Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Jelena Žarić Kovačević

Jelena Žarić Kovačević

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala vam predsedavajući.

Uvažena gospođo Kisić Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo mogu da kažem da smo ovaj predlog Vlade raspravljali na sednici Odbora i utvrdili da jeste u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, tako da ćemo danas moći da čujemo narodne poslanike koji će o ovoj temi moći da govore u plenumu.

Kao što smo čuli i na samom početku današnje sednice, razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji su se našli u toj situaciji zbog toga što su prihvatili od strane Vlade ponudu za rešavanje viška zaposlenih ili u procesu racionalizacije ili u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. Oni nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju.

Takođe, 2014. godine podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju i uvedena je prevremena starosna penzija. Međutim, uvođenje prevremene starosne penzije se negativno odrazilo na korisnike socijalnog programa koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu i za novčanu naknadu u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih, kao što sam rekla, ili u postupku racionalizacije, restrukturiranja ili pripreme za privatizaciju.

U cilju rešavanja nastalog problema Vlada Srbije jeste novembra 2020. godine donela zaključak, odnosno tačnije, dala saglasnost da se licima koja su utvrđena kao višak zaposlenih, a kojima je nedostajalo do pet godina i koja su do ostvarivanja prava na penziju ostvarila pravo na posebnu novčanu naknadu, isplaćuje razlika između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju koji je bio važeći u momentu ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije.

Takođe, utvrđeno je da se ova razlika isplaćuje i licima koja su bila proglašena kao višak zaposlenih u skladu sa navedenom odlukom, a kojima je u momentu prestanka radnog odnosa nedostajalo do dve godine. Dakle, zaključkom Vlade je na jedan privremeni način rešen problem koji je nastao. Sada ovim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ovaj problem će se trajno rešiti. S tim u vezi ja bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj predlog podnet od strane Vlade Srbije u danu za glasanje. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Predsednice Vlade, uvažene ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti koji ćete danas sa balkona pratiti današnje zasedanje koje je jako važno za sve nas i za građane Srbije, na sednici održanoj 6.maja 2021. godine, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je raspravljao o Predlogu Vlade za promenu Ustava koji je upućen Narodnoj skupštini decembra prošle godine i ocenili smo da jeste podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku.

Sada smo negde, možda mogu da kažem, na polovini, odnosno u jednom delu postupka koji zahteva raspravu u plenumu i koji zahteva da se uključe apsolutno svi narodni poslanici i da kažu svoje mišljenje.

Do sada smo organizovali seriju, da tako kažem, javnih slušanja, što u Narodnoj skupštini, što van sedišta Narodne skupštine, isključivo iz razloga jer smo se trudili da sprovedemo jedan apsolutno transparentan i inkluzivan postupak u kome će učešće uzeti apsolutno svi koji su zainteresovani, ne samo koji su pozvani bili na ta javna slušanja, već i oni koji su izrazili želju da na javna slušanja dođu i da na javnim slušanjima iznesu svoje mišljenje, stavove i svoje predloge.

Danas će narodni poslanici dobiti priliku da posle tih održanih javnih slušanja iznesu svoja mišljenja, posle jednog perioda u kome je javnost rekla svoje, na neki način i da sumiraju negde te stavove kako bi mogli da iznesu svoja mišljenja u plenumu.

Vladavina prava je jedan od prioriteta rada Vlade i učešće narodnih poslanika danas je od velikog značaja, baš kao što je i praćenje sednice od uvaženih gostiju od velikog značaja, zato što smo negde na konsultacijama odlučili da radimo svi zajedno. Pre svega, da radimo svi zajedno na ustavnim promenama zbog građana Srbije koji to zaslužuju, koji će i dati konačnu reč na referendumu koji nas najverovatnije očekuje u nekom narednom periodu, ali i da radimo zbog položaja cele naše zemlje, jer smo u toliko oblasti već postigli određene uspehe da iste takve možda i veće uspehe želimo da postignemo u oblasti vladavine prava koje će kod nas svakako činiti i čini temelj našeg društva.

Ja ću kasnije detaljnije govoriti o čitavom postupku koji je iza nas i možda najaviti neke stvari koje nas očekuju posle ove današnje sednice. Za sada želim samo da pozovem narodne poslanike da podržimo ovaj predlog Vlade, jer smatram da ćemo na taj način podržati i intencije Vlade da zaista u oblasti pravosuđa budu sprovedene reforme onakve kakve se od nas očekuju da bi bilo dobro za naše građane, ali da bi bilo dobro i za Srbiju da bude punopravan član EU.

Hvala.
Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo Brnabić, uvažene ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, Vlada Republike Srbije je decembra 2020. godine podnela Predlog za promenu Ustava. Na sednici održanoj 6. maja Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrio je Predlog i utvrdio da isti jeste podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku. To je formalno bio trenutak od kada počinje da teče rok koji je predviđen da bi se predlog našao u plenumu pred narodnim poslanicima, tačnije Narodna skupština je imala rok koji nije kraći od 30 dana da bismo zakazali sednicu i da bismo danas ovde u plenumu čuli stavove i svih narodnih poslanika o ustavnim promenama, pored toga što su naravno svi narodni poslanici mogli da prisustvuju i javnim slušanjima.

Naše aktivnosti međutim nisu počele 6. maja, naše aktivnosti su počele mnogo ranije, još početkom marta meseca, najpre nizom konsultacija sa kojih je važan zaključak bio da svi radimo zajedno. Dakle, Vlada Republike Srbije kao ovlašćeni predlagač, Narodna skupština koja je tu da zakaže sednicu, da odredi referendum, da donese određene odluke, odnosno da raspiše referendum, i naravno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji s obzirom na ustavne odredbe i na odredbe koje stoje u Poslovniku o radu Narodne skupštine će na kraju i izraditi Nacrt akta o promeni Ustava.

Posle niza konsultacija Predlog za promenu Ustava našao se na dnevnom redu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo 16. aprila najpre, kada je premijerka sa svim ovde prisutnim ministarkama predstavila predlog. Takođe, svoj doprinos je uzeo i predsednik skupštine, kao i na svim javnim slušanjima. Tada smo, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, doneli odluku da započnemo sa određenim aktivnostima u postupku za promenu Ustava koje se odnose pre svega na organizovanje različitih oblika rasprava, kako bi se relevantnim, ali i svim zainteresovanim činiocima pružila prilika da iznesu svoja mišljenja i svoje predloge.

Podsetiću vas, a imam razlog zašto to činim, da smo posle Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imali i konferenciju za novinare kako bismo upoznali javnost sa aktivnostima u postupku promene Ustava, jer naravno znamo i svesni smo toga da se promena Ustava ne tiče samo Vlade Republike Srbije, ne tiče samo narodnih poslanika, već se tiče građana Srbije koji će se na kraju izjašnjavati o referendumu i naša je obaveza da građane Srbije sa tim, odnosno sa našim aktivnostima upoznamo.

Novinari su, naravno, imali pravo da nam postavljaju pitanja. Na svako njihovo postavljeno pitanje su dobili određeni odgovor. Ovo želim da istaknem zato što uvek govorimo u ovom postupku o visokom stepenu transparentnosti i uključivanja javnosti od samog početka ovog postupka, a ja sam apsolutno sigurna da će tako biti i do kraja ovog postupka.

Podržavanjem javnih slušanja, a do sada ih je bilo ukupno sedam, pokrenuli smo najširu moguću javnu raspravu čiji rezultat treba, naravno, da bude pribavljanje određenih korisnih sugestija i mišljenja svih zainteresovanih strana.

Takođe, cilj tih aktivnosti jeste i ostvarivanje saglasnosti oko ustavnih promena među relevantnim činiocima kako bismo znali da će te ustavne promene biti pravične, efikasne i pre svega dugoročne.

Da bismo znali da li smo na dobrom putu, bila su nam potrebna javna slušanja. Da bismo sumirali ta javna slušanja, potrebno je određeno vreme i zaista, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sve svoje vreme posvećuju, pre svega javnim slušanjima ali i ovoj temi uopšte zato što je na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo velika odgovornost.

Pomenula sam sedam javnih slušanja, od kojih su tri održana van sedišta Narodne skupštine, dakle redosledom u Nišu, Novom Sadu i u Kragujevcu, kao u sedištima apelacija.

Zbog mera koje su na snazi zbog kovida-19 javna slušanja su koncipirana tako da ih bude više, ali i na taj način da na javnim slušanjima uzmu učešće apsolutno svi zainteresovani činioci za postupak promene Ustava.

Sada mislim već da su se stekli određeni uslovi da bismo možda mogli da sa svim činiocima koji su do sada učestvovali na javnim slušanjima zakažemo i jedno javno slušanje za koje će nam biti potrebna velika sala, tako da nadam se u dogovoru sa predsednikom Skupštine i sa predsednicom Vlade da ćemo moći da organizujemo jedno veliko javno slušanje, gde će biti svi pozvani ovde u velikoj sali.

Dakle, pored ministra pravde, predsednika Skupštine želim da kažem ko je sve bio pozivan na javna slušanja, zato što želim da otklonim svaku sumnji da možda neko nije bio pozvan na javno slušanje, predsednik i sudije Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda, Republički javni tužilac, zamenici, svi apelacioni sudovi, predsednici i sudije, Privredni apelacioni, Prekršajni apelacioni, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Državni pravobranilac, Pravosudna akademija, takođe, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja, Agencija za sprečavanje korupcije, predstavnici advokatskih komora, predstavnici strukovnih udruženja, Udruženje sudija i tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, Forum sudija Srbije, Udruženje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije, Udruženje tužilaca Srbije, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Alumni klub Pravosudne akademije, profesori Pravnih fakulteta iz Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca, predstavnici međunarodnih organizacija, delegacije EU u Srbiji OEBS-a i Savet Evrope, ambasadori iz zemalja članica EU, SAD i Kanade, predstavnici civilnog društva, YOUCOM, CEPRIS, Nacionalni konvent o EU, „Istina - Tamarini zakoni“, itd.

Zašto ovo ponavljam? Ponavljam zato što na ovaj način započnem svako javno slušanje. Govorim sada u plenumu i govorim pred građanima Republike Srbije koji plenum verujem da prate, a pitanje je da li će svi da pratiti javna slušanja u organizaciji bilo kog odbora Narodne skupštine i želim da obavestim sve građane Srbije da je na temu ustavnih promena pozvana da učestvuje sva stručna javnost, uzimajući u obzir apsolutno sve činioce u oblasti pravosuđa, na šta se, naravno, i odnose promene u Ustavu koje u predlogu i dolaze od strane Vlade Republike Srbije.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo će razmatrati svaki predlog i svaku sugestiju kako bismo došli do najboljeg rešenja i ja ću iskoristiti priliku da se zahvalim i gostima koji danas sa balkona prate sednicu na učešću koje su imali na našim javnim slušanjima.

Republika Srbija se opredelila da krene putem evrointegracija. Mi želimo da budemo punopravni član EU i želimo da ispunimo obaveze koje smo preuzeli. U tom smislu za nas su od posebnog značaja dva dokumenta - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir EU za Srbiju.

Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za Pregovaračko poglavlje 23, pravosuđe i osnovna prava.

Promena Ustava u oblasti pravosuđa je uslov za dalju reformu u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike EU, ali, naravno, i jedan od prioriteta politike Republike Srbije.

Zadatak Republike Srbije je najpre bio da analizira odredbe Ustava koje se odnose na pravosuđe sa stanovišta evropskih i međunarodnih standarda.

Utvrđeno je da bi trebalo promeniti odredbe u Ustavu koje se tiču pravosuđa. Cilj promena su pozitivni efekti koji se očekuju u uspostavljanju, pre svega, boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Ulazak u pravosuđe treba biti omogućen na osnovu objektivnih kriterijuma. Izbor treba da bude pravičan i transparentan. Sudije i tužioci treba da imaju veću odgovornost, isto tako i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Između ostalog, to će uticati i na stvaranje boljeg pravosuđa.

Neophodno je dalje precizirati razloge za razrešenje sudija i javnih tužilaca, kao i načine za vrednovanje njihovog rada, stručnosti, dostojnosti itd.

Ustavom zagarantovana stalnost sudske funkcije bi značila bi da nema probnog perioda od tri godine, što bi trebalo da podigne nivo njihove odgovornosti.

U predlogu koji je podnela Vlada jasno stoji da promene moraju biti sveobuhvatne i jasno stoji zbog čega treba menjati pojedine odredbe. Najpre stoji da odredbe nisu apsolutno sistematične, naročito one koje se odnose na sudsku vlast. Nalaze se u različitim delovima Ustava i trebalo utvrditi, zapravo, redosled prioriteta uređivanja. To su odredbe koje se odnose na stalnost sudijske funkcije, nezavisnost sudija i nepremestivost sudija.

Dalje, između pojedinih odredbi može se uočiti nedoslednost. Na primer, u jednoj odredbi vidimo da sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, a kada je to previđeno zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, dok na drugom mestu u Ustavu u odredbi stoje samo Ustav i zakon, što ukazuje na potrebu da se odredbe menjaju kao bi se možda na prvi pogled moglo zaključiti koje tačno izvore prava je ustavotvorac predvideo.

Kada govorimo o odredbama koje su podnormirane, to se odnosi na nepostojanje razloga za prestanak funkcije i razrešenje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Potrebno je i normirati pravila o disciplinskoj odgovornosti sudija.

Venecijanska komisija je u mišljenju na Ustav iz 2006. godine zaključila da jeste u redu rešenje prema kome odluke o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, naravno sa pravom na žalbu kod Ustavnog suda, ali je to potrebno urediti i Ustavom, a ne samo zakonom.

Dalje, zamerka važećem Ustavu je naziv najvišeg suda - Vrhovni kasacioni sud, koji je kontradiktoran. Vrhovni sud podrazumeva da najviši sud povodom pravnog leka odlučuje o meritumu spora, odnosno može da reši spor, a Kasacioni sud ne podrazumeva takvo odlučivanje, već podrazumeva samo pravo da se presuda poništi i da se vrati na ponovno suđenje i zbog ovakve situacije potrebno je odrediti naziv najvišeg suda u zemlji.

Kada govorimo o stalnosti sudijske funkcije, sa jedne strane, Ustav proklamuje stalnost, ali se takođe kaže da se lice koje se prvi put bira za sudiju bira na tri godine i smatra se da ovaj probni mandat od tri godine nije dao očekivane rezultate.

Istovremeno je taj probni mandat kritikovan i od strane stručne javnosti, akademske zajednice i Venecijanske komisije i, osim toga, probni mandat može da u nekom procentu uruši nezavisnost sudija ukoliko se posmatra kao vrsta pritiska u smislu lojalnosti ili poslušnosti. S druge strane, možda unosi nesigurnost, jer izbor na stalnu sudijsku funkciju čini neizvesnim, tako da zbog toga treba razmišljati i o ukidanju probnog mandata.

U našem ustavnom pravu stalnost sudijske funkcije predstavlja standard ustavne garancije sudske nezavisnost. Ovaj institut ima i dugu tradiciju, što možemo da vidimo još u Ustavu, recimo, Kraljevine Srbije iz 1903. godine.

Došli smo sada možda i do osnovnog argumenta za izmenu Ustava u delu pravosuđa, a to je prostor koji može da se iskoristi za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na sudsku vlast, što bi vodilo politizaciji izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Prema važećem Ustavu, Visoki savet sudstva ima 11 članova. Dakle, tu su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik nadležnog Obora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine kao članovi po funkciji i još osam izbornih članova koje bira Narodna skupština.

Dakle, ako gledamo šire, Narodna skupština bira i članove Visokog saveta sudstva i sudije na predlog Visokog saveta sudstva.

U akcionom planu za Poglavlje 23. stoji da izbor na ovakve funkcije treba da bude nezavisan od političkog uticaja, da kriterijumi bi trebalo da budu objektivni, a postupak pravičan i transparentan.

Postupak izbora trebalo bi da sprovode Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i to bi trebalo da učini pravosuđe nezavisnijim, ali i odgovornijim.

Pre stupanja na snagu sistemskih zakonskih izmena 2001. godine, izbor sudija je bio u isključivoj nadležnosti Narodne skupštine. Postupak selekcije i određivanja kriterijuma bio je u nadležnosti ministra pravde. Može se reći da su zbog toga postojale mogućnosti za primenu raznih političkih ili stranačkih kriterijuma.

Paket sudskih zakona iz 2001. godine uveo je i instituciju Visokog saveta pravosuđa kao isključivog ovlašćenog predlagača za izbor sudija, a koji je odvojen od izvršne vlasti.

Ustav iz 2006. godine jeste učinio korak dalje uvodeći Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da budu ustavne kategorije odvojene od izvršne vlasti, kako bi se značajno smanjio uticaj politike i političkih stranaka na izbor nosilaca pravosudnih funkcija i kako bi se stvorio određeni strukovni krug koji će objektivno određivati kriterijume za izbor, odnosno za razrešenje sudija.

Međutim, 2009. godine dolazi do reforme u pravosuđu, koju sprovodi Demokratska stranka, koja je tada bila na vlasti, upravo sa ciljem izigravanja svih ovih pravila i stavljanja sudstva zapravo u službu politike. Moramo uvek da imamo na umu da je Srbiju takva reforma koštala na desetine miliona evra, a posledice i danas trpi i naše pravosuđe i naši građani, koji su, na kraju krajeva, snosili troškove, a neretko su bili i žrtve političkog naručenog presuđivanja.

Na kraju, treba promeniti formulaciju, koja glasi – odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli, jer bi to moglo da znači da zakonodavna i izvršna vlast mogu da kontrolišu sudske odluke.

Dakle, poenta je da se sve tri grane vlasti prožimaju, da se međusobno proveravaju ili ograničavaju, ali nikako da se kontrolišu.

Na nama je da učinimo pravosuđe efikasnijim, stručnijim, nezavisnijim i nepristrasnim.

Kao što vidite, a važno je da građani Srbije to znaju, izmene Ustava se tiču se isključivo pravosuđa, nikako preambule i nikako Kosova i Metohije. U reformu pravosuđa ušli smo, pre svega, zbog građana, zbog naše zemlje, za koju želimo da bude na temeljima demokratije i vladavine prava, ušli smo zbog punopravnog članstva u EU, gde ćemo biti sa zemljama kojima već možemo da pariramo razvojem u svim oblastima.

Zato molim narodne poslanike da daju podršku postupku za promenu Ustava i Vladi Srbije, koja se trudi da i u ovoj oblasti postavi visoke standarde.

U svakom slučaju, danas smo svedoci jednog istorijskog trenutka koji će svakako buduće generacije pamtiti kao još jedan napor da se menjamo na bolje. Građani će reći poslednju reč na referendumu, a ja verujem da će građani i ovog puta odlučiti da idemo nezaustavljivo napred. Živela Srbija!
Hvala predsedniče Dačiću.

Uvažena predsednica Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je meni uvek smetalo jeste obmanjivanje javnosti, namerno ili iz neznanja ili nedostataka informisanosti, nije važno.

Smatram da je bez osnova plasiranje naslova kao što je - samo bogati će moći da tuže, ili parnični postupci će u Srbiji duže trajati. Svakako nije u redu, jer unose nemir među naše građane, najblaže rečeno. Ovo govorim, pre svega zbog toga što ne znam da li ste vi predsednice Vlade ili bilo koji ministar imali prilike da na poziv određenih medija ili portala objasnite i da date neke odgovore.

Zato danas želim da postavim pitanje, pre svega ministarki pravde Maji Popović. Po pravilu, naravno, to su uvek mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, neverovatno je, složićete se da postoji takva slučajnost da se apsolutno svaka tema iskoristi protiv rada Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića, jer sada možemo da vidimo kako se predsednik Republike, čak dovodi u vezu sa navodno lošim izmenama Zakona o parničnom postupku, koje se pripremaju.

Dakle, pre svega zbog građana Srbije i zainteresovane stručne javnosti, ja želim gospođo Popović, da vas pitam sledeće – kako ocenjujete zahteve dela advokature za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, iz javne rasprave, koja je počela 19. maja?

Da li su rešenja iz Nacrta zakona koji je na javnoj raspravi usklađena sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda i da li slična ili ista rešenja postoje u uporednom pravu, odnosno u uporednoj praksi?

Koji je strateški okvir bio od značaja za izradu nacrta zakona i da li donošenje ovog zakona, predstavlja uslov za napredak u procesu evropskih integracija?

Danas imam pitanje za još jednu ministarku, i to gospođu Mariju Obradović, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, kada sam malopre pomenula određene medije koje kontroliše Dragan Đilas i određene portale, kada smo kod neistinitih i zlonamernih navoda tih medija, ali i Đilasovih jurišnika, želim da vas pitam – kako komentarišete medijske objave da je na nekom vašem imanju U „Gakovu“ pronađena farma marihuane?

Hvala.
Hvala vam na odgovorima.

Mi smo ovde zato da bi upravo građani Srbije dobili istinu, zato što ja znam da vi sedite tu na tim mestima sada i pred narodnim poslanicima i pred građanima Srbije apsolutno svesni odgovornosti koju nose vaša mesta i apsolutno rešeni da građane Srbije upoznate sa istinom.

Nastavila bih o Zakonu o parničnom postupku, ako gospođo Popović nemate ništa protiv.

Ja sam i sama u plenumu više puta govorila o rezultatima koje smo postigli u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Ti rezultati su naravno prvenstveno učinjeni da bi građani imali jednak i siguran pristup pravdi i da bi primena zakona bila bezrezervna, efikasna i odgovarajuća, pre svega u smislu stručnosti, pa smo u tom smislu raspravljali ovde i o kandidatima za sudije i za tužioce.

Međutim, reakcija pojedinih koji su direktno ili indirektno zainteresovani, dakle zainteresovanih činilaca za sam Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, završile su na portalima kao vraćanje našeg pravosuđa u srednji vek, kao nešto što ozbiljno može da dovede u pitanje efikasnost našeg pravosudnog sistema i kvalitet rada sudija i sve to može da baci sumnju, zapravo, na sve rezultate koje smo mi postigli u oblasti pravosuđa.

Zbog toga želim da vas pitam, pošto je u medijima provejavala ta, da kažem, rečenica da se neki predlozi ili primedbe neće uzeti u obzir, još jednom da li će predlozi i primedbe ili sugestije i sve ono što stigne do Ministarstva pravde, odnosno do radne grupe, a da je vezano za nacrt zakona o kome govorimo, dakle, svih zainteresovanih lica, a samim tim naglašavam i advokata, biti razmatrani od strane Ministarstva pravde i radne grupe koja je izradila nacrt ovog zakona?

Hvala.
Zahvaljujem, gospođo Popović i zahvaljujem, gospođo Obradović, što ste dali odgovore na moja pitanja i što ste građane Srbije upoznali sa nekim činjenicama.
Ja, takođe, želim da vam se zahvalim, pre svega gospođi Brnabić i čitavoj Vladi i ministrima, na podršci koju pružate sada u postupku koji sprovodimo, a to su ustavne promene koje su za nas jako važne, ali nisu važne samo za članove Vlade i za narodne poslanike, najvažnije su za građane Srbije.
Želim da vam se zahvalim što ste uvek tu da, naravno, uz predsednika Narodne skupštine, sprovodimo jedan transparentan postupak koji će, nadam se, dovesti do jednog apsolutnog konsenzusa i da ćemo mi ove ustavne promene moći da sprovedemo do kraja onako kako to, pre svega, zaslužuju građani Srbije.
Uvek ćete imati podršku u poslanicima Srpske napredne stranke koji, naravno, slede politiku Aleksandra Vučića, koji nije samo na čelu Srpske napredne stranke, već i na čelu i naše zemlje.
Mi smo pokazali i u ovom mandatu sada kako radimo, na koji način radimo, da podržavamo predloge zakona koji dolaze od Vlade Republike Srbije i iznosimo nekada i kritike, ali iznosimo pre svega razloge zbog kojih podržavamo te predloge zakona, zato što smatramo da će pozitivni efekti uticati, pre svega, na to da građani Srbije samo učvrste svoju podršku prema Aleksandru Vučiću, koju mu pružaju i prema politici koju sprovodi on, mi, a i vi zajedno sa njim, jer mi želimo, pre svega, stabilnu zemlju, želimo zemlju u kojoj će vladavina prava biti na prvom mestu ne samo zbog toga što smo preuzeli određene obaveze prilikom pristupanja EU, odnosno prilikom ostvarivanja naše želje da budemo punopravan član EU, već zbog toga što želimo da živimo u jednoj modernoj zemlji, u uređenoj zemlji, gde će apsolutno svaka oblast, pre svega, služiti građanima Srbije da im podigne životne standard i da u našoj zemlji bude bolje, ali ne samo kao u zemljama EU, već i da budemo bolji od njih.
Još jednom vam se zahvaljujem.
Hvala vam, predsedniče Dačiću,.

uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su danas pred poslanicima bili su predmet raspravljanja na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Mi smo dostavili Skupštini izveštaj da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije kako bi se o predlozima raspravljalo u plenumu.

Želim da istaknem značaj izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Kratko ću se osvrnuti na izgradnju stanova uopšte u Nišu iz koga dolazim, a koji želim da danas navedem kao dobar primer, shodno kvalitetu izgrađenih stanova i ispoštovanim rokovima.

Na Skupštini grada Niša doneta je odluka koja se odnosi na planska akta, odnosno na pravo svojine koje je za parcelu na teritoriji gradske opštine Crveni krst preneto na Republiku, a dalje će se raditi naravno na planiranju izgradnje infrastrukture, kanalizacione, putne, vodovodne i drugih mreža, što je svakako u obavezi lokalne samouprave, kako bi se omogućila izgradnja stanova koju planira i finansira Republika.

Želim da vas podsetim i na jedan program, a to je Program pružanja podrške licima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga nisu u mogućnosti da sopstvenim sredstvima reše stambenu potrebu po tržišnim uslovima, koje podrazumeva nastavak izgradnje stanova u tri nova objekta na lokaciji Majakovskog u Nišu. Projektovano je novih 106 stanova različitih struktura, od čega je za prodaju namenjeno 90, a 16 je stanova namenjeno za davanje u zakup.

U ovom trenutku radi se o najvećem projektu te vrste u Srbiji, bruto površine oko 9.000 kvadrata. U pripremi je još veći projekat za Niš na novoj lokaciji, na Ledenoj steni, koji će podrazumevati čak 150 stanova. Prodajna cena određena je prema odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada i iznosi oko 750 evra po kvadratu, jer se radi o prvim kupcima, pa se PDV vraća svima zbog kupovine prve nekretnine. To znači da je cena stanova oko 30% niža od tržišne cene stanova istog kvaliteta na ovoj lokaciji.

Što se tiče zakupa, cena zakupa je 1,62 evra uz popust od 5% za one koji redovno izmiruju obaveze, što znači da stan od 50 kvadrata u Nišu možete uzeti pod zakup za oko 70 evra, što je svakako 50% povoljnije od cene zakupa stanova ove strukture na istoj lokaciji.

Ja sam želela danas da napravim paralelu između održivog stanovanja i izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Ovaj primer sam uzela zato što je aktuelan konkurs kod Gradske stambene agencije u Nišu za novoizgrađene stanove i zato što postoje podaci da su se i pre tri godine na konkursu javljali pripadnici snaga bezbednosti koji su kupili stanove uz subvencionisane kredite od strane Vojske Srbije. Sada u ovom trenutku ima šest ili sedam porodica koje su aplicirale, gde su zahteve podneli upravo zaposleni kod Vojske ili policije, što čini oko 20% tih stambenih jedinica.

Dakle, interesovanje je veliko, kako kod građana koji nisu pripadnici snaga bezbednosti, tako i kod onih koji jesu pripadnici snaga bezbednosti, dakle i u okviru programa održivog stanovanja. Izgradnja stanova samo za pripadnike snaga bezbednosti je dobro rešenje za ostvarivanje stambenih potreba pripadnika i njihovih porodica. Samo na primeru Niša mogu da kažem da želim da dam podršku ovom predlogu, kao i drugim predlozima koji su danas pred nama u plenumu, a koji su podneti od strane Vlade Republike Srbije. Hvala.
Hvala vam predsedavajuća.

Uvaženi predsedniče Vlade AP Vojvodine, gospodine Miroviću, uvaženi ministri Vlade Srbije sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi zakona o kojima će danas raspravljati narodni poslanici razmatrani su na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj smo utvrdili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, i o tome smo dostavili Izveštaj Narodnoj skupštini.

Ja bih danas neko vreme posvetila Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, s obzirom da sam i članica Ženske parlamentarne mreže u Narodnoj skupštini, a i trenutno koordinatorka ženske odborničke mreže u Skupštini opštine Crveni krst u Nišu i već jedno određeno vreme o toj temi ovde u plenumu nisam govorila, a želela bih da izdvojim određene benefite usvajanja ovakvog predloga.

Kada pomenemo rodnu ravnopravnost, prvo što vrlo često čujemo jeste kako se opet žene bore za svoja prava i opet traže da budu svuda zastupljene. Zapravo, ono što podrazumeva princip rodne ravnopravnosti je jednakost, dakle pružanje jednakih mogućnosti ženama i muškarcima da učestvuju u političkom, ekonomskom i uopšte u svakom segmentu jednog društva dajući svoj doprinos, ali i uživajući u rezultatima.

Predlog koji je pred nama, usmeren je na svakako unapređenje rodne ravnopravnosti, na prevenciju rodne diskriminacije, tako da bi njegova primena trebalo pre svega da smanji potrebu za vođenjem određenih sudskih postupaka, što će smanjiti i opterećenost sudova, ali i stvaranje troškova koji nastaju tom prilikom. Na primer, kada se radi o postupcima u kojima je, kao glavni element se javlja utvrđivanje diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda.

Kada želimo da diskutujemo o nekom Predlogu zakona, naravno mi najpre govorimo o ciljevima koji su postavljeni prilikom izrade nacrta, odnosno predloga nekog zakona i da li će biti zaista pozitivna reakcija primene zakona onako kako se očekivalo.

Ovde se pre svega radi o unapređenju i o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, o jačanju institucionalnih mehanizama, kao i preciziranju obaveznih mera za unapređenje rodne ravnopravnosti uvođenjem kontrole i nadzora prilikom primene ovog zakona.

Ono što je svakako prioritet, jeste dostizanje višeg indeksa rodne ravnopravnosti koji na skali od 1 do 100 pokazuje stanje u ovoj oblasti, uzimajući u obzir šest tema, a to su znanje, rad, novac, zdravlje, vreme i moć, ali istovremeno i nasilje i registrovanje neravnopravnosti, kao dve posebne teme.

Shodno navedenom indeksu, može se zaključiti da je Srbija napredovala, ali se mogu izvući i zaključci na čemu još treba raditi. Treba raditi na povećanju broja žena na rukovodećim pozicijama, izbalansirati zastupljenost žena i muškaraca u organima upravljanja u svim oblastima. U svim oblastima u državi trebalo bi utvrditi jedan pravni i institucionalni okvir za praćenje i unapređenje rodne ravnopravnosti, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou i mislim da je zbog toga dobro što će biti formirano telo pri Vladi Srbije koje će imati i određenu savetodavnu funkciju.

Očekujem konstruktivnu raspravu u plenumu u načelu. O detaljima ćemo se pozabaviti u raspravi o pojedinostima. Nadam se da ćemo uspeti i za ovih nekoliko dana da iz parlamenta pošaljemo poruke koliko nam je bitna primena politike jednakih mogućnosti za sve, kao bismo naše demokratsko društvo još unapredili i svima dali šansu da učestvuju na jednak način.

Želim da završim sa podsećanjem na 18. maj koji je Dan sećanja na žene žrtve nasilja, koji je ustanovila Vlada Srbije u znak sećanja na sedam žena koje su u roku od 72 sata izgubile život u porodičnom nasilju, pre svega u Beogradu, Čačku, Velikoj Plani i Kanjiži.

Ne samo danas, svakoga dana treba govoriti o nasilju koje postoji. Na nama je pre svega da ne okrećemo glavu i da damo podršku žrtvama, ali da damo podršku i institucijama u rešavanju problema i u planiranju adekvatne borbe protiv svih ovih oblika nasilja. Hvala.
Hvala, predsedniče Dačiću, što imate razumevanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono sa čime bih počela danas i što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da je Srbija danas drugačija zemlja nego 2012. godine, naprednija nego 2014. i 2016. godine. Danas smo napredniji i razvijeniji nego što smo juče bili, jer svakoga dana možemo da vidimo rad i rezultate tog rada. Svakoga dana se pregovara sa investitorima, svakoga dana se radi na popravljanju životnog standarda građana, jačanju privrede i ekonomije, jačanju političkog položaja Srbije i njeno snaženje, pre svega kao lidera razvoja u regionu.

Za fundamentalnu promenu naše zemlje, pre svega je bila potrebna volja, ali i vizija, odlučnost, smelost i ljubav prema Srbiji koju je uvek imao i prvi pokazao Aleksandar Vučić, naročito posle 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade i preuzeo odgovornost da Srbiju vodi nezaustavljivo napred.

Tada je jasno stavio do znanja da će uvek interese građana i Srbije staviti pre svega i tako je ostalo do danas. Počeli smo da radimo i da svi uživamo u rezultatima rada, novim bolnicama, putevima, školama, boljem obrazovanju i pravosudnom sistemu, kvalitetnijim uslugama koje nam pružaju državni organi.

Sve to uspeli smo zajedno sa građanima koji su nam na izborima na različitim nivoima davali podršku i legitimitet da se borimo za bolje sutra.

Ako se samo podsetimo kako je izgledala Srbija kada je vlast preuzela Srpska napredna stranka setićemo se da smo bili na ivici bankrota sa rastućim javnim dugom, sa enormnim deficitom u budžetu, bez domaćih ili stranih investicija, bez kapitalnih projekata, sa visokom inflacijom i nestabilnim dinarom, sa stopom nezaposlenosti od oko 26%, sa oslabljenom vojskom i policijom, sa nestabilnim zdravstvenim sistemom, bez otvorenih poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, suočeni sa nestalnim i nestabilnim platama i penzijama i suočeni sa gašenjem radnim mesta.

Ono što je Aleksandar Vučić prvo uradio kada je postao predsednik Vlade 2014. godine, bilo je postavljanje ciljeva, čije je ispunjenje podrazumevalo veliki rad, odricanja i građana i članova Vlade, ogromnu odgovornost koju su članovi Vlade nosili na svojim leđima, znajući da sprovode mere koje nisu popularne, ali su bile jedine moguće i dobre za građane Srbije, da se otvaraju nova radna mesta, da stopa nezaposlenosti se smanji ispod 10%, stvore uslovi za privlačenje investicija, sprovedu reforme u svim oblastima i stvore temelji na kojima će se graditi naša zemlja.

Srbija se u nekim oblastima menjala, čak brže nego mnoge zemlje u Evropi. To se najpre odnosi na reforme u sistemu obrazovanja gde smo postali lider u uvođenju izmena u obrazovanju učenika u oblasti informacionih tehnologija.

Takođe, iskoristili smo digitalizaciju i četvrtu industrijsku revoluciju da u obrazovanju, u načinu rada javne uprave, u privredi, u ekonomiji, u planiranju infrastrukture podignemo standarde koji ranije nisu bili svojstveni Srbiji. To je, između ostalog, uticalo na rast BDP-a i popravilo naše ekonomske rezultate.

Ono što bih ja ocenila kao dobro jeste činjenica da smo imali tzv. vlade kontinuiteta, odnosno da smo iz godine u godinu završavali započeto i istovremeno započinjali nove projekte i izgradnju infrastrukture, suočavali se sa problemima i rešavali ih, pokazali na taj način koje će sve benefite moći građani da vide i da osete u bliskoj ili u daljoj budućnosti, nastavljali smo ekonomski i politički kontinuitet, vodili smo računa o stabilnosti finansija, borili se za brži ekonomski rast, jačali infrastrukturu i povezivali naše gradove i opštine međusobno, ali i Srbiju, u regionu u kome je danas prepoznatljiva kao lider.

Govorila sam ranije o šest ciljeva koji su kao prioritet stavljeni pred sve nas – briga o zdravlju građana, jačanje zdravstva i borba protiv korona virusa, briga o interesima našeg naroda na KiM, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje nezavisnosti i samostalnosti Srbije, vladavina prava i sprovođenje reformi koje će značiti da Srbija brže postane punopravni član EU, dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Ono što smo do sada pokazali jeste da imamo kapacitete i da smo sposobni da radimo istovremeno na ostvarivanju svih šest postavljenih ciljeva, naravno, uz dobru organizaciju i svako u svojoj oblasti i u okviru nadležnosti koje svima pripadaju.

Osvrnuću se sada na oblast vladavine prava koja je od fundamentalnog značaja za funkcionisanje naše zemlje, za uspostavljanje visokih standarda na kojima će se zasnivati naš pravosudni sistem, kao i reforme koje će doprineti bržem sticanju statusa punopravnog člana EU za našu zemlju.

Punopravno članstvo u EU je svakako naš spoljno-politički prioritet, odnosno ne samo u smislu civilizacijskog, kulturnog ili ekonomskog pripadanja takvoj zajednici, već i formalno članstvo u Evropskoj zajednici, a spremni smo da stanemo već rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama Evrope. Razlozi za takvu težnju nalaze se u dostizanju razvijenijeg, pravednijeg, sigurnijeg društva, izgradnja moderne i savremene države koja će svojim građanima ponuditi iste, pa i bolje uslove za život.

Na taj način ostvarujemo još jedan cilj, a to je da zadržimo mlade ljude u Srbiji, da ostanu sa svojim porodicama i prijateljima da žive i rade u Srbiji i da svi zajedno budemo na istom zadatku, a to je svakako na kraju bolji životni standard iz dana u dan.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnog i samostalnog sudstva pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo i podignemo na viši nivo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Iz predloga zakona koji nam stižu od Vlade kao ovlašćenog predlagača i o kojima raspravljamo u plenumu vidimo da konstantno radimo na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa pravilima EU.

Na putu pristupanja Srbije EU zaključeno je više međunarodnih ugovora, od kojih su za nas možda od najvećeg značaja svakako Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir Evropske unije za Republiku Srbiju.

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbija je dobila status države pridružene EU. Tada je potvrđeno da je velika važnost usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da ćemo se, pre svega, usredsrediti na osnovne elemente pravnih tekovina o pravosuđu. Kao prioritetne oblasti postavljene su vladavina prava i jačanje institucija, jačanje nezavisnosti sudstva i popravljanje njegove efikasnosti.

Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju je dokument koji definiše načela i proceduru pregovaračkog procesa, sa težištem na uslovima na koje smo pristali, a pod kojima ćemo usvajati i implementirati pravne tekovine EU.

Jak pravosudni sistem u smislu efikasnosti i nezavisnosti sudstva je glavni preduslov za delotvornu primenu pravnih tekovina EU.

Srbija je izradila Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine upravo sa ciljem osnaživanja našeg pravosudnog sistema i kao pet osnovnih načela u Strategiji navode se nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa. Svakako je Strategija radila na povezivanju reforme pravosuđa sa procesom evrointegracija, a pre svega u smislu osposobljavanja pravosudnog sistema za izmene normativnog okvira i primenu preporuka u domenu reforme pravosuđa. Strategija sadrži i smernice na koji način bi trebalo menjati Ustav, bez obzira na to što Strategija nije dokument koji je obavezujući.

Najpre je uočena potreba izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, izbornih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i preciziranje šta tačno znači i podrazumeva Pravosudna akademija. Nova Strategija za period od 2020. do 2025. godine potvrđuje neophodnost promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine koji je revidiran 2020. godine predviđa konkretne poteze u skladu sa preporukama Evropske komisije iz Izveštaja o skriningu za pregovaračko Poglavlje 23. Dakle, trebalo bi najpre analizirati postojeće odredbe Ustava i predložiti izmene, shodno evropskim standardima i predlozima Venecijanske komisije.

Svesni smo činjenice da ovaj proces zahteva suštinske i temeljite promene u pravosudnom sistemu, kao i u oblastima borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava, i to kako u normativnom planu, tako i u pogledu implementacije.

U tom smislu, prilikom kreiranja reformskih koraka u okviru Poglavlja 23 rukovodili smo se prvenstveno pravnim tekovinama EU.

Prilikom procene postojećeg stanja moramo da budemo objektivni, ali u postavljanju ciljeva ambiciozni, ako uzmemo u obzir evropske standarde koje bi trebalo da dostignemo i obim promena koje ćemo uraditi. Naravno, to podrazumeva i suočavanje sa administrativnim kapacitetima sa kojima raspolažemo, ali i određeni finansijski momenat.

Treba reći da postoji pomak u oblasti reforme pravosuđa koji je olakšao izradu Akcionog plana, a tiče se, pre svega, strateških dokumenata u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, sprečavanja diskriminacije, popravljanja stanja u ostvarivanju prava nacionalnih manjina itd.

Vlada Srbije radi svakodnevno na jačanju demokratskog društva u kome svi građani imaju jednaka prava i mogućnosti za učešće u svim segmentima političkog, ekonomskog, kulturnog i društvenog života uopšte. U tom smislu, borimo se protiv diskriminacija i predrasuda i trudimo se i da kao pojedinci, ali i institucionalno jačamo zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Iz svega što sam navela, vidi se spremnost i doslednost u izvršavanju obaveza koje smo preuzeli u ovom procesu koji će za Srbiju značiti punopravno članstvo u EU, ali i mnogo bolji pravosudni sistem koji će za državu i građane značiti, pre svega, veću efikasnost u radu sudova.

Jačanje nezavisnosti i samostalnosti, nepristrasnosti u radu i profesionalnosti je od podjednakog značaja, kao i popravljanje efikasnosti, ali se čini da je nedovoljna efikasnost najveći problem zbog koga građani gube poverenje u pravosuđe. Pre svega, misli se na suđenje u razumnom roku, odnosno na tendenciju da se smanji trajanje sudskog postupka i da pravda bude zadovoljena u razumnim rokovima i pravna sigurnost podignuta na viši nivo.

Borba protiv korupcije i svih oblika kriminala svakako je jedan od prioriteta rada Vlade. Sećamo se da je Aleksandar Vučić prvi na nedvosmislen način otvoreno krenuo u borbu protiv kriminala i mafije i pozvao nadležne državne organe da rade svoj posao u skladu sa zakonom kako bi kriminalce priveli pravdi.

Organizovane kriminalne grupe žele da prodru u ekonomiju, politiku, sport, medije, pravosuđe, žele da novac kojim raspolažu ulože na pogrešan način, naravno, kako bi sebi napravili još više novca, kako bi pribavili protivpravnu imovinsku korist vršeći krivična dela i na taj način, na kraju, ugrožavajući i život građana i budžet Republike. Aleksandar Vučić je ustao protiv mafije i zbog toga je doživeo kriminalizaciju i sebe i svoje porodice.

Niko nije mogao da očekuje da će to tako daleko da ode, da se čak preko medija i kroz određene političke partije, koje pripadaju opoziciji, plasiraju laži i dezinformacije o predsedniku Republike i njegovoj porodici. Onda su prešli na pretnje koje su upućivali i direktno deci sa najgnusnijim uvredama na društvenim mrežama i u medijima, kako bi uticali na javnost i kako bi pokušali da oslabe poziciju Aleksandra Vučića, a u čemu nisu uspeli, a neće ni uspeti.

Kreiranje afera je trebalo da poljulja poverenje građana u nosioce najviših državnih funkcija i samu državu, kako bi kriminalci mogli bez problema da se bave kriminalnim radnjama. Međutim, država je reagovala, pravovremeno otkrila krivična dela, počinioce, klanove i mafijaške grupe i svaki put im zadala udarce koji pokazuju da kriminal nije, niti će ikada biti jači od države.

Jedan od ključnih uslova za poštovanje vladavine prava je funkcionalno pravosuđe koje sledi osnovne principe i vrednosti, kao što su pravna sigurnost, ravnopravnost sa ostalim granama vlasti na koji način će se pomoći i ekonomskom napretku naše zemlje, zaštićenost od uticaja drugih organa vlasti ili privatnih interesa, kao i stručnost sudija i tužilaca koji će odluke donositi u skladu sa zakonom.

Predstavnici pravosuđa su sa predsednikom države, sa Vladom Srbije i sa svima nama na zajedničkom zadatku, a to je borba protiv kriminala i korupcije, kako bi smo sačuvali naše društvo od propadanja.

I dok se mi trudimo da sledimo Aleksandra Vučića i u borbi protiv kriminala i mafije, istovremeno moramo da budemo svedoci najstrašnije kampanje koja se vodi protiv njega na najprljaviji način preko dece. Crtati metu na čelu deci, ne samo predsednika Republike, nego bilo čijoj deci je strašno, a crtati metu na čelu sina predsednika Republike je svojevrstan čin pokušaja državnog udara i pokušaja slabljenja te funkcije i cele naše države.

Nazovi političari, koji to rade preko medija i portala koje finansiraju tajkuni, pokazuju slabost i nemoć, ali pokazuju i bezobrazluk i daju jasan znak da nadležni organi treba intenzivnije da rade svoj posao i da zaštite svu decu u Srbiji od takvih napada.

Po ko zna koji put je juče pređena granica pristojnosti u političkoj borbi koja se nažalost vodi preko Danila Vučića. To je nedopustivo i za svaku osudu. Nažalost, Dragan Đilas i njegovi saradnici u politici linča porodice Vučić još uvek kao da ne shvataju da je njihovo vreme prošlo i da im građani više nikada neće pružiti priliku da vrše vlast, već će prednost dati politici mira, stabilnosti i napretka koju zastupa Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Uvažene ministarke sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima koji su se danas našli u plenumu pred narodnim poslanicima. Pomenula bih samo predloge koji su došli od Vlade Srbije, odnosno resorno zaduženog Ministarstva pravde. Naravno, ocenili smo da su svi predlozi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Želim da kažem da se ovi predlozi odnose, pre svega, na potvrđivanje Ugovora o izručenju, uzajamnoj pravnoj pomoći i transferu osuđenih lica i saradnji u oblasti izvršenja krivičnih sankcija.

Usvajanje ovih predloga doprineće, naravno, pre svega, boljoj saradnji naše i navedenih država, odnosno država koje su navedene u predlozima, ali i efikasnijem postupanju naših organa shodno zakonima koji važe u međunarodnom pravu.

Želim da kažem i to da je Srbija već napravila ozbiljne pomake u oblasti krivičnog zakonodavstva i ovi ugovori će samo doprineti daljem jačanju pravnog okvira. Često pominjem suštinske i temeljite promene koje smo uneli, ali i da želimo da nastavimo u tom maniru, kako bi zbog građana, njihovog prava na pravdu, ali i njihove bezbednosti, pomerili granice u kojima se kreće naše zakonodavstvo.

Akcenat je svakako na reformi pravosuđa sa ciljem uspostavljanja veće efikasnosti koja će popraviti rad pravosudnih organa i stvoriti viši stepen poverenja građana u sudstvo. Iz tih razloga pozivam koleginice i kolege da podržimo ove predloge u danu za glasanje.

Na kraju želim još nešto da kažem, jer sam u medijima čula netačne informacije i razna spinovanja koja se odnose na postupak promene Ustava, i to neka služi na čast onima koji izmišljaju i plasiraju laži kako nisu pozvani ili neće biti pozvani na javna slušanja povodom ustavnih promena.

Takođe, predstavnike medija pozivam da se informišu sa sajta Narodne skupštine, jer ćete tamo svi moći da pronađete odluke koje je doneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a koja se odnose na drugo javno slušanje koje je zakazano za 19. maj u 12.00 sati u Maloj sali Narodne skupštine i na treće javno slušanje koje je zakazano za 24. maj u 12.00 sati u Maloj sali, a gde će biti pozvani predstavnici, kako struke, kako stručne javnosti, predstavnici pravnih fakulteta, sudija Pravosudne akademije, tako i predstavnici civilnog sektora.

Prema tome, to što neko želi da u okviru pravosudnog sistema vrši neku nezavisnu ili samostalnu funkciju, a da istovremeno bude i političar, ne daje mu nikako pravo da kritikuje postupak za promenu Ustava, a ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ću, verujte, u svakom trenutku odbraniti i integritet članova i zamenika članova tog odbora koji zaista neumorno rade na tome i integritet Narodne skupštine kojoj pripadam.

Mi poslanici, pre svega, poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu i naše koalicije smo došli u Narodnu skupštinu da radimo i da damo sve od sebe kako bi građanima Srbije bilo dobro i ovaj postupak za promenu Ustava koji sprovodimo će imati samo benefite za građane Srbije. Mi nismo oni koji će na Narodnu skupštinu ići ni kamenom, ni motkom. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svi predlozi koji su danas pred nama razmatrani su na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo gde smo ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Iz brojnih predloga koji dolaze pred poslanike od strane Vlade, odnosno od strane resornih ministarstava možemo da vidimo da se zaista ubrzano radi na rešavanju mnogih pitanja u svim oblastima u našoj zemlji i da naša država nastavlja, sa jedne strane da se jako dobro bori sa korona virusom koji nas je zadesio, ali, sa druge strane i da nastavlja sa nezaustavljivim razvojem i izgradnjom infrastrukture jačanjem ekonomije i privrede.

Podsetiću vas. Pre nekoliko dana počela je isplata privih 30 evra za oko 150.000 korisnika novčane socijalne pomoći i za oko 10.000 lica lišenih slobode. Danas je u ovom trenutku taj broj svakako veći. Takođe, penzioneri su dobili prve uplate.

Upravo na ovaj način građani mogu da vide da je naša država jaka, da je naša država finansijski stabilna, da imamo jedan finansijski stabilan sistem i da imamo kapacitete da brinemo, kako o građanima, tako i o privredi.

U drugoj polovini maja uplatu od 100 evra moći će da očekuju Srbi na KiM, uključujući i decu, a nezaposleni na KiM dobiće i po 200 evra.

Kako danas na dnevnom redu imamo i predlog koji se tiče železničkog saobraćaja, želim da kao neko ko dolazi iz Niša ukažem na veliki značaj najavljene brze pruge Beograd – Niš, o čemu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio krajem prošlog meseca, kada je upravo u Briselu dogovorio podršku EU, kako za deonicu Beograd – Niš, tako i za deonicu od Niša do Severne Makedonije.

Dakle, radi se na novim infrastrukturnim projektima, radi se na stvaranju boljeg ekonomskog i političkog položaja Srbije. Gradovi, opštine u Srbiji se povezuju. Srbija se povezuje i u regionu. Dakle, imamo i povezivanje regionalnog karaktera, što je takođe za Srbiju jako važno.

Ono što sam na kraju želela da kažem jeste da samo podsetim na činjenicu kada je ministarka danas govorila o merama aktivnog zapošljavanja, da samo podsetim na činjenicu da je 2012. godine, stopa nezaposlenosti bila 26%, a sada je oko 7,3% i to je činjenica koja govori sve o tome koliko smo mi radili i koliko smo se trudili da našim građanima obezbedimo i nova radna mesta, ali naravno i bolji životni standard.

Shodno svemu što sam navela iskoristiću priliku da pozovem koleginice i kolege da u danu za glasanje podržimo važe predloge.

Hvala.
Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu danas je izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Često smo poslednjih nedelja govorili o pravosuđu, shodno ovakvim tačkama dnevnog reda, i ja se zaista nadam da danas kandidati koji su u predlogu nemaju jedinu brigu da prođu, odnosno da budu izbrani, već i da šire sagledaju današnju raspravu u parlamentu, odnosno nadam se da su i pre nego što su postali deo predloga koji se nalazi pred nama bili svesni na koliko ozbiljne funkcije pretenduju, svesni svojih kvaliteta i rezultata u dosadašnjem radu koji će ih kvalifikovati, ali i svesni svojih nedostataka.

Sudije dele pravdu, presuđuju i uspostavljaju ravnotežu kada je povređeno neko pravo, rešavaju sporove i donekle poremećaj i u društvenim odnosima i vrše važnu ulogu u funkcionisanju jednog demokratskog društva kakvo danas postoji u Srbiji.

Mi smo sa predstavnicima pravosuđa na zajedničkom zadatku da obezbedimo da sudstvo bude nezavisno, nepristrasno i efikasno, pre svega kako bi građani bili zadovoljni, kako bi bili jednaki pred zakonom u ostvarivanju svojih prava.

Sudije, sa druge strane, moraju biti kompetentne, dostojanstvene, stručne, sa visoko razvijenim moralnim osobinama i određenim integritetom i o tome moraju da brinu sami, ali je to i naša dužnost kada biramo u parlamentu sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili predsednike sudova.

Ugled svakog sudije čini ugled našeg pravosuđa kod nas, ali i u međunarodnoj zajednici i na svima nama je da o tome brinemo.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnog i samostalnog sudstva pokazuju pre svega našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo i da podignemo na viši nivo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Iz predloga zakona koji nam stižu od Vlade kao ovlašćenog predlagača i o kojima raspravljamo u plenumu, vidimo da konstantno radimo na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa pravilima EU.

U tom smislu smo se upustili i u postupak promene Ustava, o čemu ja ranije nisam govorila u plenumu, ali sada smo taj postupak započeli. Imamo iza sebe mnogo sastanaka i jedno javno slušanje i želim da o našim aktivnostima koje imamo u Narodnoj skupštini informišem građane Srbije.

Naime, Srbija se opredelila da krene putem evrointegracija i na tom putu pristupanja EU zaključeno je više međunarodnih ugovora, od kojih su za nas možda od najvećeg značaja svakako Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan je 2008. godine, a stupio je na snagu 2013. godine, kada je Srbija dobila status države pridružene EU. Tada je potvrđeno da je velika važnost usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da ćemo, pre svega, kao prioritetne oblasti postaviti vladavinu prava, jačanje institucija, jačanje nezavisnosti sudstva i poboljšanje njegove efikasnosti.

Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju je dokument koji definiše načela i proceduru pregovaračkog procesa, sa težištem na uslovima na koje smo, naravno, pristali i pod kojima ćemo usvajati i implementirati pravni tekovine EU.

Jak pravosudni sistem u smislu efikasnosti i nezavisnosti sudstva je glavni preduslov za delotvornu primenu pravnih tekovina EU.

Srbija je izradila Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, upravo sa ciljem osnaživanja našeg pravosudnog sistema i kao pet osnovnih načela u strategiji navode se nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa.

Svakako je strategija radila na povezivanju reforme pravosuđa sa procesom evrointegracija, pre svega u smislu osposobljavanja pravosudnog sistema za izmene normativnog okvira i primenu preporuka u domenu reforme pravosuđa.

Strategija sadrži i smernice na koji način bi trebalo menjati i Ustav, bez obzira na to što kao dokument nije obavezujuća. Najpre je uočena potreba izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, izbornih članova VSS i Državnog veća tužilaca, kao i preciziranje šta tačno znači i šta tačno podrazumeva Pravosudna akademija.

Nova strategija za period od 2020. do 2025. godine takođe potvrđuje neophodnost promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine, koji je revidiran 2020. godine, predviđa konkretne poteze u skladu sa preporukama Evropske komisije iz Izveštaja o skriningu za pregovaračko Poglavlje 23. Dakle, trebalo bi najpre analizirati postojeće odredbe Ustava i predložiti izmene shodno evropskim standardima i predlozima Venecijanske komisije.

Svesni smo činjenice da ovaj proces zahteva suštinske i temeljite promene u pravosudnom sistemu, kao i u oblastima borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava, i to kako u normativnom pogledu, tako i u pogledu implementacije.

U tom smislu, prilikom kreiranja reformskih koraka u okviru Poglavlja 23, rukovodili smo se prvenstveno pravnim tekovinama EU. U oblastima u kojima pravnih tekovina nema ili nije obuhvaćena neka čitava oblast, rukovodili smo se već uspostavljenim standardima, ali i uporednom praksom.

Prilikom procene postojećeg stanja moramo biti objektivni, ali i u postavljanju ciljeva ambiciozni, ako uzmemo u obzir evropske standarde koje bi trebalo da dostignemo i obim promena koje nas očekuju. Naravno, to podrazumeva i suočavanje sa administrativnim kapacitetima kojima raspolažemo i, naravno, suočavanje sa finansijskim momentom.

Treba reći da postoji pomak u oblasti reforme pravosuđa, koji je najpre olakšao izradu Akcionog plana, a tiče se, pre svega, strateških dokumenata u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, sprečavanja diskriminacije, popravljanja stanja u ostvarivanju, recimo, prava Roma itd.

Sadržaj Poglavlja 23, dakle, pravosuđe i osnovna prava, zasniva se na principima predstavljenim u članu 2. Ugovora o EU. Ovo poglavlje – Pravne tekovine EU je podeljeno na tri ključne oblasti. To su: pravosuđe, borba protiv korupcije i osnovna prava.

Jeda od ključnih uslova za poštovanje vladavine prava je funkcionalno pravosuđe, koje sledi osnovne principe i vrednosti, kao što su pravna sigurnost, ravnopravnost sa ostalim granama vlasti, na koji način će pomoći i ekonomskom napretku, dalje, zaštićenost od uticaja drugih grana vlasti ili privatnih interesa, kao i stručnost sudija i tužilaca koji će odluke donositi u skladu sa zakonom.

Korupcija je javlja u raznim oblicima i oblastima, poput podmićivanja, trgovine uticajem, zloupotrebe vlasti, lošeg upravljanja javnim sredstvima ili resursima, sukoba interesa i nepotizma.

Borba protiv korupcije je označena kao ozbiljan izazov i zauzima važno mesto u pristupanju EU. Osim toga, posledice korupcije ogledaju se u svim oblastima u kojima se javlja, u nizu posledica po državni sistem i društvo uopšte.

Korupcija nanosi štetu sprovođenju principa vladavine prava, slabi privredni i ekonomski rast, jer odvraća investicije koje podrazumevaju, pored stabilnog finansijskog sistema, i stabilan pravosudni sistem, odnosno primenu zakona, pravi troškove za državu i dovodi do poljuljanog poverenja građana u institucije. Zbog toga je važno imati odgovarajući zakonodavni okvir i aktivnosti državnih organa koje su usmerene na borbu protiv korupcije.

Zaštita i promocija osnovnih prava je opšte načelo prava EU i međunarodnog prava i ogleda se kroz niz ličnih, građanskih, političkih, ekonomskih i socijalnih prava koja uživaju svi oni koji žive u EU.

Prethodne godine obeležile su brojne mere i reformske aktivnosti, uključujući i donošenje niza novih zakona.

U periodu od 2012. do 2019. godine, približno 12 milijardi dinara uloženo je u pravosudnu infrastrukturu, što je rezultiralo sa preko 6.200 metara kvadratnih novoizgrađenih objekata, 76.500 metara kvadratnih rekonstruisanog i preko 100.000 metara kvadratnih saniranog i obnovljenog prostora.

U savremenu IT opremu i adekvatan nameštaj uloženo je preko milijardu dinara. Od oktobra 2017. godine pravosudni informacioni sistem je obradio preko četiri miliona elektronskih upita, što je zamenilo više od osam i po miliona štampanih dokumenata. Na ovaj način Vlada Republike Srbije ostvarila je uštede u iznosu od preko milijardu dinara.

Od jula 2018. godine razmenjeno je više od 400.000 elektronskih dokumenata između katastra i javnih beležnika. Kancelarija javnog beležnika građanima je zamenila odlazak na šaltere pet različitih državnih organa i, ako to preračunamo, to je uštedelo građanima više od 1,6 miliona dana. Javni beležnici za građane sada elektronskim putem podnose ugovore o prometu nepokretnosti i poreske prijave nadležnim organima i ovakav sistem sprečava upravo da, recimo, nekretnina bude prodata dva puta i pruža određenu sigurnost građanima.

Princip oportuniteta, odnosno odlaganja krivičnog gonjenja uveden je kroz Zakon o krivičnom postupku. Princip oportuniteta racionalizuje krivičnu pravdu i smanjuje opterećenost sudova.

Do kraja 2019. godine preko 1,6 milijardi dinara dodeljeno je za 450 projekata od javnog značaja: za GAK Narodni front u Beogradi, za porodilište u Čačku, za Univerzitetsku dečiju kliniku u Beogradu, Univerzitetsku biblioteku „Svetozar Marković“, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, manastirima Sopoćani, Studenica, Gradac itd.

Sredstva prikupljena po osnovu oportuniteta dodeljuju se javnim konkursom koji raspisuje Ministarstvo pravde svake godine. Ministarstvo pravde je raspisalo prvi javni konkurs za dodelu ovih sredstava u martu 2016. godine, kada je više od 350 miliona dinara dobilo 67 korisnika i prvenstveno su to bile škole, dečiji vrtići i centri za socijalni rad, domovi zdravlja, bolnice, domovi za stara lica, gerontološki centri.

Rekla sam na početku da smo doneli i niz novih zakona. Novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku počeo je da se primenjuje od 1. januara 2016. godine. Novi Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom počeo da se primenjuje u februaru 2016. godine.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici počeo je da se primenjuje 1. juna 2017. godine. Zakon je, moram da kažem, pomerio granice našeg zakonodavstva i po prvi put u prvi plan stavio žrtvu, uveo hitne mere, kao što su privremeno udaljavanje učinioca iz stana, i privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu i prilazi joj. Uspostavljena je obavezna koordinacija, koje ranije nije bilo, između nadležnih organa, dakle, policije, javnog tužilaštva, centra za socijalni rad. Uspostavljena je izrada individualnih planova za svaku žrtvu kojim se od strane nadležnih državnih organa predviđaju konkretne mere za zaštitu i podršku žrtvi. Srbija je usaglasila svoje krivično zakonodavstvo i sa Istanbulskom konvencijom Saveta Evrope. Uvedena su četiri nova krivična dela.

Dalje, novi Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije počeo je da se primenjuje 1. marta 2018. godine. Osnovana su četiri regionalna centra za borbu protiv korupcije u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu i posebna odeljenja za suzbijanja korupcije pri javnim tužilaštvima, sudovima i policiji. Ustanovljeni su specijalizovani javni tužioci, sudije i policajci. Formirane su tzv. udarne grupe za najkompleksnije slučajeve kojima rukovodi javni tužilac. Unapređena je unutrašnja saradnja kroz uspostavljanje mreže oficira za vezu iz 13 relevantnih državnih organa.

U periodu od 1. marta 2018. do 31. decembra 2019. godine posebna odeljenja viših javnih tužilaštava podigla su optužne akte protiv 1.398 lica, dok su sudovi izrekli 916 osuđujućih presuda za koruptivna krivična dela.

Zakon o lobiranju primenjuje se od avgusta 2019. godine i predstavlja prvi propis kojim je regulisano lobiranje u Srbiji i mehanizam u borbi protiv korupcije koji treba da smanji sivu zonu raznih uticaja na formiranje javnih politika.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći počeo je da se primenjuje 1. oktobra 2019. godine. On je stvorio mogućnost da, ako građanin nema dovoljno sredstava, država snosi troškove pravne pomoći.

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počeo je da se primenjuje u avgustu 2019. godine, a od septembra 2020. godine počinje primena novog Zakona o sprečavanju korupcije.

Iz svega što sam navela vidi se spremnost i doslednost u izvršavanju obaveza koje smo preuzeli u procesu koji će za Srbiju značiti punopravno članstvo u EU, ali i mnogo bolji pravosudni sistem koji će za državu i građane značiti veću efikasnost u radu. Jačanje nezavisnosti i samostalnosti, nepristrasnost u radu i profesionalnost su od podjednakog značaja kao i popravljanje efikasnosti, ali se čini da je nedovoljna efikasnost najveći problem zbog koga građani gube poverenje u pravosuđe. Pre svega, misli se na suđenje u razumnom roku, odnosno na tendenciju da se smanji trajanje, odnosno skrati trajanje sudskog postupka i da pravda bude zadovoljena u razumnim rokovima i pravna sigurnost podignuta na viši nivo.

Što se tiče izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, a izmene Ustava se odnose samo na pravosuđe, a vezano za sve što sam do sada iznela, želim da informišem građane o aktivnostima koje smo do sada preduzeli, jer se izmene Ustava ne tiču samo Vlade Republike Srbije ili narodnih poslanika, već svih građana Srbije.

Decembra prošle godine Vlada Srbije je, kao ovlašćeni predlagač, dostavila Narodnoj skupštini predlog za promenu Ustava, odnosno inicijativu sa navedenim članovima koji bi se menjali i sa obrazloženjem.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ima određene nadležnosti u ovom postupku. Na sednici Odbora koja je održana 16. aprila u Narodnoj skupštini bili su prisutni, naravno, osim članova i zamenika članova Odbora, i predsednik Narodne skupštine, predsednica Vlade sa ministrima Popović, Joksimović i Čomić, potpredsednici Narodne skupštine, svi šefovi poslaničkih grupa, predsednici odbora Narodne skupštine, ambasadori zemalja članica EU, ambasadori Amerike i Kanade, kao i predstavnici Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu i šef političkog sektora u delegaciji EU u Srbiji.

Odbor je tada doneo odluku da se zbog važnosti i kompleksnosti čitavog postupka, a takođe iz razloga što želimo da sprovedemo jedan inkluzivan i transparentan postupak koji će rezultirati apsolutnim društvenim konsenzusom započne sa serijom javnih rasprava sa temom ustavnih promena u koje će se uključiti svi zainteresovani činioci.

Prvo javno slušanje održano je 29. aprila na kome su učešće uzeli predstavnici pravosuđa, nezavisnih državnih organa i udruženja koja su na ovim temama i ranije sarađivala sa Ministarstvom pravde. Na narednom javnom slušanju biće pozvani predstavnici struke u smislu profesora pravnih fakulteta, predstavnika advokatskih komora, civilni sektor i svi oni koji se budu javili Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo da su zainteresovani da iznesu svoja mišljenja, predloge ili primedbe.

Postupak za promenu Ustava je značajan, složen i podrazumeva veliku odgovornost. Zbog toga će se sprovesti najšire rasprave, kako bi se sva zainteresovana javnost uključila. Kao predsednik Odbora, prosto sam osećala potrebu da o tome informišem građane Srbije.

Na kraju, želim da određeno vreme posvetim predlozima koji su danas pred nama, a odnose se na izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Iz predloga koji je Narodnoj skupštini upućen 9. aprila od strane Visokog saveta sudstva i zaveden pod brojem 01 119-639/21 osporavam kandidata za Prekršajni sud u Vranju, Natašu Jovanović, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Surdulici, pa predlažem da se o njoj posebno glasa u danu za glasanje.

Iz predloga koji je Narodnoj skupštini upućen 9. aprila od strane Visokog saveta sudstva i zaveden pod brojem 01 119-640/21 osporavam sledeće kandidate: Srđan Perić, tržišni inspektor Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija, kandidat za Osnovni sud u Velikom Gradištu, Brankica Mladenović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Vranju, Miljana Stošić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, Ivan Spasić, advokat, Advokatska komora Niš – svi kandidati za Osnovni sud u Vranju; Tatjana Petrov, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, kandidat za Osnovni sud u Zrenjaninu, Marko Đurić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu i Milica Pešić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Nišu – oboje kandidati za Osnovni sud u Nišu; Stefan Žunić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, kandidat za Osnovni sud u Požegi, Milica Stanić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Priboju i Ana Pejović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala Prijepolje – obe kandidati za Osnovni sud u Prijepolju; Olivera Babić, advokat, Advokatska komora Čačak, kandidat za Osnovni sud u Raški, Jelena Mirković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Šapcu, kandidat za Osnovni sud u Šapcu – pa predlažem da se o svakom kandidatu kojeg sam navela posebno glasa u danu za glasanje. Zahvaljujem.
Hvala vam, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o budžetu i ostale predloge odluka o davanju saglasnosti, da ih sada ne nabrajam.

Ono što je važno jeste da danas možemo da govorimo o rebalansu budžeta iz nekoliko razloga. Pre svega, ono što smo čuli od samog ministra, da bismo nastavili borbu protiv korona virusa i koliko god budemo mogli smanjili negativne posledice epidemije, ali da bismo u isto vreme nastavili privredni rast i omogućili nova ulaganja ne samo u zdravstvo, već i u kapitalne projekte u drugim oblastima.

Vlada Srbije je prošle godine sprovela paket mera podrške građanima i privredi u iznosu od oko 704 milijarde dinara, što je bilo oko 13% našeg BDP-a i to je uticalo, pre svega, na smanjenje negativnih posledica i očuvanje ekonomije.

I ove godine je, kao što znate, predviđen određeni paket mera. Na osnovu predloženog rebalansa svakog meseca će biti moguć neki vid podrške, jer izdvajamo 257 milijardi dinara.

Dakle, imaćemo isplatu tri puta po pola minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća. Dalje, navešću sektorsku podršku autobuskim prevoznicima koji će dobiti 600 evra po autobusu u narednih šest meseci i sektorska podrška koja je jako značajna za turizam, koja će obuhvatiti gradske hotele koji će dobiti po 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi.

Prošle godine, želim da naglasim da je 6.200.000 građana iskoristilo pomoć od 100 evra. Sada će u maju početi isplata 30 evra i još 30 evra biće isplaćeno u novembru, a za penzionere je predviđeno još 50 evra, dok je za nezaposlene koji su registrovani kod Nacionalne službe za zapošljavanje predviđeno još 60 evra.

Kada gotovimo o ulaganjima u zdravstvu, između ostalog, biće izgrađena još jedna kovid bolnica u Novom Sadu. Biće završeni klinički centar u Novom Sadu i u Beogradu, kao i uopšte bolnice i domovi zdravlja širom Srbije. Čak za jednu milijardu evra su ove godine veća izdvajanja za zdravstvo.

U proteklih godinu i nešto dana od kako smo pogođeni korona virusom pokazali smo da možemo da sa jedne strane sačuvamo zdravstveni sistem i zdravlje građana, ali i da nastavimo sa velikim infrastrukturnim i drugim projektima i razvojem Srbije, jer pre svega smo pokazali da imamo domaćinski odnos prema budžetu i da imamo Vladu koja, naravno, sprovodi odgovornu politiku očuvanja finansijske stabilnosti.

Obzirom na vreme koje imam kao izvestilac odbora, ovo su samo neke stvari o kojima sam ja izabrala da govorim. Naravno, važno je sve što je ministar pomenuo za lokalne samouprave i važan program 2025.

Zbog svega što sam navela i zbog svega što ćemo čuti i od vas, ministre, predlažem da podržimo ove predloge u danu za glasanje. Hvala.
Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je danas donošenje odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i obrazovanje same komisije u Dvanaestom sazivu Narodne skupštine, naravno, shodno Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija i Zakonu o Narodnoj skupštini.

Komisija se obrazuje u sledećem sastavu: tri člana biraju se iz reda članova i zamenika članova odbora u čijem je delokrugu rada pravosuđe, dakle, na predlog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i dva člana koji se biraju iz redova članova ili zamenika članova odbora u čijem su delokrugu rada pitanja iz oblasti ljudskih prava, zdravlja i socijalne politike, dakle, predloge su dali Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbor za zdravlje i porodicu. Mandat članova Komisije traje do isteka mandata narodnih poslanika Narodne skupštine.

Zadatak Komisije je da vrši kontrolnu funkciju u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i mera pritvora i da shodno toj ulozi sagledava stanje u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i da predlaže mere za otklanjanje nepravilnosti i za unapređenje uslova života, tretmana i zaštite lica i prava lica lišenih slobode. Konkretno, samom odlukom o obrazovanju ove komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija biće taksativno navedene nadležnosti, odnosno delokrug rada same komisije. Na primer, u vršenju kontrole Komisija sagledava status, položaj, tretman i ostvarivanje prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i predlaže mere za njihove unapređenje i zaštitu. Komisija sagledava status, položaj, tretman i ostvarivanje prava pritvorenih lica i predlaže mere za njihovo unapređenje i zaštitu.

Članovi ili zamenici članova Komisije posećuju zavode za izvršenje krivičnih sankcija radi sagledavanja stanja i upoznavanja sa uslovima života i tretmanom, posećuje zavode radi neposrednog uvida u ostvarivanje i zaštitu prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i pritvorenih lica. Takođe, Komisija traži podatke, obaveštenja i izveštaje od nadležnih organa, zavoda i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Prilikom posete zavodu Komisija može razgovarati sa licima prema kojima se izvršavaju sankcije, pritvorenim licima, ali i zaposlenima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, u cilju utvrđivanja činjenica o pojavama, događajima ili konkretnim slučajevima u tim zavodima.

Takođe, Komisija vrši uvid u dokumentaciju o licima prema kojima se izvršavaju sankcije, pritvorenim licima ili licima koja su zaposlena u zavodima. Komisija razmatra izveštaje nezavisnih organa i nevladinih organizacija koje se bave tretmanom i zaštitom prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i pritvorenih lica. Na kraju, Komisija može i da traži obaveštenja i da razmatra izveštaje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i da vrši druge poslove od značaja za ostvarivanje zadataka zbog kojih je formirana, u skladu sa nadležnostima koje joj pripadaju.

Kada smo kod Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koja je pod ingerencijom Ministarstva pravde, treba istaći i koje su nadležnosti te Uprave za izvršenje krivičnih sankcija jer je to svakako u tesnoj vezi sa ovlašćenjima koja Komisija Narodne skupštine ima, obavljajući svoju kontrolnu funkciju. Dakle, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija organizuje, sprovodi i nadzire izvršenje kazne zatvora, maloletničkog zatvora, mera bezbednosti i obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana, kao i vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom. Takođe, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija obavlja poslove koji se odnose na pripremu predloga za pomilovanje, amnestiju i uslovni otpust, prati stanje i primenu propisa u oblasti izvršenja zavodskih sankcija i u skladu sa tim ukazuje na potrebu i pravce normativnog uređenja, ali takođe Uprava za izvršenje krivičnih sankcija sarađuje u pripremi propisa i obavlja druge poslove koji se odnose na oblast izvršenja zavodskih sankcija.

Ono što je od velikog značaja jeste i činjenica da Komisija podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, dakle, Komisija čije je formiranje sa predlogom danas kao tačka dnevnog reda, podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, izveštaj o radu, ali takođe u okviru tog izveštaja mogu se naći i izveštaj o stanju ili o eventualnim problemima u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i pritvora i može se ukazati svakako na potrebu izmene zakona ili preduzimanja drugih radnji radi zaštite prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i pritvor.

Takođe, Komisija može obrazovati i posebnu bazu podataka o domaćim i međunarodnim propisima iz ove oblasti, a kao i organizacijama koje se bave tretmanom i zaštitom lica, prava lica prema kojima se izvršavaju sankcije, ali i o zavodima u kojima se ta lica nalaze.

Podsetila bih vas na kratko na jedan dokument, na koji verujem, da odavno u parlamentu nije pomenut, a u vezi je svakako sa današnjom tačkom dnevnog reda, radi se o Zakonu o ratifikaciji i Konvencije protiv torture i drugih surovih neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka koji je donet 1991. godine. Navedena konvencija zapravo usvojena je 1984. godine u Njujorku i obavezuje države članice, među kojima je i naša zemlja, zbog čega i pominjem ovaj dokument, da se pridržavaju međunarodnih pravila koja su potvrdili. Tortura je svaki akt kojim se jednom lice namerno nanosi bol ili teške fizičke ili mentalne patnje, u cilju dobijanja od njega ili nekog trećeg lica obaveštenje ili priznanja ili njegovog kažnjavanja za delo za koje je to ili neko treće izvršilo ili za čije je izvršenje osumnjičeno zastrašivanja tog lica ili vršenja pritiska na njega ili zastrašivanje i vršenja pritiska na neko treće lice ili iz bilo kog drugog razloga zasnovanog na bilo kom obliku diskriminacije ako ta bol i te patnje nanosi službeno lice ili treće lice uz pristanak službenog lica. Svaka država članica preduzima zakonske, administrativne, sudske ili druge mere kako bi sprečila izvršenje akta torture na teritoriji pod njenom jurisdikcijom i ovo su svakako pitanja koja su u tesnoj vezi sa nadležnostima i sa budućim radom Komisije za praćenje primene izvršenje krivičnih sankcija.

Osim ovoga što sam navela 2011. godine, mi smo usvojili protokol uz Konvenciju protiv torture kojim smo se obavezali na donošenje potrebnih mera, radi postizanja ciljeva iz konvencije i na implementaciju svih članova koji će u konkretnom slučaju pomoći jačanju zaštite lica, prava lica lišenih slobode i puno poštovanje njihovih ljuskih prava.

Svakako u ovom izlaganju želim da pomenem i Zaštitnika građana, odnosno instituciju Zaštitnika građana sa kojim bi Komisija trebalo da sarađuje po određenim pitanjima koja su u nadležnosti i Zaštitnika građana i Komisije. Naime, Zaštitnika građana kroz svoj godišnji izveštaj daje informacije i o obavljanju poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture u Srbiji. Nacionalni mehanizam obavlja posete mestima gde se nalazile i gde se mogu nalaziti lica lišene slobode, ali to nisu samo zavodi o kojima sam danas govorila, već su to i policijske uprave, policijske stanice, prihvatilišta, pritvorske jedinice, psihijatrijske klinike, ustanove socijalne zaštite domskog tipa, centri za azil i za migrante i na osnovu dobijenih informacija upućuju se preporuke ukoliko su utvrđene određene nepravilnosti u radu.

U trenutku kada se nalazimo u problemu zbog epidemije koji je izazvan Korona virusom u Evropi i u celom svetu pa i u našoj zemlji postoje određene posledice, moramo uzeti u obzir u vezi sa tim i situaciju u Zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Shodno Izveštaju Zaštitnika građana situacija je zadovoljavajuća, odnosno broj zaraženih u zavodima nije previsok da bi se oni našli u nekoj rizičnoj situaciji, što znači sa druge strane da imaju sve potrebne i lekove i zaštitnu opremu, dakle maske, vizire ili skafandere za onaj deo Zavoda u kojima se nalaze njihove ambulante kao i svakako dezinfekciona sredstva. Takođe, zaključuje se i da imaju i potrebnu brigu i negu kako se korona virus ne bi širio.

U skladu sa tim da svi građani imaju pravo da se vakcinišu i da izaberu vakcinu i u skladu sa principom nediskriminacije čijoj primeni svakako težimo i oni koji su u pritvoru ili prema kojima se izvršavaju krivične sankcije imaju jednak tretman u postupku imunizacije. Ono što svakako ohrabruje jeste činjenica da je naša država bila spremna pre svega u finansijskom smislu, a onda i u smislu jakog zdravstvenog sistema da istrpi ili ublaži udarce koje nam je zadao korona virus. To se odnosi i na broj vakcina ali se odnosi i na različite vrste vakcina što je građanima, pa i onima prema kojima se izvršavaju određene sankcije pružilo mogućnost izbora. Osim što smo uspeli da za četiri meseca izgradimo dve nove tzv. kovid bolnice koje će nam svakako ostati kao dve nove izgrađene bolnice kada se nadam se uskoro izborima sa korona virusom.

Uspeli smo da omogućimo i početak proizvodnje vakcina u Institut "Torlak" gde se očekuje za početak kako smo čuli u informacijama i medijima najpre dvadeset, a kasnije čak i trideset miliona doza godišnje, čime ćemo da zadovoljimo potrebe regiona i da ponovo pokažemo da smo apsolutno u svemu lideri u regionu, pa i šire, pa i u ovoj oblasti.

Želela bih da podsetim na dobru organizaciju i na angažovanje u Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica, gde su osuđenici prvi počeli da šiju maske za potrebe svih osuđenika i svih zaposlenih u tom Kaznenom popravnom zavodu ali i u ostalim zavodima. Sašili su preko milion maski od kako je počela kod nas situacija sa korona virusom. Kasnije su im se pridružili i Kazneno popravni zavod Niš i Ženski deo Kazneno popravnog zavoda Požarevac.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je odlikovana srebrnom medaljom od strane predsednika Republike, Aleksandra Vučića za doprinos tokom epidemije korona virusa.

Iz svega što sam navela zaključujemo o velikom značaju formiranja ove komisije, pre svega zbog svoje kontrolne funkcije u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i na kraju želim da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da glasamo za ovu tačku dnevnog reda u danu za glasanje. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima koji su danas pred nama i ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Novi zakoni iz oblasti energetike, kako smo mogli da čujemo i danas u ovom uvodnom delu, odnosno u predstavljanju zakona će postaviti osnov za nove investicije, ali, sa druge strane i unaprediti zakonodavni okvir u ovoj oblasti i naravno doprineti usklađivanju pravila Srbije sa regulativom EU i obavezama koje smo preuzeli prema Energetskoj zajednici.

Pre svega, radi se o korišćenju obnovljivih izvora energije sa ciljem da se do 2040. godine oko 40% energije dobije iz obnovljivih izvora. Solarna energija će biti jedan od pokretača razvoja energetskog sektora u Srbiji i pospešiti privlačenje investicija u oblasti energetskog sektora.

Ostaje nam da nešto više u raspravi u načelu čujemo o tome od same potpredsednice Vlade, ali i od narodnih poslanika, da razmenimo mišljenja i znanja sa vama i da, pre svega, upoznamo građane sa novinama i sa predlozima zakona koji će važiti u našoj zemlji.

Svakako, smatram da ove predloge treba podržati u danu za glasanje, naročito zato što ste i sami rekli da se nalazimo u trenutku kada se nalazimo na prekretnici u razvoju energetike u oblasti energetike i rudarstva u našoj zemlji.

Meni je na kraju samo ostalo da posle mojih kolega koji su jako stručni u ovoj oblasti, za razliku od mene, ipak pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ove predloge zakona u danu za glasanje.

Hvala.