efekte.

Dalje, zakonom o izmenama i dopuna Zakona o sudijama, predviđeno je brisanje odredbe na osnovu koje se nestručnim smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu – ne zadovoljava, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija, pre svega radi usklađivanja sa mišljenjem broj 17, konsultativnog veća sudija evropskih sudija.

Da bi bilo jasnije, u samom mišljenju Konsultativnog veća evropskih sudija se navodi da su načela stalnosti i nepremestivosti, ključni elementi sudske nezavisnosti i da se kao takva moraju poštovati.

Dakle, sudije nije potrebno razrešavati samo zbog negativne ocene, već u slučaju disciplinskih ili krivičnih postupaka, koji se vode ili gde je kao neizbežan donet zaključak postupka vrednovanja da je sudija nevoljan, što bi značilo da nemarno obavlja svoj posao, što je disciplinski prekršaj ili nesposoban da obavlja svoje dužnosti, što podrazumeva gubitak radne sposobnosti.

Dakle, vidimo ko je i na koji način dužan da ocenjuje stručnost, odnosno vidimo da postoje organi koji na različitim nivoima utvrđuju kriterijume za sudije. Tako je danas u Srbiji, a kako je bilo ranije, nije loše da se podsetimo svaki put kada o tome možemo da govorimo iz više razloga.

Prvo, da bismo imali na umu koji postupci tadašnje vlasti do 2012. godine, a kritične su bile 2008. i 2009. godina za pravosudni sistem Srbije, dakle koji postupci tadašnje vlasti su bili pogrešni, jer su bili upereni, pre svega na omogućavanje upliva političkih uticaja na sudstvo.

Drugo, danas kada govorimo o ovim predlozima uveliko smo u postupku reforme pravosuđa preko izmena zakona, preko izmena Ustava Republike Srbije kako bismo dostigli nivoe evropskih zemalja i u toj oblasti ne samo ispunili obaveze koje smo preuzeli od strane EU, već pre svega omogućili građanima vladavinu prava i pravnu državu u punom kapacitetu.

Pomenula sam prethodnu vlast, pomenuću i danas reformu pravosuđa iz 2009. godine za koju moram da kažem da vrlo jadno i smešno deluje naročito ako uđete malo detaljnije u čitav taj postupak i uđete u suštinu, a reći ću i zašto.

Zapravo, ta reforma pravosuđa je bila čista demonstracija sile Demokratske stranke, jedno svojevrsno zastrašivanje sudija, pokušaj da njihovi političari vode glavnu reč, tada ne samo u Srbiji, ne samo u politici već i u pravosuđu od čega ih je zanimalo koje kadrove će gde postaviti, a kad pogledate suštinski u pravosuđu Republike Srbije nije uređeno apsolutno ništa.

Njihova reforma nije podrazumevala rad na popravljanju zakona ili drugih akata, nije podrazumevala ni unapređenje rada sudova i tužilaštava, a o kapitalnim ulaganjima u infrastrukturu da ne govorim, jer kad govorim o reformi govorim i o tome da se obezbeđuje sudijama i tužiocima odgovarajući uslov za rad, odnosno uslovi za rad.

Umesto boljih uslova za rad i podizanja standarda kako bi se pre svega građanima omogućio adekvatan pristup pravdi, imali smo politički postavljene kadrove, imali smo, mogu slobodno da kažem možda i neznalica na mestima sudija, shodno tome imali smo i naručene presude, imali smo one koji su dobijali instrukcije iz političkih partija, imali smo sa druge strane i proganjanje sudija koje nisu bile politički podobne, a sve to nažalost je rezultiralo srozavanjem pravosudnog sistema i ogromnim troškovima koje je snosila država, a u krajnjoj liniji građani Srbije.

Na nama je danas da tuđe greške ispravljamo. Mi i danas plaćamo visoku cenu nečije bahatosti i što je najvažnije trudimo se da građanima omogućimo efikasnije sudstvo stručnije kadrove, razumne postupke, adekvatnu zaštitu njihovih prava i kroz donošenje zakona kako bi vratili poverenje u pravosudni sistem i obezbedili vladavinu prava ali i standarde koji postoje u EU, jer kažem trudimo se da budemo punopravan član EU.

Naravno, situacija u kojoj opozicioni lideri, a kada to kažemo u ovom trenutku pre svega mislim na Dragana Đilasa javno vrše pritisak na sudije i tužioce je u najmanju ruku zabrinjavajuća, ali složićete se da na tako nešto ni moje kolege ni ja niti bilo ko ne može da utiče. Međutim, možemo sa druge strane da tražimo da državni organi rade svoj posao po zakonu, a ne na zahtev tajkuna koji vređa inteligenciju poštenih i vrednih ljudi koji i danas plaćaju ceh, na primer njegovih afera dok je vodio Beograd.

Postoje istrage, postoje postupci, postoje dokazi, postoje na kraju krajeva i mediji koji su građane upoznali sa činjenicom da je neko njihov novac skladištio na računima u inostranstvu.

Postavlja se pitanje ako je sve čisto zašto računi u inostranstvu? Zašto računi koji su otvarani na različita imena? Postavlja se pitanje da li treba da zažmurimo na to kad neko koristi poluge vlasti za lično bogaćenje?

Sva ta pitanja ne postavljam samo ja, ne postavljaju ih je samo poslanici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, sva ta pitanja postavljaju građani Srbije i sigurna sam da ćemo pre ili kasnije dobiti odgovore na ta pitanja.

Kada govorimo o izboru Republičkog javnog tužioca, koji je takođe danas na dnevnom redu, trebalo bi da imamo na umu koliki je značaj javnih tužilaštava za uređen društveni sistem, pa samim tim i značaj ali i koliko je velika odgovornost koja se podrazumeva kod prvog u rangu javnog tužioca u zemlji.

Javna tužilaštva predstavljaju uređene državne sisteme koji se bave zaštitom društva putem ostvarivanja krivično pravne prevencije prema pojedincu, putem predlaganja srazmerne kazne za učinjeno krivično delo sudu.

Javno tužilaštvo u svim zemljama sveta koje se smatraju uređenim demokratskim sistemima i zemljama u kojima je prvi princip osnovni princip vladavine prava, predstavlja hijerarhijsku organizaciju koja na različite načine učestvuje u organizaciji državne podele vlasti.

Javno tužilaštvo je u potpunosti samostalni državni organ čiju poziciju i funkciju garantuje Ustav, a da bi takav organ funkcionisao na način koji pruža građanima mogućnost da budu, pre svega krivično-pravno zaštićeni. Organizacija i rad javnih tužilaštava su organizovani na hijerarhijski način, tako što se na čelu javnih tužilaštava nalaze određeni rukovodioci tih organa.

Imajući u vidu da krivično pravni sistem zahteva stabilnost, da zahteva pouzdanost u smislu važenja krivično-pravnih normi i reakcija zaštitnih organa, kao što je to Tužilaštvo od tužilačkih rukovodilaca se očekuje iskustvo, očekuje se dugogodišnje bavljenje javno-tužilačkim poslom, integritet, poštovanje zakona i poštovanje etičkih pravila struke.

Ono što je bitno naglasiti za ovaj postupak kandidovanja za izbor Republičkog javnog tužioca jeste da je to do sada bio najtransparentniji postupak u tužilačkom izbornom procesu u smislu dostupnosti javnosti.

Prvi put u javnosti biranja kandidata za Republičkog javnog tužioca plan i program rada kandidata je objavljen na javno dostupnoj stranici Državnog veća tužioca bez ikakvih ograničenja.

Državno veće tužilaca je pravovremeno objavljivalo početak svih predviđenih izbornih i drugih povezanih radnji sa izborom Republičkog javnog tužioca. Podsećam da kandidati za Republičkog javnog tužioca mogu doći iz bilo koje profesije ukoliko ispunjavaju opšte i posebne uslove, od kojih je možda najbitniji posebni uslov dvanaest godina radnog iskustva od polaganja pravosudnog ispita, ali svakako, ne bi trebalo da zanemarimo i opšte uslove u vidu završenog Pravnog fakulteta, položenog pravosudnog ispita i naravno, dostojnost za obavljanje funkcije javnog tužioca.

Dakle, postojala je mogućnost za kandidate koji ispunjavaju uslove da se kandiduju, da predstave plan rada i funkcionisanje tužilaštava za neki period do 2028. godine. To je učinila gospođa Dolovac, koja je predložena od strane Državnog veća tužilaštva uz podršku Vlade, odnosno u smislu da je Vlada ovlašćeni predlagač.

Onda su usledile kritike sa različitih strana. U samoj tužilačkoj profesiji su kritike, rekla bih, uglavnom iznosili oni koji možda i ispunjavaju uslove, ali se nisu kandidovali, po sistemu - najlakše je sedeti, ne raditi ništa i kritikovati. Ali, ja bih se osvrnula na našto što je dostupnije javnosti, na našto što mogu da vide građani Srbije, a predstava atak na lik i delo Republičkog javnog tužioca, pa samim tim i napad na državu i namera da se oslabi funkcionisanje ovog organa, i ne samo to, već predstavlja napad i na ministra pravde i na predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja napad i na predsednika Srbije.

Namerno sam ostavila predsednika za kraj, da bih ukazala na konstantan linč kome je predsednik Srbije izložen, ali da bih ukazala i na opasnost kojoj bi bili izloženi građani Srbije ako bi ovako visoki državni organi bili sabotirani u svom funkcionisanju.

Naime, nisam to štampala, ali imam jedan deo koji ću vam pročitati. Na internet izdanju „Tabloida“ već danima stoji tekst koji nosi naslov, izvinjavam se unapred – „Tri kurve čuvarke Boga Sunca“ u kome se pominje predsednik kao Bog Sunca, ali se pominju i Republički javni tužilac, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i ministar pravde.

Ovaj tekst objavljen je kao reakcija na kandidovanje Zagorke Dolovac za republičkog javnog tužioca, na šta je imala pravo, kao i svi ostali koji su želeli da budu kandidati za republičke javne tužioce.

Pročitaću vam jedan deo: „Slika koju u ogledalu o sebi vidi Dolovac dokaz je njenog nepopravljivog ludila i nesreće u kojoj se zaglibio pravosudni sistem još nesrećnije zemlje Srbije, koju je okupirao šizofreni diktator Aleksandar Vučić. Picousti tiranin, kome su noge takođe u blatu do kolena, spas vidi u najoguljenijoj diktaturi“.

Sada imamo situaciju u kojoj se diktatura i cenzura prigovaraju istom tom Aleksandru Vučiću, za koga se pišu ovakve stvari. Složićete se, da je cenzura, ovakav tekst već danima stoji na jednom portalu, ne bi ga bilo ako ćemo govoriti o cenzuri. Da je diktatura, ovako nešto ne bi smelo da se piše.

Često narodni poslanici pitaju i pozivaju državne organe da na ovakve stvari reaguju, jer danas govorimo o tome… Možemo da govorimo i o tome da li je neko uvređen ovim tekstom, ali danas govorimo o tome koliko mogu posledice ovakvog teksta biti opasne po pojedince koji se u tekstu pominju, ali i koliko posledice mogu biti opasne po državu, a u tekstu se pominju predstavnici države, predstavnici najviših državnih organa.

Da li je moguće da ovo prestala da bude vest za Đilasove medije? Da li je moguće da u ovom trenutku to niko nije osudio, niko od njih, ili se bar ogradio od ovakvih bljuvotina kakve smo mogli da pročitamo? Da li je moguće da ovo postalo normalnost u Srbiji?

Zašto je normalno i dozvoljeno da se svakodnevno napadaju oni, a prvo Aleksandar Vučić, koji vode računa o državnim i nacionalnim interesima, oni koji su nasledili katastrofu u pravosuđu i sada daju sve od sebe da stanje u pravosuđu poprave, oni koji čuvaju i štite integritet države, oni koji su u prvim borbenim redovima kada se pojave najveći problemi i kada moraju da se donesu najteža rešenja? Možete da volite ili da ne volite Aleksandra Vučića ili SNS, činjenica je da je to najbolja politika koja se ikada desila Srbiji.

Aleksandar Vučić je taj, da vas podsetim, koji je privi pokrenuo borbu protiv kriminala i korupcije i javno dao podršku državnim organima da rade svoj posao, u skladu sa zakonom, dok Dragan Đilas, koji pretenduje da se vrati na vlast, drži konferencije ispred tužilaštva i vrši pritisak na pravosuđe, dok Vuk Jeremić preti hapšenjima i progonom političkih neistomišljenika, dok Lutovac najavljuje lustraciju, osvetu i odmazdu za sve funkcionere, pa čak i za samo članove SNS. Onda to prenose mediji koje kontroliše tajkunski novac, prljav novac, koji je otet od građana Srbije i vrši se svakodnevna kriminalizacija Aleksandra Vučića, njegove porodice, njegovih saradnika i, ono što je najgore, preko svojih medija konstantno se vrši revitalizacija borbe protiv kriminala i korupcije. Otvoreno se čak stavljaju na stranu uhapšenih vođa kriminalnih grupa i kriminalnog klana. Sada, odjednom, oni više nisu kriminalci, oni su pristalice navijača i dosadni su nam već eufemizmi koji oni koriste, pokušavajući da na svaki način obesmisle napore države da se obračuna jednom za svagda sa organizovanim kriminalom u Srbiji.

Svejedno, mi ćemo nastaviti da pozivamo državne organe da ispitaju svaki slučaj, da učinioce privedu pravdi, jer, pre svega, građani Srbije zaslužuju da žive u pravnoj državi, bez obzira na to što smo, pre svega mi iz SNS, potpuno depersonalizovani. Više nismo ljudi sa imenom i prezimenom, sa karijerama, sa obrazovanjem, sa integritetom, već kada se pojavi bilo ko od nas da stane uz Aleksandra Vučića i bori se protiv mafije, imamo samo metu na čelu i znamo da ćemo u tajkunskim medijima biti razapeti.

Kao što sam na početku izlaganja rekla, danas govorimo i o Odluci o izboru predsednika sudova, od kojih građani Srbije očekuju da se ponašaju u skladu sa zakonom, da im obezbede zaštitu prava što kroz uređenje funkcionisanja sudova, što kroz presude koje donose.

Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da je Srbija drugačija zemlja, drugačija nego 2012. godina. Mnogo je bolja i mnogo naprednija nego 2014. ili 2016. godine i, kada to kažem, svakako mislim na stanje u pravosuđu, jer se svakodnevno trudimo da podignemo pravosudni sistem na što viši nivo.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnog i samostalnog sudstva, pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Sudije dele pravdu, sudije presuđuju i uspostavljaju ravnotežu kada je povređeno neko pravo, rešavaju sporove. Donekle može se reći da rešavaju i poremećaje u društvenim odnosima i vrše važnu ulogu u funkcionisanju jednog demokratskog društva kakvo danas postoji u Srbiji.

Mi smo sa predstavnicima pravosuđa na zajedničkom zadatku, da obezbedimo da sudstvo bude nezavisno, nepristrasno, efikasno pre svega kako bi građani bili zadovoljni, jednaki pred zakonom u ostvarivanju svojih prava.

S druge strane, sudije moraju biti kompetentne, dostojanstvene, stručne, sa visoko razvijenim moralnim osobinama i određenim integritetom i o tome moraju da brinu sami, ali je naša dužnost, narodnih poslanika, da takođe o tome brinemo kada u parlamentu biramo sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili predsednike sudova. Ugled svakog sudije čini ugled našeg pravosuđa kod nas, ali ne samo kod nas, već i u međunarodnoj zajednici i na svima nama je da brinemo o tome.

Na kraju, iz predloga Visokog saveta sudstva, koji je danas pred nama, osporila bih, odnosno izdvojila bih sledeće kandidate za koje predlažem da se posebno glasa, odnosno da se Narodna skupština o njihovom izboru posebno izjasni: za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu Zlatoje Ankić, sudija osnovnog suda u Zrenjaninu; za predsednika Osnovnog suda u Prokuplju, Gordana Sokić, sudija Osnovnog suda u Prokuplju; za predsednika Osnovnog suda u Pančevu Ljiljana Sinđić, sudija Osnovnog suda u Pančevu; za predsednika Osnovnog suda u Rumi Biljana Đuričić, sudija Osnovnog suda u Rumi.

Shodno članu 201. Poslovnika, dužna sam da dam i obrazloženje, a obrazloženje ću početi tako što ću najpre reći – nemojte da se bilo ko od vas ljuti na narodne poslanike što rade svoj posao. Mi smo dužni da slušamo građane koji imaju vrlo često šta da nam kažu. Mi smo dužni da budemo u kontaktu sa državnim organima koji mogu da nam pruže različite informacije i često, nažalost, moram da kažem, dobijemo informacije koje nam smetaju da podržimo određene kandidate za sudije ili predsednike sudova.

Postoje ozbiljne informacije koje govore o tome da ovi kandidati koje sam pročitala ne ispunjavaju osnovne uslove ili kriterijume za izbor na mesto predsednika sudova, da u karijeri postoje detalji koji nas ometaju, kao što sam rekla, da podržimo ove kandidate.

Vratila bih se na kontakt sa građanima, jer, verujte, vrlo često imaju šta da nam kažu, a oni su birali političke partije koje su nas ovde delegirale. Oni su dali glasove tim političkim partijama da bi mi ovde bili njihovi pravi predstavnici i da bismo radili svoj posao.

Prema tome, sa ovim bih završila. Ja vam se zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje , 07.07.2021.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se gospodine Orliću najpre javila za repliku, pošto sam dva puta pomenuta po imenu i prezimenu pa ću na početku iskoristiti da odgovorim na neke navode.

Naime, za repliku sam se javila zato što sam pomenuta da bih ćutala a nikada se kada budem pomenuta da ćutim, ne ćutim, već još jače kažem stavove, pre svega stavove SNS, koja se ovoliko napada proteklih dana.

Želim da kažem ono što se desilo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo zbog građana Srbije, zbog javnosti. Želim da kažem i zbog sebe i zbog mojih kolega i zbog svih koji su podneli autentično tumačenje ali i zbog svih kolega koji sede ovde i dele sudbinu poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo se desila zloupotreba, kada je kolega koji je mene malopre pomenuo izneo dokumentaciju sa Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i dao je predsedniku Advokatske komore Srbije, posle čega su usledile i pljuvačine i pretnje i na račun mojih kolega koji su podneli autentična tumačenja i mene, i na račun SNS i na račun Aleksandra Vučića, koji je na kraju krajeva rekao da su autentična tumačenja povučena i da je to stavljeno ad akta.

Znam čiji sam predstavnik ovde, ja sam predstavnik građana Srbije, mene je ovde delegirala SNS, mene je ovde delegirao Aleksandar Vučić, kao i sve nas koji sedimo ovde u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Mene nije delegirala Advokatska komora Niša, niti Advokatska komora Srbije, a i da me je delegirala, verovatno bih se sa drugim kolegama advokatima svađala kao što oni to rade u svim radnim grupama, pa nikako da konačno advokati daju predlog za neko zakonsko rešenje.

Jer, sa jedne strane, advokati koji žele da preuzmu te advokatske komore moraju da znaju da to neće moći da rade pritiskom na narodne poslanike, a sa druge strane, advokati koji tako čvrsto drže svoje fotelje moraju da znaju da su oni u tim foteljama, da bi im ta funkcija dala mogućnost da se bore za interese advokata a ne da se bore da i dalje ostanu u tim foteljama. U tome je, dame i gospodo, ovde problem, što nikako da se advokati konačno među sobom dogovore šta i kako da rade.

Sada mogu da pređem na ono o čemu sam danas želela da govorim. Mi danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o izboru predsednika sudova koji je podneo Visoki savet sudstva i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ono čime sam ja želela da započnem svoje izlaganje danas, a svakako nisam želela da započnem onako kako sam osećala potrebu da to uradim, jeste da sa sigurnošću mogu da kažem da je Srbija danas drugačija zemlja, drugačija nego 2012, svakako naprednija nego 2014. i 2016. godine.

Danas smo napredniji i razvijeniji nego što smo juče bili, jer svakoga dana možemo da kažemo da vidimo rad i rezultate tog rada. Svakog dana se pregovara sa investitorima, svakog dana se radi na popravljanju životnog standarda građana, jačanju privrede i ekonomije, jačanju političkog položaja Srbije. Svakog dana se radi na jačanju, na snaženju Srbije, pre svega kao lidera u regionu, ali mi naravno želimo da budemo i lider u razvoju svih oblasti u Evropi, pa i u svetu.

Za fundamentalnu promenu naše zemlje, pre svega, bila je potrebna volja, bila je potrebna vizija i odlučnost, smelost i ljubav prema Srbiji koju je uvek imao i prvi pokazao Aleksandar Vučić, naročito posle 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade i preuzeo odgovornost da vodi nezaustavljivo napred.

Tada je jasno stavio do znanja da će uvek interese i građana Srbije staviti, pre svega i tako je ostalo i do danas. Počeli smo da radimo, počeli smo da svi uživamo u rezultatima rada, u novim putevima, bolnicama, školama, boljem obrazovanju i pravosudnom sistemu i uslugama koje nam pružaju državni organi. Sve smo to uspeli zajedno sa građanima, koji su nam na izborima na različitim nivoima davali podršku i legitimitet da se borimo za sutra.

Juče smo u plenumu govorili o direktnim stranim investicijama, zapravo o porastu direktnih stranih investicija za 19% u prvih šest meseci, o rastu BDP, o izgradnji autoputeva, gasovoda, o završetku mnogih velikih projekata, o otvaranju fabrika i radnih mesta.

Ravnomerni i regionalni razvoj je ono što je Aleksandar Vučić obećao i obećanje koje je ispunio vide svi građani koji se nalaze i malo dalje i malo više od Beograda i koji imaju potrebu za atarskim putevima i za potrebu stvaranja nekih drugih uslova kako bi oni mogli da žive u manjim opštinama, u mestima ili selima.

Mi možemo da kažemo da se primećuju ozbiljni pomaci u razvoju svih delova naše zemlje. Ako se podsetimo kako je izgledala Srbija kada je vlast preuzela SNS, možemo na žalost da se setimo da smo bili na ivici bankrota sa rastućim javnim dugom, sa enormnim deficitom u budžetu.

Bez domaćih ili stranih investicija, bez kapitalnih projekata, sa visokom inflacijom i nestabilnim dinarom i sa stopom nezaposlenosti od oko 26%, sa oslabljenom vojskom i policijom, sa nestabilnim zdravstvenim sistemom, bez otvorenih poglavlja, bez pregovaračkih poglavlja sa EU, sa nestabilnim platama i penzijama, sa gašenjima radnih mesta, a o vladavini prava da i ne govorim, o smenama advokata iz čuvene reforme pravosuđa 2009. godine, o smenama sudija sa čuvenom reformom pravosuđa iz 2009. godine, da ne govorim.

Izgleda da su advokati to zaboravili kako su pomagali svojim prijateljima i sudijama da pakuju kutije i iznose ih iz svojih sudnica u kojima su do juče radili, jer je DS tako rekla.

Ono što je Aleksandar Vuči prvo uradio kada je postao predsednik Vlade 2014. godine, bilo je postavljenje ciljeva, čije je ispunjenje podrazumevalo veliki rad, odricanja i građana i članova Vlade i ogromnu odgovornost, koju su članovi Vlade i Aleksandar Vučić, nosili na svojim leđima, znajući da sprovode mere koje nisu popularne u narodu, ali su bile jedine moguće i dobre, za građane Srbije, da se otvaraju nova radna mesta, da se stopa nezaposlenosti smanji ispod 10%, da se stope uslovi za privlačenje investicija, da se sprovedu reforme u svim oblastima i da se stvore temelji na kojima će se graditi naša zemlja.

Ono što bih ja ocenila kao dobro jeste činjenica da smo svakako imali kontinuitet odnosno Vlade kontinuiteta, odnosno da smo iz godine u godinu završavali započeto i istovremeno započinjali nove projekte i izgradnju infrastrukture i suočavali se sa problemima i rešavali ih, pokazali na taj način, kakve sve benefite će moći građani Srbije da vide i osete u bliskoj ili daljoj budućnosti i nastavljali smo ekonomski i politički kontinuitet, vodili računa o stabilnosti finansija i borili se za brži ekonomski rast.

Govorila sam ranije o šest ciljeva koji su kao prioritet stavljeni pred sve nas - briga o zdravlju građana, jačanje zdravstva, borba protiv korona virusa, briga o interesima našeg naroda na KiM, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje nezavisnosti i samostalnosti Srbije, vladavina prava i sprovođenje reformi koje će značiti da će te reforme dati rezultate u Srbiji da bi naše sudstvo bilo nezavisnije, samostalnije, efikasnije, ali će značiti i da će Srbija zbog toga možda brže postati punopravni član EU i, svakako, dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Ono što smo do sada pokazali jeste da svakako imamo kapacitete, da smo sposobni da radimo istovremeno na ostvarivanju svih šest ciljeva koje smo postavili ispred sebe, naravno uz dobru organizaciju svako u svojoj oblasti i u okviru nadležnosti kojima svima pripadaju.

Želim da se osvrnem i na oblast vladavine prava koja je od fundamentalnog značaja za funkcionisanje naše zemlje, za uspostavljanje visokih standarda na kojima će se zasnivati naš pravosudni sistem, kao i reforme koje će, kažem, doprineti bržem članstvu Srbije u EU.

Punopravno članstvo Srbije u EU je naš cilj, naš spoljnopolitički prioritet, odnosno ne samo u smislu civilizacijskog, kulturnog ili ekonomskog pripadanja toj zajednici, odnosno napretka, već i formalno članstvo u evropskoj zajednici, a spremni smo da stanemo već sada rame uz rame sa mnogim najrazvijenijim zemljama Evrope. Razlozi za takvu težnju nalaze se u dostizanju razvijenijeg, pravednijeg, sigurnijeg društva, izgradnja moderne i savremene države koja će svojim građanima ponuditi ili bolje uslove za život.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnost i samostalnog sudstva pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo i da podignemo na viši nivo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Iz predloga zakona koji nam stižu od strane vlade, iz svih predloga na kojima konstantno radimo, što na skupštinskim odborima, kao i u plenumu, možemo da vidimo da smo na dobrom putu pristupanja Srbije EU i da, osim što smo potpisali određene međunarodne ugovore i na taj način preuzeli određene obaveze na sebe, radimo i u Narodnoj skupštini, zajedno sa Vladom Srbije, na donošenju određenih dokumenata koje ili donosimo nove ili usaglašavamo sa pravilima koja važe u EU.

Svakako, od velikog značaja je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čime je Srbija dobila status države pridružene EU. Tada je potvrđeno da je velika važnost usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da ćemo pre svega se usredsrediti na osnove elemente pravnih tekovina o pravosuđu.

Kao prioritetne oblasti postavljene su vladavina prava i jačanje institucija, jačanje nezavisnosti sudstva i popravljanje njegove efikasnosti.

U skladu sa tim, rade se i izmene Ustava Republike Srbije koje smo započeli u ovom mandatu Narodne skupštine pre nekoliko meseci, ali koje su zapravo započete jako davno, jer su samo pregovori između Ministarstva pravde i Venecijanske komisije, odnosno ti konsultativni sastanci trajali 14 meseci, posle čega je Venecijanska komisija dala saglasnost, odnosno pozitivno mišljenje na tzv. amandmane kojima bi trebalo promeniti Ustav.

Sada na tome radimo ne samo da bismo postali punopravan član EU i ne samo da bismo zadovoljili zahteve Venecijanske komisije za određenim suštinskim, ali i nekim promenama organizacione prirode ili tehničke prirode, već da bismo pokazali da smo spremni da idemo korak dalje, da bismo pokazali da smo zemlja koja će biti na početku kolone svih tih zemalja koje čine EU, da bismo pokazali da možemo da sa jedne strane istrpimo pritiske, ali sa druge strane da odgovorimo svim zahtevima, da odgovorimo svim potrebama naših građana, ali i potrebama EU.

Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine, koji je revidiran 2020. godine, predviđa konkretne poteze u skladu sa preporukama Evropske komisije iz izveštaja o skriningu za pregovaračko Poglavlje 23.

Dakle, trebalo bi najpre analizirati postojeće odredbe Ustava, predložiti izmene shodno našim potrebama, ali i shodno evropskim standardima i predlozima Venecijanske komisije.

Mi ćemo uskoro imati, pošto smo formirali Radnu grupu na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i onlajn miting, ja se nadam, sa predstavnicima Venecijanske komisije, kojima ćemo predstaviti dokle smo stigli i šta smo sve uradili, ali sa kojima ćemo i razgovarati i nadam se uvažiti neka njihova mišljenja i neke stavove kako bismo mogli na najbolji mogući način da završimo te ustavne promene.

Svesni smo činjenice da ovaj proces zahteva suštinske i temeljite promene u pravosudnom sistemu, kao i u oblastima borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava i to kako na nekom normativnom planu, tako i na planu kasnije implementacije. U tom smislu, prilikom kreiranja reformskih koraka u okviru Poglavlja 23 rukovodili smo se prvenstveno pravnim tekovinama EU.

Vlada Srbije radi svakodnevno na jačanju demokratskog društva u kome svi građani imaju jednaka prava i mogućnosti za učešće u svim segmentima političkog, ekonomskog, kulturnog i društvenog života uopšte.

U tom smislu se i borimo protiv diskriminacije, protiv predrasuda i trudimo se da i kao pojedinci, ali i institucionalno jačamo zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Iz svega što sam navela vidi se da pokazujemo spremnost i doslednost u izvršavanju obaveza koje smo preuzeli u procesu koji će za Srbiju značiti punopravno članstvo u EU, ali i mnogo bolji pravosudni sistem koji će za državu i građane značiti, pre svega, pravnu sigurnost, ali i efikasnost u radu pravosudnih organa.

Borba protiv korupcije i svih oblika kriminala svakako je jedan od prioriteta Vlade. Sećamo se da je Aleksandar Vučić bio prvi koji je na nedvosmislen način otvoreno krenuo u borbu protiv kriminala i mafije i pozvao nadležne državne organe da postupaju u skladu sa zakonom kako bi kriminalce priveli pravdi.

Moramo da budemo svesni da organizovane kriminalne grupe žele da prodru u ekonomiju, sport, politiku, medije, pravosuđe. Žele da novac kojim raspolažu ulože kako bi sebi napravili još više novca, kako bi napravili protivpravnu imovinsku korist, vršeći krivična dela, ali na taj način ugrožavajući život građana.

Aleksandar Vučić je ustao protiv mafije i zbog toga doživeo kriminalizaciju sebe, svoje porodice. Niko nije mogao da očekuje da će to toliko daleko da ode, da se čak i preko medija i kroz razne političke partije koje pripadaju tzv. opoziciji, plasiraju laži i dezinformacije o predsedniku Republike i njegovoj porodici, a onda su prešli na pretnje koje su upućivali direktno deci sa najgnusnijim uvredama i na društvenim mrežama i u medijima kako bi uticali na javnost, kako bi pokušali da oslabe poziciju Aleksandra Vučića i njegovu želju da se dalje bori za Srbiju.

Kreiranje afera je trebalo da poljulja poverenje građana u nosioce najviših državnih funkcija i u samu državu, kako bi kriminalci mogli bez problema da se bave svojim kriminalnim radnjama. Međutim, država je reagovala, pravovremeno otkrila

krivična dela, počinioce, klanove, mafijaške grupe i svaki put im zadala udarce koji pokazuju da kriminal nije, niti će ikada biti jači od države, niti je Aleksandar Vučić taj koji će pokleći pod pritiscima koji se svakodnevno njemu upućuju.

Jedan od ključnih uslova za poštovanje vladavine prava je funkcionalno pravosuđe koje sledi osnovne principe i vrednosti, kao što su pravna sigurnost, ravnopravnost sa ostalim granama vlasti i na taj način ćemo pomoći i ekonomskom napretku, zaštićenost od uticaja drugih grana vlasti ili privatnih interesa, kao i stručnost sudija i tužilaca koji će odluke donositi u skladu sa zakonom.

Predstavnici pravosuđa bi trebali da znaju da su sa predsednikom države, sa predsednicom Vlade i članovima Vlade, sa svima nama ovde, narodnim poslanicima, na zajedničkom zadatku, a to je najpre borba protiv kriminala i korupcije, kako bismo znali da ćemo uspeti da sačuvamo ovo društvo od propadanja.

Dok se mi trudimo da sledimo Aleksandra Vučića u borbi protiv kriminala i mafije, moramo istovremeno da budemo svedoci najstrašnije kampanje koja se vodi protiv njega, na najprljaviji način, preko dece, koja se vodi protiv svih nas. Dok se mi trudimo da postulate demokratije dovedemo na visok nivo, kako i treba da bude, trpimo napade sa svih strana. Pri tom se očekuje da niko iz SNS nema pravo da se brani ili da bilo ko iz SNS ima pravo da bar iznese svoje mišljenje, onako tiho, da ga ne bi odmah kritikovali i razapeli u raznim tajkunskim medijima, u raznim saopštenjima nazovi političkih partija, nazovi opozicija koja je oličena i u Draganu Đilasu i u Vuku Jeremiću i u svim ostalim političarima koji zapravo samo možda mogu po stažu da se nazovu političarima, ali po onome što su uradili za građane Srbije svakako ne.

Granica pristojnosti u političkoj borbi svakako je pređena, a sa druge strane imamo i one koji nisu trebalo da budu u politici, koji se bave nekim svojim poslovima ili vrše neke nezavisne funkcije, a koriste političku borbu za sticanje neke lične ili profesionalne statisfakcije.

Sve je to laž, dame i gospodo. Ono što nije laž, to su novi putevi kojim se vozimo dok prolazimo pored novih bolnica, kliničkih centara, pored renoviranih škola. Nisu laž ni nova radna mesta, ni veće plate i penzije, ni investicije i razvoj privrede. Prihvatljivo je da to boli, jer drugi nisu to dovoljno želeli da bi uspeli, a ta bol od političkog neuspeha ne opravdava prljava sredstva borbe protiv onih koji žele, koji umeju i mogu, a to smo mi, Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živela Srbija.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala predsedniče Dačiću.

Uvažena predsednica Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je meni uvek smetalo jeste obmanjivanje javnosti, namerno ili iz neznanja ili nedostataka informisanosti, nije važno.

Smatram da je bez osnova plasiranje naslova kao što je - samo bogati će moći da tuže, ili parnični postupci će u Srbiji duže trajati. Svakako nije u redu, jer unose nemir među naše građane, najblaže rečeno. Ovo govorim, pre svega zbog toga što ne znam da li ste vi predsednice Vlade ili bilo koji ministar imali prilike da na poziv određenih medija ili portala objasnite i da date neke odgovore.

Zato danas želim da postavim pitanje, pre svega ministarki pravde Maji Popović. Po pravilu, naravno, to su uvek mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, neverovatno je, složićete se da postoji takva slučajnost da se apsolutno svaka tema iskoristi protiv rada Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića, jer sada možemo da vidimo kako se predsednik Republike, čak dovodi u vezu sa navodno lošim izmenama Zakona o parničnom postupku, koje se pripremaju.

Dakle, pre svega zbog građana Srbije i zainteresovane stručne javnosti, ja želim gospođo Popović, da vas pitam sledeće – kako ocenjujete zahteve dela advokature za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, iz javne rasprave, koja je počela 19. maja?

Da li su rešenja iz Nacrta zakona koji je na javnoj raspravi usklađena sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda i da li slična ili ista rešenja postoje u uporednom pravu, odnosno u uporednoj praksi?

Koji je strateški okvir bio od značaja za izradu nacrta zakona i da li donošenje ovog zakona, predstavlja uslov za napredak u procesu evropskih integracija?

Danas imam pitanje za još jednu ministarku, i to gospođu Mariju Obradović, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, kada sam malopre pomenula određene medije koje kontroliše Dragan Đilas i određene portale, kada smo kod neistinitih i zlonamernih navoda tih medija, ali i Đilasovih jurišnika, želim da vas pitam – kako komentarišete medijske objave da je na nekom vašem imanju U „Gakovu“ pronađena farma marihuane?

Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala vam na odgovorima.

Mi smo ovde zato da bi upravo građani Srbije dobili istinu, zato što ja znam da vi sedite tu na tim mestima sada i pred narodnim poslanicima i pred građanima Srbije apsolutno svesni odgovornosti koju nose vaša mesta i apsolutno rešeni da građane Srbije upoznate sa istinom.

Nastavila bih o Zakonu o parničnom postupku, ako gospođo Popović nemate ništa protiv.

Ja sam i sama u plenumu više puta govorila o rezultatima koje smo postigli u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Ti rezultati su naravno prvenstveno učinjeni da bi građani imali jednak i siguran pristup pravdi i da bi primena zakona bila bezrezervna, efikasna i odgovarajuća, pre svega u smislu stručnosti, pa smo u tom smislu raspravljali ovde i o kandidatima za sudije i za tužioce.

Međutim, reakcija pojedinih koji su direktno ili indirektno zainteresovani, dakle zainteresovanih činilaca za sam Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, završile su na portalima kao vraćanje našeg pravosuđa u srednji vek, kao nešto što ozbiljno može da dovede u pitanje efikasnost našeg pravosudnog sistema i kvalitet rada sudija i sve to može da baci sumnju, zapravo, na sve rezultate koje smo mi postigli u oblasti pravosuđa.

Zbog toga želim da vas pitam, pošto je u medijima provejavala ta, da kažem, rečenica da se neki predlozi ili primedbe neće uzeti u obzir, još jednom da li će predlozi i primedbe ili sugestije i sve ono što stigne do Ministarstva pravde, odnosno do radne grupe, a da je vezano za nacrt zakona o kome govorimo, dakle, svih zainteresovanih lica, a samim tim naglašavam i advokata, biti razmatrani od strane Ministarstva pravde i radne grupe koja je izradila nacrt ovog zakona?

Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, s obzirom na to da je to ministarstvo nadležno za vođenje Registra političkih stranaka, ali je nadležno i za nadzor nad sprovođenjem Zakona o političkim strankama.

Pitanje je da li su prekršeni članovi 8, 19, 22, 23, 24. i 25. Zakona o političkim strankama, koji se odnose na osnivanje političke stranke i na Registar političkih stranaka? Zašto ovo pitam? Zato što je 19. aprila u Beogradu formirana, navodno, neka nova stranka na čijem čelu će biti Dragan Đilas sa grupom već potrošenih političara koji su ljudima poznati i po tome što su vrlo često preletali iz stranke u stranku. Neki mediji su objavili da je u pitanju formiranje nove stranke, ali istina je da je zapravo Đilas preuzeo već postojeću Zelenu ekološku partiju – Zeleni, čiji je predsednik bio izvesni Dejan Bulatović, koji će sada biti potpredsednik Dragana Đilasa u toj navodno novoformiranoj stranci.

Međutim, zabrinjava podatak, a to vidimo po pisanju štampe, a videli smo i da Dragan Đilas to do danas nije demantovao, da se zapravo radi i o kupovini stranke. Podsetila bih javnost da se slična situacija desila i sa Vukom Jeremićem, kada je preuzeo već postojeću političku stranku ovog njegovog potrčka iz Trstenika Miroslava Aleksića. I tada, dakle kao i sada postojala je sumnja da se radi o čistoj trgovini, jer zašto bi se oni trudili? Zašto bi prikupljali potpise, zašto bi overavali potpise, zašto bi stvarali stranačku infrastrukturu kada mogu lepo da dođu, da kupe stranku, para imaju. Znamo, svi smo svesni Đilasovih stotina miliona, svi smo svesni Jeremićevih miliona čije poreklo, zapravo do danas nije ni opravdao. Jedino što se ovde ne zna i što se postavlja pitanje je, za koju cifru je ova stranka kupljena?

Takođe poražava podatak da je Dragan Đilas odlučio da stranku nazove Stranka slobode i pravde. Zamislite tu količinu licemerja. Čovek dođe, kupi stranku, nazove je Strankom slobode i pravde, a sebe istakne u prvi plan kao velikog borca za slobodu i pravdu. On koji je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, ostavio milijardu evra duga, on koji je bio akter toliko desetina afera o kojima ja sada neću govoriti, ali građani Beograda se toga vrlo dobro sećaju. On čije je ime sinonim za nekoga ko se enormno obogatio koristeći svoje funkcije, on sada sebe želi da predstavi kao velikog borca za slobodu. On koji je svoju poslovnu imperiju izgradio, praktično na neslobodi medija, on sada želi da sebe predstavi velikim zagovornikom slobode.

Ali, da vidimo ko još čini tu stranku? Imamo prvo Borka Stefanovića, onog lažnog levičara i nekadašnjeg Tadićevog miljenika, koji je ljudima poznat, po čemu? Po tome što je pregovarao sa Prištinom. A, koji su bili rezultati tih pregovora? Rezultat je bilo ukidanje srpskih tablica, rezultat je bila predaja katastarskih knjiga Prištini, a da pri tom nisu rešena imovinska pitanja više desetina hiljada Srba, da ne pominjem da je bio pregovarač vlade koja je nas dovela u poziciju da se dijalog odvija bez posredovanja UN.

Onda imamo Mariniku Tepić koju kada bismo je sada pitali, verovatno ne bi ni znala da nam kaže u koliko je sve stranaka bila. Ali, imamo i novu zvezdu, Marka Bastaća, koji je široj javnosti poznat po divljanjima u centru Beograda, po čupanju saobraćajnih znakova i po sličnim vandalizmima. Na kraju Branislav Jovanović, koga Nišlije znaju kao Baneta „Bananu“, koji je promenio osam ili čak više političkih partija, koji je nizao aferu za aferom, koji je hapšen za krivična dela koja mu se stavljaju na teret za vreme dok je bio direktor Direkcije za izgradnju grada.

Dakle, to su dame i gospodo narodni poslanici ljudi koji žele da predstave sebe kao novu političku snagu. Istina je da je u pitanju samo pokušaj da isti ti ljudi ponovo dođu na vlast i da se isti ti ljudi bogate na muci naših građana. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je MUP, a povodom veoma uznemirujućih medijskih navoda o pripremi eventualnih krvavih sukoba planiranih za 13. april, za kada je zakazan protest opozicije.

Naime, dnevni list „Informer“ od 26. marta ove godine pisao je o tome kako je Boško Obradović na sastanku svog rukovodstva u svom pokretu najbližim saradnicima ni manje ni više nego naložio da se pripreme za „Majdan“. Ko se ne seća, „Majdan“ je krvavi sukob koji je u 2014. godini u Ukrajini izazvao građanski rat.

Citiraću vam jedan deo. „Boško nam je rekao da budemo spremni na sve. Rekao je da nam treba maksimalna radikalizacija, da moramo da dovedemo situaciju do totalnog usijanja. Tri puta je pomenuo Ukrajinu i ukrajinski scenario kao primer na koji se treba ugledati. Dvojica funkcionera su pokušala da mu se suprotstave, ali ih je Boško Obradović ućutkao“. To je sve rekao izvor „Informera“, koji je inače član najužeg rukovodstva Dveri.

Danas ponovo imamo naslovnu stranu „Informera“ na kojoj možemo da vidimo – spremaju „Majdan“ u Srbiji i još se kaže – hoće čak i da opkoljavaju zgrade u kojima žive političari i novinari. Javnost je, logično, uznemirena. Javnost je posebno uznemirena jer znamo da se radi o Bošku Obradoviću, koji je, nažalost, simbol za nasilje u Srbiji.

Svi smo svedoci njegovog nasilnog ponašanja. Svi smo svedoci njegovih nasilnih metoda. Pre samo nekoliko dana on je bio jedan od vinovnika upada u zgradu RTS, da bi odmah sutradan ispred zgrade predsedništva na protestu tzv. opozicije prvi bio koji je pozvao na sukobe sa policijom.

Smatram da nadležni organi moraju da reaguju i da moraju da se posebno pozabave ovakvim navodima, pogotovo ako znamo da je opozicija i sama svesna da na regularan način na izborima neće moći da dođe na vlast.

Oni žele da ih na vlast dovede ulica. Zbog toga je javnost uznemirena, zbog toga što očekujemo da ulica nekog dovede na vlast i zbog toga što su oni očigledno spremni i na izazivanje haosa i nereda, samo da bi se dokopali vlasti.

Posebno zabrinjava podatak da je Đilas otputovao u Vašington, kako iz pisanja štampe možemo da vidimo, gde je tražio da dobije podršku za upravo ovakve njihove planove. Pri tom, nismo čuli da je tako nešto demantovao. Očigledno je da imamo posla sa ljudima koji su spremni za sve, pa i da rizikuju nerede, haos i krvoproliće zarad ostvarivanja svojih ciljeva.

Oni su spremni čak da napadnu i Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Irineja zato što im se nije svidela neka njegova izjava. Oni su čak toliko daleko otišli da su uvredili žrtve bombardovanja Srbije, samo zato što je Aleksandar Vučić bio na ceremoniji obeležavanja NATO agresije na Srbiju.

Daću vam primer, Sanda Rašković Ivić, Jeremićeva poslanica, je u petak 22. marta na protestu u Nišu doslovce rekla kako u Niš dolazi putujući cirkus, misleći upravo na tu manifestaciju obeležavanja stradanja našeg naroda u NATO bombardovanju. Dakle to je za nju putujući cirkus.

Na ovaj način ona je direktno uvredila sve žrtve bombardovanja. Na ovaj način ona se direktno narugala svim ljudima koji su izgubili svoje najbliže u bombardovanju i NATO agresiji, bez ikakve sramote ona je rekla putujući cirkus za kompletan državni vrh Srbije i Republike Srpske, za verske poglavare, za diplomatski kor, za pripadnike vojske i policije i za sve ljude koji su tada došli da odaju počast poginulima.

To je ista ona, da se podsetimo malo, Sanda Rašković Ivić, koja je za „Oluju“ rekla da je legitimna akcija, a za Srebrenicu da je genocidni zločin. Da li je to patriotizam koji nudi Sanda Rašković Ivić? Da li su to kvaliteti koji se nude na protestima opozicije? Za svaku osudu je ovako sramna izjava Sande Rašković Ivić upravo u Nišu koji je toliko stradao, koji je pretrpeo stravične gubitke tokom i nakon bombardovanja.

Podsetila bih javnost da je Niš bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno 60 ljudi, lakše je povređeno više od 200 ljudi. Samo u Šumatovačkoj ulici u jednom danu, ne ni u jednom danu, u jednom trenutku, život je izgubilo 15 osoba. Na Niš su ispaljena 324 projektila, od čega je najviše bilo kasetnih bombi, čak 161.

Za razliku od Sande Rašković Ivić i organizatora protesta u Nišu, mi nikada nećemo zaboraviti užase koje smo doživeli u bombardovanju Šumatovačke ulice, Duvaništa, Kliničkog centra. Upravo ti organizatori protesta na kojima će se sutra u Nišu pojaviti i Dragan Đilas, su oni koji su najodgovorniji za uništavanje našeg grada.

Nišlije pamte, nikada takva opozicija neće moći da pobedi SNS, jer Nišlije pamte ko je, kako i na koji način vršio vlast. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Niš, 10.07.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Gradske izborne komisije Skupština grada Niša Grad Jednokratno 300000.00 RSD 04.03.2016 - 11.07.2016.
Zamenik sekretara Skupštine Grada Skupština grada Niša Grad Mesečno 65000.00 RSD 12.07.2012 - 04.03.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -