JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 02.05.1981.godine u Nišu, gde je završila osnovnu i srednju školu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, na kome je kasnije stekla zvanje master pravnih nauka.

Po zanimanju je advokat. Radila je kao advokat do 2012. godine, kada je postavljena za zamenicu Sekretara Skupštine grada Niša.

Od juna meseca 2016. godine je narodna poslanica, u svom prvom mandatu.

Članica je Srpske napredne stranke, članica Glavnog odbora i Gradskog odbora SNS Niš, gde vodi Savet za socijalna pitanja. Živi u Nišu.

Drugi po redu mandat dobila je na izborima održan 21. juna 2020. godine.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 27.10.2020, 10:30

Osnovne informacije

Statistika

  • 35
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Hvala, predsedniče Dačiću, što imate razumevanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono sa čime bih počela danas i što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da je Srbija danas drugačija zemlja nego 2012. godine, naprednija nego 2014. i 2016. godine. Danas smo napredniji i razvijeniji nego što smo juče bili, jer svakoga dana možemo da vidimo rad i rezultate tog rada. Svakoga dana se pregovara sa investitorima, svakoga dana se radi na popravljanju životnog standarda građana, jačanju privrede i ekonomije, jačanju političkog položaja Srbije i njeno snaženje, pre svega kao lidera razvoja u regionu.

Za fundamentalnu promenu naše zemlje, pre svega je bila potrebna volja, ali i vizija, odlučnost, smelost i ljubav prema Srbiji koju je uvek imao i prvi pokazao Aleksandar Vučić, naročito posle 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade i preuzeo odgovornost da Srbiju vodi nezaustavljivo napred.

Tada je jasno stavio do znanja da će uvek interese građana i Srbije staviti pre svega i tako je ostalo do danas. Počeli smo da radimo i da svi uživamo u rezultatima rada, novim bolnicama, putevima, školama, boljem obrazovanju i pravosudnom sistemu, kvalitetnijim uslugama koje nam pružaju državni organi.

Sve to uspeli smo zajedno sa građanima koji su nam na izborima na različitim nivoima davali podršku i legitimitet da se borimo za bolje sutra.

Ako se samo podsetimo kako je izgledala Srbija kada je vlast preuzela Srpska napredna stranka setićemo se da smo bili na ivici bankrota sa rastućim javnim dugom, sa enormnim deficitom u budžetu, bez domaćih ili stranih investicija, bez kapitalnih projekata, sa visokom inflacijom i nestabilnim dinarom, sa stopom nezaposlenosti od oko 26%, sa oslabljenom vojskom i policijom, sa nestabilnim zdravstvenim sistemom, bez otvorenih poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, suočeni sa nestalnim i nestabilnim platama i penzijama i suočeni sa gašenjem radnim mesta.

Ono što je Aleksandar Vučić prvo uradio kada je postao predsednik Vlade 2014. godine, bilo je postavljanje ciljeva, čije je ispunjenje podrazumevalo veliki rad, odricanja i građana i članova Vlade, ogromnu odgovornost koju su članovi Vlade nosili na svojim leđima, znajući da sprovode mere koje nisu popularne, ali su bile jedine moguće i dobre za građane Srbije, da se otvaraju nova radna mesta, da stopa nezaposlenosti se smanji ispod 10%, stvore uslovi za privlačenje investicija, sprovedu reforme u svim oblastima i stvore temelji na kojima će se graditi naša zemlja.

Srbija se u nekim oblastima menjala, čak brže nego mnoge zemlje u Evropi. To se najpre odnosi na reforme u sistemu obrazovanja gde smo postali lider u uvođenju izmena u obrazovanju učenika u oblasti informacionih tehnologija.

Takođe, iskoristili smo digitalizaciju i četvrtu industrijsku revoluciju da u obrazovanju, u načinu rada javne uprave, u privredi, u ekonomiji, u planiranju infrastrukture podignemo standarde koji ranije nisu bili svojstveni Srbiji. To je, između ostalog, uticalo na rast BDP-a i popravilo naše ekonomske rezultate.

Ono što bih ja ocenila kao dobro jeste činjenica da smo imali tzv. vlade kontinuiteta, odnosno da smo iz godine u godinu završavali započeto i istovremeno započinjali nove projekte i izgradnju infrastrukture, suočavali se sa problemima i rešavali ih, pokazali na taj način koje će sve benefite moći građani da vide i da osete u bliskoj ili u daljoj budućnosti, nastavljali smo ekonomski i politički kontinuitet, vodili smo računa o stabilnosti finansija, borili se za brži ekonomski rast, jačali infrastrukturu i povezivali naše gradove i opštine međusobno, ali i Srbiju, u regionu u kome je danas prepoznatljiva kao lider.

Govorila sam ranije o šest ciljeva koji su kao prioritet stavljeni pred sve nas – briga o zdravlju građana, jačanje zdravstva i borba protiv korona virusa, briga o interesima našeg naroda na KiM, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje nezavisnosti i samostalnosti Srbije, vladavina prava i sprovođenje reformi koje će značiti da Srbija brže postane punopravni član EU, dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Ono što smo do sada pokazali jeste da imamo kapacitete i da smo sposobni da radimo istovremeno na ostvarivanju svih šest postavljenih ciljeva, naravno, uz dobru organizaciju i svako u svojoj oblasti i u okviru nadležnosti koje svima pripadaju.

Osvrnuću se sada na oblast vladavine prava koja je od fundamentalnog značaja za funkcionisanje naše zemlje, za uspostavljanje visokih standarda na kojima će se zasnivati naš pravosudni sistem, kao i reforme koje će doprineti bržem sticanju statusa punopravnog člana EU za našu zemlju.

Punopravno članstvo u EU je svakako naš spoljno-politički prioritet, odnosno ne samo u smislu civilizacijskog, kulturnog ili ekonomskog pripadanja takvoj zajednici, već i formalno članstvo u Evropskoj zajednici, a spremni smo da stanemo već rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama Evrope. Razlozi za takvu težnju nalaze se u dostizanju razvijenijeg, pravednijeg, sigurnijeg društva, izgradnja moderne i savremene države koja će svojim građanima ponuditi iste, pa i bolje uslove za život.

Na taj način ostvarujemo još jedan cilj, a to je da zadržimo mlade ljude u Srbiji, da ostanu sa svojim porodicama i prijateljima da žive i rade u Srbiji i da svi zajedno budemo na istom zadatku, a to je svakako na kraju bolji životni standard iz dana u dan.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnog i samostalnog sudstva pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo i podignemo na viši nivo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Iz predloga zakona koji nam stižu od Vlade kao ovlašćenog predlagača i o kojima raspravljamo u plenumu vidimo da konstantno radimo na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa pravilima EU.

Na putu pristupanja Srbije EU zaključeno je više međunarodnih ugovora, od kojih su za nas možda od najvećeg značaja svakako Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir Evropske unije za Republiku Srbiju.

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbija je dobila status države pridružene EU. Tada je potvrđeno da je velika važnost usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da ćemo se, pre svega, usredsrediti na osnovne elemente pravnih tekovina o pravosuđu. Kao prioritetne oblasti postavljene su vladavina prava i jačanje institucija, jačanje nezavisnosti sudstva i popravljanje njegove efikasnosti.

Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju je dokument koji definiše načela i proceduru pregovaračkog procesa, sa težištem na uslovima na koje smo pristali, a pod kojima ćemo usvajati i implementirati pravne tekovine EU.

Jak pravosudni sistem u smislu efikasnosti i nezavisnosti sudstva je glavni preduslov za delotvornu primenu pravnih tekovina EU.

Srbija je izradila Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine upravo sa ciljem osnaživanja našeg pravosudnog sistema i kao pet osnovnih načela u Strategiji navode se nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa. Svakako je Strategija radila na povezivanju reforme pravosuđa sa procesom evrointegracija, a pre svega u smislu osposobljavanja pravosudnog sistema za izmene normativnog okvira i primenu preporuka u domenu reforme pravosuđa. Strategija sadrži i smernice na koji način bi trebalo menjati Ustav, bez obzira na to što Strategija nije dokument koji je obavezujući.

Najpre je uočena potreba izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, izbornih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i preciziranje šta tačno znači i podrazumeva Pravosudna akademija. Nova Strategija za period od 2020. do 2025. godine potvrđuje neophodnost promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine koji je revidiran 2020. godine predviđa konkretne poteze u skladu sa preporukama Evropske komisije iz Izveštaja o skriningu za pregovaračko Poglavlje 23. Dakle, trebalo bi najpre analizirati postojeće odredbe Ustava i predložiti izmene, shodno evropskim standardima i predlozima Venecijanske komisije.

Svesni smo činjenice da ovaj proces zahteva suštinske i temeljite promene u pravosudnom sistemu, kao i u oblastima borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava, i to kako u normativnom planu, tako i u pogledu implementacije.

U tom smislu, prilikom kreiranja reformskih koraka u okviru Poglavlja 23 rukovodili smo se prvenstveno pravnim tekovinama EU.

Prilikom procene postojećeg stanja moramo da budemo objektivni, ali u postavljanju ciljeva ambiciozni, ako uzmemo u obzir evropske standarde koje bi trebalo da dostignemo i obim promena koje ćemo uraditi. Naravno, to podrazumeva i suočavanje sa administrativnim kapacitetima sa kojima raspolažemo, ali i određeni finansijski momenat.

Treba reći da postoji pomak u oblasti reforme pravosuđa koji je olakšao izradu Akcionog plana, a tiče se, pre svega, strateških dokumenata u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, sprečavanja diskriminacije, popravljanja stanja u ostvarivanju prava nacionalnih manjina itd.

Vlada Srbije radi svakodnevno na jačanju demokratskog društva u kome svi građani imaju jednaka prava i mogućnosti za učešće u svim segmentima političkog, ekonomskog, kulturnog i društvenog života uopšte. U tom smislu, borimo se protiv diskriminacija i predrasuda i trudimo se i da kao pojedinci, ali i institucionalno jačamo zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Iz svega što sam navela, vidi se spremnost i doslednost u izvršavanju obaveza koje smo preuzeli u ovom procesu koji će za Srbiju značiti punopravno članstvo u EU, ali i mnogo bolji pravosudni sistem koji će za državu i građane značiti, pre svega, veću efikasnost u radu sudova.

Jačanje nezavisnosti i samostalnosti, nepristrasnosti u radu i profesionalnosti je od podjednakog značaja, kao i popravljanje efikasnosti, ali se čini da je nedovoljna efikasnost najveći problem zbog koga građani gube poverenje u pravosuđe. Pre svega, misli se na suđenje u razumnom roku, odnosno na tendenciju da se smanji trajanje sudskog postupka i da pravda bude zadovoljena u razumnim rokovima i pravna sigurnost podignuta na viši nivo.

Borba protiv korupcije i svih oblika kriminala svakako je jedan od prioriteta rada Vlade. Sećamo se da je Aleksandar Vučić prvi na nedvosmislen način otvoreno krenuo u borbu protiv kriminala i mafije i pozvao nadležne državne organe da rade svoj posao u skladu sa zakonom kako bi kriminalce priveli pravdi.

Organizovane kriminalne grupe žele da prodru u ekonomiju, politiku, sport, medije, pravosuđe, žele da novac kojim raspolažu ulože na pogrešan način, naravno, kako bi sebi napravili još više novca, kako bi pribavili protivpravnu imovinsku korist vršeći krivična dela i na taj način, na kraju, ugrožavajući i život građana i budžet Republike. Aleksandar Vučić je ustao protiv mafije i zbog toga je doživeo kriminalizaciju i sebe i svoje porodice.

Niko nije mogao da očekuje da će to tako daleko da ode, da se čak preko medija i kroz određene političke partije, koje pripadaju opoziciji, plasiraju laži i dezinformacije o predsedniku Republike i njegovoj porodici. Onda su prešli na pretnje koje su upućivali i direktno deci sa najgnusnijim uvredama na društvenim mrežama i u medijima, kako bi uticali na javnost i kako bi pokušali da oslabe poziciju Aleksandra Vučića, a u čemu nisu uspeli, a neće ni uspeti.

Kreiranje afera je trebalo da poljulja poverenje građana u nosioce najviših državnih funkcija i samu državu, kako bi kriminalci mogli bez problema da se bave kriminalnim radnjama. Međutim, država je reagovala, pravovremeno otkrila krivična dela, počinioce, klanove i mafijaške grupe i svaki put im zadala udarce koji pokazuju da kriminal nije, niti će ikada biti jači od države.

Jedan od ključnih uslova za poštovanje vladavine prava je funkcionalno pravosuđe koje sledi osnovne principe i vrednosti, kao što su pravna sigurnost, ravnopravnost sa ostalim granama vlasti na koji način će se pomoći i ekonomskom napretku naše zemlje, zaštićenost od uticaja drugih organa vlasti ili privatnih interesa, kao i stručnost sudija i tužilaca koji će odluke donositi u skladu sa zakonom.

Predstavnici pravosuđa su sa predsednikom države, sa Vladom Srbije i sa svima nama na zajedničkom zadatku, a to je borba protiv kriminala i korupcije, kako bi smo sačuvali naše društvo od propadanja.

I dok se mi trudimo da sledimo Aleksandra Vučića i u borbi protiv kriminala i mafije, istovremeno moramo da budemo svedoci najstrašnije kampanje koja se vodi protiv njega na najprljaviji način preko dece. Crtati metu na čelu deci, ne samo predsednika Republike, nego bilo čijoj deci je strašno, a crtati metu na čelu sina predsednika Republike je svojevrstan čin pokušaja državnog udara i pokušaja slabljenja te funkcije i cele naše države.

Nazovi političari, koji to rade preko medija i portala koje finansiraju tajkuni, pokazuju slabost i nemoć, ali pokazuju i bezobrazluk i daju jasan znak da nadležni organi treba intenzivnije da rade svoj posao i da zaštite svu decu u Srbiji od takvih napada.

Po ko zna koji put je juče pređena granica pristojnosti u političkoj borbi koja se nažalost vodi preko Danila Vučića. To je nedopustivo i za svaku osudu. Nažalost, Dragan Đilas i njegovi saradnici u politici linča porodice Vučić još uvek kao da ne shvataju da je njihovo vreme prošlo i da im građani više nikada neće pružiti priliku da vrše vlast, već će prednost dati politici mira, stabilnosti i napretka koju zastupa Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Uvažene ministarke sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima koji su se danas našli u plenumu pred narodnim poslanicima. Pomenula bih samo predloge koji su došli od Vlade Srbije, odnosno resorno zaduženog Ministarstva pravde. Naravno, ocenili smo da su svi predlozi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Želim da kažem da se ovi predlozi odnose, pre svega, na potvrđivanje Ugovora o izručenju, uzajamnoj pravnoj pomoći i transferu osuđenih lica i saradnji u oblasti izvršenja krivičnih sankcija.

Usvajanje ovih predloga doprineće, naravno, pre svega, boljoj saradnji naše i navedenih država, odnosno država koje su navedene u predlozima, ali i efikasnijem postupanju naših organa shodno zakonima koji važe u međunarodnom pravu.

Želim da kažem i to da je Srbija već napravila ozbiljne pomake u oblasti krivičnog zakonodavstva i ovi ugovori će samo doprineti daljem jačanju pravnog okvira. Često pominjem suštinske i temeljite promene koje smo uneli, ali i da želimo da nastavimo u tom maniru, kako bi zbog građana, njihovog prava na pravdu, ali i njihove bezbednosti, pomerili granice u kojima se kreće naše zakonodavstvo.

Akcenat je svakako na reformi pravosuđa sa ciljem uspostavljanja veće efikasnosti koja će popraviti rad pravosudnih organa i stvoriti viši stepen poverenja građana u sudstvo. Iz tih razloga pozivam koleginice i kolege da podržimo ove predloge u danu za glasanje.

Na kraju želim još nešto da kažem, jer sam u medijima čula netačne informacije i razna spinovanja koja se odnose na postupak promene Ustava, i to neka služi na čast onima koji izmišljaju i plasiraju laži kako nisu pozvani ili neće biti pozvani na javna slušanja povodom ustavnih promena.

Takođe, predstavnike medija pozivam da se informišu sa sajta Narodne skupštine, jer ćete tamo svi moći da pronađete odluke koje je doneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a koja se odnose na drugo javno slušanje koje je zakazano za 19. maj u 12.00 sati u Maloj sali Narodne skupštine i na treće javno slušanje koje je zakazano za 24. maj u 12.00 sati u Maloj sali, a gde će biti pozvani predstavnici, kako struke, kako stručne javnosti, predstavnici pravnih fakulteta, sudija Pravosudne akademije, tako i predstavnici civilnog sektora.

Prema tome, to što neko želi da u okviru pravosudnog sistema vrši neku nezavisnu ili samostalnu funkciju, a da istovremeno bude i političar, ne daje mu nikako pravo da kritikuje postupak za promenu Ustava, a ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ću, verujte, u svakom trenutku odbraniti i integritet članova i zamenika članova tog odbora koji zaista neumorno rade na tome i integritet Narodne skupštine kojoj pripadam.

Mi poslanici, pre svega, poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu i naše koalicije smo došli u Narodnu skupštinu da radimo i da damo sve od sebe kako bi građanima Srbije bilo dobro i ovaj postupak za promenu Ustava koji sprovodimo će imati samo benefite za građane Srbije. Mi nismo oni koji će na Narodnu skupštinu ići ni kamenom, ni motkom. Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svi predlozi koji su danas pred nama razmatrani su na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo gde smo ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Iz brojnih predloga koji dolaze pred poslanike od strane Vlade, odnosno od strane resornih ministarstava možemo da vidimo da se zaista ubrzano radi na rešavanju mnogih pitanja u svim oblastima u našoj zemlji i da naša država nastavlja, sa jedne strane da se jako dobro bori sa korona virusom koji nas je zadesio, ali, sa druge strane i da nastavlja sa nezaustavljivim razvojem i izgradnjom infrastrukture jačanjem ekonomije i privrede.

Podsetiću vas. Pre nekoliko dana počela je isplata privih 30 evra za oko 150.000 korisnika novčane socijalne pomoći i za oko 10.000 lica lišenih slobode. Danas je u ovom trenutku taj broj svakako veći. Takođe, penzioneri su dobili prve uplate.

Upravo na ovaj način građani mogu da vide da je naša država jaka, da je naša država finansijski stabilna, da imamo jedan finansijski stabilan sistem i da imamo kapacitete da brinemo, kako o građanima, tako i o privredi.

U drugoj polovini maja uplatu od 100 evra moći će da očekuju Srbi na KiM, uključujući i decu, a nezaposleni na KiM dobiće i po 200 evra.

Kako danas na dnevnom redu imamo i predlog koji se tiče železničkog saobraćaja, želim da kao neko ko dolazi iz Niša ukažem na veliki značaj najavljene brze pruge Beograd – Niš, o čemu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio krajem prošlog meseca, kada je upravo u Briselu dogovorio podršku EU, kako za deonicu Beograd – Niš, tako i za deonicu od Niša do Severne Makedonije.

Dakle, radi se na novim infrastrukturnim projektima, radi se na stvaranju boljeg ekonomskog i političkog položaja Srbije. Gradovi, opštine u Srbiji se povezuju. Srbija se povezuje i u regionu. Dakle, imamo i povezivanje regionalnog karaktera, što je takođe za Srbiju jako važno.

Ono što sam na kraju želela da kažem jeste da samo podsetim na činjenicu kada je ministarka danas govorila o merama aktivnog zapošljavanja, da samo podsetim na činjenicu da je 2012. godine, stopa nezaposlenosti bila 26%, a sada je oko 7,3% i to je činjenica koja govori sve o tome koliko smo mi radili i koliko smo se trudili da našim građanima obezbedimo i nova radna mesta, ali naravno i bolji životni standard.

Shodno svemu što sam navela iskoristiću priliku da pozovem koleginice i kolege da u danu za glasanje podržimo važe predloge.

Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, s obzirom na to da je to ministarstvo nadležno za vođenje Registra političkih stranaka, ali je nadležno i za nadzor nad sprovođenjem Zakona o političkim strankama.

Pitanje je da li su prekršeni članovi 8, 19, 22, 23, 24. i 25. Zakona o političkim strankama, koji se odnose na osnivanje političke stranke i na Registar političkih stranaka? Zašto ovo pitam? Zato što je 19. aprila u Beogradu formirana, navodno, neka nova stranka na čijem čelu će biti Dragan Đilas sa grupom već potrošenih političara koji su ljudima poznati i po tome što su vrlo često preletali iz stranke u stranku. Neki mediji su objavili da je u pitanju formiranje nove stranke, ali istina je da je zapravo Đilas preuzeo već postojeću Zelenu ekološku partiju – Zeleni, čiji je predsednik bio izvesni Dejan Bulatović, koji će sada biti potpredsednik Dragana Đilasa u toj navodno novoformiranoj stranci.

Međutim, zabrinjava podatak, a to vidimo po pisanju štampe, a videli smo i da Dragan Đilas to do danas nije demantovao, da se zapravo radi i o kupovini stranke. Podsetila bih javnost da se slična situacija desila i sa Vukom Jeremićem, kada je preuzeo već postojeću političku stranku ovog njegovog potrčka iz Trstenika Miroslava Aleksića. I tada, dakle kao i sada postojala je sumnja da se radi o čistoj trgovini, jer zašto bi se oni trudili? Zašto bi prikupljali potpise, zašto bi overavali potpise, zašto bi stvarali stranačku infrastrukturu kada mogu lepo da dođu, da kupe stranku, para imaju. Znamo, svi smo svesni Đilasovih stotina miliona, svi smo svesni Jeremićevih miliona čije poreklo, zapravo do danas nije ni opravdao. Jedino što se ovde ne zna i što se postavlja pitanje je, za koju cifru je ova stranka kupljena?

Takođe poražava podatak da je Dragan Đilas odlučio da stranku nazove Stranka slobode i pravde. Zamislite tu količinu licemerja. Čovek dođe, kupi stranku, nazove je Strankom slobode i pravde, a sebe istakne u prvi plan kao velikog borca za slobodu i pravdu. On koji je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, ostavio milijardu evra duga, on koji je bio akter toliko desetina afera o kojima ja sada neću govoriti, ali građani Beograda se toga vrlo dobro sećaju. On čije je ime sinonim za nekoga ko se enormno obogatio koristeći svoje funkcije, on sada sebe želi da predstavi kao velikog borca za slobodu. On koji je svoju poslovnu imperiju izgradio, praktično na neslobodi medija, on sada želi da sebe predstavi velikim zagovornikom slobode.

Ali, da vidimo ko još čini tu stranku? Imamo prvo Borka Stefanovića, onog lažnog levičara i nekadašnjeg Tadićevog miljenika, koji je ljudima poznat, po čemu? Po tome što je pregovarao sa Prištinom. A, koji su bili rezultati tih pregovora? Rezultat je bilo ukidanje srpskih tablica, rezultat je bila predaja katastarskih knjiga Prištini, a da pri tom nisu rešena imovinska pitanja više desetina hiljada Srba, da ne pominjem da je bio pregovarač vlade koja je nas dovela u poziciju da se dijalog odvija bez posredovanja UN.

Onda imamo Mariniku Tepić koju kada bismo je sada pitali, verovatno ne bi ni znala da nam kaže u koliko je sve stranaka bila. Ali, imamo i novu zvezdu, Marka Bastaća, koji je široj javnosti poznat po divljanjima u centru Beograda, po čupanju saobraćajnih znakova i po sličnim vandalizmima. Na kraju Branislav Jovanović, koga Nišlije znaju kao Baneta „Bananu“, koji je promenio osam ili čak više političkih partija, koji je nizao aferu za aferom, koji je hapšen za krivična dela koja mu se stavljaju na teret za vreme dok je bio direktor Direkcije za izgradnju grada.

Dakle, to su dame i gospodo narodni poslanici ljudi koji žele da predstave sebe kao novu političku snagu. Istina je da je u pitanju samo pokušaj da isti ti ljudi ponovo dođu na vlast i da se isti ti ljudi bogate na muci naših građana. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je MUP, a povodom veoma uznemirujućih medijskih navoda o pripremi eventualnih krvavih sukoba planiranih za 13. april, za kada je zakazan protest opozicije.

Naime, dnevni list „Informer“ od 26. marta ove godine pisao je o tome kako je Boško Obradović na sastanku svog rukovodstva u svom pokretu najbližim saradnicima ni manje ni više nego naložio da se pripreme za „Majdan“. Ko se ne seća, „Majdan“ je krvavi sukob koji je u 2014. godini u Ukrajini izazvao građanski rat.

Citiraću vam jedan deo. „Boško nam je rekao da budemo spremni na sve. Rekao je da nam treba maksimalna radikalizacija, da moramo da dovedemo situaciju do totalnog usijanja. Tri puta je pomenuo Ukrajinu i ukrajinski scenario kao primer na koji se treba ugledati. Dvojica funkcionera su pokušala da mu se suprotstave, ali ih je Boško Obradović ućutkao“. To je sve rekao izvor „Informera“, koji je inače član najužeg rukovodstva Dveri.

Danas ponovo imamo naslovnu stranu „Informera“ na kojoj možemo da vidimo – spremaju „Majdan“ u Srbiji i još se kaže – hoće čak i da opkoljavaju zgrade u kojima žive političari i novinari. Javnost je, logično, uznemirena. Javnost je posebno uznemirena jer znamo da se radi o Bošku Obradoviću, koji je, nažalost, simbol za nasilje u Srbiji.

Svi smo svedoci njegovog nasilnog ponašanja. Svi smo svedoci njegovih nasilnih metoda. Pre samo nekoliko dana on je bio jedan od vinovnika upada u zgradu RTS, da bi odmah sutradan ispred zgrade predsedništva na protestu tzv. opozicije prvi bio koji je pozvao na sukobe sa policijom.

Smatram da nadležni organi moraju da reaguju i da moraju da se posebno pozabave ovakvim navodima, pogotovo ako znamo da je opozicija i sama svesna da na regularan način na izborima neće moći da dođe na vlast.

Oni žele da ih na vlast dovede ulica. Zbog toga je javnost uznemirena, zbog toga što očekujemo da ulica nekog dovede na vlast i zbog toga što su oni očigledno spremni i na izazivanje haosa i nereda, samo da bi se dokopali vlasti.

Posebno zabrinjava podatak da je Đilas otputovao u Vašington, kako iz pisanja štampe možemo da vidimo, gde je tražio da dobije podršku za upravo ovakve njihove planove. Pri tom, nismo čuli da je tako nešto demantovao. Očigledno je da imamo posla sa ljudima koji su spremni za sve, pa i da rizikuju nerede, haos i krvoproliće zarad ostvarivanja svojih ciljeva.

Oni su spremni čak da napadnu i Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Irineja zato što im se nije svidela neka njegova izjava. Oni su čak toliko daleko otišli da su uvredili žrtve bombardovanja Srbije, samo zato što je Aleksandar Vučić bio na ceremoniji obeležavanja NATO agresije na Srbiju.

Daću vam primer, Sanda Rašković Ivić, Jeremićeva poslanica, je u petak 22. marta na protestu u Nišu doslovce rekla kako u Niš dolazi putujući cirkus, misleći upravo na tu manifestaciju obeležavanja stradanja našeg naroda u NATO bombardovanju. Dakle to je za nju putujući cirkus.

Na ovaj način ona je direktno uvredila sve žrtve bombardovanja. Na ovaj način ona se direktno narugala svim ljudima koji su izgubili svoje najbliže u bombardovanju i NATO agresiji, bez ikakve sramote ona je rekla putujući cirkus za kompletan državni vrh Srbije i Republike Srpske, za verske poglavare, za diplomatski kor, za pripadnike vojske i policije i za sve ljude koji su tada došli da odaju počast poginulima.

To je ista ona, da se podsetimo malo, Sanda Rašković Ivić, koja je za „Oluju“ rekla da je legitimna akcija, a za Srebrenicu da je genocidni zločin. Da li je to patriotizam koji nudi Sanda Rašković Ivić? Da li su to kvaliteti koji se nude na protestima opozicije? Za svaku osudu je ovako sramna izjava Sande Rašković Ivić upravo u Nišu koji je toliko stradao, koji je pretrpeo stravične gubitke tokom i nakon bombardovanja.

Podsetila bih javnost da je Niš bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno 60 ljudi, lakše je povređeno više od 200 ljudi. Samo u Šumatovačkoj ulici u jednom danu, ne ni u jednom danu, u jednom trenutku, život je izgubilo 15 osoba. Na Niš su ispaljena 324 projektila, od čega je najviše bilo kasetnih bombi, čak 161.

Za razliku od Sande Rašković Ivić i organizatora protesta u Nišu, mi nikada nećemo zaboraviti užase koje smo doživeli u bombardovanju Šumatovačke ulice, Duvaništa, Kliničkog centra. Upravo ti organizatori protesta na kojima će se sutra u Nišu pojaviti i Dragan Đilas, su oni koji su najodgovorniji za uništavanje našeg grada.

Nišlije pamte, nikada takva opozicija neće moći da pobedi SNS, jer Nišlije pamte ko je, kako i na koji način vršio vlast. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Niš, 10.07.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Gradske izborne komisije Skupština grada Niša Grad Jednokratno 300000.00 RSD 04.03.2016 - 11.07.2016.
Zamenik sekretara Skupštine Grada Skupština grada Niša Grad Mesečno 65000.00 RSD 12.07.2012 - 04.03.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -