JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 02.05.1981.godine u Nišu, gde je završila osnovnu i srednju školu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, na kome je kasnije stekla zvanje master pravnih nauka.

Po zanimanju je advokat. Radila je kao advokat do 2012. godine, kada je postavljena za zamenicu Sekretara Skupštine grada Niša.

Od juna meseca 2016. godine je narodna poslanica, u svom prvom mandatu.

Članica je Srpske napredne stranke, članica Glavnog odbora i Gradskog odbora SNS Niš, gde vodi Savet za socijalna pitanja. Živi u Nišu.

Drugi po redu mandat dobila je na izborima održan 21. juna 2020. godine.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 27.10.2020, 10:30

Osnovne informacije

Statistika

  • 65
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovana

čeka se odgovor 7 meseci i 16 dana i 4 sata

Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Petnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Hvala vam predsedavajuća.

Javila sam se kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu zato što smo mogli da čujemo određene informacije koje sam ja morala, smatrala da moram i želela da reagujem.

Dakle, vrlo je jasno da se ne radi ni o kakvoj diskriminaciji, već o ispunjavanju kriterijuma koji se tiču pre svega stručnosti. Koliko se sećam, u Bujanovcu je duže vremena tužilac bio Albanac. Dakle, ne postoji nikakav nacionalni predznak, već postoji kriterijum koji se zove stručnost.

Sada četiri sudija od 12, sudija u Bujanovcu su Albanci, iako nemam nikakvu nameru da ovde prebrojavam ljude po nacionalnoj pripadnosti, ali ako ćemo da govorimo na taj način, postoje i četiri tumača za albanski jezik koji pripadnicima te nacionalne manjine omogućavaju da rade svoj posao. Od tri sudijska pomoćnika, dva su Albanci. Direktna diskriminacija svakako ne postoji kada govorimo o sudijama, o tužiocima, postoje prevodioci koje omogućavaju i pripadnicima albanske nacionalne manjine da učestvuju u postupcima i u radu.

U svakom slučaju, ako već razgovaramo na taj način, ja želim da iznesem i druge podatke koji se tiču opštine Preševo i opštine Bujanovac. Dakle, predsednik opštine Preševo je Albanac, zamenik predsednika je Albanac, predsednik skupštine je Albanac, zamenik predsednika je Albanac, sekretar i zamenik sekretara su Albanci, svi načelnici opštinskih uprava su Albanci.

U Bujanovcu gde živi 40% Srba, predsednik opštine je takođe Albanac, zamenik predsednika je Albanac i svi funkcioneri u opštini Bujanovac su Albanci iako je SNS na poslednjim izborima dobila 10 mandata, odnosno u glasovima 1.300 glasova više od onih koji tamo vrše vlast. Prema tome jednonacionalna vlast je isključila Srbe iz vođenja te opštine, iz rukovođenja poslova koji se tiču te opštine, iako tamo ima 40% Srba.

Dakle, ne znam zašto danas pričamo o diskriminaciji u pravosuđe za koju verujem da apsolutno ne postoji, a evo čujem da se i gospođa Popović javila za reč, pa ću onda ostaviti i njoj da dopuni ili da me ispravi ukoliko sam iznela neke informacije koje nisu tačne. Hvala.

Petnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Hvala vam, predsedavajuća.

Uvažena gospođo Popović, gospodine Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca, naravno sa obrazloženjem i sa biografijama kandidata.

Shodno Zakonu o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca je objavilo oglas za izbor javnih tužilaca u Srbiji, nakon čega je, naravno, formiralo Komisiju za utvrđivanje blagovremenosti i potpunosti podnetih prijava kandidata, koje je kasnije, koje su bile blagovremene i potpune, prosledilo Veću na dalje odlučivanje.

Formirana je i Komisija za sastavljanje i vrednovanje pisanog testa i vrednovanje programa organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva.

Državno veće tužilaca je svakako vrednovalo stručnost i osposobljenost kandidata, predstavljanje programa, organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva i druge kriterijume koji su od važnosti za predlaganje kandidata.

Nadam se da će ovi kandidati na pravi način odgovoriti, pre svega, svim profesionalnim izazovima koji ih očekuju, da će postupati u skladu sa Ustavom i zakonima koji važe u našoj zemlji i da će raditi na tome i dati svoj doprinos da situacija u Srbiji bude bolja kada govorimo o vladavini prava onoliko koliko je to, naravno, u njihovoj nadležnosti.

Verujem da će to zahtevati mnogo odricanja sa njihove strane, ali ja ih pozivam da ne pokleknu, naročito kada se radi o borbi protiv kriminala i korupcije, jer, koliko vidim, ovde u dokumentaciji imamo i jedan predlog za Javnog tužioca za organizovani kriminal, a državi je u svakom slučaju potrebna pomoć da ostane dosledna u toj borbi.

Suzbijanje kriminala i korupcije je još uvek i biće jedan od strateških ciljeva Vlade Srbije ne samo zbog članstva u EU, već pre svega zbog toga što želimo da živimo u zdravom društvu i zbog sigurnosti naših građana.

Kada smo kod sigurnosti naših građana, ja mogu da postavim danas pitanje da li je Aleksandar Vučić građanin Srbije i da li je bezbedan? Da li na ovo pitanje mogu da odgovore državni organi koje svakodnevno pozivamo da reaguju, jer napadi na Aleksandra Vučića i na njegovu porodicu ne prestaju i da li činjenica da je Aleksandar Vučić predsednik države kvalifikuje ponašanje koje često ima elemente krivičnih dela?

Drugo je pitanje koliko je loše to što smo navikli da je predsednik države svakoga dana meta napada, pa to ne samo više da nije ni vest, nego nije ni osnov izgleda da državni organi reaguju.

Kako je moguće da psovanje majke predsedniku Republike bude kreativni bes, da je seksističko vređanje ministarki čin intelektualne kritike, da su naslovne strane na kojima je predsedniku meta na čelu normalna stvar, da elektronski mediji plasiraju afere o porodici predsednika bez ikakvih činjenica i argumenata, da su najstrašnije pretnje upućene predsednikovoj deci i da su objavljene na društvenim mrežama, što pod pravim imenima i prezimenima, što pod lažnim nekim profilima, a da to nije ispitao niko?

Kako je moguće da danas reči streljanje, vešanje, krvavi scenario, revanšizam, bitange iz Skupštine, zatvaranje ljudi, osveta, itd. ne znače ništa i državne organe ne interesuje u kom kontekstu su te reči izgovorene?

Da li je moguće da se za takvo ponašanje ne snose nikakve posledice i da li to znači da postaje normalno da se šikanira i porodica Vučić, ali i svi funkcioneri i članovi SNS?

Zgodno je danas kada govorimo o izboru na funkcije javnih tužilaca da se osvrnemo i na stanje u pravosuđu, ali takođe i da se prisetimo nekih situacija koje su obeležile period propadanja, mogu slobodno da kažem, našeg pravosuđa do 2012. godine, ali je zgodno da govorimo i o nekim aktuelnim političkim temama, pa možda i dnevno-političkim koje su od značaja za naše sugrađane, a koje naše sugrađane interesuju, jer zaista žele da budu informisani i da razumeju, na primer, na koji način se to trošio budžet Srbije do 2012. godine ili, na primer, budžet grada Beograda dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik.

Ova tema o kojoj ću govoriti ima vrlo mnogo veze sa današnjom tačkom dnevnog reda. Ima mnogo veze sa nosiocima pravosudnih funkcija, odnosno sa obavezom sudija da presuđuju u skladu sa zakonom, da donose odluke bez obzira na to da li neko pripada političkoj partiji i kojoj, ali i sa obavezom tužilaca koje danas biramo da pokreću postupke u skladu sa svojim nadležnostima.

Tako očekujem reakciju državnih organa u jednoj konkretnoj stvari o kojoj je mnogo mojih koleginica i kolega pričalo ovde u parlamentu. Iako znamo da ćemo biti targetirani, da ćemo biti pominjani u pojedinim medijima i na društvenim mrežama, da ćemo biti obeleženi na različite načine, da će nas vređati i omalovažavati, ali zarad istine koju smo mi dužni da pružimo građanima Srbije, mi ćemo nastaviti ovde u parlamentu da se borimo i da damo svoj doprinos u borbi i protiv lopovluka, i protiv kriminala, i protiv obmanjivanja građana, i plasiranja kojekakvih laži i izmišljotina.

Naime, mogli smo da vidimo rezultate istraživačkog novinarstva sa kojima su javnost upoznali novinari „Novosti“ i mislim da je mnoge od nas, mene svakako, iznenadila količina novca koja se povezuje sa Draganom Đilasom, odnosno količina novca koja se nalazi na njegovim računima ili računima njegovih firmi koje on ima u inostranstvu. U pitanju su svakako iznosi koje on nije prikazao, odnosno nije prijavio nadležnim državnim organima kada je ušao u politiku, što dalje nas navodi na pitanje na koji način je stečen toliki novac i da li je bilo eventualno zloupotreba položaja na kojima se on u svojoj političkoj karijeri nalazio.

Dalje, kako je moguće da u vreme kada je Đilas bio na vlasti Srbija propadala i siromašila, a njegovi računi su se punili novcem? Da li taj novac ima veze sa aferama koje se vezuju za period njegovog vršenja vlasti kada je bio na mestu gradonačelnika grada Beograda? Podsetiću vas da su neki tragovi postojali i da su neki tadašnji njegovi saradnici i hapšeni, i procesuirani upravo zbog afera i zloupotreba za koje se utvrdilo da su ispumpavali novac iz budžeta grada, dok su se kažem, pojedinci bogatili.

Zbog svih ovih pitanja koja muče i narodne poslanike, ali muče i građane Srbije sa kojima smo mi u svakodnevnom kontaktu i koji nas to pitaju, insistiram na istrazi, ali i na primeni zakona, a pre svega na tome da se građanima Srbije kaže istina, jer se radi o njihovom novcu, odnosno o novcu iz budžeta. Građani Srbije moraju da saznaju da li je Dragan Đilas preko izvesnog Paskala Šmita povezan sa čak 34 kompanije u Švajcarskoj, jer pretragom švajcarskih poslovnih portala možete videti da je upravo Paskal Šmit ovlašćeno lice u 34 firme, između ostalog i u firmi Dragana Đilasa.

Dakle, radi se o firmi koja do 28. decembra prošle godine nosi naziv Multikom Open AG kada menja naziv u Open Internešenal AG, čiji su potpisnici upravo Đilas i Šmit, a činjenica da je tri puta izvršena dokapitalizacija, odnosno povećanje sredstava na računu i promena imena. Upravo te činjenice izazivaju sumnju da se radi ili o pranju novca, ili o izbegavanju plaćanja poreza.

Osim toga, sumnjivo je poslovanje i firme Askanius ltd, iza koje takođe stoji ime Dragana Đilasa, na čijem računu na Mauricijusu ima skoro šest miliona evra. Dalje, Đilas ima račun i u Hong Hongu na kome se nalazi više od tri miliona evra, a ponovo se kao ovlašćena lica javljaju Dragan Đilas i Paskal Šmit, kao i lica koja su vezana za desetine drugih računa u čak 17 zemalja.

Osim toga što očekujem da naši državni organi rade svoj posao i provere ove navode, postoji mogućnost da se u istragu uključe državni organi drugih zemalja, dakle zemalja u kojima postoje ti računi, i potpuno je jasno koje razmere je dobio ceo ovaj slučaj zbog čega je Dragan Đilas nervozan. Dakle, on nije nervozan samo zbog političke kampanje koju bi trebalo da sprovede ukoliko planira da učestvuje na izborima aprila sledeće godine, već on ni sam, čini mi se, nije siguran u kojim sve zemljama postoje računi i koliko ima para na svojim računima.

Naravno, umesto da građanima razjasni sve ovo, umesto da da odgovore na pitanja odakle milionske cifre u evrima, on se uvlači sve dublje, ide iz laži u laž, i to smo već mesecima unazad mogli da konstatujemo, ali kada ga nešto pitate, jedini i glavni cilj je odgovor da je za sve kriv Aleksandar Vučić koji instruira napade na njega i, naravno, SNS. Krivi su mu bili i novinari kada su postavljali ovakva pitanja. U svojoj nervozi, a kažem, nadam se da će pored naših državnih organa učestvovati i državni organi iz drugih zemalja u toj istrazi, on ide iz greške u grešku pokušavajući da sakrije poreklo novca.

Dakle, ovde ne osporavam činjenicu da u Srbiji treba da postoje bogati ljudi, naravno, ali političari koji su stekli toliki novac u vreme dok su bili na vlasti i na funkcijama su posebna kategorija i njihova imovina treba da se ispita, odnosno način na koji su oni stekli svoju imovinu. Nedopustivo je, naravno, da neko koristi svoje pozicije i bavljenje politikom za lično bogaćenje. Prema tome, nadležni organi treba da ispitaju sve sumnje u poreklo imovine i da onda provere da li su obaveze prema državi izmirene.

Ako malo dublje zagrebemo ispod površine Đilasovih laži, možemo da naiđemo i na skandalozno velike količine novca koji je možda novac građana Srbije, ali nailazimo i na rezultate istraživačkog novinarstva u vidu miliona evra na računima u inostranstvu. Možemo da naiđemo i na dokumente koji to dokazuju i na vrlo jake činjenice koje bacaju ozbiljnu sumnju na način sticanja imovine.

Zamislite kakve nas informacije očekuju ako zaista ova istraga od strane naših državnih organa ili državnih organa drugih zemalja bude sprovedena, o koliko transakcija koje su protivzakonite ćemo govoriti, koliko je tu bilo zloupotreba položaja, koliko ispumpavanja državnog novca, koliko trgovina uticajem i koliko stanova za Dragana Đilasa i njegovog brata.

Naravno, između ostalog, kada govorimo o tužiocima moramo imati u vidu i ovakve stvari, moramo državnim organima dati podršku sa ovog mesta da rade svoj posao u punom kapacitetu, jer samo kroz institucionalno delovanje moći ćemo da saznamo istinu, ali ćemo moći da budemo sigurni da će pravda biti zadovoljena. Kažem, drugo je pitanje da li će taj novac, na kraju svih krajeva, na bilo kakav posredan način biti oduzet ili vraćen u budžet odakle je i uzet, ako se tako bude ispostavilo.

Isti taj Dragan Đilas se svakoga dana oseća pozvanim da na najgori mogući način vređa predsednika Aleksandra Vučića, da mu upućuje pretnje, da plasira izmišljotine, i ne samo protiv predsednika Aleksandra Vučića, već protiv svih iz SNS koji dignu glas i kažu istinu. Kreira se jedna politika linčovanja, jedna kampanja progona, što na društvenim mrežama, što na medijima koje upravo on finansira, a gde smo bez prestanka predmet omalovažavanja i na ličnom i na profesionalnom planu.

Sećate se da smo brzinom svetlosti postojali predlozi u kojekakvim emisijama i da su za nas glasali, a pri tom su davali komentare koji naravno ni u kom slučaju nisu primereni.

Oni, naravno, izvlače i naše rečenice iz konteksta, daju im potpuno drugačije značenje i na ovaj način radeći sve to, naravno, vređaju naše dostojanstvo, govore o tome kako izgledamo ili kako govorimo, da nam Aleksandar Vučić piše govore koje čitamo, trude se da na sve načine unize naš lični i profesionalni integritet.

To beskrupulozno targetiranje narodnih poslanika iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, naravno članova predsedništva ili članova glavnog odbora SNS obično dolazi od ljudi za koje ja volim da kažem kad se pogledaju u ogledalo uglavnom vide jedno veliko ništa.

Takvi ljudi upravo pretenduju da dođu na vlast, da zauzmu fotelje u kojima su nekada bili i da što pre nastave tamo gde su stali kako bi se osigurali, kako bi obezbedili svoje lično bogaćenje, ali sa druge strane to, mi smo svi svesni toga, naravno znači jednu nebrigu o građanima Srbije i apsolutno o njihovim potrebama.

Iz svega ovoga što sam iznela, naravno, može da se izvede zaključak zašto o tome danas govorim, zato što su na dnevnom redu predlozi za nosioce pravosudnih funkcija, predlozi za javne tužioce od kojih očekujem da profesionalno i odgovorno sutradan kada ih ovde izaberemo rade svoj posao.

Želim sada da neko vreme posvetim i aktuelnoj temi republičkog referenduma, jer mi možemo u javnosti da čujemo različite informacije, pa bi bilo dobro da sa ovog mesta koje naravno nosi i podrazumeva veliku dozu odgovornosti kažemo građanima šta jeste, a šta nije tačno. Nemamo mi poslanici sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ništa da krijemo, a politika koju sprovodimo i koju sprovodi naš predsednik Aleksandar Vučić nam nalaže da narodu kažemo uvek istinu.

Proteklih dana smo mogli da vidimo mnoge opozicione političare koji vode anti-referendumsku kampanju ili negativnu referendumsku kampanju ili pozivaju građane da uopšte ne izađu na Republičku referendum ili ih pozivaju da na referendumu zaokruže „ne“.

Najpre, želim da kažem da je jako loše dovoditi u vezu Republički referendum sa izborima koji nas očekuju aprila sledeće godine. Zatim, jako je loše uticati na ljude ne iskoriste svoje pravo i da ne izađu na referendum jer to znači da ih oni pozivaju da ne učestvuju u donošenju odluka koje su važne za Srbiju, ali koje će se naravno reflektovati na sve njih.

Na kraju, niko nije ovlašćen da utiče na to kako će se i na koji način građani izjašnjavati i da li će na referendumu zaokružiti „da“ ili „ne“, osim pravnih lica koja su se u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnu inicijativi uredno prijavila i dobila dozvolu da sprovode referendumsku kampanju.

Dakle, radi se o mešanju političke izborne kampanje sa referendumskom kampanjom. Radi se o kršenju Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i jednoj svojevrsnoj zloupotrebi republičkog referenduma u političke svrhe, jer ako nekome kažete da je „ne“ na referendumu zapravo „ne“ za Aleksandra Vučića i SNS, a referendum nije izlazak na izbore koji će se desiti 3. aprila sledeće godine, već je referendum odluka da li su Srbiji potrebne ustavne promene u oblasti pravosuđa ili ne, onda ste učinili zloupotrebu i onda ste prekršili Zakon o referendumu.

Izlazak na referendum nije glasanje za ocepljenje Kosova i Metohije, niti za ukidanje ljudskih prava, niti za uvođenje obavezne vakcinacije, niti za uvođenje ili ulazak ili izlazak, kako god su to oni nazvali, migranata u našu zemlju.

Bez ikakve potrebe opozicione partije plaše ljude, obmanjuju ljude danima govoreći da će se bilo koje od ovih pitanja koje sam pomenula naći pred njima na referendumu 16. januara.

Želim da iskoristim priliku i da sa ovog mesta zamolim građane Srbije da odvoje malo vremena i da pročitaju obaveštenje koje će svi dobiti na kućnu adresu, a koje je već RIK dostavila trećini, otprilike, našeg stanovništva, koje je i sastavljala i usvojila na sednici RIK i koja sadrži sve potrebne informacije koje su građanima potrebne da bi odlučili kako da se izjasne na referendumu.

Takođe, moći će iz štampanih i elektronskih medija da vide spotove koje će napraviti upravo RIK koja je za to ovlašćena, a koja će pružati informacije koje su od značaja za izlazak na referendum.

Kada smo imali ovde na dnevnom redu Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, istakli smo značaj više vrsta referenduma. Zbog čega? Zbog toga što se taj značaj ogleda upravo u učešću građana u donošenju odluka, bez obzira na to da li se radi o republičkom ili o bilo kom drugom referendumu.

Takođe, želim da objasnim i zbog čega je raspisan referendum za 16. januar sledeće godine. Samim Ustavom su taksativno navedeni razlozi, odnosno situacije u kojima je raspisivanje republičkog referenduma obavezno.

Dakle, radi se o promenama u oblasti pravosuđa kada se menja uređenje vlasti, što je ovde slučaj jer se radi o sudskoj vlasti, raspisivanje republičkog referenduma je obavezno po samom Ustavu.

Dakle, ništa se ovde ne radi ispod žita, ništa se ne krije, ceo postupak je bio i ostaće javan i transparentan i na kraju krajeva svi koji smo u tom postupku učestvovali ili još uvek učestvujemo, potpuno to argumentovano radimo i svesni smo odgovornosti koju podrazumeva obaveštavanje građana o ovim pitanjima.

Prema tome, opozicija koja kaže zaokružite „ne“ na referendumu, recite „ne“ Aleksandru Vučiću ili SNS, čini zloupotrebu referenduma, krši zakon i vodi negativnu kampanju pred izbore koji nas očekuju aprila meseca sledeće godine.

U nedostatku naravno politike koju bi ponudili građanima, oni se hvataju za slamku, oni izvrću sve što mogu kako bi obmanjivali narod i na taj način sebi privukli glasače. Oni plaše narod povezivajući referendum sa statusom naše južne pokrajine Kosovom i Metohijom, autonomne pokrajine ili bilo kojim drugim pitanjem na koje se republički referendum opšte ne odnosi.

Oni su počeli sa pričom da je napravljena greška u postavljanju referendumskog pitanja, što takođe nije bio slučaj i nije bilo tačno i sada nastavljaju dalje da bezobzirno izmišljaju i plasiraju neistine.

U toku postupka koji je dugo trajao, kao što i sami znate, nije se promena Ustava desila preko noći, bio je javan i transparentan i mi smo u svakom delu tog postupka isticali zbog čega ustavne promene u oblasti pravosuđa. Želimo da pravosudni sistem dodatno ojačamo jer nam je cilj punopravno članstvu u EU.

Dakle, zapravo je situacija vrlo prosta i tu situaciju koju mi odavde objašnjavamo građanima, opozicione političke partije žele da na ne znam koji način, odnosno na vrlo pogrešan način okrenu u svoju korist. Ničeg tu ni skrivenog ni lažnog nema.

Naša borba za bolju Srbiju je vrlo jasna, svakodnevna i zbog građana Srbije koji nam daju legitimitet, mi ćemo nastaviti punom parom napred u nove pobede, pa i na sledećim izborima koji nas očekuju aprila, a posle aprila meseca kada pobedi Aleksandar Vučić i SNS, Srbija će pobeđivati u svim oblastima na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živela Srbija.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2021.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo predloge zakone koje je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, od kojih bih ja najpre izdvojila predlog koji se odnosi na mere pomoći i podrške privredi usled negativnog uticaja pandemije bolesti Kovid-19.

Svi smo svesni činjenice da je pandemija Kovid-19 loše uticala na evropsku i svetsku privredu. Naravno da je normalno da se posledice osećaju i kod nas. Međutim, iz sednice u sednicu ovde u Narodnoj skupštini mi možemo da vidimo da Vlada Srbije intenzivno radi na ublažavanju negativnih posledica uticaja pandemije, što prema građanima kao fizičkim licima, što prema pravnim licima, odnosno prema privredi Srbije uopšte.

Treba podsetiti da smo u jeku korone za samo četiri meseca otvorili dve nove Kovid bolnice u Kruševcu i Batajnici, a onda još jednu u Novom Sadu. Zdravlje ljudi je bilo i uvek će biti na prvom mestu.

Na samom početku izborili smo se na tržištu za dovoljan broj respiratora, posle toga smo akcenat bacili na imunizaciju stanovništva i obezbedili više različitih vakcina, od kojih su građani mogli da izaberu i da ih prime naravno besplatno, za razliku od mnogo država i u našem okruženju i u Evropi, a kojima smo mi pomagali određenim brojem doza vakcina ili na taj način što su njihovi državljani mogli da dođu u našu zemlju i da se vakcinišu naravno potpuno besplatno.

Sada možemo da govorimo i o leku koji je stigao u Srbiju protiv korona virusa. Pre nekoliko dana smo čuli i predsednika Aleksandra Vučića koji je predstavio lek i rekao da će najpre stići za 50 hiljada ljudi, a onda će stići i za sve ostale kojima je naravno taj lek potreban.

Osim toga, vidimo i čuli smo danas i od Siniše Malog ministra finansija da država radi i na sprovođenju mera koje će pomoći našoj privredi na koju je pandemija negativno uticala i smatram da treba u svakom slučaju podržati ovaj predlog.

Još jedan predlog koji sam želela danas da istaknem, odnosi se na izgradnju državnog puta Loznica – Valjevo – Lazarevac, što pokazuje da i pored negativnih posledica Kovid 19 mi nastavljamo da u godini koju je obeležila pandemija da završavamo projekte ali i da započinjemo projekte izgradnje naše zemlje. Nismo stali sa izgradnjom puteva, modernizacijom pruga, niti sa projektima u bilo kojoj delatnosti, jer naša država sada ima para, imamo sigurnu državnu kasu, ali naravno imamo i uslova da stanemo iza svakog započetog projekta i da ga dovršimo u predviđenom roku.

Predsednik Aleksandar Vučić je na otvaranju radova na izgradnji autoputa Niš – Merdare u dužini od 76,3 kilometra poručio da će to biti put koji je građen za razvoj Toplice i svakako dela Nišavskog okruga, ali i za uspostavljanje boljih odnosa sa Srbima sa Kosova i Metohije i bližih odnosa sa Albancima.

Tada je podsetio, ja bih to želela da ponovim, da će se ovog meseca raditi na izgradnji istovremeno čak deset autoputeva, odnosno deonica i to su Fruškogorski koridor, Ruma-Šabac-Loznica, Kuzmin-Sremska Rača, Preljina-Požega, Moravski koridor, Surčin-Novi Beograd, obilaznica oko Beograda sektor B, Požarevac-Gradište-Golubac, Niš-Pločnik i obilaznica oko Kragujevca.

Prema tome, smatram da su predlozi zakona koji su danas pred nama dobri, smatram da zaslužuju podršku i pozivam na kraju koleginice i kolege da ih u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala predsedniče Dačiću.

Uvažena predsednica Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je meni uvek smetalo jeste obmanjivanje javnosti, namerno ili iz neznanja ili nedostataka informisanosti, nije važno.

Smatram da je bez osnova plasiranje naslova kao što je - samo bogati će moći da tuže, ili parnični postupci će u Srbiji duže trajati. Svakako nije u redu, jer unose nemir među naše građane, najblaže rečeno. Ovo govorim, pre svega zbog toga što ne znam da li ste vi predsednice Vlade ili bilo koji ministar imali prilike da na poziv određenih medija ili portala objasnite i da date neke odgovore.

Zato danas želim da postavim pitanje, pre svega ministarki pravde Maji Popović. Po pravilu, naravno, to su uvek mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, neverovatno je, složićete se da postoji takva slučajnost da se apsolutno svaka tema iskoristi protiv rada Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića, jer sada možemo da vidimo kako se predsednik Republike, čak dovodi u vezu sa navodno lošim izmenama Zakona o parničnom postupku, koje se pripremaju.

Dakle, pre svega zbog građana Srbije i zainteresovane stručne javnosti, ja želim gospođo Popović, da vas pitam sledeće – kako ocenjujete zahteve dela advokature za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, iz javne rasprave, koja je počela 19. maja?

Da li su rešenja iz Nacrta zakona koji je na javnoj raspravi usklađena sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda i da li slična ili ista rešenja postoje u uporednom pravu, odnosno u uporednoj praksi?

Koji je strateški okvir bio od značaja za izradu nacrta zakona i da li donošenje ovog zakona, predstavlja uslov za napredak u procesu evropskih integracija?

Danas imam pitanje za još jednu ministarku, i to gospođu Mariju Obradović, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, kada sam malopre pomenula određene medije koje kontroliše Dragan Đilas i određene portale, kada smo kod neistinitih i zlonamernih navoda tih medija, ali i Đilasovih jurišnika, želim da vas pitam – kako komentarišete medijske objave da je na nekom vašem imanju U „Gakovu“ pronađena farma marihuane?

Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala vam na odgovorima.

Mi smo ovde zato da bi upravo građani Srbije dobili istinu, zato što ja znam da vi sedite tu na tim mestima sada i pred narodnim poslanicima i pred građanima Srbije apsolutno svesni odgovornosti koju nose vaša mesta i apsolutno rešeni da građane Srbije upoznate sa istinom.

Nastavila bih o Zakonu o parničnom postupku, ako gospođo Popović nemate ništa protiv.

Ja sam i sama u plenumu više puta govorila o rezultatima koje smo postigli u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Ti rezultati su naravno prvenstveno učinjeni da bi građani imali jednak i siguran pristup pravdi i da bi primena zakona bila bezrezervna, efikasna i odgovarajuća, pre svega u smislu stručnosti, pa smo u tom smislu raspravljali ovde i o kandidatima za sudije i za tužioce.

Međutim, reakcija pojedinih koji su direktno ili indirektno zainteresovani, dakle zainteresovanih činilaca za sam Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, završile su na portalima kao vraćanje našeg pravosuđa u srednji vek, kao nešto što ozbiljno može da dovede u pitanje efikasnost našeg pravosudnog sistema i kvalitet rada sudija i sve to može da baci sumnju, zapravo, na sve rezultate koje smo mi postigli u oblasti pravosuđa.

Zbog toga želim da vas pitam, pošto je u medijima provejavala ta, da kažem, rečenica da se neki predlozi ili primedbe neće uzeti u obzir, još jednom da li će predlozi i primedbe ili sugestije i sve ono što stigne do Ministarstva pravde, odnosno do radne grupe, a da je vezano za nacrt zakona o kome govorimo, dakle, svih zainteresovanih lica, a samim tim naglašavam i advokata, biti razmatrani od strane Ministarstva pravde i radne grupe koja je izradila nacrt ovog zakona?

Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, s obzirom na to da je to ministarstvo nadležno za vođenje Registra političkih stranaka, ali je nadležno i za nadzor nad sprovođenjem Zakona o političkim strankama.

Pitanje je da li su prekršeni članovi 8, 19, 22, 23, 24. i 25. Zakona o političkim strankama, koji se odnose na osnivanje političke stranke i na Registar političkih stranaka? Zašto ovo pitam? Zato što je 19. aprila u Beogradu formirana, navodno, neka nova stranka na čijem čelu će biti Dragan Đilas sa grupom već potrošenih političara koji su ljudima poznati i po tome što su vrlo često preletali iz stranke u stranku. Neki mediji su objavili da je u pitanju formiranje nove stranke, ali istina je da je zapravo Đilas preuzeo već postojeću Zelenu ekološku partiju – Zeleni, čiji je predsednik bio izvesni Dejan Bulatović, koji će sada biti potpredsednik Dragana Đilasa u toj navodno novoformiranoj stranci.

Međutim, zabrinjava podatak, a to vidimo po pisanju štampe, a videli smo i da Dragan Đilas to do danas nije demantovao, da se zapravo radi i o kupovini stranke. Podsetila bih javnost da se slična situacija desila i sa Vukom Jeremićem, kada je preuzeo već postojeću političku stranku ovog njegovog potrčka iz Trstenika Miroslava Aleksića. I tada, dakle kao i sada postojala je sumnja da se radi o čistoj trgovini, jer zašto bi se oni trudili? Zašto bi prikupljali potpise, zašto bi overavali potpise, zašto bi stvarali stranačku infrastrukturu kada mogu lepo da dođu, da kupe stranku, para imaju. Znamo, svi smo svesni Đilasovih stotina miliona, svi smo svesni Jeremićevih miliona čije poreklo, zapravo do danas nije ni opravdao. Jedino što se ovde ne zna i što se postavlja pitanje je, za koju cifru je ova stranka kupljena?

Takođe poražava podatak da je Dragan Đilas odlučio da stranku nazove Stranka slobode i pravde. Zamislite tu količinu licemerja. Čovek dođe, kupi stranku, nazove je Strankom slobode i pravde, a sebe istakne u prvi plan kao velikog borca za slobodu i pravdu. On koji je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, ostavio milijardu evra duga, on koji je bio akter toliko desetina afera o kojima ja sada neću govoriti, ali građani Beograda se toga vrlo dobro sećaju. On čije je ime sinonim za nekoga ko se enormno obogatio koristeći svoje funkcije, on sada sebe želi da predstavi kao velikog borca za slobodu. On koji je svoju poslovnu imperiju izgradio, praktično na neslobodi medija, on sada želi da sebe predstavi velikim zagovornikom slobode.

Ali, da vidimo ko još čini tu stranku? Imamo prvo Borka Stefanovića, onog lažnog levičara i nekadašnjeg Tadićevog miljenika, koji je ljudima poznat, po čemu? Po tome što je pregovarao sa Prištinom. A, koji su bili rezultati tih pregovora? Rezultat je bilo ukidanje srpskih tablica, rezultat je bila predaja katastarskih knjiga Prištini, a da pri tom nisu rešena imovinska pitanja više desetina hiljada Srba, da ne pominjem da je bio pregovarač vlade koja je nas dovela u poziciju da se dijalog odvija bez posredovanja UN.

Onda imamo Mariniku Tepić koju kada bismo je sada pitali, verovatno ne bi ni znala da nam kaže u koliko je sve stranaka bila. Ali, imamo i novu zvezdu, Marka Bastaća, koji je široj javnosti poznat po divljanjima u centru Beograda, po čupanju saobraćajnih znakova i po sličnim vandalizmima. Na kraju Branislav Jovanović, koga Nišlije znaju kao Baneta „Bananu“, koji je promenio osam ili čak više političkih partija, koji je nizao aferu za aferom, koji je hapšen za krivična dela koja mu se stavljaju na teret za vreme dok je bio direktor Direkcije za izgradnju grada.

Dakle, to su dame i gospodo narodni poslanici ljudi koji žele da predstave sebe kao novu političku snagu. Istina je da je u pitanju samo pokušaj da isti ti ljudi ponovo dođu na vlast i da se isti ti ljudi bogate na muci naših građana. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je MUP, a povodom veoma uznemirujućih medijskih navoda o pripremi eventualnih krvavih sukoba planiranih za 13. april, za kada je zakazan protest opozicije.

Naime, dnevni list „Informer“ od 26. marta ove godine pisao je o tome kako je Boško Obradović na sastanku svog rukovodstva u svom pokretu najbližim saradnicima ni manje ni više nego naložio da se pripreme za „Majdan“. Ko se ne seća, „Majdan“ je krvavi sukob koji je u 2014. godini u Ukrajini izazvao građanski rat.

Citiraću vam jedan deo. „Boško nam je rekao da budemo spremni na sve. Rekao je da nam treba maksimalna radikalizacija, da moramo da dovedemo situaciju do totalnog usijanja. Tri puta je pomenuo Ukrajinu i ukrajinski scenario kao primer na koji se treba ugledati. Dvojica funkcionera su pokušala da mu se suprotstave, ali ih je Boško Obradović ućutkao“. To je sve rekao izvor „Informera“, koji je inače član najužeg rukovodstva Dveri.

Danas ponovo imamo naslovnu stranu „Informera“ na kojoj možemo da vidimo – spremaju „Majdan“ u Srbiji i još se kaže – hoće čak i da opkoljavaju zgrade u kojima žive političari i novinari. Javnost je, logično, uznemirena. Javnost je posebno uznemirena jer znamo da se radi o Bošku Obradoviću, koji je, nažalost, simbol za nasilje u Srbiji.

Svi smo svedoci njegovog nasilnog ponašanja. Svi smo svedoci njegovih nasilnih metoda. Pre samo nekoliko dana on je bio jedan od vinovnika upada u zgradu RTS, da bi odmah sutradan ispred zgrade predsedništva na protestu tzv. opozicije prvi bio koji je pozvao na sukobe sa policijom.

Smatram da nadležni organi moraju da reaguju i da moraju da se posebno pozabave ovakvim navodima, pogotovo ako znamo da je opozicija i sama svesna da na regularan način na izborima neće moći da dođe na vlast.

Oni žele da ih na vlast dovede ulica. Zbog toga je javnost uznemirena, zbog toga što očekujemo da ulica nekog dovede na vlast i zbog toga što su oni očigledno spremni i na izazivanje haosa i nereda, samo da bi se dokopali vlasti.

Posebno zabrinjava podatak da je Đilas otputovao u Vašington, kako iz pisanja štampe možemo da vidimo, gde je tražio da dobije podršku za upravo ovakve njihove planove. Pri tom, nismo čuli da je tako nešto demantovao. Očigledno je da imamo posla sa ljudima koji su spremni za sve, pa i da rizikuju nerede, haos i krvoproliće zarad ostvarivanja svojih ciljeva.

Oni su spremni čak da napadnu i Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Irineja zato što im se nije svidela neka njegova izjava. Oni su čak toliko daleko otišli da su uvredili žrtve bombardovanja Srbije, samo zato što je Aleksandar Vučić bio na ceremoniji obeležavanja NATO agresije na Srbiju.

Daću vam primer, Sanda Rašković Ivić, Jeremićeva poslanica, je u petak 22. marta na protestu u Nišu doslovce rekla kako u Niš dolazi putujući cirkus, misleći upravo na tu manifestaciju obeležavanja stradanja našeg naroda u NATO bombardovanju. Dakle to je za nju putujući cirkus.

Na ovaj način ona je direktno uvredila sve žrtve bombardovanja. Na ovaj način ona se direktno narugala svim ljudima koji su izgubili svoje najbliže u bombardovanju i NATO agresiji, bez ikakve sramote ona je rekla putujući cirkus za kompletan državni vrh Srbije i Republike Srpske, za verske poglavare, za diplomatski kor, za pripadnike vojske i policije i za sve ljude koji su tada došli da odaju počast poginulima.

To je ista ona, da se podsetimo malo, Sanda Rašković Ivić, koja je za „Oluju“ rekla da je legitimna akcija, a za Srebrenicu da je genocidni zločin. Da li je to patriotizam koji nudi Sanda Rašković Ivić? Da li su to kvaliteti koji se nude na protestima opozicije? Za svaku osudu je ovako sramna izjava Sande Rašković Ivić upravo u Nišu koji je toliko stradao, koji je pretrpeo stravične gubitke tokom i nakon bombardovanja.

Podsetila bih javnost da je Niš bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno 60 ljudi, lakše je povređeno više od 200 ljudi. Samo u Šumatovačkoj ulici u jednom danu, ne ni u jednom danu, u jednom trenutku, život je izgubilo 15 osoba. Na Niš su ispaljena 324 projektila, od čega je najviše bilo kasetnih bombi, čak 161.

Za razliku od Sande Rašković Ivić i organizatora protesta u Nišu, mi nikada nećemo zaboraviti užase koje smo doživeli u bombardovanju Šumatovačke ulice, Duvaništa, Kliničkog centra. Upravo ti organizatori protesta na kojima će se sutra u Nišu pojaviti i Dragan Đilas, su oni koji su najodgovorniji za uništavanje našeg grada.

Nišlije pamte, nikada takva opozicija neće moći da pobedi SNS, jer Nišlije pamte ko je, kako i na koji način vršio vlast. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Niš, 10.07.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Gradske izborne komisije Skupština grada Niša Grad Jednokratno 300000.00 RSD 04.03.2016 - 11.07.2016.
Zamenik sekretara Skupštine Grada Skupština grada Niša Grad Mesečno 65000.00 RSD 12.07.2012 - 04.03.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -