Hvala vam predsedavajući, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su na dnevnom redu predlozi zakona o završnim računima budžeta od 2002. do 2018. godine. Ja ću pokušati da napravim neku kratku rekapitulaciju. Naravno, želim da krenemo od 2012. godine kada je SNS preuzela vlast u Republici Srbiji. Mi smo zatekli jedan budžet koji je bio potpuno uništen, potpuno devastiran, potpuno opustošen. Zatekli smo situaciju u kojoj nije bilo, da ne kažem, ni malo, ali nije bilo mnogo nade da će se naš finansijski sistem oporaviti. Zatekli smo situaciju u kojoj su fabrike bile zatvarane, radna mesta ugašena, uglavnom ugašena, mnogo radnih mesta, a naši zaposleni i naši penzioneri nisu bili sasvim načisto sa tim da li će uopšte moći da prime plate i penzije. Danas je naravno situacija drugačija.

Zbog čega? Zbog toga što je 2014. godine Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koji je tada bio predsednik Vlade, bila rešena da preduzme određene mere koje, svi smo bili svesni toga, nisu bile mnogo popularne u narodu, ali određene mere, teške mere fiskalne konsolidacije koje su dale rezultate i pored toga što mnogi nisu verovali u tom trenutku da će te mere uopšte dati rezultate.

Aleksandru Vučiću se tada prebacivalo uglavnom sa svih strana da su to teške mere na koje naši građani neće dobro reagovati u smislu eventualnog opadanja njegovog rejtinga ili rejtinga SNS, ali to je samo dokazalo da je on sposoban i da je želeo da stavi interese države Srbije ispred interesa stranke i ispred naravno svojih ličnih interesa.

Danas imamo ne samo mogućnost da redovno isplaćujemo plate i penzije, već imamo mogućnost da govorimo i o povećanju plata i penzija. Pre jedno mesec dana, možda i dva meseca mi smo ovde u Narodnoj skupštini raspravljali o rebalansu budžeta i to o pozitivnom rebalansu budžeta. Zašto o pozitivnom? Zato što smo tada konstatovali da imamo višak para u državnoj kasi i to otprilike u iznosu od 46 milijardi dinara. To se sada raspoređuje prema prioritetima koje je naravno odredila Vlada Republike Srbije. Ti prioriteti zapravo pokazuju, odnosno iskazuju potrebe građana Republike Srbije i ja ću samo navesti jedan od njih, kao što je primer povećanje plata u javnom sektoru u rasponu od 8% do 15% prema različitim kategorijama koje pokazuju koji su prioriteti u smislu potreba građana Republike Srbije.

Posle rebalansa, tog pozitivnog rebalansa mi smo usvajali budžet za 2020. godinu. Tada smo mogli da čujemo kritike da je taj budžet predizborni. Međutim, taj budžet nije predizborni. Mi se vrlo dobro sećamo predizbornih budžeta kada je DS povećavala plate i penzije bez ikakvog osnova, bez ikakvih realnih osnova samo da bi ljudi za njih glasali.

Dakle, ovaj naš budžet nije predizborni budžet, utvrdili smo i da je budžet razvojni, da će raditi i na razvoju svih oblasti u Republici Srbiji, od obrazovanja preko zdravstva, preko privrede, ekonomije, da će stvarati situacije za otvaranje novih investicija, za privlačenje još više stranih investicija i da će, zapravo, raditi na poboljšavanju životnog standarda naših građana. Za razvijanje svih ovih oblasti pre svega, je potrebna finansijska stabilnost koju sada Republika Srbija ima.

Želim da se osvrnem i na ovaj deo opozicije koji kritikuje i ovaj budžet i pozitivan rebalans budžeta, ovaj deo opozicije koji nas nije ni danas udostojio da dođe u salu, to su oni poslanici koji su prišli SZS. Znate, oni ruše trgove, mi gradimo. Oni ruše i čupaju saobraćajne znakove, mi to popravljamo. Oni pokušavaju da upadnu u institucije, mi u tim institucijama radimo. Neka to svima njima služi na čast, takvo njihovo ponašanje, a mi koji smo predstavnici SNS ćemo imati sa čime da izađemo pred građane Srbije kad bude došlo vreme da se ide na izbore.

Ono svakodnevno plasiraju laži, koje su naravno, usmerene na Aleksandra Vučića, koji im je trn u oku, samo zbog svih njegovih i ličnih uspeha i stranačkih uspeha i uspeha na državnom planu. Dakle, usmeravaju laži protiv Aleksandra Vučića, protiv ministara u Vladi. Prvo su se okomili na Nebojšu Stefanovića, onda na Sinišu Malog i na sve ostale ministre u Vladi, jer zapravo, na taj način žele da oslabe Vladu Srbije.

Vlada Srbije, kao što vidimo, nastavlja sa svojim radom i nastavlja da niže pozitivne rezultate koji su samo benefiti za građane Republike Srbije. Osim fizički, osim što upadaju u institucije, evo, poslednji primer je Boško Obradović, koji je upotrebio zastavu Republike Srbije da lupa na prozore i na vrata ove Skupštine, čiji je poslanik, i ja sa ovog mesta želim da kažem da treba da ga bude sramota, jer je sutradan, sasvim nonšalantno, ušetao u hol Narodne skupštine gde je držao pres.

Dakle, osim tim nekim fizičkim napadima na institucije oni pozivaju na linč, silovanje nasilje, na progon, i predsednice parlamenta i predsednice Vlade, samo zbog toga što su svesni činjenice da ne smeju da izađu na izbore, jer nemaju nikakvu podršku naroda. Pa, gospodo iz SZS, izađite na izbore da legitimno učestvujete na njima i budite svesni da ćete biti poraženi od SNS. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS je pokazala da je spremna za dijalog u svakom trenutku, pa i u izbornom procesu, odnosno o unapređenju izbornih uslova.

Mi smo za pregovore na Fakultetu političkih nauka i kasnije su se odvijali u Narodnoj skupštini, delegirali najviše funkcionere SNS, članove predsedništva i članove glavnog odbora da predstavljaju SNS i da razgovaraju o predlozima za bolji izborni proces.

Ministar Nebojša Stefanović je sada na čelu Radne grupe, koju je formirala Vlada, koja se bavi upravo o unapređenjem izbornih uslova i mi smo već ovde u Skupštini imali na dnevnom redu neke zakone za koje su upravo na pregovorima utvrđene određene izmene i dopune, odnosno predlozi za izmene i dopune.

Danas na dnevnom redu imamo i Predlog za formiranje Nadzornog odbora koji će vršiti nadzor nad svim relevantnim institucijama i uopšte svim akterima u izbornom procesu. Prema tome, Narodna skupštine je svoje obaveze preuzete u tom međustranačkom dijalogu ispunila. U toku je i izbor članova REM-a pred nadležnim Odborom za kulturu i informisanje Narodne skupštine.

Ovim se zaokružuje priča oko ispunjenja svih preporuka koje je dao ODIR, a u vezi sa izbornim procesom. Ovo jača ne samo naš kredibilitet kada su u pitanju izbori, već i doprinosi jačanju naše međunarodne pozicije, jer se i Savet Evrope i Evropska komisija oslanjaju upravo na izveštaje ODIR-a.

Želim da kažem i da očekujemo ovih dana da, u skladu sa uobičajenom praksom, pristigne izveštaj i posmatračke misije OEBS-a, odnosno ODIR-a za upravo procenu posmatranja parlamentarnih izbora u Srbiji.

Ono na šta ja želim da vas podsetim jeste da je ovakav Nadzorni odbor zapravo prvi put formiran 1997. godine po starom zakonu, a poslednji put 2000. godine. Cilj je, naravno, uvek dodatni vid kontrole svih učesnika u izbornom procesu i sada mi imamo one koji su imali prilike ranije da formiraju ovakav Nadzorni odbor sa ovakvim nadležnostima, ali nisu ni 2003, ni 2007, ni 2008, ni 2012. godine. Nisu predložili formiranje Nadzornog odbora, a imali su većinu u Skupštini ti isti koji sada nama zameraju i koji nas kritikuju.

Treba reći i da nisu svi iz opozicije želeli da učestvuju u ovim razgovorima, a treba reći da su oni doneli te zakone koji im sada ne odgovaraju.

Postavlja se pitanje kako je moguće da su tada ti zakoni njima bili dobri, a sada im nisu dovoljno dobri da bi se sproveo kvalitetan izborni proces i kako je to tada bilo u redu da ne postoji Nadzorni odbor, a sada to kritikuju?

I danas oni, naravno, bojkotuju sednicu Skupštine na kojoj se raspravlja o formiranju istog tog Nadzornog odbora koji su oni tražili. I, šta drugo reći, osim licemerno i neozbiljno?

Sasvim je jasno da su ti njihovi zahtevi zapravo usmereni na traženje alibija za njihov ne izlazak na izbore. I CRTA, i predstavnici Saveza za Srbiju, i „Jedan od pet miliona“ i Zoran Živković i svi ostali stručnjaci sada kažu da su, zapravo, ove izmene samo kozmetičke prirode, a to su bili njihovi zahtevi na tim razgovorima.

Pod tim uslovima koje su oni određivali SNS je učestvovala na izborima i ubedljivo pobeđivala i 2012. i 2014. i 2016. godine. Aleksandar Vučić je pobedio na predsedničkim izborima 2017. godine, a 2018. godine su bili izbori za grad Beograd. Da se podsetimo, Zakon o izboru narodnih poslanika donet je 2009. godine. Zakon o lokalnim izborima donet je 2011. godine. Zakon o finansiranju političkih stranaka je iz 2003. godine, pa kasnije 2008. godine, pa je 2014. godine donet Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Pod tim zakonima SNS je izlazila na izbore i pobeđivala. Zašto? Zato što nama nisu presudne i od presudnog značaja izmene i dopune, već podrška naroda. Mi, naravno, poštujemo zakone, ali i imamo podršku naroda. Mi se ne plašimo ni u jednom trenutku da proverimo izbornu volju građana, jer imamo rezultate. Sve je na našoj strani, i rad i rezultati i podrška naroda.

Mi ovde predstavljamo najjaču i najveću političku partiju u Srbiji koja ima program, koja ima plan za razvoj Srbije i jedva čekamo da svima pokažemo koliku podršku građana Srbije imamo i to ćemo pokazati na legitimno održanim izborima. Zato i jesmo za to da sve bude transparentno, jer nemamo šta da krijemo ni u jednom trenutku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Od ovih predloga zakona koji su danas pred nama, izabrala sam da nešto više kažem o Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora auto-put E-80 deonica Niš-Merdare, Faza 1, između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Zakonom o budžetu planirano je zaduživanje Republike Srbije kod Evropske investicione banke za finansiranje projekta izgradnje auto-puta Niš-Pločnik-Merdare, prva Faza, dakle, Niš-Pločnik u iznosu od 100 miliona evra.

Projekat obuhvata izgradnju 32 kilometra poluprofila auto-puta od petlje Merošina-Prokuplje na auto-putu E-75 do opštine Beloljin. Radi se o samo jednoj deonici koja će biti deo auto-puta E-80, a ukupna vrednost čitavog projekta je 255 miliona evra.

Dakle, Evropska investiciona banka u vidu kredita obezbediće 100 miliona evra, 80 miliona evra će se sufinansirati iz sredstava zajma Evropske banke za obnovu i razvoj i 40,6 miliona evra su bespovratna sredstva EU, i naravno, tu su sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Želim da podsetim da je završena deonica istočnog kraka Koridora 10 i otvorena pre oko mesec dana, možda i nešto duže, tako da je auto-put od Niša do granice sa Bugarskom završen u ukupnoj dužini od 87 kilometara. Tu deonicu auto-puta E-80 od Proseka kod Niša do Bugarske karakteriše 87 mostova, pet najmodernijih tunela i pet saobraćajnih petlji.

Danas od Niša do Bugarske i Severne Makedonije više nema ni metra bez auto-puta. Bezbednost u saobraćaju je znatno veća i to znači, naravno, i napredak u privlačenju novih investitora.

Veliki značaj autoputeva je i za Grad Niša i za Nišavski okrug, a i za celu Srbiju, naravno. Mi sada možemo da kažemo da živimo u izgrađenoj, u mnogo modernijoj zemlji, i što je najvažnije, u finansijski stabilnoj zemlji.

Na Koridoru 10, recimo, pre šest godina bilo je 34 miliona vozila, danas je to oko 60 miliona vozila. Aerodrom u Beogradu je imao tri miliona putnika, sada ima šest miliona putnika.

Ono što je meni posebno zadovoljstvo da istaknem, jeste činjenica da je 2012. godine sa niškog aerodroma letelo 1500 putnika, a danas je to cifra od 400 hiljada putnika.

Imamo i danas priliku da najavimo brojne nove projekte, nove infrastrukturne projekte. Naravno, imaćemo priliku i da otvaramo nove deonice, kada ti projekti budu realizovani, i to su rezultati, pre svega, politike SNS.

Dok su demokratama, kao što je moja koleginica Ana Čarapić, naša ovlašćena predstavnica za ovu tačku dnevnog reda rekla, dok su demokratama bila puna usta ravnomernog regionalnog razvoja, a od realizacije takvih projekata nismo videli ništa, SNS je pokazala kako su svi delovi Srbije važni i kako svi delovi Srbije mogu ravnomerno da se razvijaju.

Aleksandar Vučić je dao obećanje da će poseban akcenat staviti na jug, odnosno jugoistok Srbije, što smo i videli da je učinjeno. Uz veliki rad cela Srbija može da se ravnomerno razvija i da se menja na bolje.

Upravo iz tih razloga, ja ću, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, podržati ove predloge u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o Predlogu zakona čija bi primena povećala efikasnost i ekonomičnost postupaka javnih nabavki.

Takođe, važan segment je i doprinos borbi protiv korupcije u smislu jasnih procedura, u smislu jačanja nadzora i sistema kažnjavanja, kao i jačanja kapaciteta nadležnih institucija. I evo pošto smo već mogli da čujemo u dosadašnjoj raspravi da se zapravo kršenje Zakona o javnim nabavkama vezuje za Marka Bastaća, on je jedan od aktuelnih funkcionera koji je u izvršnoj vlasti, koji je predsednik jedne gradske opštine u Beogradu, predsednik opštine Stari grad.

Pa da podsetimo da je Služba za budžetsku inspekciju zatekla velike brljotine u njihovoj dokumentaciji

(Aleksandar Šešelj: Čiji je Stari grad?)

Doći ćemo i do toga čiji je.

Tačnije skoro milion dinara, rukovodstvo te gradske opštine potrošilo je na raskošne restorane, na skupa čašćavanja i to bez sprovedenog postupka javne nabavke.

Još jedan primer sumnjivih nabavki, jeste zloupotreba imovine Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“, kada je založena imovina bazena, koja zapravo nije opštinska svojina, radi dobijanja kredita od 50 miliona dinara, kojim je trebalo da se otplati dug. Umesto toga, novac je potrošen na nešto drugo, odnosno preusmeren je na javne nabavke koje su izuzetno bile sumnjivog karaktera.

Bastać očigledno nastavlja putem svog šefa, Dragana Đilasa, dođosmo i do toga čiji je Bastać, u vreme čije vlasti su takođe postojali ovi zakoni, ali je njemu bilo draže, mislim na Dragana Đilasa, njemu je bilo draže da ove zakone krši, nego da se njih pridržava.

Sećate se nabavke podzemnih kontejnera, nabavke koja je građane Beograda koštala šest miliona evra? Naravno, do realizaciji tog projekta nikada nije došlo, a tender je bio predmet malverzacija, zbog čega su privedeni i direktor Gradske čistoće i njegovi saradnici i pojedinci iz nekih privatnih firmi, koje su sa tim imale neke veze i tada je postojala osnovana sumnja da je država zapravo oštećena za 169 miliona dinara.

Dalje, imamo aferu „Bus Plus“ koju je upravo kršenjem Zakona o javnim nabavkama izbačeno 50 firmi iz konkursa. Beograd je u vreme Dragana Đilasa dobio i najskuplji, verovatno ne i najlepši, ali najskuplji most u Evropi, od 400 miliona evra, doduše u njihovo vreme bez završenih priključnih puteva, to se kasnije uradilo. Da ne govorimo o softverskom programu od 10 miliona evra koji nikada nije iskorišćen, da ne govorimo o njihovim samo promocijama o nekim self-marketinzima koje su zapravo plaćali građani Beograda i građani Srbije. Da ne govorim o aferama koje se tiču „Luke Beograd“ ili rekonstrukcije bulevara i tako dalje.

Zbog svega toga su privođeni i gradski menadžer i desetine tadašnjih gradskih funkcionera, tadašnjih Đilasovih saradnika.

Sve ovo su loši primeri, sve ovo što sam navela su primeri kršenja Zakona o javnim nabavkama kojih smo svi bili svedoci i dobro je što danas možemo da raspravljamo o ovom predlogu zakona koji će između ostalog značiti i precizniji i jači sistem kažnjavanja za ovakve postupke.

Srbija će donošenjem seta ekonomskih i antikorupcionih zakona koji su danas pred nama približiti zemljama koje su zapravo visoko postavile standarde u ovoj oblasti i u tom smislu ja ću sa poslaničkom grupom SNS podržati ove predloge u danu za glasanje. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su danas pred nama su rezultat, pre svega napora SNS, da se u Srbiji poboljšaju izborni uslovi.

Ministar Stefanović je na čelu Radne grupe koja se bavi izborima u smislu unapređenja izbornog procesa u smislu povećanja transparentnosti, ali i donošenja izmena koje će se konkretno odnositi na funkcionere koji učestvuju u izbornoj kampanji.

Vlada je usvojila zaključak kojim se jasno definišu pravila za članove Vlade, ali i druga imenovana i postavljena lica, direktore i druge javne funkcionere koja zabranjuju korišćenje javnih skupova u svojstvu funkcionera, ali u cilju promocije svoje partije, izbornog programa ili u smislu pozivanja ljudi da glasaju.

Dakle, funkcioneri ne smeju da zloupotrebljavaju svoju funkciju za prezentovanje izbornog programa niti da koriste javne resurse, kao što su na primer prostorije, službena vozila i drugi inventar državnih organa i institucija.

Takođe u radno vreme ne smeju da vrše promociju stranačkog karaktera i svojim sagovornicima, naravno moraju se predstaviti na određeni način, odnosno moraju da naglase u kom svojstvu sa njima razgovaraju.

Ono što je po meni dobro to je ta prekršajna odgovornost, odnosno da će se sva ovakva ponašanja tretirati kao povreda dužnosti iz radnog odnosa i dobro je da mogu da nastupe sankcije zbog nepridržavanja ovih pravila. Stranačka funkcija i državna funkcija moraju biti razdvojene, odnosno mora se razgraničiti šta je jedno, a šta drugo.

Predlog zakona sadrži aktivnosti, dakle, na jačanju odgovornosti političkih subjekata koji su učesnici izbora u smislu korišćenja i raspolaganja javnim resursima.

Na ovaj način mi smo ponovo podigli lestvicu odgovornosti, ta odgovornost naravno odnosi se i na SNS, a tu odgovornost i ozbiljnost SNS je pokazala i na sastancima, i na fakultetu Političkih nauka i u Skupštini, koji su organizovani kao razgovori između vlasti i opozicije koji se tiču upravo poboljšanja izbornih procesa, odnosno unapređenja izbornog procesa.

Ono što je najvažnije, jeste da smo pokazali spremnost da razgovaramo o izmenama izbornih zakona koji su upravo oni doneli.

Dakle, svi smo svesni o čemu se ovde radi. Ovde se radi o tome da su zakoni koji su doneti 2008. godine ili 2009. godine ili 2011. godine, a sada ne odgovaraju upravo onima koji su ih doneli. Tada je sve bilo savršeno, izborni proces je bio besprekoran, sve je bilo uređeno i transparentno i sada odjednom isti ti zakoni nisu dovoljno dobri da obezbede uslove pod kojima će se odvijati izbori i navodno to je razlog za bojkot izbora sa njihove strane.

Naravno, nama je razlog za bojkot izbora potpuno jasan. To je izborna volja građana koja je u najvećoj meri i pre svega usmerena na podršku SNS, ali i pored svega toga i pored svih tih stvari iza kojih se oni kriju, mi nemamo problem da budemo spremni da radimo na unapređenju izbornog procesa, da radimo na promenama o kojima sam upravo govorila i da nemamo problem i da proverimo izbornu volju građana na izborima, jer to je ono što daje legitimitet.

A iza SNS stoje rezultati, a iza ovih koji se plaše izbora i koji će bojkotovati izbore, bez obzira na sve ustupke ili na sve izmene i dopune zakona koje budemo uradili, iza njih ne stoji apsolutno ništa. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o kome danas raspravljamo u pojedinostima se pre svega donosi u cilju unapređenja izbornog procesa i on na kompletan način definiše pojam izborne kampanje koja se odnosi na period kako se i u samom Predlogu zakona kaže, koji traje od dana raspisivanja izbora do dana proglašenja konačnih rezultata. Naravno, obuhvata aktivnosti političkih subjekata kao što su rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova, podela reklamnog materijala, medijske i razne druge usluge, sprovođenje obuka i druge aktivnosti koje su povezane sa izbornom kampanjom.

Suština predloga koje je izradilo Ministarstvo finansija na inicijativu Radne grupe Vlade ogleda se u zabrani korišćenja sredstava iz budžeta, iz republičkog ili iz lokalnih budžeta za potrebe izborne kampanje. Važno je objasniti šta to znači na konkretnim primerima. Dakle, ne sme direktor javnog preduzeća ili neki drugi funkcioner na stranački miting službenim automobilom, ne sme da štampa reklamni izborni materijal o trošku države ili ukoliko jedna stranka može da koristi prostorije državnog organa to se na jednak način mora omogućiti svim drugim strankama, odnosno političkim partijama.

Mi ovde imamo još jedan primer. To je primer gradonačelnika Šapca Zelenovića, koji je ponovo u Briselu i ponovo blati svoju državu u Evropskom parlamentu i tu poziciju i tu situaciju koristi za promociju svoju ličnu ili svoje partije. Sada se ovde postavlja pitanje – da li je u redu da Srbija plaća put čoveku koji će pričati protiv nje, koji će blatiti i Srbiju i njene građane i da li je u redu da građani Srbije, recimo, snose te troškove?

Dakle, na jasan način je ovim predlogom zakona, uređeno korišćenje javnih resursa sa ciljem, naravno, veće transparentnosti koja će na kraju unaprediti izborni proces.

Srpska napredna stranka se zalaže za to da zaista izborni uslovi budu jednaki za sve, kako bi se na kraju na pravilan način utvrdila izborna volja građana i kako bi ona bila utvrđena na realan način. To će svim političkim subjektima omogućiti, pre svega, učestvovanje na izborima pod jednakim uslovima, za šta se i zalažemo. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, borba protiv korupcije jeste strateški prioritet Vlade Srbije i svakako Ministarstva pravde koje je utvrdilo skup mera i plan donošenja zakona, kako bi se delovalo i preventivno i represivno.

Dakle, 1. septembra očekuje se početak primene Zakona o sprečavanju korupcije kojim su proširena ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije, a pooštrene su odredbe koje se odnose na funkcionere. Proširen je krug podataka koje će javni funkcioneri morati da prijave. Precizirane su odredbe koje se odnose i na postupak u kome se odlučuje o povredi ovog Zakona, a Agencija za borbu protiv korupcije će imati i aktivnu ulogu u donošenju zakona.

Tokom primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je donet 2008. godine, uočeni su određeni nedostaci i ukazalo se da postoji potreba da se odredbe preciziraju i da se detaljnije reše pitanja koja se odnose na sukob interesa, na akumulaciju funkcija ili na prijavljivanje imovine funkcionera.

Cilj donošenja ovog zakona jeste zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, kao i jačanje integriteta i odgovornosti javne vlasti, sa druge strane. Ovaj predlog znači uspostavljanje normativnog okvira, ali i ispunjavanje obaveza prema GREK-u, odnosno grupi država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije. Podsetila bih da su formirana četiri regionalna centra sa odeljenjima pri tužilaštvima i pri policiji. Oni se bave isključivo koruptivnim krivičnim delima. Informacija do koje sam mogla da dođem jeste da je rezultat njihovog rada 13.000 krivičnih prijava i 771 osuđujuća presuda. U velikoj meri u Srbiji se radilo i na unutrašnjoj saradnji, odnosno na saradnji između različitih državnih organa i institucija, odnosno uspostavljena je tzv. mreža oficira za vezu iz 13 relevantnih državnih organa, kao što su Agencija za borbu protiv korupcije, DRI, NBS, Poreska uprava itd.

Po prvi put kod nas je ustanovljena i služba finansijske forenzike, što je od značaja za suzbijanje finansijskog kriminala. Dakle, ovo su samo neki od primera kontinuirane borbe protiv korupcije. U smislu dalje borbe, poslanička grupa SNS će podržati i ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govorimo još o jednom predlogu zakona koji će se odnositi, odnosno koji se odnosi na uređenje i unapređenje izbornog procesa.

Ovi predlozi sadrže sve ono o čemu se govorilo na sastancima predstavnika vlasti i opozicije. Taj deo opozicije je imao primedbe na kvalitet izbornog procesa, ali sada naravno za dogovoreno neće glasati, isto kao što nisu došli ni da o tome raspravljamo u plenumu.

Umesto toga, Boško Obradović lupa na vrata i prozore Skupštine i to zastavom Srbije. Ali, zato mu posle toga ne smeta takvo njegovo ponašanje da sasvim normalno sutradan ušeta u zgradu Skupštine i da drži konferenciju za novinare. To nije ništa drugo do omalovažavanja ove institucije i omalovažavanja građana Srbije. Ovi drugi, njegovi iz Saveza za Srbiju, kada ih pošalje Dragan Đilas, zakazuju konferencije za novinare u holu i bukvalno svakoga dana produkuju afere i lažima obasipaju građane.

Svi su imali priliku da učestvuju u kreiranju ovih zakonskih rešenja i videli smo ko se kako, koliko i na koji način u to uključio. Mi smo ponudili korektnu saradnju, učestvovali smo na pregovorima ili razgovorima između opozicije i vlasti, tu su bili i pripadnici civilnog sektora i na Fakultetu političkih nauka i u Skupštini. Isto tako, sa druge strane bili smo izričiti u tome da nećemo prihvatiti sve i po svaku cenu, da nećemo prihvatiti nešto što se u drugim zemljama ne dešava i što nije prihvaćeno u smislu načina na koji se reguliše izborni proces.

Podsetiću vas kako je DS, sećamo se svi, sprovodila funkcionersku kampanju. Oni su čak uvećavali funkcionerske aktivnosti u vreme izborne kampanje. To je jednostavno nemoguće uporediti sa bilo kojom kampanjom, pa ni sa kampanjom koju radi Aleksandar Vučić i SNS. U tome se upravo ogleda nedoslednost zakonima koje su oni sami doneli. Ni jedan zakon oni nisu poštovali.

S druge strane, mi poštujemo, poštovali smo i poštujemo zakone, ali ne samo to, već smo čak i spremni da ih menjamo zajedno sa njima, i ako sa njihove strane jako licemerno da kažu, da isti ti zakoni koji su oni doneli neće moći u Srbiji da obezbede dobar izborni proces.

Naravno i pored svih razgovora i pregovora, i pored toga što su ovi predlozi zakona danas pred nama, njima ništa nije dovoljno dobro, njima ništa nije kako treba, nije dovoljno da bi sproveo izborni proces onako kako su oni zamišljali. Ali, to je samo zbog toga što oni zapravo traže alibi za svoju nesposobnost i za to što nikada, apsolutno nikada nisu imali rezultate sa kojima mogu da stanu pred građane Srbije, naravno za razliku od SNS. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Gospodine Pašaliću sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, danas, govorimo o izboru zamenika Zaštitnika građana.

Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo mi smo razmatrali predlog i spremnost gospodina Pašalića da govori detaljnije o biografijama kandidata ukazuje i na spremnost za saradnju sa narodnim poslanicima u smislu pružanja svih neophodnih informacija. To je mnogo važno, naročito članovima Odbora za ustavna pitanja, koji su mogli da znaju da mogu da imaju priliku da dobiju sve informacije.

Neću govoriti posebno o kandidatima, samo želim da kažem da će imati priliku da ih podržimo u Danu za glasanje. Svi smo svesni važnosti postojanja Zaštitnika građana i potrebe valjanog obavljanja posla i vršenja ovlašćenja koja su data zakonom. Radi efikasnijeg i kvalitetnijeg rada dobro je izabrati zamenike Zaštitnika građana, naročito ako uzmemo u obzir naše ranije iskustvo sa Sašom Jankovićem i sa svim zloupotrebama ove institucije.

Godine 2017, kada smo izabrali gospodina Pašalića ovde u parlamentu, smo akcenat stavili na vraćanje poverenja kod građana u ovu instituciju. Na taj način smo izborom novog Zaštitnika građana i formalno prekinuli zloupotrebe položaja Zaštitnika građana u političke svrhe.

Godine 2018. smo raspravljali o Izveštaju o radu iz koga smo videli koliko je važna nezavisnost u radu, ali i da se mogu poštovati odredbe zakona i drugih propisa u vršenju te funkcije.

Zaštitnik građana je tu da bi štitio prava svih građana, a ne kao u periodu pre gospodina Pašalića da bi određenim politički obojenim grupama bio privržen, da bi gradio svoju političku karijeru, jer je to upravo ponašanje koje je protivno zakonu.

Sa pravom se preispituje rad Zaštitnika građana kada se on kandiduje za predsednika države, kada sasvim vidljivo koristi svoju funkciju za propagiranje svoje politike i svoje kandidature, za zadovoljenje ličnih interesa i pribavljanja privilegija. Tako građani gube poverenje u jednu instituciju.

U zaštiti prava građana svi smo na zajedničkom zadatku i saradnja ove institucije i sa Narodnom skupštinom i sa Vladom Srbije i sa drugim državnim organima i ustanovama treba u tom smislu biti nastavljena.

Kao što sam rekla na početku, kandidati će imati podršku u Danu za glasanje. Želim im uspeh u radu, a, naravno, očekujem da pomažu građanima da apsolutno ostvare svoja prava. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se nadovežem na svoje kolege iz poslaničke grupe.

Uvaženi ministre, kao što i sami znate, zaista za razliku od poslanika koji su pristupili tom Savezu za Srbiju i koju već godinu dana, a možda i duže jednostavno nisu deo ovog parlamenta i ne žele da dolaze ovde da rade, mi koji smo ovde konstantno i danas raspravljamo o važnim predlozima zakona. Ali izgleda, sa druge strane, da smo im mi krivi za to što su oni lenji i za to što su izneverili građane koji su za njih glasali na izborima i koji su ih praktično poslali u ovaj parlament da brane njihove interese.

Želim da prokomentarišem jedno saopštenje, jednu nebulozu koja je u vidu saopštenja došla iz DS. Njih je, sećate se, preuzeo pre nekog vremena da vodi čovek koji je više puta do sada pokazao da je potpuno politički nepismen. Tako je Lutovac kazao, ja ovde imam to saopštenje, kaže – Aleksandar Vučić je kriv za raspad DS i raspuštanje njihovih odbora koje se desilo pre neki dan.

Drage moje kolege iz poslaničke grupe, nema na „Tviteru“ samo Boška Obradovića, na „Tviteru“ ima i narodnog poslanika Balše Božovića koji je podržao ovakvo saopštenje. Koliko je to neozbiljno i šta se desilo sa ljudima koji su desetinama godina unazad u politici i kako ih nije sramota da daju ovakva saopštenja? Međutim, došli smo do toga da su sada oni zapravo potvrdili ono što smo mi svi znali, a to je da se bave isključivo sobom, uvek su se bavili samo sobom i sada su ponovo pokazali da se bave samo sobom. Da se bave ljudima koji su za njih glasali, oni bi radili svoj posao, oni bi dolazili u parlament i oni bi zastupali interese tih građana koji su za njih glasali i interese svoje političke partije, jer to je, ja bih rekla, sasvim legitimno.

Ono što je žalosno u ovom trenutku jeste da mi znamo da postoje poslanici DS koji bi se vratili u parlament, ali nažalost ne smeju zbog Dragana Đilasa. Njima Dragan Đilas sada određuje kako će se oni ponašati. On je potpuno uspeo da uništi DS. Međutim, građani su prozreli razloge za to, građani su prozreli razloge za konstantno izmišljanje afera koje se tiču Aleksandra Vučića, koje se tiču naših ministara u Vladi. Sada sasvim sigurno možemo da kažemo da su i građani sigurni da je to zbog toga što oni nemaju nikakav politički program, da je zbog toga što nemaju čak nikakvu ideju kako politički da deluju iz tog ambisa u koji ih je konačno uveo Dragan Đilas i potpuno upropastio.

Prema tome, samo želim da kažem da osim toga što je ovo saopštenje DS i više nego smešno, želim da kažem da ćemo mi ovde nastaviti da radimo, da ćemo mi nastaviti da otvoreno razgovaramo i o svim predlozima zakona i o aktuelnim i dnevnopolitičkim temama, ako je to potrebno, a građani će to, naravno, moći da cene na sledećim izborima. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iz podnetih amandmana koji, moram da kažem, uglavnom glase - briše se, kao i ovaj, uglavnom se vidi mišljenje da zapravo ovaj predlog zakona ne bi ni trebalo da postoji. Sasvim je legitimno pravo narodnih poslanika da podnose i takve amandmane.

Međutim, ono što ja želim da kažem, predstavnici predlagača, ministri, ukazali su nam i u načelnoj raspravi na važne razloge za donošenje Zakona o agencijskom zapošljavanju. Cilj je sprečiti nelojalnu konkurenciju i zaštititi zaposlene.

Ova oblast nije regulisana drugim zakonima i zato je potrebno doneti novi zakon, a mi ovde govorimo o predlogu za donošenje novog zakona. Ukoliko ga Skupština ne usvoji, neće moći zapravo da se uvede red među agencijama i drugim poslodavcima koji za ustupanje radne snage ostvaruju prihod i neće moći da se u punoj meri zaštite prava ustupljenih zaposlenih koja oni ostvaruju po osnovu rada.

Potreban je jednak tretman agencijskog zaposlenog i zaposlenog kod poslodavca u pogledu zarade, u pogledu radnog vremena, prava na odmor, zaštite na radu, itd.

Potreba za donošenjem ovog zakona vidi se i u broju registrovanih agencija, kojih je u ovom trenutku preko 120 u našoj zemlji. Zaposleni i agencije zaključuju ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ili ugovor o radu na određeno vreme, a za potrebe rada kod drugih pravnih lica. Oni su često diskriminisani u odnosu na lica koja su zaposlena kod tog poslodavca, kao što je na primer slučaj sa situacijom u kojoj nemaju pravo na bolovanje ili na odmor. Dešava se i da njihova zarad u više slučajeva bude niža od minimalne zarade.

Upravo da bi se ova pitanja regulisala, smatram da bi trebalo usvojiti ovaj zakon. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Zakonu o agencijskom zapošljavanju moramo da postavimo pitanje da li su zaposleni koji obavljaju privremene i povremene poslove zadovoljni, ako nemaju pravo na odmor, ako nemaju pravo na bolovanje ili na slobodan dan.

Stalo nam je do toga da zaposleni u punom kapacitetu mogu da ostvare svoja prava. Smatram da treba omogućiti da zaposleni kod poslodavca koji obavljanju posao kod tog poslodavca i zaposleni koji obavljaju posao po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima budu izjednačeni, jer zašto bi imali različiti tretman ako obavljaju isti posao. To bi onda bila diskriminacija među zaposlenima.

Što se tiče ovog konkretnog člana, pitanje je na koji način kolektivni ugovor kod poslodavca reguliše prava, obaveze i odgovornosti kada se radi o obavljanju poslova u inostranstvu. U tom smislu mislim da je dobro normiranje koje taksativno navodi koje još elemente treba da sadrži ugovor o zasnivanju radnog odnosa, kada se zaposleni ustupaju poslodavcu koji delatnost obavlja na teritoriji država članica EU. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Evo, došli smo dokazanih odredbi gde je predložen veći raspon kako bi se u zavisnosti od težine izvršenog prekršaja i njegovih posledica mogla doneti odgovarajuće odluke o kažnjavanju od strane prekršajnih sudova.

Privredno društvo koje obavlja ustupanje zaposlenih podleže prekršajnom kažnjavanju u taksativnom navedenim slučajevima koji su navedeni u ovom Predlogu zakona i potpuno je logično da to i budu krajnje odredbe u jednom Predlogu zakona. Dakle, namera je da se prava zaposlenih izjednače da oni koji su zaposleni preko agencije mogu da ostvare svoja prava u punom obimu i u tom smislu treba predvideti i kažnjavanje za postupke koji to onemogućavaju.

Pošto se više neću javljati, želim ovo obraćanje da završim rečima Aleksandra Vučića koji je danas u jednom danu otvorio jedan, a potpisao izgradnju još jednog autoputa. „Napravili smo razliku između nišanjenja i povezivanja, između mržnje i prijateljstva i rada, između nasilja i elementarne pristojnosti. Naša politika i odgovorna nasilje, linč i crtanje mete su rad, znanje i briga o Srbiji i građanima. Trudićemo se da nastavimo da se menjamo na bolje i da napredujemo u svakom smislu i u svim oblastima.“ Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dok još govorimo o penzijskom i invalidskom osiguranju, trebalo bi možda da sumiramo dosadašnju raspravu i ja ću pokušati da to učinim u onom delu koji se odnosi na Predlog zakona.

Dakle, pre svega, uskladiće se sistem penzijskog i invalidskog osiguranja sa propisima o dobrovoljnim penzijskim fondovima na taj način što je utvrđeno da je penzijsko i invalidsko osiguranje obavezno.

Izjednačena je vanbračna zajednica sa brakom u pogledu ostvarivanja prava na porodičnu penziju. Takođe uređuje se isplata pogrebnih troškova u smislu obavezivanja Fonda PIO da te troškove refundira. Na kraju zbog javnost treba objasniti šta čeka penzionere od 1. januara i zašto govorimo o tzv. švajcarskom modelu, kako god da se zove taj model usklađivanja penzija biće dobar i za penzionere i za državu sa druge strane.

Dakle, penzija će se usklađivati u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta potrošačkih cena i polovine procenta rasta zarada. I pored različitih mišljenja o ovom Predlogu zakona smatram da ga treba usvojiti sa svim predloženim rešenjima i dati šansu njegovoj primeni.

Danas imamo PIO fond koji je sve samostalniji. Država sve manje dotira za isplatu penzija, a sa druge strane postoji mogućnost da penzije rastu. Mere fiskalne konsolidacije jesu bile teške i svakako ne popularne, ali su bile nužne i mi smo subjektivni. Ne kažemo da je u Srbiji sve najbolje na svetu, kažemo da ima još dosta posla za Vladu Srbije i za sve nas, ali isto tako želimo da kažemo i da smo svesni da smo postigli određene rezultate. U skladu sa tim smatram da treba podržati i ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Pridružiću se želji nekih mojih narodnih poslanika da će uskoro javni servis moći sam da se finansira, ali do tada trebalo bi da podržimo njihovo funkcionisanje. U tom smislu ja ću glasati za ovaj predlog u danu za glasanje, jer nam daje određeno rešenje za ovo pitanje. Pored primedbi koje smo mogli da čujemo u dosadašnjim raspravama, zaista jeste apsolutno malo informacija o tome šta radimo u Narodnoj skupštini. Nekad mi se čini da na RTS-u možemo da dobijemo više informacija o tome šta se radi u nekim drugim skupštinama nekih drugih zemalja nego naše zemlje.

Želim da kažem da se sa svim slažem i u svemu onome što je rekla koleginica Aleksandra Tomić, pa se u tom smislu ne bih ponavljala. Moram da kažem i da imamo situaciju da, sa jedne strane, recimo, na RTS-u nema Skupštine ili je zastupljena u vrlo maloj minutaži, a sa druge strane imamo vrlo instruisane televizije i novinare koji otvoreno napadaju i SNS i u svojim emisijama vrlo otvoreno zastupaju opoziciju, tačnije Savez za Srbiju ili razne organizacije, kao što je „Jedan od pet miliona“. Na taj način, ja ne znam da li su oni svesni toga, upravo daju podršku pozivanju na linč njihovih političkih neistomišljenika.

Očigledno je da su danas u Srbiji neke stvari normalne koje ranije nisu bile ili ne bi trebalo da budu. To su svakodnevni pritisci na Aleksandra Vučića i na SNS. Mi tim pritiscima ne podležemo. Borimo se i borićemo se i dalje, bez obzira na to što oni crtaju mete koje stavljaju na naše grudi ili prave neke samo njima smešne karikature i fotomontaže. Zahvaljujem.