Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku i u načelnoj raspravi, evo i danas u raspravi u pojedinostima, da čujemo dosta detalja koji su vezani za taj zakon. Imali smo prilike da čujemo i nešto više o Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane.

Nesumnjivo je da se radi o dobro promišljenim, sveobuhvatnim dokumentima koji imaju veliki značaj za naš odbrambeni sistem.

U dokumentima su jasno definisani ciljevi, koji se ne odnose samo na pitanja bezbednosti i odbrane, već se odnose i na ekonomski razvoj, na zaštitu životne sredine, ali ono što je najvažnije je da je na nedvosmislen način definisano očuvanje nezavisnosti, suvereniteta i vojne neutralnosti i to nam pokazuje šta možemo da očekujemo u predstojećem periodu, na kojim pitanjima će Vlada raditi, ali i od velikog značaja je to sve za zemlju, u kom pravcu ćemo voditi vojsku.

Ja bih želela da istaknem neke pozitivne stvari, ali bih želela vas ministre i da informišem o nekim stvarima koje su vezane za grad Niš, iz kog ja dolazim.

Najpre bih želela da istaknem značaj izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ne samo u Nišu, već u sedam gradova u Srbiji - Vranju, Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici. Radi se ukupno o osam hiljada stanova iz državnog programa stanogradnje.

Kao što znate, početkom ove godine prvo je počela izgradnja stanova u Nišu i Vranju. Vrednost stanova meri se stotinama miliona evra, a moći će da ih kupe i borci i porodice palih boraca, vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi. U Nišu će biti izgrađeno 2.400 stanova za pripadnike snaga bezbednosti, u naselju Stevan Sinđelić, u kome se gradi Naučno-tehnološki park, čije otvaranje očekujemo.

Grad je preuzeo obavezu da izgradi komunalnu infrastrukturu, dakle vodovodnu i kanalizacionu mrežu, toplovodnu mrežu, saobraćajnice i tako dalje. Parcela se nalazi na dva, do tri kilometra od centra grada, pa je u tom smislu dobar izbor gde će se graditi ti stanovi.

Napomenula bih da je taj deo Niša bio bombardovan 1999. godine, maltene sravnjen sa zemljom. Zbog toga je bilo potrebno sprovesti i prethodne neke postupke, postupak provere da li se na toj parceli nalaze neki neeksplodirani projektili. Čak se desila jedna eksplozija. Meni je jako žao što su neki radnici tada bili povređeni, ali to su sve izazovi sa kojima se susrećemo pri realizaciji velikih planiranih projekata.

Ono na šta sam ja želela da podsetim je kako su prošli ljudi u Nišu kojima su kuće srušene, doduše, kako ko. Pre svega, to je zavisilo od toga da li su ljudi podržavali dosovsku vlast ili ne.

Ovi koji su podržavali dosovsku vlast oni su dobili nove spratove kuća, nove stanove, a ovi drugi nisu dobili ništa.

Od 1997. do 2000. godine, gradonačelnik Niša je bio Zoran Živković, a od 2000. do 2004. godine je bio Goran Ćirić i ja to ističem kao razliku između dosovske vlasti i između DS i SNS, jer ste tada morali da budete u DS, da biste dobili bilo kakvu pomoć od grada ili od države ako vam je kuća bila srušena u bombardovanju.

Demokratska stranka se tada rukovodila isključivo interesima svojih članova, a sada SNS pokazuje da mogu da se grade stanovi za pripadnike snaga bezbednosti i za sve ljude, bez obzira na stranačko opredeljenje.

Zašto ovo govorim? Ovo govorim zbog toga što se moja kuća u Nišu u kojoj živim nalazi u komšiluku i jako blizu te parcele gde se grade ti stanovi i imam i lično iskustvo. Tada nisam bila član DS i nikada nisam bila član DS. Jedina stranka u kojoj sam ja bila, u kojoj jesam i u kojoj ću biti je SNS. I moja kuća je tada bila srušena 82%. Oni su to ustanovili, ali nam nisu dali nikakvu pomoć samo iz razloga što nismo bili članovi DS.

Želim, ministre, da iskoristim priliku da vam kažem da su građani čije su kuće stradale u bombardovanju bili kod mene na prijemu građana i oni su tvrdili tada da imaju podatke koji potvrđuju da su neka lica tada dobila stanove na protivzakonit način. Sada oni te stanove izdaju, svoje kuće su popravili i, zapravo, neki ljudi koji su stradali u bombardovanju imaju sada po dve nekretnine ili po više nekretnina, a mnogi ljudi, sa druge strane, još uvek nisu uspeli da se snađu da obnove svoje domove.

Ja vas molim u ime tih ljudi da, ukoliko budete u prilici da ove navode ispitate, da ih ispitate, jer i dalje stoji pitanje zbog čega su neki građani Niša u tom periodu bili diskriminisani i da li postoji mogućnost da se ispravi greška i da se tim ljudima na neki način pomogne. Hvala.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedna od nadležnosti Narodne skupštine jeste i potvrđivanje sporazuma zaključenih između Srbije i drugih zemalja. Mi danas na dnevnom redu imamo Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane koji je potpisan 16. decembra ove godine.

Zajednički granični prelaz biće izgrađen na teritoriji Srbije u opštini Preševo u naselju Miratovac, a troškove će snositi Norveška Vlada kroz podršku projekta za razvoj zapadnog Balkana u iznosu od oko dva i po miliona evra. Ratifikovanjem ovog sporazuma Srbija će ispuniti svoje međunarodne obaveze koje je preuzela i poslanička grupa SNS će u danu za glasanje dati podršku ovom predlogu.

Još jedan stvar o kojoj želim da afirmativno govorim je tzv. mali Šengen koji podrazumeva saradnju između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Radi se o inicijativi zapravo za uklanjanje barijera u slobodi protoka robe, usluga, kapitala i ljudi između ovih zemalja. Srbiji će najviše odgovarati ovakav sporazum jer imamo potencijale, moći ćemo da prodamo više robe i usluga, a i u ljudskim resursima prednjačimo u odnosu na zemlje iz regiona.

Dakle, olakšava se promet robe i usluga. Rečeno je da će biti veći broj traka na prelazima kako bi kompanije mogle lakše i brže da prelaze granice. Ideja je formiranje jedinstvenog tržišta rada, što će podrazumevati lakše kretanje i zapošljavanje ljudi i sve nas to dovodi do napretka privrede u regionu. Možemo da govorimo i o razvoju turizma i o čvršćoj saradnji jedinica za vanredne situacije. Dakle, isključivo su pozitivne stvari u pitanju. Govorimo o napredovanju i rezultatima u svim oblastima koje će biti od velikog značaja za našu zemlju.

Evropska komisija je spremna da opredeli 1.2 milijarde dinara za zemlje u regionu, za implementaciju postignutih sporazuma i ova informacija takođe ohrabruje jer to znači mogućnost za puno sprovođenje dogovora između zemalja koje su uključene u mali Šengen.

U svakom slučaju, udruživanje zemalja je samo u cilju napretka i jačanja. Dokument će imati pozitivan uticaj i na razvoj svake zemlje pojedinačno, ali i na razvoj regiona, što će svakako stvoriti bolje uslove za budućnost građana.

Postavlja se pitanje šta će u praksi značiti „mali Šengen“, odnosno primena tih sporazuma? Na primer, kada na prelazima budu uvedene naročito veterinarske i fitosanitarne inspekcije i kada se bude omogućilo brže kretanje kamiona sa robom, ušteda će biti, a time se bavila, pre svega, Svetska banka i na tim sastancima predstavnici svetske banke su rekli da samo od ove mere se očekuju uštede od čak 120 miliona evra. Naravno, Srbija će te uštede, takođe osetiti.

Dalje, predviđeno je dvadesetčetvoročasovno radno vreme za inspekcijske službe koje će biti tamo prisutne. Imamo jedinstven paket dokumentacije koja je potrebna za tranzit robe. Neće biti više potrebno mnogo papira da bi neka roba mogla da pređe granicu.

Imamo putovanja građana sve tri zemlje samo sa ličnom kartom. Tu se postavlja pitanje šta to znači za stanovnike Srbije, za građane Srbije, koliko će građana moći da iskoristi pravo da ode u Albaniju samo sa ličnom kartom? Zašto da građanima ne pružimo mogućnost da biraju i da odluče, a ako odluče da odu u Albaniju, neka to bude samo sa ličnom kartom i zašto da sprečavamo da im olakšamo da sprovedu u delu, zapravo, ono što žele.

Onda dalje imamo mogućnost za strance da ulaze u sve zemlje bez dodatnih viza, što će povećati broj turista i uticaće na planiranje zajedničkih turističkih ponuda.

Takođe, moći ćemo da govorimo o razmeni studenata, o stvaranju mogućnosti za zajedničke projekte tih zemalja, o daljem jačanju prekogranične saradnje u borbi protiv terorizma i kriminala, o definisanju zajedničkih pravila u različitim oblicima, kako bi se pospešila saradnja triju zemalja.

Još bih želela da dodam, a u vezi sa tim, značaj autoputa Niš-Merdare-Priština, koji svedoči o daljem ulaganju u infrastrukturu, ali sa druge strane svedoči o spremnosti Srbije da radi zajedno sa drugim zemljama. Osim toga što će povezivati oko pola miliona građana koji žive u Nišavskom, Topličkom i Pirotskom okrugu ovaj autoput će omogućiti Srbiji izlazak na luku Drač, što će dodatno olakšati trgovinu zemalja u regionu.

Građani Srbije su na izborima koji su održani dali legitimitet i Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci da donose odluke koje su vezane za Srbiju i ovo su odluke koje su vrlo važne. Svako ima pravo na svoje mišljenje da mu se sviđa ili ne sviđa to što mi težimo ka tome da uđemo u EU, ali ne vidim zašto bi bilo šta predstavljalo problem da se uspostavi nešto što će za Srbiju biti dobro, kao što je težnja da u svemu budemo slični kao najrazvijenije zemlje Evrope i sveta.

Sve ovo o čemu govorimo danas nailazi na kritike lidera Saveza za Srbiju koji su, neki od njih su nekada bili na vlasti ali naravno da nisu stvarali uslove da Srbiji bude bolje, da se razvijaju ekonomija i privreda. Vidimo danas i Vuk Jeremić i Dragan Đilas smatraju da je bolje ulagati u poljoprivredu i banje u Topličkom okrugu, nego u autoput ili u mali Šengen.

Ne sećam se da je vlast do 2012. godine ulagala u bilo šta u tom delu Srbije, pa ni u poljoprivredu, niti u bilo koju drugu oblast. Puna su im usta bila do 2012. godine ravnomernog regionalnog razvoja. Ali, umesto realizovanih projekata mi iz tog dela Srbije nismo videli ništa. Umesto toga na jugu Srbije su prodavane fabrike u bescenje, privatizovane, gašena radna mesta, a životni standard se srozavao.

Danas na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije mi imamo mogućnost, a vidimo da se to radi da se, praktično, razvija svaki i najdalji i najmanji deo Srbije.

Danas lideri Saveza za Srbiju naravno da napadaju sve što je dobro za Srbiju. Građani vide da su oni potpuno izgubili politički kompas, da su spremni da napadnu svaku, pa i najbolju ideju i najbolji predlog samo zato što dolazi od strane Aleksandra Vučića i SNS.

Danas im svi smetaju, smetamo im i mi iz SNS, smetaju im odjednom i evropski parlamentarci i međunarodni zvaničnici i strani investitori i ne prođe praktični ni dan da oni ne napadnu nekoga ili nekim otvorenim pismom ili nekim zvaničnim saopštenjem.

Sa druge strane, mi danas imamo priliku da govorimo i o ovom Sporazumu, imamo priliku da govorimo o autoputu Niš – Merdare – Priština i, uopšte, imamo priliku da govorimo o 350 kilometara novih izgrađenih auto-puteva, imamo priliku da govorimo i o otvaranju radova na Moravskom koridoru, o čemu smo pričali prošle nedelje ili pre dve nedelje, imamo priliku da kažemo da možemo da izgradimo auto-put koji će imati 11 petlji, 23 nadvožnjaka, 78 mostova, koji će regulisati sistem odbrane od poplava, koji će pružati građanima 112 kilometara sigurnog i bezbednog putovanja. Do 2012. godine nismo imali priliku da govorimo o tim stvarima.

Takođe, ono što je najavljeno, polovinom ove godine su iznosi od 14 milijardi evra koji će biti uloženi u različite infrastrukturne projekte. Ti planovi znači će saradnju sa mnogim drugim zemljama, znači će saradnju i sa Kinom. Sa Kinom se planiraju projekti u vrednosti od pet milijardi evra. Imamo železničku prugu kroz Srbiju do Makedonije, koja će biti vredna oko 600 miliona evra. Imamo saradnju sa Rusijom. Sa Rusijom ćemo raditi na železničkom dispečerskom centru u vrednosti od 150 miliona evra i tako dalje.

Dakle, ono što smo mi pokazali kao država jeste da su mere fiskalne konsolidacije na koje je jedino bio spreman Aleksandar Vučić, iako su bile vrlo nepopularne u narodu, dakle, da su mere fiskalne konsolidacije dale rezultate i da smo uspešnim ekonomskim reformama stvorili uslove za završetak započetih i za nove infrastrukturne projekte, kao što su putevi, železnice, gasifikacija, nove fabrike, ulaganje u svaki deo Srbije.

Sada smo u periodu u kome možemo da govorimo i o otvaranju novih naučno-tehnoloških parkova širom Srbije u kojima će se zapošljavati mladi ljudi koji će sebi, ali i državi dati šansu da ostanu ovde sa svojim porodicama i sa svojim prijateljima.

Sve ovo što sam pomenula je međusobno tesno povezano, delovi Srbije se spajaju novim putevima, pravimo vezu i sa zemljama u regionu. Sarađivaćemo sa svima. Sa zemljama u regionu težićemo ka tome da budemo kao najmodernije zemlje u Evropi, ali ćemo sarađivati i sa Rusijom i sa Kinom.

Na našoj strani je sveukupni napredak koji ne ostavlja mesto nikakvoj sumnji u mogućnost da građani imaju posao, da imaju sigurnu platu, da imaju sigurnu penziju, da imaju šansu da napreduju, zajedno sa državom koja će im to i omogućiti.

Na našoj strani su rad, rezultati i bolja budućnost. A na strani Saveza za Srbiju su laži, propala politika, afere i destrukcija koja je, nažalost, usmerena i na državu. Razlika je vrlo jasno i njihova nesigurnost je očigledna.

Još jednom, na kraju želim da kažem da će poslanička grupa SNS u danu za glasanje podržati i ovaj predlog kao vid podrške Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije za sva kvalitetna rešenja koja nude građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na samom kraju rasprave o ovom sporazumu koji je danas pred nama, mogli smo da čujemo mnogo pozitivnih stvari za Republiku Srbiju koje će se desiti.

Iz obrazloženja ministra videli smo da će usvajanje ovog predloga biti dobro za državu i za građane. Takve predloge treba podržati zbog nas, ali i zbog budućih generacija koje će živeti u još razvijenijoj Srbiji i koje će moći da iskoriste benefite nekih odluka koje smo mi doneli.

Pričali smo danas o „malo Šengenu“, o sporazumu koji predstavlja budućnost jer nudi mogućnost ekonomskog i privrednog razvoja i velikog napretka u različitim oblastima. Čuli smo i neke zamerke i zbog građana treba da se kaže, mali Šengen ne znači faktičko priznanje Kosova, jer da je tako Aleksandar Vučić bi sigurno bio prvi čovek koji bi to saopštio građanima Srbije kao što ih je upoznao sa tim šta sve znači „mali Šengen“ i šta će sve značiti za našu državu.

Mislim da nije u redu servirati narodu nešto što ne stoji. Aleksandar Vučić je svakako čovek koji se nedvosmisleno u svakom trenutku zalagao za nacionalne interese ali isto tako on ima i veliku odgovornost i on mora da stvori ambijent u kome će se Srbija još više razvijati. Predstavljati Srbiju kao zemlju u kojoj ljudi žive u izolaciji, kao neki poligon za eksperimentisanje, jako je ružno i jednostavno nije tačno.

Jako je bitna saradnja sa drugim zemljama Balkana, jer nas povezuju potencijali koje imamo i koje možemo da usmerimo na zajedničko tržište, tako ćemo jačati svaku zemlju, ali ćemo jačati i region u celini. Protok radne snage će biti veći što će omogućiti aktuelnim investitorima da prošire poslove ali i nekim novim, budućim investitorima da počinju poslove u zemljama Balkana. To će značiti, sa jedne strane, lakše poslovanje za njih, a sa druge strane nova radna mesta za građane svih tih zemalja. Spoljno trgovinska razmena će biti veća, a Srbija će na tom tržištu biti najjača i najveća zemlja i naravno da će imati najviše koristi.

Da bismo postigli željene ekonomske rezultate u pogledu rasta i razvoja a da pri tome ne čekamo skrštenih ruku pristupanje EU, mi smo odlučni da uradimo nešto kao što je „mali Šengen“. Mi ćemo uraditi ono što je do nas. Mi možemo da se udružimo sa susedima i da zajedno radimo sa njima na ekonomskom jačanju čitavog regiona.

Nema apsolutno razloga da se ne podrži ovakav vid saradnje kada slične sporazume primenjuju i mnoge zemlje u Evropi i u svetu. Poznato je da ekonomska saradnja vezuje susede i da obezbeđuje mirne i stabilne odnose ako dugoročno posmatramo te stvari. Nama su mir i stabilnost u regionu od velike važnosti. Mi želimo i gledamo Srbiju kao simbol stabilnosti na Balkanu i zbog toga imamo jedinstvenu priliku da napravimo još jedan iskorak u pravcu učvršćivanja saradnje i u pravcu usmeravanja snaga svih država na Balkanu ka ekonomskom boljitku i boljoj budućnosti za sve građane.

Odnos vlasti i odnos SNS prema građanima je apsolutno jasan, mi se borimo za interese svih građana. Borimo se da u Srbiji stvorimo bolji život, da gradimo bolji život sa jačom privredom koja će značiti bolji životni standard za svakog pojedinca. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS je pokazala i danas u parlamentu i svakoga dana u parlamentu da je spremna za dijalog u svakom trenutku, a da je spremna za dijalog i o izbornom procesu, odnosno o unapređenju izbornih uslova na međustranačkim sastancima koji su bili organizovani.

Na Fakultetu političkih nauka su se najpre održavali pregovori i mi smo za te pregovore zaista delegirali ljude visoke funkcionere SNS, članove predsedništva, članove glavnog odbora, a kasnije se taj dijalog odvijao u Narodnoj skupštini. Oni imaju ogromno znanje i iskustvo u ovoj oblasti. Zalagali smo se za to da se dijalog vrati u parlament, gde mu je i mesto. Oni predstavljaju SNS na tim pregovorima i razgovaraju o predlozima koji će unaprediti izborni proces u Srbiji.

Ministar Nebojša Stefanović je sada na čelu radne grupe koju je formirala Vlada, a koja se bavi upravo unapređenjem izbornih uslova. Mi smo već ovde u Skupštini imali na dnevnom redu neke predloge zakona koji su podrazumevali izmene i dopune tih zakona, a da su predlozi za te izmene bili dogovoreni na tim međustranačkim dijalozima.

Pre nekoliko dana na dnevnom redu smo imali predlog za formiranje nadzornog odbora koji će vršiti nadzor nad svim relevantnim institucijama i uopšte svim učesnicima u izbornom procesu koji nas očekuje. Ja sam i tada podsetila da je takav nadzorni odbor formiran prvi put 1997. godine po starom zakonu, a da je poslednji put formiran 2000. godine.

Dakle, oni koji danas kritikuju svaki naš korak u naporima da poboljšamo izborne uslove imali su prilike da formiraju takav nadzorni odbor i 2003. i 2007. i 2008. i 2012. godine, ali nisu. To su isti oni koji su danas lideri Saveza za Srbiju, koji iznose zamerke na račun SNS. Ali, ako se vratimo unazad, videćemo da oni nisu uradili ništa od svega što od nas traže.

Prema tome, Narodna skupština je svoje obaveze koje je preuzela u tim dijalozima međustranačkim ispunila. Danas, evo, govorimo o izboru članova REM-a na predlog nadležnog Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine. Ovim se zapravo zaokružuje priča oko ispunjenja svih preporuka koje je dao ODIR u vezi sa izbornim procesom.

Ovo je ojačalo ne samo naš kredibilitet kada su u pitanju izbori, već i doprinosi jačanju naše međunarodne pozicije, jer znamo da i Savet Evrope i Evropska komisija se oslanjaju upravo na izveštaje ODIR-a.

Međutim, ono što treba reći jeste i da jedan deo opozicije ne želi da učestvuje u ovim razgovorima, odnosno u tim međustranačkim dijalozima. Treba reći da su upravo oni i doneli neke od tih zakona o kojima ne žele da razgovaraju. Postavlja se pitanje kako je moguće da su u njihovo vreme ti zakoni bili dobri, a da sada ti zakoni nisu dobri i da sada odjednom ti zakoni ne mogu da obezbede kvalitetno sprovođenje izbora u Srbiji.

I danas oni, naravno, bojkotuju i ovu sednicu Skupštine na kojoj se raspravlja o izboru članova REM koji su upravo oni tražili. Prvo što su kritikovali bilo je vezano za REM. Šta drugo reći osim da je to jedno neozbiljno, neodgovorno ponašanje, nepoštovanje pre svega građana Srbije kojima zamazuju oči svojim zahtevima, a u stvari ne smeju da izađu na izbore. Sasvim je jasno da su ti njihovi zahtevi usmereni isključivo na traženje alibija za njihov ne izlazak na izbore.

Imali smo razne predstavnike nevladinih organizacija i Crtu, imali smo predstavnike Saveza za Srbiju, jedan od pet miliona i Zorana Živkovića i još mnoge druge koji sada rekli kada su videli da smo mi u stanju da sprovodimo dijalog, da smo u stanju da razgovaramo i o unapređenju izbornih uslova iako, ponavljam, mi nismo doneli te zakone na koje oni sada imaju zamerke. Dakle, oni su sada rekli da su te izmene samo kozmetičke prirode, bez obzira na to što su te izmene upravo oni tražili na međustranačkim dijalozima.

Tu postoji još nešto. Postoji zahtev opozicije, odnosno jednog dela opozicije u Srbiji da se izbori odlože, što pokazuje oni svesno žele da krše izborne zakone i Ustav Republike Srbije koji jasno regulišu i raspisivanje izbora i čitav izborni proces na nedvosmislen način. U tom smislu SNS koja aktivno učestvuje u međustranačkom dijalogu jeste spremna na razgovore o mnogim pitanjima koja se tiču izbornog procesa, ali nije spremna na sve i ne po svaku cenu, a naročito ne po cenu kršenja zakona.

Pod tim uslovima koje su oni doneli, koje su oni određivali SNS je učestvovala na izborima i ubedljivo pobeđivala. Godine 2012. kada uopšte nismo bili zastupljeni u medijima, ali smo program predstavili građanima SNS je pobedila, zato što je predstavila program koji ima, za razliku od Saveza za Srbiju koji nikakav apsolutno politički program nema.

Godine 2014. i 2016. godine SNS je pobedila. Aleksandar Vučić pobedio je na predsedničkim izborima 2017. godine, 2017. godine bili su izbor za grad Beograd. Onda dolazimo do toga da govorimo o zakonima koje su oni doneli, a koje sada kritikuju, a po kojima su se svi ti izbori sprovodili, i Zakon o izboru narodnih poslanika koji je donet 2009. godine, Zakon o lokalnim izborima koji je donet 2011. godine i Zakon o finansiranju političkih stranaka koji je donet 2003. godine čije su izmene rađene 2014. godine.

Dakle, po svim tim zakonima SNS je učestvovala na izborima i pobeđivala, zato što je SNS i tada imala program svoj i danas ima program koji može da predstavi građanima i zato što SNS nisu od presudnog značaja izmene i dopune nekih zakona, dogovori, pregovori, međustranački dijalozi itd. Mi se ne plašimo ni u jednom trenutku da proverimo izbornu volju građana zato što iza nas stoje rezultati. Apsolutno sve je na našoj strani i rad i rezultati i podrška naroda. Imamo i novi program za budućnost Srbije koji ćemo predstaviti, apsolutno sve je na našoj strani.

Naravno da, poslanici SNS ovde u parlamentu predstavljaju najjaču i najveću političku partiju koja ima plan za razvoj Srbije. Mi jedva čekamo da taj plan predstavljamo, ali takođe jedva čekamo i da taj plan sprovedemo u delo. To ćemo učiniti uz pomoć legitimno održanih izbora i uz pomoć podrške građana koji će glasati za SNS. Zato jesmo za to da čitav taj proces bude transparentan, jer ni u jednom trenutku SNS nema šta da krije.

Moram da kažem da ne kriju ni oni, kada kažem oni mislim na lidere Saveza za Srbiju i na pristalice Saveza za Srbiju, ne kriju ni oni da su na žalost protiv Srbije. To što su protiv SNS imalo bi smisla kada bi imali program, kada bi imali ideje, kada bi imali politiku koju bi mogli da predstave narodu, ali čini mi se da oni vode najprljaviju kampanju protiv Aleksandra Vučića i SNS koja ikada vođena.

Međutim, ono što je žalosno u celoj toj priči jeste što oni vode prljavu kampanju i protiv Srbije. Tako imamo Mariniku Tepić koja kaže da novac od prodaje oružja dajemo zemljama da povuku priznanja Kosova. I dalje laži, afere, samo da bi stavili u drugi plan rezultate Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i SNS. Pozivam lidere Saveza za Srbiju i sve pristalice Saveza za Srbiju da uzmu učešće na izborima i da, evo od kada postoje, bar jednom pokažu određenu dozu ozbiljnosti ali isto tako želim da im kažem i da je nesumnjivo da će izgubiti od SNS. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem značaj i da izrazim zadovoljstvo zbog formiranja 63. padobranske brigade, obzirom da sam iz Niša, i 72. brigade za specijalne operacije.

Njih je, kao što smo čuli od moje koleginice koja je malopre govorila, 2006. godine ukinuo tadašnji načelnik Generalštaba, Zdravko Ponoš, blizak saradnik Vuka Jeremića.

Ove brigade su najspremnije i najobučenije brigade za brzo reagovanje, posebno u borbi protiv terorizma i drugih oblika pretnji po bezbednost naše zemlje. One su podnele najveći teret, nažalost, u bombardovanju 1999. godine i smatram da je ispravno vratiti ih u našu armiju i zbog vojske, i zbog porodica, zbog svih onih koji su izgubili živote, i zbog onih koji su podneli težak teret tadašnjeg bombardovanja.

Veliko poštovanje uživa 63. padobranska brigada, ne samo kod Nišlija, već kod svih građana Srbije. Pripadnici 63. padobranske brigade su uvek tu kada su potrebni narodu, u svakoj situaciji, u miru i u ratu. Koliko je čast biti pripadnik 63. padobranske brigade, toliko je čast govoriti o njima i ja pozdravljam, zaista, ovakvu odluku.

Pomenula sam Vuka Jeremića na samom početku. Njegovo ime, naravno, da ne ide mnogo uz pominjanje časnih pripadnika Vojske Srbije, ali baš zato da se prisetimo nedela njegovih i njegovih saradnika.

Sada je upravo on jedan od lidera Saveza za Srbiju i vidimo da se njegov odnos nije ništa promeni ni prema vojsci, ni prema odbrani naše zemlje, ni prema državi. Neprestanim fabrikovanjem laži i afera lideri Saveza za Srbiju upravo nanose veliku štetu našoj namenskoj industriji. Naravno da govorim o „Krušiku“ i želim da govorim i o potrebi da se sada vrati ugled koji su narušili plasiranjem neistina.

Kada strancima iznesete tajne podatke iz naše namenske industrije, šta je to nego udar na našu državu? Zbog nesposobnosti da stvore stranačku infrastrukturu oni su kupovali stranke. Vuk Jeremić je kupio stranku od Miroslava Aleksića, Dragan Đilas je kupio stranku, pa je nazvao Strankom slobode i pravde. Međutim, i to je bilo uzalud zato što nisu imali podršku naroda i bez obzira na sve.

Osim mržnje prema Aleksandru Vučiću zbog njegovih uspeha, kako na stranačkom, političkom planu, tako na državnom planu, oni se vode i traženjem alibija za neizlazak na izbore, jer nemaju ni program, ni stranačku infrastrukturu, nemaju ni neke normalne ideje koje bi mogli da ponude građanima. Oni građanima mogu da ponude samo nasilje, samo strah, destrukciju i ulicu. Zbog toga izmišljaju afere, i u „Krušiku“, i sve druge, i na taj način, nažalost, nanose štetu Srbiji. Oni nemaju nikakvu korist od toga. Rekla bih im da, umesto toga, mogu da izađu na izbore, da postignu rezultat kakav god mogu da postignu i da časno izgube od SNS.

Poslaničke grupa SNS će ove predloge koji su danas pred nama podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Evo, često na sednicama pomenemo poslanike koji bojkotuju rad parlamenta. Čega sam se ja danas setila? To je bilo decembra 2016. godine, ako se sećate, imali smo jedan amandman o Deda Mrazu, valjda praznično raspoloženje različito deluje na ljude. I ne znam kako na samom početku zapravo nisam shvatila koliko su u stvari ti poslanici neozbiljno shvatili svoj posao.

Onda smo bili svedoci formiranja tog nesrećnog SZS, kada su lideri te propale opozicije predstavljali SZS kao najjači oponent SNS. Osim toga što nisu pokazali nikakvu političku ozbiljnost, ni ideju, ni program, to nas je navelo da se prisetimo i podsetimo šta su neki od lidera SZS radili dok su vršili vlast, a deo toga se odnosi, naravno, i na funkcionisanje gradskih preduzeća u Beogradu u vreme vlasti Dragana Đilasa kao gradonačelnika.

Onda dolazimo do podatka da su, na primer, u 2019. godini prihodi gradskih preduzeća povećani za skoro 30% u odnosu na 2013. godinu. Gubitak javnih preduzeća je 2013. godine iznosio 495 miliona dinara, a u ovoj godini njihova dobit je 4,8 milijardi dinara, što znači da je za pet godina gubitak grada dostigao 220 miliona evra.

Još jedan dokaz da sada javna preduzeća bolje posluju je i podatak da sada ima pet puta više investicija nego 2013. godine. Takođe, postoji podatak i da je tada Ministarstvo finansija u više navrata upozoravalo gradsku Đilasovu vlast na prezaduživanje, na šta se oni naravno nisu obazirali. Danas se, iako su opozicija, ništa drugačije ne ponašaju, samo nemaju mogućnost da na ovakav način uništavaju javne finansije, ali umesto toga prave štetu rušeći ograde na trgovima, rušeći saobraćajne znakove, prefarbavajući zgrade i slično i sve to plaćaju ponovo građani Beograda i građani Srbije.

Za razliku od njih, Vlada Srbije, na čelu sa SNS, čuva sve vrednosti naše zemlje i kroz ove predloge zakona o kojima danas raspravljam u pojedinostima trudi se da i dalje popravlja i poslovni i privredi ambijent i stanje javnih finansija i sve druge oblasti koje su od značaja za razvijanje Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Želim da se osvrnem na javni dug, odnosno da sa vama podelim određene podatke. Dakle, kada smo usvajali budžet, malopre je ministar Siniša Mali to rekao, kada smo usvajali budžet za 2020. godinu mi smo raspravljali i o javnom dugu. Mogli smo da čujemo određene podatke.

Ako posmatramo raniji period, u 2008. godini, javni dug je porastao sa 8,7 milijardi na 17,7 milijardi dinara. Na kraju 2018. godine javni dug jeste bio 23 milijarde, ali to nije povećanje zaduženosti, jer je smanjeno učešće javnog duga u BDP na 51,3%. Ako posmatramo deficit u budžetu od 2008. do 2012. godine vrednosti su se kretale od minus 2,5 do minus 6,4%. Godinama posle toga javni dug je zapravo pokrivao te deficite. Taj dug je 2014. godine bio 70% BDP, a posle toga je počeo da pada i došao je na nešto više od 50% BDP.

Dakle, sve ovo smo mogli i da čujemo od ministra Siniše Malog na sednici na kojoj smo govorili o budžetu za 2020. godinu i zapravo, ovi podaci pokazuju da je javni dug naše zemlje sada pod kontrolom i da je zaustavljeno povećanje javnog duga koje je započeto 2008. godine. Sada su finansije stabilne. To u mnogome utiče na dalji razvoj naše zemlje, u apsolutno svim oblastima stabilne finansije. Svi smo svesni toga. Znače nove investicije, nova radna mesta, obnovljene i nove škole, nove vrtiće, bolji životni standard građana. To je ono što je bio cilj Vlade Srbije, to je ono što će nastaviti da bude prioritet Vlade Srbije, naravno i program SNS, a to je da svim građanima bude bolje.

Kada smo kod jedinica lokalne samouprave, naravno da stabilan republički budžet utiče i na naše lokalne zajednice koje prema tome kreiraju i svoje lokalne budžete. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i u raspravi u načelu govorila o ovom Predlogu zakona čija će primena povećati ekonomičnost i efikasnost postupaka javnih nabavki.

Takođe, ovaj predlog koji je danas pred nama je u tesnoj vezi i sa sprečavanjem korupcije što je od samog početka bio jedan od prioriteta Vlade Srbije koje nam je u više navrata pokazala da je istrajna u borbi protiv svih oblika korupcije i kriminala. Zaista ohrabruje istaknuta namera predlagača koju smo mogli da čujemo i od ministra Đorđevića da u oblasti javnih nabavki procedure budu na jasniji i detaljniji način regulisane, da se pojača nadzor i sistem kažnjavanja, ali i da se ojača kapacitet nadležnih institucija.

Mi smo u prošlosti imali primere kršenja Zakona o javnim nabavkama, naročito u gradu Beogradu dok je Dragan Đilas bio na mestu gradonačelnika. To je sve podrazumevalo sa jedne strane nečije lično bogaćenje ali sa druge strane to lično bogaćenje se dešavalo na račun građana Beograda i Srbije koji su u tom smislu i bili oštećeni. Zato kao pozitivne ocenjujem napore Vlade na konstantnom zalaganju da se radi kako na preventivnim tako i na represivnim merama koje bi smanjile mogućnost zloupotreba i položaja i zloupotrebe položaja postupaka javnih nabavki.

Umesto benefita građani Beograda su iz postupaka javnih nabavki u Đilasovo vreme imali afere i štetu, imali smo i sumnjive javne nabavke koje su se odrazile tada i na funkcionisanje grada, kao što su Bus plus, onda imali smo trošenje novca na promociju grada kada je iz budžeta potrošeno 270 miliona dinara, imali smo kupovinu softverskih paketa koji nikada nisu upotrebljeni, onda rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra, privatizaciju Luke Beograd i tako dalje.

Sve je to naravno dovelo do prevelikog zaduživanja grada i to za oko 900 miliona evra od čega je polovina bila dug grada, a druga polovina dug javnih preduzeća.

Zbog svih ovih loših primera iz prošlosti treba dati podršku svim intencijama Vlade da se unapredi naše zakonodavstvo i da se na taj način osigura zdrav sistem u kome će Srbija moći da funkcioniše i da napreduje bez ovakvih zloupotreba. Hvala.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o javnim nabavkama se primenjuje od 2013. godine i ovakav deo zakonske regulative je doprinos unapređenju sistema javnih nabavki, naročito u pogledu jačanja transparentnosti postupka i zaštite konkurencije.

Da bismo nastavili tim putem, mi sada raspravljamo o novom predlogu koji podrazumeva i određene izmene za koje se ispostavilo da su nužne, i to sa aspekta detaljnijeg uređenja određenih pitanja.

Pre svega, predlagač zakona smatra da bi efikasnost postupka mogla biti na višem nivou i da bi moglo da se skrati vreme trajanja postupka, ako uzmemo u obzir da naručioci najviše vremena troše na ispunjavanje formalnih zahteva.

Sa druge strane, takođe, slabosti neke koje su uočene jesu na strani ponuđača koji znatno manje učestvuju u postupcima javnih nabavki. Bilo je slučajeva da su postupci obustavljani iz razloga što nije bilo ponuda, a od prilike u polovini od ukupnog broja postupaka javlja se samo jedan ponuđač. Iz ovih razloga, kako bi se ojačao sistem javnih nabavki, ali i kako bi se stimulisali učesnici u postupcima javnih nabavki, trebali bi prihvatiti ovaj predlog zakona.

Sa druge strane, što se tiče usklađivanja sa direktivama EU, to su obaveze koje je Srbija preuzela i da bismo ispunili obaveze koje smo preuzeli, u tom smislu bi, takođe, trebalo dati podršku ovom predlogu zakona. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću izneti neke podatke sa kojima će se, pretpostavljam, složiti i predlagač ovog amandmana, s obzirom na njegovo obrazloženje koje smo malopre čuli, a to svakako nikako nije podrška Bošku Obradoviću i njegovoj ideji o javnim nabavkama, već upravo podrška ovom Predlogu zakona.

Iako se vratimo na pozitivne efekte koji se očekuju od primene ovog zakona, videćemo da će ove odredbe zakona imati za cilj povećanje transparentnosti i fleksibilnosti postupka javnih nabavki, smanjenje administrativnih tereta korišćenjem elektronskih sredstava i načinom dokazivanja kriterijuma za izbor privrednog subjekta.

Naročito će se smanjiti troškovi učešća u postupcima javne nabavke za mala i srednja preduzeća koja, možda, ne raspolažu odgovarajućim administrativnim ili stručnim kapacitetima.

Dakle, sa jednostavnijom procedurom javiće se veći interes kod malih i srednjih preduzeća za učestvovanjem u postupcima javnih nabavki, što će podići nivo tržišne konkurencije i podići broj ponuda u tim postupcima.

Sve ovo će uticati da trošenje javnih sredstava bude racionalnije. Ovo su sve činjenice koje idu u prilog usvajanja ovog Predloga zakona.

Želim da vas podsetim da Ministarstvo privrede ima niz mera koje se odnose na podršku upravo malim i srednjim preduzećima. Sredinom godine je, na primer, Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila 17 miliona evra pomoći za poboljšanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća.

Dalje, u malim i srednjim preduzećima radi, možda, i milion ljudi. Godine 2016. to je bio podatak od 800 hiljada zaposlenih u više od 350 hiljada malih i srednjih preduzeća. Osim savetodavnih programa i programa za njihovo usavršavanje tu su i stalni javni pozivi od strane Vlade Srbije i Ministarstva privrede za dodeljivanje sredstava.

Upravo ovaj Predlog o kome danas govorimo će upotpuniti tu podršku i borbu za opstanak i poslovanje malih i srednjih preduzeća. Iz tog razloga smatram da ga treba podržati. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su na dnevnom redu predlozi zakona o završnim računima budžeta od 2002. do 2018. godine. Ja ću pokušati da napravim neku kratku rekapitulaciju. Naravno, želim da krenemo od 2012. godine kada je SNS preuzela vlast u Republici Srbiji. Mi smo zatekli jedan budžet koji je bio potpuno uništen, potpuno devastiran, potpuno opustošen. Zatekli smo situaciju u kojoj nije bilo, da ne kažem, ni malo, ali nije bilo mnogo nade da će se naš finansijski sistem oporaviti. Zatekli smo situaciju u kojoj su fabrike bile zatvarane, radna mesta ugašena, uglavnom ugašena, mnogo radnih mesta, a naši zaposleni i naši penzioneri nisu bili sasvim načisto sa tim da li će uopšte moći da prime plate i penzije. Danas je naravno situacija drugačija.

Zbog čega? Zbog toga što je 2014. godine Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koji je tada bio predsednik Vlade, bila rešena da preduzme određene mere koje, svi smo bili svesni toga, nisu bile mnogo popularne u narodu, ali određene mere, teške mere fiskalne konsolidacije koje su dale rezultate i pored toga što mnogi nisu verovali u tom trenutku da će te mere uopšte dati rezultate.

Aleksandru Vučiću se tada prebacivalo uglavnom sa svih strana da su to teške mere na koje naši građani neće dobro reagovati u smislu eventualnog opadanja njegovog rejtinga ili rejtinga SNS, ali to je samo dokazalo da je on sposoban i da je želeo da stavi interese države Srbije ispred interesa stranke i ispred naravno svojih ličnih interesa.

Danas imamo ne samo mogućnost da redovno isplaćujemo plate i penzije, već imamo mogućnost da govorimo i o povećanju plata i penzija. Pre jedno mesec dana, možda i dva meseca mi smo ovde u Narodnoj skupštini raspravljali o rebalansu budžeta i to o pozitivnom rebalansu budžeta. Zašto o pozitivnom? Zato što smo tada konstatovali da imamo višak para u državnoj kasi i to otprilike u iznosu od 46 milijardi dinara. To se sada raspoređuje prema prioritetima koje je naravno odredila Vlada Republike Srbije. Ti prioriteti zapravo pokazuju, odnosno iskazuju potrebe građana Republike Srbije i ja ću samo navesti jedan od njih, kao što je primer povećanje plata u javnom sektoru u rasponu od 8% do 15% prema različitim kategorijama koje pokazuju koji su prioriteti u smislu potreba građana Republike Srbije.

Posle rebalansa, tog pozitivnog rebalansa mi smo usvajali budžet za 2020. godinu. Tada smo mogli da čujemo kritike da je taj budžet predizborni. Međutim, taj budžet nije predizborni. Mi se vrlo dobro sećamo predizbornih budžeta kada je DS povećavala plate i penzije bez ikakvog osnova, bez ikakvih realnih osnova samo da bi ljudi za njih glasali.

Dakle, ovaj naš budžet nije predizborni budžet, utvrdili smo i da je budžet razvojni, da će raditi i na razvoju svih oblasti u Republici Srbiji, od obrazovanja preko zdravstva, preko privrede, ekonomije, da će stvarati situacije za otvaranje novih investicija, za privlačenje još više stranih investicija i da će, zapravo, raditi na poboljšavanju životnog standarda naših građana. Za razvijanje svih ovih oblasti pre svega, je potrebna finansijska stabilnost koju sada Republika Srbija ima.

Želim da se osvrnem i na ovaj deo opozicije koji kritikuje i ovaj budžet i pozitivan rebalans budžeta, ovaj deo opozicije koji nas nije ni danas udostojio da dođe u salu, to su oni poslanici koji su prišli SZS. Znate, oni ruše trgove, mi gradimo. Oni ruše i čupaju saobraćajne znakove, mi to popravljamo. Oni pokušavaju da upadnu u institucije, mi u tim institucijama radimo. Neka to svima njima služi na čast, takvo njihovo ponašanje, a mi koji smo predstavnici SNS ćemo imati sa čime da izađemo pred građane Srbije kad bude došlo vreme da se ide na izbore.

Ono svakodnevno plasiraju laži, koje su naravno, usmerene na Aleksandra Vučića, koji im je trn u oku, samo zbog svih njegovih i ličnih uspeha i stranačkih uspeha i uspeha na državnom planu. Dakle, usmeravaju laži protiv Aleksandra Vučića, protiv ministara u Vladi. Prvo su se okomili na Nebojšu Stefanovića, onda na Sinišu Malog i na sve ostale ministre u Vladi, jer zapravo, na taj način žele da oslabe Vladu Srbije.

Vlada Srbije, kao što vidimo, nastavlja sa svojim radom i nastavlja da niže pozitivne rezultate koji su samo benefiti za građane Republike Srbije. Osim fizički, osim što upadaju u institucije, evo, poslednji primer je Boško Obradović, koji je upotrebio zastavu Republike Srbije da lupa na prozore i na vrata ove Skupštine, čiji je poslanik, i ja sa ovog mesta želim da kažem da treba da ga bude sramota, jer je sutradan, sasvim nonšalantno, ušetao u hol Narodne skupštine gde je držao pres.

Dakle, osim tim nekim fizičkim napadima na institucije oni pozivaju na linč, silovanje nasilje, na progon, i predsednice parlamenta i predsednice Vlade, samo zbog toga što su svesni činjenice da ne smeju da izađu na izbore, jer nemaju nikakvu podršku naroda. Pa, gospodo iz SZS, izađite na izbore da legitimno učestvujete na njima i budite svesni da ćete biti poraženi od SNS. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS je pokazala da je spremna za dijalog u svakom trenutku, pa i u izbornom procesu, odnosno o unapređenju izbornih uslova.

Mi smo za pregovore na Fakultetu političkih nauka i kasnije su se odvijali u Narodnoj skupštini, delegirali najviše funkcionere SNS, članove predsedništva i članove glavnog odbora da predstavljaju SNS i da razgovaraju o predlozima za bolji izborni proces.

Ministar Nebojša Stefanović je sada na čelu Radne grupe, koju je formirala Vlada, koja se bavi upravo o unapređenjem izbornih uslova i mi smo već ovde u Skupštini imali na dnevnom redu neke zakone za koje su upravo na pregovorima utvrđene određene izmene i dopune, odnosno predlozi za izmene i dopune.

Danas na dnevnom redu imamo i Predlog za formiranje Nadzornog odbora koji će vršiti nadzor nad svim relevantnim institucijama i uopšte svim akterima u izbornom procesu. Prema tome, Narodna skupštine je svoje obaveze preuzete u tom međustranačkom dijalogu ispunila. U toku je i izbor članova REM-a pred nadležnim Odborom za kulturu i informisanje Narodne skupštine.

Ovim se zaokružuje priča oko ispunjenja svih preporuka koje je dao ODIR, a u vezi sa izbornim procesom. Ovo jača ne samo naš kredibilitet kada su u pitanju izbori, već i doprinosi jačanju naše međunarodne pozicije, jer se i Savet Evrope i Evropska komisija oslanjaju upravo na izveštaje ODIR-a.

Želim da kažem i da očekujemo ovih dana da, u skladu sa uobičajenom praksom, pristigne izveštaj i posmatračke misije OEBS-a, odnosno ODIR-a za upravo procenu posmatranja parlamentarnih izbora u Srbiji.

Ono na šta ja želim da vas podsetim jeste da je ovakav Nadzorni odbor zapravo prvi put formiran 1997. godine po starom zakonu, a poslednji put 2000. godine. Cilj je, naravno, uvek dodatni vid kontrole svih učesnika u izbornom procesu i sada mi imamo one koji su imali prilike ranije da formiraju ovakav Nadzorni odbor sa ovakvim nadležnostima, ali nisu ni 2003, ni 2007, ni 2008, ni 2012. godine. Nisu predložili formiranje Nadzornog odbora, a imali su većinu u Skupštini ti isti koji sada nama zameraju i koji nas kritikuju.

Treba reći i da nisu svi iz opozicije želeli da učestvuju u ovim razgovorima, a treba reći da su oni doneli te zakone koji im sada ne odgovaraju.

Postavlja se pitanje kako je moguće da su tada ti zakoni njima bili dobri, a sada im nisu dovoljno dobri da bi se sproveo kvalitetan izborni proces i kako je to tada bilo u redu da ne postoji Nadzorni odbor, a sada to kritikuju?

I danas oni, naravno, bojkotuju sednicu Skupštine na kojoj se raspravlja o formiranju istog tog Nadzornog odbora koji su oni tražili. I, šta drugo reći, osim licemerno i neozbiljno?

Sasvim je jasno da su ti njihovi zahtevi zapravo usmereni na traženje alibija za njihov ne izlazak na izbore. I CRTA, i predstavnici Saveza za Srbiju, i „Jedan od pet miliona“ i Zoran Živković i svi ostali stručnjaci sada kažu da su, zapravo, ove izmene samo kozmetičke prirode, a to su bili njihovi zahtevi na tim razgovorima.

Pod tim uslovima koje su oni određivali SNS je učestvovala na izborima i ubedljivo pobeđivala i 2012. i 2014. i 2016. godine. Aleksandar Vučić je pobedio na predsedničkim izborima 2017. godine, a 2018. godine su bili izbori za grad Beograd. Da se podsetimo, Zakon o izboru narodnih poslanika donet je 2009. godine. Zakon o lokalnim izborima donet je 2011. godine. Zakon o finansiranju političkih stranaka je iz 2003. godine, pa kasnije 2008. godine, pa je 2014. godine donet Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Pod tim zakonima SNS je izlazila na izbore i pobeđivala. Zašto? Zato što nama nisu presudne i od presudnog značaja izmene i dopune, već podrška naroda. Mi, naravno, poštujemo zakone, ali i imamo podršku naroda. Mi se ne plašimo ni u jednom trenutku da proverimo izbornu volju građana, jer imamo rezultate. Sve je na našoj strani, i rad i rezultati i podrška naroda.

Mi ovde predstavljamo najjaču i najveću političku partiju u Srbiji koja ima program, koja ima plan za razvoj Srbije i jedva čekamo da svima pokažemo koliku podršku građana Srbije imamo i to ćemo pokazati na legitimno održanim izborima. Zato i jesmo za to da sve bude transparentno, jer nemamo šta da krijemo ni u jednom trenutku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Od ovih predloga zakona koji su danas pred nama, izabrala sam da nešto više kažem o Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora auto-put E-80 deonica Niš-Merdare, Faza 1, između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Zakonom o budžetu planirano je zaduživanje Republike Srbije kod Evropske investicione banke za finansiranje projekta izgradnje auto-puta Niš-Pločnik-Merdare, prva Faza, dakle, Niš-Pločnik u iznosu od 100 miliona evra.

Projekat obuhvata izgradnju 32 kilometra poluprofila auto-puta od petlje Merošina-Prokuplje na auto-putu E-75 do opštine Beloljin. Radi se o samo jednoj deonici koja će biti deo auto-puta E-80, a ukupna vrednost čitavog projekta je 255 miliona evra.

Dakle, Evropska investiciona banka u vidu kredita obezbediće 100 miliona evra, 80 miliona evra će se sufinansirati iz sredstava zajma Evropske banke za obnovu i razvoj i 40,6 miliona evra su bespovratna sredstva EU, i naravno, tu su sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Želim da podsetim da je završena deonica istočnog kraka Koridora 10 i otvorena pre oko mesec dana, možda i nešto duže, tako da je auto-put od Niša do granice sa Bugarskom završen u ukupnoj dužini od 87 kilometara. Tu deonicu auto-puta E-80 od Proseka kod Niša do Bugarske karakteriše 87 mostova, pet najmodernijih tunela i pet saobraćajnih petlji.

Danas od Niša do Bugarske i Severne Makedonije više nema ni metra bez auto-puta. Bezbednost u saobraćaju je znatno veća i to znači, naravno, i napredak u privlačenju novih investitora.

Veliki značaj autoputeva je i za Grad Niša i za Nišavski okrug, a i za celu Srbiju, naravno. Mi sada možemo da kažemo da živimo u izgrađenoj, u mnogo modernijoj zemlji, i što je najvažnije, u finansijski stabilnoj zemlji.

Na Koridoru 10, recimo, pre šest godina bilo je 34 miliona vozila, danas je to oko 60 miliona vozila. Aerodrom u Beogradu je imao tri miliona putnika, sada ima šest miliona putnika.

Ono što je meni posebno zadovoljstvo da istaknem, jeste činjenica da je 2012. godine sa niškog aerodroma letelo 1500 putnika, a danas je to cifra od 400 hiljada putnika.

Imamo i danas priliku da najavimo brojne nove projekte, nove infrastrukturne projekte. Naravno, imaćemo priliku i da otvaramo nove deonice, kada ti projekti budu realizovani, i to su rezultati, pre svega, politike SNS.

Dok su demokratama, kao što je moja koleginica Ana Čarapić, naša ovlašćena predstavnica za ovu tačku dnevnog reda rekla, dok su demokratama bila puna usta ravnomernog regionalnog razvoja, a od realizacije takvih projekata nismo videli ništa, SNS je pokazala kako su svi delovi Srbije važni i kako svi delovi Srbije mogu ravnomerno da se razvijaju.

Aleksandar Vučić je dao obećanje da će poseban akcenat staviti na jug, odnosno jugoistok Srbije, što smo i videli da je učinjeno. Uz veliki rad cela Srbija može da se ravnomerno razvija i da se menja na bolje.

Upravo iz tih razloga, ja ću, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, podržati ove predloge u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o Predlogu zakona čija bi primena povećala efikasnost i ekonomičnost postupaka javnih nabavki.

Takođe, važan segment je i doprinos borbi protiv korupcije u smislu jasnih procedura, u smislu jačanja nadzora i sistema kažnjavanja, kao i jačanja kapaciteta nadležnih institucija. I evo pošto smo već mogli da čujemo u dosadašnjoj raspravi da se zapravo kršenje Zakona o javnim nabavkama vezuje za Marka Bastaća, on je jedan od aktuelnih funkcionera koji je u izvršnoj vlasti, koji je predsednik jedne gradske opštine u Beogradu, predsednik opštine Stari grad.

Pa da podsetimo da je Služba za budžetsku inspekciju zatekla velike brljotine u njihovoj dokumentaciji

(Aleksandar Šešelj: Čiji je Stari grad?)

Doći ćemo i do toga čiji je.

Tačnije skoro milion dinara, rukovodstvo te gradske opštine potrošilo je na raskošne restorane, na skupa čašćavanja i to bez sprovedenog postupka javne nabavke.

Još jedan primer sumnjivih nabavki, jeste zloupotreba imovine Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“, kada je založena imovina bazena, koja zapravo nije opštinska svojina, radi dobijanja kredita od 50 miliona dinara, kojim je trebalo da se otplati dug. Umesto toga, novac je potrošen na nešto drugo, odnosno preusmeren je na javne nabavke koje su izuzetno bile sumnjivog karaktera.

Bastać očigledno nastavlja putem svog šefa, Dragana Đilasa, dođosmo i do toga čiji je Bastać, u vreme čije vlasti su takođe postojali ovi zakoni, ali je njemu bilo draže, mislim na Dragana Đilasa, njemu je bilo draže da ove zakone krši, nego da se njih pridržava.

Sećate se nabavke podzemnih kontejnera, nabavke koja je građane Beograda koštala šest miliona evra? Naravno, do realizaciji tog projekta nikada nije došlo, a tender je bio predmet malverzacija, zbog čega su privedeni i direktor Gradske čistoće i njegovi saradnici i pojedinci iz nekih privatnih firmi, koje su sa tim imale neke veze i tada je postojala osnovana sumnja da je država zapravo oštećena za 169 miliona dinara.

Dalje, imamo aferu „Bus Plus“ koju je upravo kršenjem Zakona o javnim nabavkama izbačeno 50 firmi iz konkursa. Beograd je u vreme Dragana Đilasa dobio i najskuplji, verovatno ne i najlepši, ali najskuplji most u Evropi, od 400 miliona evra, doduše u njihovo vreme bez završenih priključnih puteva, to se kasnije uradilo. Da ne govorimo o softverskom programu od 10 miliona evra koji nikada nije iskorišćen, da ne govorimo o njihovim samo promocijama o nekim self-marketinzima koje su zapravo plaćali građani Beograda i građani Srbije. Da ne govorim o aferama koje se tiču „Luke Beograd“ ili rekonstrukcije bulevara i tako dalje.

Zbog svega toga su privođeni i gradski menadžer i desetine tadašnjih gradskih funkcionera, tadašnjih Đilasovih saradnika.

Sve ovo su loši primeri, sve ovo što sam navela su primeri kršenja Zakona o javnim nabavkama kojih smo svi bili svedoci i dobro je što danas možemo da raspravljamo o ovom predlogu zakona koji će između ostalog značiti i precizniji i jači sistem kažnjavanja za ovakve postupke.

Srbija će donošenjem seta ekonomskih i antikorupcionih zakona koji su danas pred nama približiti zemljama koje su zapravo visoko postavile standarde u ovoj oblasti i u tom smislu ja ću sa poslaničkom grupom SNS podržati ove predloge u danu za glasanje. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su danas pred nama su rezultat, pre svega napora SNS, da se u Srbiji poboljšaju izborni uslovi.

Ministar Stefanović je na čelu Radne grupe koja se bavi izborima u smislu unapređenja izbornog procesa u smislu povećanja transparentnosti, ali i donošenja izmena koje će se konkretno odnositi na funkcionere koji učestvuju u izbornoj kampanji.

Vlada je usvojila zaključak kojim se jasno definišu pravila za članove Vlade, ali i druga imenovana i postavljena lica, direktore i druge javne funkcionere koja zabranjuju korišćenje javnih skupova u svojstvu funkcionera, ali u cilju promocije svoje partije, izbornog programa ili u smislu pozivanja ljudi da glasaju.

Dakle, funkcioneri ne smeju da zloupotrebljavaju svoju funkciju za prezentovanje izbornog programa niti da koriste javne resurse, kao što su na primer prostorije, službena vozila i drugi inventar državnih organa i institucija.

Takođe u radno vreme ne smeju da vrše promociju stranačkog karaktera i svojim sagovornicima, naravno moraju se predstaviti na određeni način, odnosno moraju da naglase u kom svojstvu sa njima razgovaraju.

Ono što je po meni dobro to je ta prekršajna odgovornost, odnosno da će se sva ovakva ponašanja tretirati kao povreda dužnosti iz radnog odnosa i dobro je da mogu da nastupe sankcije zbog nepridržavanja ovih pravila. Stranačka funkcija i državna funkcija moraju biti razdvojene, odnosno mora se razgraničiti šta je jedno, a šta drugo.

Predlog zakona sadrži aktivnosti, dakle, na jačanju odgovornosti političkih subjekata koji su učesnici izbora u smislu korišćenja i raspolaganja javnim resursima.

Na ovaj način mi smo ponovo podigli lestvicu odgovornosti, ta odgovornost naravno odnosi se i na SNS, a tu odgovornost i ozbiljnost SNS je pokazala i na sastancima, i na fakultetu Političkih nauka i u Skupštini, koji su organizovani kao razgovori između vlasti i opozicije koji se tiču upravo poboljšanja izbornih procesa, odnosno unapređenja izbornog procesa.

Ono što je najvažnije, jeste da smo pokazali spremnost da razgovaramo o izmenama izbornih zakona koji su upravo oni doneli.

Dakle, svi smo svesni o čemu se ovde radi. Ovde se radi o tome da su zakoni koji su doneti 2008. godine ili 2009. godine ili 2011. godine, a sada ne odgovaraju upravo onima koji su ih doneli. Tada je sve bilo savršeno, izborni proces je bio besprekoran, sve je bilo uređeno i transparentno i sada odjednom isti ti zakoni nisu dovoljno dobri da obezbede uslove pod kojima će se odvijati izbori i navodno to je razlog za bojkot izbora sa njihove strane.

Naravno, nama je razlog za bojkot izbora potpuno jasan. To je izborna volja građana koja je u najvećoj meri i pre svega usmerena na podršku SNS, ali i pored svega toga i pored svih tih stvari iza kojih se oni kriju, mi nemamo problem da budemo spremni da radimo na unapređenju izbornog procesa, da radimo na promenama o kojima sam upravo govorila i da nemamo problem i da proverimo izbornu volju građana na izborima, jer to je ono što daje legitimitet.

A iza SNS stoje rezultati, a iza ovih koji se plaše izbora i koji će bojkotovati izbore, bez obzira na sve ustupke ili na sve izmene i dopune zakona koje budemo uradili, iza njih ne stoji apsolutno ništa. Zahvaljujem.