Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je danas donošenje odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i obrazovanje same komisije u Dvanaestom sazivu Narodne skupštine, naravno, shodno Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija i Zakonu o Narodnoj skupštini.

Komisija se obrazuje u sledećem sastavu: tri člana biraju se iz reda članova i zamenika članova odbora u čijem je delokrugu rada pravosuđe, dakle, na predlog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i dva člana koji se biraju iz redova članova ili zamenika članova odbora u čijem su delokrugu rada pitanja iz oblasti ljudskih prava, zdravlja i socijalne politike, dakle, predloge su dali Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbor za zdravlje i porodicu. Mandat članova Komisije traje do isteka mandata narodnih poslanika Narodne skupštine.

Zadatak Komisije je da vrši kontrolnu funkciju u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i mera pritvora i da shodno toj ulozi sagledava stanje u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i da predlaže mere za otklanjanje nepravilnosti i za unapređenje uslova života, tretmana i zaštite lica i prava lica lišenih slobode. Konkretno, samom odlukom o obrazovanju ove komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija biće taksativno navedene nadležnosti, odnosno delokrug rada same komisije. Na primer, u vršenju kontrole Komisija sagledava status, položaj, tretman i ostvarivanje prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i predlaže mere za njihove unapređenje i zaštitu. Komisija sagledava status, položaj, tretman i ostvarivanje prava pritvorenih lica i predlaže mere za njihovo unapređenje i zaštitu.

Članovi ili zamenici članova Komisije posećuju zavode za izvršenje krivičnih sankcija radi sagledavanja stanja i upoznavanja sa uslovima života i tretmanom, posećuje zavode radi neposrednog uvida u ostvarivanje i zaštitu prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i pritvorenih lica. Takođe, Komisija traži podatke, obaveštenja i izveštaje od nadležnih organa, zavoda i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Prilikom posete zavodu Komisija može razgovarati sa licima prema kojima se izvršavaju sankcije, pritvorenim licima, ali i zaposlenima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, u cilju utvrđivanja činjenica o pojavama, događajima ili konkretnim slučajevima u tim zavodima.

Takođe, Komisija vrši uvid u dokumentaciju o licima prema kojima se izvršavaju sankcije, pritvorenim licima ili licima koja su zaposlena u zavodima. Komisija razmatra izveštaje nezavisnih organa i nevladinih organizacija koje se bave tretmanom i zaštitom prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i pritvorenih lica. Na kraju, Komisija može i da traži obaveštenja i da razmatra izveštaje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i da vrši druge poslove od značaja za ostvarivanje zadataka zbog kojih je formirana, u skladu sa nadležnostima koje joj pripadaju.

Kada smo kod Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koja je pod ingerencijom Ministarstva pravde, treba istaći i koje su nadležnosti te Uprave za izvršenje krivičnih sankcija jer je to svakako u tesnoj vezi sa ovlašćenjima koja Komisija Narodne skupštine ima, obavljajući svoju kontrolnu funkciju. Dakle, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija organizuje, sprovodi i nadzire izvršenje kazne zatvora, maloletničkog zatvora, mera bezbednosti i obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana, kao i vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom. Takođe, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija obavlja poslove koji se odnose na pripremu predloga za pomilovanje, amnestiju i uslovni otpust, prati stanje i primenu propisa u oblasti izvršenja zavodskih sankcija i u skladu sa tim ukazuje na potrebu i pravce normativnog uređenja, ali takođe Uprava za izvršenje krivičnih sankcija sarađuje u pripremi propisa i obavlja druge poslove koji se odnose na oblast izvršenja zavodskih sankcija.

Ono što je od velikog značaja jeste i činjenica da Komisija podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, dakle, Komisija čije je formiranje sa predlogom danas kao tačka dnevnog reda, podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, izveštaj o radu, ali takođe u okviru tog izveštaja mogu se naći i izveštaj o stanju ili o eventualnim problemima u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i pritvora i može se ukazati svakako na potrebu izmene zakona ili preduzimanja drugih radnji radi zaštite prava lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i pritvor.

Takođe, Komisija može obrazovati i posebnu bazu podataka o domaćim i međunarodnim propisima iz ove oblasti, a kao i organizacijama koje se bave tretmanom i zaštitom lica, prava lica prema kojima se izvršavaju sankcije, ali i o zavodima u kojima se ta lica nalaze.

Podsetila bih vas na kratko na jedan dokument, na koji verujem, da odavno u parlamentu nije pomenut, a u vezi je svakako sa današnjom tačkom dnevnog reda, radi se o Zakonu o ratifikaciji i Konvencije protiv torture i drugih surovih neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka koji je donet 1991. godine. Navedena konvencija zapravo usvojena je 1984. godine u Njujorku i obavezuje države članice, među kojima je i naša zemlja, zbog čega i pominjem ovaj dokument, da se pridržavaju međunarodnih pravila koja su potvrdili. Tortura je svaki akt kojim se jednom lice namerno nanosi bol ili teške fizičke ili mentalne patnje, u cilju dobijanja od njega ili nekog trećeg lica obaveštenje ili priznanja ili njegovog kažnjavanja za delo za koje je to ili neko treće izvršilo ili za čije je izvršenje osumnjičeno zastrašivanja tog lica ili vršenja pritiska na njega ili zastrašivanje i vršenja pritiska na neko treće lice ili iz bilo kog drugog razloga zasnovanog na bilo kom obliku diskriminacije ako ta bol i te patnje nanosi službeno lice ili treće lice uz pristanak službenog lica. Svaka država članica preduzima zakonske, administrativne, sudske ili druge mere kako bi sprečila izvršenje akta torture na teritoriji pod njenom jurisdikcijom i ovo su svakako pitanja koja su u tesnoj vezi sa nadležnostima i sa budućim radom Komisije za praćenje primene izvršenje krivičnih sankcija.

Osim ovoga što sam navela 2011. godine, mi smo usvojili protokol uz Konvenciju protiv torture kojim smo se obavezali na donošenje potrebnih mera, radi postizanja ciljeva iz konvencije i na implementaciju svih članova koji će u konkretnom slučaju pomoći jačanju zaštite lica, prava lica lišenih slobode i puno poštovanje njihovih ljuskih prava.

Svakako u ovom izlaganju želim da pomenem i Zaštitnika građana, odnosno instituciju Zaštitnika građana sa kojim bi Komisija trebalo da sarađuje po određenim pitanjima koja su u nadležnosti i Zaštitnika građana i Komisije. Naime, Zaštitnika građana kroz svoj godišnji izveštaj daje informacije i o obavljanju poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture u Srbiji. Nacionalni mehanizam obavlja posete mestima gde se nalazile i gde se mogu nalaziti lica lišene slobode, ali to nisu samo zavodi o kojima sam danas govorila, već su to i policijske uprave, policijske stanice, prihvatilišta, pritvorske jedinice, psihijatrijske klinike, ustanove socijalne zaštite domskog tipa, centri za azil i za migrante i na osnovu dobijenih informacija upućuju se preporuke ukoliko su utvrđene određene nepravilnosti u radu.

U trenutku kada se nalazimo u problemu zbog epidemije koji je izazvan Korona virusom u Evropi i u celom svetu pa i u našoj zemlji postoje određene posledice, moramo uzeti u obzir u vezi sa tim i situaciju u Zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Shodno Izveštaju Zaštitnika građana situacija je zadovoljavajuća, odnosno broj zaraženih u zavodima nije previsok da bi se oni našli u nekoj rizičnoj situaciji, što znači sa druge strane da imaju sve potrebne i lekove i zaštitnu opremu, dakle maske, vizire ili skafandere za onaj deo Zavoda u kojima se nalaze njihove ambulante kao i svakako dezinfekciona sredstva. Takođe, zaključuje se i da imaju i potrebnu brigu i negu kako se korona virus ne bi širio.

U skladu sa tim da svi građani imaju pravo da se vakcinišu i da izaberu vakcinu i u skladu sa principom nediskriminacije čijoj primeni svakako težimo i oni koji su u pritvoru ili prema kojima se izvršavaju krivične sankcije imaju jednak tretman u postupku imunizacije. Ono što svakako ohrabruje jeste činjenica da je naša država bila spremna pre svega u finansijskom smislu, a onda i u smislu jakog zdravstvenog sistema da istrpi ili ublaži udarce koje nam je zadao korona virus. To se odnosi i na broj vakcina ali se odnosi i na različite vrste vakcina što je građanima, pa i onima prema kojima se izvršavaju određene sankcije pružilo mogućnost izbora. Osim što smo uspeli da za četiri meseca izgradimo dve nove tzv. kovid bolnice koje će nam svakako ostati kao dve nove izgrađene bolnice kada se nadam se uskoro izborima sa korona virusom.

Uspeli smo da omogućimo i početak proizvodnje vakcina u Institut "Torlak" gde se očekuje za početak kako smo čuli u informacijama i medijima najpre dvadeset, a kasnije čak i trideset miliona doza godišnje, čime ćemo da zadovoljimo potrebe regiona i da ponovo pokažemo da smo apsolutno u svemu lideri u regionu, pa i šire, pa i u ovoj oblasti.

Želela bih da podsetim na dobru organizaciju i na angažovanje u Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica, gde su osuđenici prvi počeli da šiju maske za potrebe svih osuđenika i svih zaposlenih u tom Kaznenom popravnom zavodu ali i u ostalim zavodima. Sašili su preko milion maski od kako je počela kod nas situacija sa korona virusom. Kasnije su im se pridružili i Kazneno popravni zavod Niš i Ženski deo Kazneno popravnog zavoda Požarevac.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je odlikovana srebrnom medaljom od strane predsednika Republike, Aleksandra Vučića za doprinos tokom epidemije korona virusa.

Iz svega što sam navela zaključujemo o velikom značaju formiranja ove komisije, pre svega zbog svoje kontrolne funkcije u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i na kraju želim da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da glasamo za ovu tačku dnevnog reda u danu za glasanje. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima koji su danas pred nama i ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Novi zakoni iz oblasti energetike, kako smo mogli da čujemo i danas u ovom uvodnom delu, odnosno u predstavljanju zakona će postaviti osnov za nove investicije, ali, sa druge strane i unaprediti zakonodavni okvir u ovoj oblasti i naravno doprineti usklađivanju pravila Srbije sa regulativom EU i obavezama koje smo preuzeli prema Energetskoj zajednici.

Pre svega, radi se o korišćenju obnovljivih izvora energije sa ciljem da se do 2040. godine oko 40% energije dobije iz obnovljivih izvora. Solarna energija će biti jedan od pokretača razvoja energetskog sektora u Srbiji i pospešiti privlačenje investicija u oblasti energetskog sektora.

Ostaje nam da nešto više u raspravi u načelu čujemo o tome od same potpredsednice Vlade, ali i od narodnih poslanika, da razmenimo mišljenja i znanja sa vama i da, pre svega, upoznamo građane sa novinama i sa predlozima zakona koji će važiti u našoj zemlji.

Svakako, smatram da ove predloge treba podržati u danu za glasanje, naročito zato što ste i sami rekli da se nalazimo u trenutku kada se nalazimo na prekretnici u razvoju energetike u oblasti energetike i rudarstva u našoj zemlji.

Meni je na kraju samo ostalo da posle mojih kolega koji su jako stručni u ovoj oblasti, za razliku od mene, ipak pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ove predloge zakona u danu za glasanje.

Hvala.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo odluke koje se odnose na pravosudne funkcije i kada na dnevnom redu imamo odluke koje se tiču imenovanja ili razrešenja pravosudnih funkcija mi se u parlamentu pozabavimo ne samo kandidatima već i nekim opštim temama, stvarima koje treba menjati, ali svakako i sumiranjem rezultata koji su u oblasti pravosuđa postignuti.

Takođe, primećuje se i da je javnost zainteresovana za ova pitanja jer naše diskusije uvek odjeknu u javnosti, naravno kod građana koji žele da u Srbiji postoji stabilan pravosudni sistem kritike na naše diskusije su pozitivne, dok u raznim medijima koje finansiraju tajkuni, koji sebe nazivaju opozicijom ili delom opozicije, kritike su negativne i uvek usmerene ne samo protiv narodnih poslanika već i protiv potrebe da naš pravosudni sistem učvrstimo, onda ga modernizujemo i da ga približimo građanima, što je svakako jedan od prioriteta u radu Vlade Republike Srbije.

Naravno, često se jave i oni koje ovde pomenemo, oni koji su u sukobu interesa, koji su istovremeno i sudije i članovi Udruženja, članovi upravnih odbora, nevladinih organizacija, gosti u političkim emisijama, oni koji zarad svoje pozicije, para ili uticaja igraju na dva koloseka, naravno ne mareći da li na taj način narušavaju ugled sudijske funkcije koju obavljaju ili čak dovode u pitanje odluke koje donose.

Odredbe Zakona o sudijama po ovim pitanjima su jasne. Sudija ne sme biti član političke partije, niti politički delovati na bilo koji način, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ni davati pravne savete uz naknadu. Sa sudijskom funkcijom nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su suprotni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. Dovedena je u pitanje i nepristrasnost u donošenju odluka, jer šta ako je u predmetu u kome je on sudija član istog udruženja, punomoćnik stranke u postupku. Dovedena je u pitanje i nezavisnost, jer niko od nas ne zna da li finansiranje sudije kroz nevladinu organizaciju utiče na njegovo odlučivanje u konkretnim predmetima.

Kolega Veroljub Arsić me je podsetio, na jednoj od prethodnih sednica je o tome govorio kako se jedan takav stručnjak odnosi prema narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini, pa ću vas ja podsetiti šta je sudija Majić rekao. Kaže za Narodnu skupštinu, citiram - to je očigledno postalo jeftina zabava, pokazalo se da nema kodeksa ponašanja u Skupštini, itd. A zašto je to rekao?

Osim što je nepristojan, ja bih rekla i vređa one koje biraju njegove kolege zato što smo sebi dali za pravo da kažemo svoje mišljenje, da kažemo svoje mišljenje i o tome na koji način sudije rade svoj posao, ali da kažemo i svoje mišljenje i na koji način se odnose prema građanima i šta je to možda i šta bi trebalo menjati. Dakle, pre svega smo pružili ruku odavde sa ovog mesta, da radimo zajedno na popravljanju stanja u našem pravosudnom sistemu.

Sa druge strane, postavljam pitanje - da li priliči sudiji Apelacionog suda da umesto da se trudi da u granicama svojih nadležnosti radi na popravljanju efikasnosti i ekonomičnosti postupaka, on insistira na tome kako smo svi bliži krahu pravne države? Da li smo mi krivi ili možda povredili kodeks, ako kao narodni poslanici komentarišemo nezavisnost i nepristrasnost, na koje su sudije obavezane zakonom, da vas podsetim. Dakle, obavezane zakonom. A da pri tom jedan sudija komentariše na koji način će narodni poslanici glasati ili kako bi trebalo da glasamo za neke predloge zakona. Podsetiću vas da je sudija Majić bio protiv tzv. Tijaninog zakona kojim se inkriminišu najteža krivična dela izvršena prema deci.

Ako pogledamo šta je on uradio da se kod nas popravi stanje u pravosuđu, da se stavi akcenat na postojanje pravne države, koji je njegov doprinos kao sudije više instance suda koji preispituje odluke osnovnih sudova, daću vam jedan konkretan primer doprinosa srpskom pravosuđu. To je presuda kojom je oslobođen počinilac krivičnog dela obljube nad maloletnim licem, devojčicom koja je imala 13 godina, sa obrazloženjem da su polni odnosi sa decom kod pripadnika romske nacionalnosti prihvatljivi i kolike su štete nastale ili kolike su štete mogle da nastanu zbog donošenja takve presude zbog obrazloženja koje opravdava izvršenje teškog krivičnog dela sa aspekta prihvaćenosti u jednoj nacionalnoj manjini.

Da li to znači da je položaj te nacionalne manjine u Srbiji gde su svi građani jednaki i gde ćemo se uvek truditi da svi građani i budu jednaki, ne samo loš već i osuđen na nipodaštavanje na pogrešnu primenu zakona ili na neravnopravnost? Da li to znači da je Srbija mogla da snosi posledice i finansijske prirode, ako bi neko pokrenuo postupak pred međunarodnim institucijama? Na kraju, da li bi to značilo da deca na podležu posebnoj zaštiti u našem pravnom poretku?

Godine 2016. sudija Majić kaže - politika upravlja srpskim pravosuđem, 2021. godine kaže - opasne su veze političara i sudija. Kako bi bilo da se vratimo na period kada je on napredovao, da vidimo odnos između sudija i politike u to vreme?

Ako pogledamo iz biografije sudije Majića, koja je dostupna javnosti, pa dajem sebi za pravo da je komentarišem, njegovo karijerno napredovanje išlo je od pripravnika u Tužilaštvu preko Prvog opštinskog suda u Beogradu, do napredovanja posle petooktobarske revolucije. Zvanje doktora nauka stekao je 2008. godine, a da utisak bude jači, odbrani njegove disertacije prisustvovala je i Snežana Malović, veliki reformator srpskog pravosuđa, kako je sebe tada nazivala i tadašnji ministar pravde.

U čuvenoj seči sudija, koja je zapravo bila cilj reforme pravosuđa, sudija Majić je napredovao i direktno je izabran u Apelacioni sud i to ni manje, ni više nego u Odeljenje za ratne zločine. Dakle, to je dobar primer odnosa politike i pravosuđa kada neko ko nema dana radnog staža u okružnom, odnosno sada Višem sudu, neko ko nije imao nijedan postupak po žalbi, preskoči mnogo svojih kolega, mnogo kvalitetnih kandidata koji ispunjavaju uslove i ode da bude sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Godina 2013. podsetiću vas, ostala je upamćena po presudi koja je uzdrmala javnost, kad su se i stručna i nestručna javnost pobunile, a kada su se građani Republike Srbije još jednom razočarali u pravosuđe u koje su već imali poljuljano poverenje, doneta je odlukom kojom se 11 članova zločinačke Oslobodilačke vojske iz Gnjilana pušta na slobodu. Oni su 1999. godine počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, kada je svirepo ubijeno 80 ljudi, a zarobljeno 260 ljudi. Optužba je obuhvatala mučenja, silovanja, telesna povređivanja, ubistva i pljačkanja imovine. Zverstva su činjena prema Srbima i prema drugom nealbanskom stanovništvu.

Sve su to doprinosi sudije Majića pravnom sistemu naše zemlje i verovatno ćete se složiti samnom, bolje da ih nije bilo. Kao veliki stručnjak i apolitičan sudija, nezavistan od uticaja politike, on je zaslužio prošle nedelje i naslovnu stranu NIN-a i dve strane u kojima se naravno, pre svega žali na narod, na svoje kolege, na pravosuđe, na opasne veze ponovo između sudija i politike, iako to radi kao predstavnik jedne političke skupine koja u našoj zemlji sebe naziva opozicijom ili delom opozicije.

Iznosi stavove koji su političke prirode i komentare koji i te kako rekla bih, dovode u pitanje njegov profesionalizam. Kada govorimo o tom profesionalizmu, ja se iskreno nadam da kandidati koje ćemo biratiu danu za glasanje, žele bar da odgledaju neku sednicu Narodne skupštine na kojima mi vrlo često govorimo i o njihovoj nezavisnosti i o efikasnosti i o svim drugim osobinama koje bi trebalo da budu osobine sudija koje će sprovoditi pravdu u našoj zemlji.

Nažalost, prinuđeni smo još uvek da trpimo tekovine DS. To su ti kadrovi koji misle da su bogom dani da budu sudije, da su uvek pozvani da izraze svoju želju koju funkciju bi želeli da vrše. To su ti kadrovi koji misle da su jači od prava, pravde i zakona i koji misle da kao sudije imaju prava da koriste politički uticaj radi zadovoljenja svojih ličnih interesa ili interesa političke partije koja ih je za sudije ili tužioce predložila.

U jedno smo sigurni, mnogo je vremena potrebno da se pravosuđe u punom kapacitetu vrati na pravi kolosek, da se oporavi od nazovi reformi i od ovakvih kadrova, između ostalog o kojima sam i danas govorila.

Srpska napredna stranka je došavši na vlast preuzela i odgovornost i za pravosudni sistem i do sada smo pokazali da činimo sve što je u našoj moći da najpre postupci i procedure budu u skladu sa zakonom i da se sprovode u skladu sa zakonom. Osim toga, počeli smo da radimo i na infrastrukturi, na popravljanju uslova u kojima rade nosioci pravosudnih funkcija koji su ranije bili katastrofalni.

Navešću primer, recimo, Kragujevca koji će dobiti savremenu palatu pravde na oko 25.000 kvadrata gde će biti smešteno 11 pravosudnih organa sa preko 800 zaposlenih, ali i primer Niša, gde će se u bliskoj budućnosti prvo Prekršajni, pa onda i Osnovni, Viši i Privredni sud preseliti u kompleks na prostoru kasarne „Filip Kljajić“ koja će biti renovirana i dograđena kako bi svi pravosudni organi bili na jednom mestu.

Sudije dele pravdu, presuđuju i uspostavljaju ravnotežu kada je povređeno neko pravo, rešavaju sporove i donekle i poremećaje u društvenim odnosima i vrše važnu ulogu u funkcionisanju jednog demokratskog društva kakvo danas postoji u Srbiji.

Mi smo sa predstavnicima pravosuđa na zajedničkom zadatku. To moramo da shvatimo i da prihvatimo, da obezbedimo da sudstvo bude nezavisno, nepristrasno i efikasno, pre svega kako bi građani Republike Srbije bili zadovoljni, jednaki pred zakonom u ostvarivanju svojih prava.

Sudije, sa druge strane, moraju biti kompetentne, dostojanstvene, stručne, sa visoko razvijenim moralnim osobinama i određenim integritetom i o tome moraju da brinu sami, ali je i naša dužnost da brinemo o tome kada biramo u parlamentu sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili kada biramo predsednike sudova. Ugled svakog sudije čini ugled našeg pravosuđa kod nas, ali i u međunarodnoj zajednici i na svima nama je da o tome brinemo.

Već sam mnogo puta u plenumu govorila o razlici u odnosu prema pravosuđu do 2012. godine i posle toga kada je SNS preuzela vlast. Danas želim da pomenem i neke druge oblasti. Svoje današnje obraćanje želim da završim rezultatima, jer to je ono što stoji iza predsednika Aleksandra Vučića, iza Vlade Srbije i iza svih nas koji smo delegirani od strane SNS da radimo, da gradimo Srbiju i da građanima stojimo na usluzi.

S obzirom na situaciju u kojoj se ceo svet nalazi poslednjih godinu i nešto dana, pa i naša zemlja, želim da apelujem na sve građane da se vakcinišu, da vode računa o svom zdravlju i o zdravlju sebi bliskih ljudi kako bismo uspeli zajedno da steknemo kolektivni imunitet i da sačuvamo zdravlje nacije. Previše je ljudi, složićete se, izgubilo život ili svoje roditelje ili svoje prijatelje.

Ono što mi danas imamo jesu svi uslovi koji su nam potrebni da brinemo o svom zdravlju. Imamo respiratore, imamo lekove, imamo dve nove bolnice za četiri meseca, sada već neko vreme imamo vakcine, i to da biramo kojom ćemo se vakcinisati. Mislim da je pametno da svi građani to iskoriste kako bismo se što pre vratili normalnom životu u kome ćemo moći bez brige da se družimo i krećemo, ali i da damo svoj doprinos u očuvanju ekonomije i privrede.

Meni je jasno da mnogi u ovom trenutku nisu zadovoljni. Već nam se čini da sve ovo sa epidemijom predugo traje. Mladi ljudi hoće u kafiće, vlasnici kafića i kafana hoće da rade, to je nešto najnormalnije, to je izvor prihoda za njihove porodice. Sve je to očekivano, ali vas pozivam da malo više pazimo, da nosimo maske, da držimo distancu, da se vakcinišemo, da pazimo jedni na druge kako bi broj zaraženih i preminulih bio manji.

Mnogo toga je i do nas samih, ne krivim nikoga, niti kritikujem bilo koga, sve smo dali u sebi u borbi protiv nepoznatog virusa koji je neretko smrtonosan, ali uvek moramo bolje.

Iza svih nas stoji država, stoji jak zdravstveni sistem koji se nije raspao iako je kao zdravstveni sistemi u celom svetu verovatno mnogo puta bio na ivici, stoje lekari i sestre koji su već godinu dana u skafanderima, stoji budžet Republike Srbije koji može da podnese gubitke, ali može, i pokazali smo da je moguće, da pruži i pomoć u vidu jednokratnih davanja pomoći privredi, vitaminima za penzionere, ali u isto vreme i nastavak izgradnje puteva, pruga, mostova, bolnica, itd.

Zato vas sve molim da čuvamo ono što imamo da bi nam duže trajalo i da bismo imali osnovu za nove uspehe i rezultate, za bolju budućnost Srbije i svih nas u njoj.

Nećete mi zameriti što sam iskoristila ovo javljanje da, eto, govorim i o nekoj temi koja nas tišti, kažem, zadnjih godinu i više dana i o kojoj moramo svakodnevno da mislimo iako svakoga dana mislimo i kako da popravimo situaciju koja se tiče naše ekonomije, naše privrede, pa i našeg pravosudnog sistema.

Na samom kraju dozvolićete mi da se malo detaljnije pozabavim i kandidatima o kojima imamo prilike da danas govorimo. Ne bih želela da govorim o biografijama konkretnih kandidata, ali želim da navedem neke kandidate za koje predlažem osporavanje i predlažem da se posebno glasa o kandidatima. To su sledeći kandidati: za sudiju Osnovnog suda u Somboru – Jelena Kosović, za sudiju Osnovnog suda u Novom Pazaru – Munir Jusović i Aladin Madžović, za sudiju Osnovnog suda u Požarevcu – Mirjana Lukić.

Dakle, predlažem da se o ovim kandidatima posebno glasa u danu za glasanje. zahvaljujem vam se na pažnji.

Hvala vam gospodine Dačiću.

Uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju današnje rasprave možemo da zaključimo za šta se zapravo zalažu narodni poslanici, a što smo u svojim diskusijama danas i isticali, da želimo da budemo na zajedničkom zadatku sa Vladom Srbije u svim aktivnostima koje će značiti unapređenje našeg pravosuđa.

Sudije sude na osnovu Ustava i zakona. Nama treba jako, nezavisno i samostalno sudstvo u koje će pre svega naši građani imati poverenje i biti sigurni da će moći da ostvare svoja prava i da će pre svega iza svih građana Republike Srbije stajati zakon.

Jedan od prioriteta rada Vlade je svakako i sveobuhvatna reforma u našem pravosudnom sistemu, briga o pravosuđu je i briga o stručnim kadrovima, o ljudima koji će biti dostojni nosioci pravosudnih funkcija, briga o infrastrukturi, o uslovima u kojima će oni, a ne samo što je svakako i najvažnije, ali ne samo stvaranje odgovarajućeg zakonodavnog okvira koji će nam omogućiti život u državi u kojoj je vladavina prava na prvom mestu.

Svesni smo potrebe da imamo jako sudstvo kako bismo mogli da istrajemo u još jednom cilju koji je prioritet rada Vlade, a to je borba protiv kriminala i korupcije. Spremni smo sa ovog mesta da damo punu podršku državnim organima kako bi mogli da rade svoj posao u punom kapacitetu. Jedino kroz zakonito i institucionalno delovanje nadležnih državnih organa dobićemo informacije, ali i odluke koje su ispravne i pravovremene u smislu represivnog, ali i preventivnog delovanja u suzbijanju kriminala.

Odluka da Srbija treba da bude ne samo finansijski i politički stabilna zemlja, već i primer po vladavini prava je na svima nama, kao i odgovornost da takvu odluku sprovodimo.

Kandidatima koji će biti izabrani za sudije želim da opravdaju poverenje koje su dobili od nas kao predstavnika građana i da čuvaju naš pravosudni sistem od uticaja koji bi srušili nezavisnost ili profesionalizam u njihovom radu. Hvala. PREDSEDNIK: Hvala.

Pošto nema više prijavljenih poslanika za raspravu, zahvaljujem se predstavniku predlagača Aleksandru Pantiću i zaključujem zajednički jedinstveni pretres.

Nastavljamo sutra sa zajedničkim pretresom vezano za ostale tri tačke dnevnog reda. Nakon toga će biti glasanje. Hvala.

(Sednica je prekinuta u 18.25 sati.)

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Negotinu, Osnovnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru. Kao član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, želim da kažem da su se stekli određeni uslovi u svakom konkretnom slučaju, u svakom pojedinačnom slučaju, zbog čega je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i podneo Narodnoj skupštini navedeni predlog i tu ništa nije sporno.

S druge strane, zgodno je da kada govorimo ili o zakonima koji se direktno odnose na sudije ili kada govorimo o izboru ili prestanku funkcija sudija i tužilaca da se osvrnemo na stanje u pravosuđu, na to kako je danas, ali i da se prisetimo nekih situacija koje su obeležile period do 2012. godine u našem pravosudnom sistemu. Prilika je da govorimo o nekim aktuelnim političkim temama, pa neka to budu i dnevno-političke teme koje su od značaja za naše sugrađane, da bi bili informisani i da bi razumeli na koji način se trošio budžet Republike Srbije ili na primer budžet grada Beograda dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik.

Ova tema o kojoj ću kratko danas govoriti i te kako ima veze sa pravosuđem, odnosno sa obavezom i sudija da postupaju u skladu sa zakonom, da donose odluke u skladu sa zakonom i bez obzira na to da li je neko član neke političke partije ili nije i koje. Tako očekujem reakciju državnih organa u jednoj konkretnoj stvari o kojoj je dosta mojih koleginica i kolega ovde u plenumu govorilo. Iako znamo da ćemo u pojedinim medijima i na društvenim mrežama biti obeleženi, da će nas vređati i omalovažavati, ali zarad istine, koju su građani Srbije spremni da čuju i na koju građani Srbije imaju pravo, mi ćemo nastaviti ovde u parlamentu da dajemo svoj doprinos u borbi protiv lopovluka i kriminala.

Naime, prethodnih dana imali smo prilike da vidimo rezultate istraživačkog novinarstva sa kojima su javnost upoznali novinari „Novosti“ i mislim da je mnoge iznenadila količina novca koja je povezana sa Draganom Đilasom, iako smo naslućivali, ali u svakom slučaju sa Draganom Đilasom, odnosno sa njegovim računima ili računima njegovih firmi u inostranstvu. U pitanju su svakako iznosi koje on nije prijavio, nije prikazao nadležnim državnim organima onda kada je počeo da se bavi politikom, što dalje otvara čitav niz pitanja i pitanje na koji način je stečen toliki novac i da li je bilo zloupotreba položaja u njegovoj političkoj karijeri. Dalje, kako je moguće da je u vreme dok je Dragan Đilas bio na vlasti Srbija siromašila i propadala, a njegovi računi se punili novcem? Sledeće pitanje je – da li možda taj novac ima veze sa aferama koje se vezuju za Dragana Đilasa dok je bio na mestu gradonačelnika Beograda, a podsetiću vas da su mnogi njegovi saradnici iz tog perioda hapšeni i procesuirani upravo zbog ispumpavanja novca iz budžeta grada Beograda dok su se pojedinci bogatili.

Zbog svih ovih pitanja, mi ovde u plenumu insistiramo na istrazi i na primeni zakona, pre svega na tome da građani Srbije saznaju istinu, jer se radi o njihovom novcu, radi se o novcu iz budžeta, da saznaju da li je možda Dragan Đilas preko izvesnog Paskala Šmita povezan sa čak 34 kompanije u Švajcarskoj, jer pretragom švajcarskih poslovnih portala vi možete videti da je izvesni Paskal Šmit ovlašćeno lice u čak 34 firme, između ostalog i u Đilasovoj.

Dakle, radi se o firmi koja je do 28. decembra prošle godine nosila naziv „Multicom Open AG“, kada menja naziv u „Open International AG“, čiji su potpisnici upravo Dragan Đilas i Šmit, a sama činjenica da je tri puta izvršena dokapitalizacija, odnosno povećanje sredstava na računu i promena imena već sami po sebi stvaraju sumnju i izazivaju sumnju da se radi o pranju novca i izbegavanju plaćanja poreza. Osim toga, postoji još jedna firma. Sumnjivo je poslovanje firme „Ascanius LTD“ iza koje takođe stoji ime Dragana Đilasa, na čijem računu na Mauricijusu ima skoro šest miliona evra. Dalje, Đilas ima račun u Hong Kongu na kome je više od tri miliona evra, a ponovo se kao ovlašćena lica javljaju Dragan Đilas i Paskal Šmit, kao i za još na desetine računa u skoro 17 zemalja.

Dakle, osim toga što je ovo i te kako vezano za temu pravosuđa, sudija i drugih državnih organa, osim toga što očekujem da se naši državni organi uključe u istragu da odrade svoj deo posla, da provere sve navode, očigledno postoji mogućnost da se u istragu uključe i državni organi tih zemalja u kojima se nalaze računi u inostranstvu i jasno je kolike razmere je dobio ceo slučaj i zbog čega je Dragan Đilas nervozan u obraćanjima prema građanima, u obraćanjima prema novinarima, jer verovatno ni sam nije siguran gde sve postoje računi i o kojim se iznosima radi.

Naravno, umesto da građanima razjasni sve ovo, umesto da da odgovore na sva pitanja, on se uvlači sve dublje, ide iz laži u laž, a na kraju kada pogledate na koji način je odgovarao na pitanja novinara možete videti zapravo da je njemu i dalje kao primarni cilj ostalo jedino da napada Aleksandra Vučića, da njega okrivljuje za situaciju u kojoj se našao, kao i sve nas iz SNS, pa čak, kažem, i novinare. U svojoj nervozi, kažem, verovatno će se uključiti i državni organi iz zemalja u kojima se vode ti računi, on ide iz greške u grešku, pokušavajući da sakrije poreklo novca, pokušavajući da sebe opravda.

Niko ne spori činjenicu da u Srbiji treba da postoje bogati ljudi ili da postoje, ali znate, kada se radi o političarima koji su stekli toliki novac i kada postoji sumnja da su takve količine novca stekli dok su bili na vlasti ili na funkcijama koje su obavljali mislim da takvi političari ipak spadaju u jednu posebnu kategoriju i da njihova imovina treba da bude ispitana, odnosno da treba da bude ispitan način na koji su oni stekli svoju imovinu. Nedopustivo je, naravno, da neko koristi svoje pozicije, funkcije na kojima se nalazi, da neko koristi bavljenje politikom za lično bogaćenje. Prema tome, nadležni organi treba da ispitaju sve sumnje, poreklo imovine i da onda provere na kraju i da li su obaveze prema državi izmirene.

Ako samo malo zagrebemo ispod površine Đilasovih laži, nailazimo na skandalozno velike količine novca koje su možda novac građana Srbije, nailazimo na rezultate istraživačkog novinarstva u vidu miliona evra na računima u inostranstvu, nailazimo na dokumentaciju koja to dokazuje, na činjenice koje bacaju ozbiljnu sumnju na način sticanja imovine. Zamislite samo ako smo sve ovo saznali do sada, kakve nas informacije očekuju kada istraga državnih organa bude završena, kakve informacije nas očekuju o tome koliko je zapravo bilo protivpravnih transakcija, odnosno protivzakonitih transakcija, koliko tu postoji zloupotreba položaja, koliko ispumpavanja državnog novca, koliko trgovina uticajem i na kraju koliko stanova za Dragana Đilasa, za njegovog brata i koliko novca za račune njihovih firmi.

Naravno, između ostalog, kada govorimo i o sudijama moramo imati u vidu ovakve stvari. Moramo imati u vidu da kriminal u određenom procentu naravno postoji i u našoj zemlji i moramo sa ovog mesta, upravo iz Narodne skupštine dati podršku državnim organima da rade svoj posao u punom kapacitetu. Jer, samo kroz institucionalno delovanje, mi ćemo moći da saznamo istinu, ali sa druge strane, samo kroz institucionalno delovanje mi ćemo moći da znamo da je pravda zadovoljena. Drugo je sada pitanje da li će taj novac na kraju biti oduzet, da li će na kraju svih istraga taj novac možda na posredan način i završiti u budžetu Srbije ili u budžetu Beograda odakle je i uzet.

Isti taj Dragan Đilas koji se svakog dana oseća pozvanim, zapravo, da na najgori mogući način vređa predsednika Aleksandra Vučića, da mu uputi pretnje, da plasira izmišljotine i da zapravo protiv svih nas iz SNS koji dignu glas i kažu istinu kreira kampanju linčovanja, što na društvenim mrežama, što na, naravno, televizijama koje on finansira, gde smo bez prestanka i svakodnevno predmet omalovažavanja i na ličnom i na profesionalnom planu. Brzinom svetlosti mi postajemo predlozi u različitim emisijama. Za nas će se u tim emisijama naravno glasati i komentarisaćemo se na najgori mogući način, na najniži način, a da se pri tome ni malo ne libe sa tih televizija da izvlače naše rečenice iz konteksta i da im daju potpuno drugačije značenje. Vređaju naše dostojanstvo, govore o tome kako izgledamo, govore o tome kako nam Aleksandar Vučić piše govore koje čitamo. Trude se da na sve načine srozaju naš profesionalni i intelektualni integritet.

Ja ću vam reći da sam ja ovaj govor danas pisala sama, jer ja u Narodnoj skupštini radim svoj posao svakog dana, a deo mog posla je i obraćanje u plenumu i da, ja sam odlučila i želim da moj govor danas u Narodnoj skupštini upravo ovako izgleda. To beskrupulozno targetiranje narodnih poslanika iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu ili članova predsedništva SNS ili članova glavnog odbora obično dolazi od ljudi koji kad se pogledaju u ogledalo uglavnom vide jedno veliko ništa. Takvi ljudi, dame i gospodo, žele da se vrate u našoj zemlji na vlast. Takvi ljudi žele da dođu na vlast da bi što pre nastavili tamo gde su stali, a to je lično bogaćenje i nebriga o svim pitanjima koja realno muče građane Republike Srbije.

Za to vreme Aleksandar Vučić radi, radi i bori se zajedno sa Vladom Srbije i zajedno sa svim tim ljudima koji su stavljeni na stub srama samo zato što su izgovorili ime Dragan Đilas ili pomenuli njegove milione. Aleksandar Vučić bori se za naš zdravstveni sistem da izdrži sve nalete epidemije. Bori se da se dalje razvijaju i ekonomija i privreda, bori se za bolji životni standard i pomaže, pomaže pre svega penzionerima a onda i svima ostalima kako se ne bi osetile posledice epidemije i kako bi se Srbija dalje razvijala.

U stvari, vrlo je jednostavna situacija, narod je dao poverenje Aleksandru Vučiću i SNS za vršenje vlasti. Mi to poštujemo i svakog dana pokazujemo da dajemo sve od sebe da radimo isključivo u interesu građana Srbije. Mnogo puta smo doneli neke odluke koje su se odnosile na SNS kojoj pripadamo, a koja toj stranci nisu odgovarale samo zato što smo na prvo mesto stavili državu i narod i to nam je prioritet u radu.

Rezultati koji stoje iza nas su vidljivi, evidentni su u svim oblastima u kojima smo mogli i dobili šansu, u kojim god oblastima da smo dobili šansu mi smo napravili rezultat i šta god da smo mogli da postignemo i postavimo pred sebe kao cilj postigli smo.

Srbija je danas jaka, finansijski i politički stabilna zemlja koju uvažavaju u svetu, koja nastavlja da grabi krupnim koracima napred, jer su svi građani zemlje Srbije zaslužili da žive u jednoj modernoj i uređenoj Srbiji. Tu svoju želju oni pretaču u svoju izbornu volju i daju glasove Aleksandru Vučiću i SNS na ubedljivim pobedama od 2012. godine pa do danas na svim nivoima i na svim izborima.

Lično, nemam nikakvu sumnju da će tako biti i na dalje, jer nama su potrebni putevi, nama se u potrebne škole i bolnice, pruge i mostovi, stanovi za mlade bračne parove, pozorišta i muzeji, obdaništa, naučno-tehnološki parkovi i sigurnost i niko nas neće zaustaviti da u takvoj zemlji i živimo. Živela Srbija.

Hvala vam, uvaženi predsedniče, uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ocenio je da su Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro, od izuzetnog značaja, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Zaista očekujem kvalitetnu raspravu u plenumu, jer danas imamo raspravu, u načelu, o sasvim novom zakonu. Kao, što je moja koleginica, takođe izvestilac Odbora, gospođa Božić rekla, kod nas je na snazi Zakon o kulturnim dobrima, usvojen još 1994. godine. Svakako je, da se od tada mnogo toga promenilo i u našem pravnom sistemu, zakonodavnom sistemu i u našem društvu u opšte. Nama je potrebno da uredimo svaku oblast, posebnim zakonom, na jedan sistemski način, kako bismo dali određeni zakonodavni okvir za ozbiljan i stabilan zakonodavni sistem koji se tiče oblasti kulture, u našoj zemlji.

Moramo imati u vidu i značaj muzejske građe, kao dela kulturnog nasleđa, koje ćemo čuvati da bismo razumeli našu istoriju i da bismo sačuvali našu istoriju, ali i zbog budućih generacija kojima ćemo obezbediti još jednog pokretača privrednog rasta, obrazovanja, turizma i uopšte kulture našeg društva.

Možemo da vidimo da je Vlada Republike Srbije prepoznala veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje. Vlada je usvojila nekoliko važnih dokumenata, od kojih bi svakako istakla Strategiju razvoja kulture za period od 2020. do 2029. godine, a Akcioni plan koji će olakšati primenu strategije koju sam navela.

Ja bih samo želela, gospođo Gojković da iskoristim ovu priliku da vam se zahvalim što je Narodno pozorište, u Nišu, deo jednog projekta o kome sam govorila na jednoj od prethodnih sednica. Narodno pozorište će se rekonstruisati i biće izgrađena mala scena i želim samo da vam se zahvalim i da vam prenesem koliko je to važno za moje sugrađane. Pre svega, zbog toga što je Niš jedan od prvih gradova koji je ušao u istoriju srpskog pozorišta, tada su bili poznati, tj. postojali su takozvani putujući ansambli, odnosno putujuće družine, a jedna predstava, koja je obeležila taj period, odnosno razvoj te delatnosti, u Nišu, se svakako desila 1883. godine, i to je bila predstava koja je izvedena, povodom jubileja, povodom godišnjice braka kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović. Spajanjem tih putujućih družina, stvoreno je pozorište „Sinđelić“, u Nišu, koje se danas nalazi u samom centru grada, upravo na Sinđelićevom trgu.

Želim da se zahvalim Vladi Srbije što će nam pomoći pre svega da očuvamo kulturno nasleđe, da sačuvamo od zaborava činjenice na koji način se kultura u Nišu razvijala kroz vekove. Želim i da se zahvalim zato što ćete nam omogućiti da uživamo u nekim budućim pozorišnim predstavama na jedan kvalitetniji način, da razvijamo naš grad i da proširimo paletu ponuda ne samo našim sugrađanima već i turistima.

Na samom kraju, ne mogu a da ne prokomentarišem vaše izjave u kojima ste naveli da ste pronašli ugovore na kojima su potpisi određenih vođa mafije i da ste tu dokumentaciju predali istražnim organima kako bi se utvrdilo i da li je iz vašeg ministarstva na čijem ste čelu učestvovao u nekim kriminalnim radnjama. Svakako neću dalje komentarisati zbog eventualne istrage koja je u toku, ali sam želela da i vama stavim do znanja i vama lično kao potpredsednici Vlade i Vladi Republike Srbije, a pre svega Aleksandar Vučić imaju apsolutnu i bezrezervnu podršku narodnih poslanika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u borbi protiv kriminala, naravno ostalo je na državnim organima da ispitaju i utvrde.

Na samom kraju, želim da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da vaše predloge u danu za glasanje podržimo. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajuća što ste mi dali reč. Vi danas imate problem sa sistemom i sa javljanjima. Ja mogu da kažem da mi je drago što ovoliko mojih kolega i koleginica čeka da danas dobije reč, pošto sam u prošlom mandatu bila svedok kako su prekoputa nas klupe bile prazne i tada smo isticali kako su poslanici i poslanice SNS vredni ovde u parlamentu.

Uvažena gospođo Vujović sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo raspravljali u načelu o ovom predlogu zakona i istakli ozbiljnost koju ćemo usvajanjem predloga pokazati sada i u borbi sa klimatskim promenama.

Uticaj klimatskih promena na našu privredu jeste evidentan, naročito proteklih godina. Poplave, suše, požari, toplotni talasi, sve to nanosi štetu koja se, nažalost, meri u milijardama evra i tačnije od 2000. godine do danas šteta je procenjena čak na oko 7.000.000.000 evra. Više od 70% gubitaka, naravno, povezano je sa sušom ali sledeći veliki problem su poplave, sa kojima smo imali prilike da se nažalost susretnemo i sa njihovim posledicama.

Ovaj zakon će uspostaviti sistem za podršku sektorima koji su najviše ugroženi, odnosno najviše pogođeni klimatskim promenama. To su svakako sektor zdravlja, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ukoliko budemo uspeli da štitimo ove sektore sačuvaćemo privredni rast, ali ćemo usvajanjem ovog predloga zakona odgovoriti i potrebi usklađivanja naših pravila sa pravilima koja važe u EU.

Naravno, usvajanjem, posle usvajanja ovog zakona, odnosno Predloga zakona očekuje se svakako i izrada strateških dokumenata, raznih strategija i akcionih planova koji će dati smernice za ekonomski razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u sektorima energetike, poljoprivrede, industrije, građevinarstva, saobraćaja, upravljanja otpadom itd.

Pozitivni efekti koji se na kraju očekuju od primene ovog zakona, sutradan svakako su i popravljanje celokupnog stanja u životnoj sredini, bolji kvalitet vazduha i shodno tome i očuvanje zdravlja građana Srbije.

Želim samo kratko da pohvalim vaš tim, gospođu Vujović, koji je radio na ovom predlogu, naročito zbog toga što je sprovedena široka javna rasprava širom gradova Srbije i što su predstavnici privrednog sektora mogli da učestvuju, ali takođe i predstavnici naučne zajednice i predstavnici civilnog sektora.

Napori resornog ministarstva i Vlade, koji su usmereni na sprečavanje elementarnih nepogoda koje izazivaju klimatske promene su veliki. Takođe, možemo da govorimo i o tzv. „zelenim radnim mestima“, o privlačenju investicija koje će voditi računa o postojanju ekoloških standarda. To će pospešiti ekonomski rast i popraviti životni standard građana, što je, kao što svi znamo, visoko na listi prioriteta rada Vlade Republike Srbije.

Ono što je od direktnog značaja za lokalne zajednice jeste konkurs koji želim da pomenem kod Ministarstva zaštite životne sredine, na kome je 28 lokalnih samouprava dobilo sredstva za izradu i za izgradnju postrojenja i kanalizacionih mreža.

Još tri konkursa su bila koja su raspisana i koja su u vrednosti oko 400 miliona dinara, a koja se odnose na zamenu kotlarnica u lokalnim samoupravama, na zamenu individualnih ložišta i na pošumljavanje, što je jako važno.

Sve ovo naravno biće rezultati rada Vlade Srbije, ali i saradnje vašeg ministarstva i Vlade Srbije sa lokalnim samoupravama na koje se odnose ovi konkursi, a koji su dati u oblasti zaštite životne sredine.

Dakle, pokazali smo da i u ovoj oblasti želimo da preduzmemo ozbiljne korake. Naravno, za razliku od prethodne vlasti koja se pozabavila, dobro pozabavila otvaranjem računa u bankama u inostranstvu, ali se nikako nije pozabavila popravljanjem životnog standarda naših građana.

Proteklih dana mogli smo da vidimo dokaze da je Dragan Đilas koji pretenduje da vodi Srbiju, koji pretenduje da se vrati na vlast, da on upravo ima račune u bankama u inostranstvu na kojima su iznosi koji se mere milionima evra.

Da budem iskrena, ja od njega nisam ni očekivala da će izaći i reći istinu ni kolika je njegova imovina ni na koji način je zaradio taj novac i da li to ima bilo kakve veze sa eventualnim zloupotrebama raznih položaja na kojima je on bio u svojoj političkoj karijeri.

Postavlja se pitanje zašto jednostavno ne izađe i ne kaže - da, imam firme u inostranstvu, imam račune u inostranstvu, ali to nema nikakve veze sa funkcijama na kojima sam ja bio. To nema nikakve veze sa možda tenderima ili javnim nabavkama, niti sa drugim firmama koje sam angažovao ili sa njima sarađivao dok sam vršio funkcije.

Zašto on nije u situaciji da izađe pred javnost Srbije i da kaže tako nešto? Zašto uopšte neko ko želi da vodi Srbiju ne bude fer pre svega prema građanima Srbije i javno saopšti informacije koje oni žele da znaju, a smatram i da je normalno da građani Srbije budu upoznati sa tim da li i na koji način se trošio njihov novac?

Da li se novac otimao od građana? Da li su ozbiljni iznosi novca ispumpavani iz budžeta Beograda ili iz budžeta Srbije dok je Dragan Đilas bio ministar, da li su se skladištili na računima u Švajcarskoj, Mauricijusu i ko zna gde sve, građani Srbije to imaju pravo da znaju?

Međutim, umesto istine, Dragan Đilas nam nije dao potpune informacije. Čak smatram da je išao i do krajnjih granica licemerja kada je rekao da je baš eto mogao da zaradi toliki novac i da je prao prozore. Šta sada vi mislite, dame i gospodo narodni poslanici, kako građani Srbije koji svojim poštenim radom zarađuju novac, pa čak i pranjem prozora, kako oni gledaju na njegovih 619 miliona evra ili na sve te pare koje su završile na Mauricijusu?

Da li su oni pranjem prozora i vršenjem poslova i poštenim radom mogli da zarade 619 miliona evra i da prebace svoje pare na račune na Mauricijusu?

Mislim da su saznanja do kojih su došli novinari „Novosti“ strašna. Mislim da je njihov istraživački rad dao rezultate i pre svega je upoznao javnost sa ozbiljnim, osnovanim sumnjama da su građani Srbije opljačkani, da su građani Srbije oštećeni time što je ogroman novac odlazio na Đilasove račune u inostranstvu.

Dakle, imamo nekoga ko je ušao u politiku, kako je sam rekao i sam prijavio, sa oko 70.000 evra, a posle osam godina provedenih na funkcijama izlazi iz politike kao ozbiljno bogat čovek sa milionskim svotama koje se nalaze u Švajcarskoj, na Mauricijusu ili sa firmama koje su u Luksemburgu ili u Holandiji.

Zašto sve ovo pričam? Naravno, ja uvek imam konkretan primer, pa ću vam i danas dati konkretan primer iz čega ćete videti razloge za zabrinutost ne samo narodnih poslanika, već i građana Srbije.

Dragan Đilas je bio direktor Narodne kancelarije predsednika Republike Borisa Tadića, odnosno savetnik predsednika Republike Borisa Tadića i istovremeno vlasnik firme koja je imala monopol, dakle koja je jedina mogla da kupuje prostor za reklame od javnog servisa, a onda je isti taj reklamni prostor preprodavala.

Sa razlogom se postavlja pitanje – do koje mere je zloupotrebljen javni servis? Da li su zloupotrebljeni državni resursi i politička moć čoveka koji je naravno bio na čelu, odnosno na određenim visokim funkcijama i visoki funkcioner DS?

Ako sve to imamo u vidu jasno je koliko je važno da se ova istraga završi, odnosno da ova istraga ide do kraja, da se rasvetle sve kriminalne radnje i da građani Srbije o čijem se novcu zapravo radi saznaju istinu. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da su i kolega Rističević i kolega Marković pozvaniji od mene da kao izvestioci resornih odbora govore suštinski o sporazumu, odnosno o predlozima zakona koji su danas pred nama, ali evo, ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ću reći da smo mi razmatrali ove predloge na Odboru i da smo ocenili da su u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije, pa tako imamo mogućnost da o njima danas govorimo u plenumu.

Dakle, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, čuli smo i od ministra zašto je važan Međunarodni žitarski savet, odnosno zašto je važno da znamo da je to međuvladina organizacija koja ima za cilj da unapredi međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, da doprinese stabilnosti tržišta žitaricama, da unapredi sistem obezbeđenosti hranom na svetskom nivou.

Važno je reći i zašto će ovo biti dobro za našu zemlju. Pre svega, tu je 56 država uključeno i za nas su jako važni podaci i informacije koje ćemo moći da iskoristimo u kreiranju državne politike koja se odnosi na ovu oblast i svakako da možemo da očekujemo i određene rezultate.

Drugi predlog zakona je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbedonosne saradnje. Radiće se na unapređenju saradnje u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala, što svakako jeste prioritet rada Vlade Srbije, terorizma, finansiranja terorizma, nezakonite trgovine oružjem, trgovine ljudima, visokotehnološkog kriminala, falsifikovanja, nezakonite trgovine narkoticima itd.

Cilj potvrđivanja ovog sporazuma jeste unošenje u naše zakonodavstvo i u naš pravni sistem određenih odredbi, čime će se omogućiti primena ovog sporazuma i to će doprineti sa druge strane i učvršćivanju veza sa državom Palestinom.

Kako su ovi predlozi takođe kvalitetni i dobri za našu zemlju, za postizanje određenih rezultata, pozivam koleginice i kolege da ih u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući što ste mi dali reč.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i na samom početku ja bih želela da se obratim kandidatima ne samo za sudije koje biramo na ovoj sednici, već uopšte kandidatima za sudije, za javne tužioce, za predsednike sudova, jer je Narodna skupština nadležna za njihov izbor i uopšte želim da se obratim i svima onima koji čine pravosuđe u našoj zemlji.

Morate biti svesni, kada pristanete da budete kandidat za ovakve funkcije, da morate poštovati principe koji važe u obavljanju tih delatnosti, da morate, pre svega, poštovati zakone i da budete sigurni da ćete moći da obezbedite nezavisnost, nepristrasnost u svom radu i da možete da stanete iza presuda koje se donose u ime naroda a ne u ime političke partije ili u ime bilo koga ko vas je za tu funkciju delegirao.

Postoje razlozi zbog kojih ja na ovakav način započinjem današnje obraćanje. Ti razlozi su svakako smešteni u period do 2012. godine, kada je odgovornost za vršenje vlasti bila na DS i na svima onima koji su je sada napustili i osnovali razne saveze i nove partije, jer se peru od grešaka i malverzacija koje su činili.

Naime, reforma koju je sprovela DS 2009. godine podseća nas na loš odnos prema vladavini prava kod nas, na to koliko su nebitni i šikanirani bili nosioci pravosudnih funkcija koji nisu želeli da svoje funkcije stave pod kontrolu te stranke pa su razrešavani i terani iz sudova kao najveće neznalice, samo iz razloga jer nisu bili poslušni i na period u kome je sudska vlast stavljena apsolutno pod šapu politike, što je sve izazvalo velike posledice u našem pravnom sistemu, ali i troškove koje su snosili na kraju građani Srbije.

Demokratska stranka je vršila vlast isključivo preko svojih odbora širom Srbije, na kojima su se donosile odluke koje treba da donose državni organi. Dakle, na stranačkim odborima koji su na svojim sednicama birali čak i sudije i tužioce po političkoj podobnosti. Mnogo puta sam i ranije govorila o njihovom odboru u Vlasotincu, gde postoji i zapisnik sa sednice koji je pečatiran opštinskim pečatom ali i pečatom stranke i potpisan od strane predsednika stranačkog odbora DS i predsednika opštine. To je samo jedna u nizu zloupotreba koje su činili stranački funkcioneri DS. Naravno, sastavni deo tog zapisnika jeste bio i spisak politički podobnih kandidata za sudije i tužioce koji su ocenjivani sa poslušan član stranke, podoban da bude sudija itd.

Drago mi je što je moj kolega, šef poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević i pokazao taj dokument danas, pa da građani Srbije vide na koji način je vlast do 2012. godine zapravo uređivala pravosuđe koristeći se političkim uticajem i nizom zloupotreba. Mogu i da mu se zahvalim što nije čitao imena, jer je dovoljno bio uljudan da ta imena ne pročita. Vidite, ja sam i u prošlom mandatu često govorila i o imenima baš zbog toga da bi građani Srbije sa tim bili upoznati i zbog toga da vidimo da li će ih biti sramota što su se na takav način odnosili prema srpskom pravosuđu.

Ništa drugačije, naravno, nije bilo ni u Nišu, ni u drugim gradovima koji su posle sprovedene tzv. reforme pravosuđa ostali bez kvalitetnog sudijskog i tužilačkog kadra u sudovima u kojima su građani bili prepušteni presuđivanju u skladu sa partijskim nalozima, sa partijskim instrukcijama, pa ko je član stranke i našao vezu presuđeno je u njegovu korist, a ko nije nikom ništa, jer su tada pravičnost i pravda zavisili isključivo od politike DS.

Prema tome, svaki put kada govorimo o izboru sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, smatram da je jako važno da ih podsetimo na vreme koje nije bilo dobro za naše pravosuđe, na obaveze koje će oni preuzeti na sebe prilikom preuzimanja tih funkcija, a koje se tiču obezbeđivanja, naravno, bezuslovne primene zakona, pravičnosti, jednakosti građana pred pravdom, efikasnosti u radu, a naročito izbegavanja uticaja politike, zakonodavne i izvršne vlasti, na sudsku vlast i na to kako će i u čiju korist donositi presude, jer ponavljam, oni presude iza kojih treba da stoje sutradan donose u ime naroda.

Ta bahatost vlasti do 2012. godine i taj beskrupulozan uticaj na pravosuđe, a sećamo se da ni u drugim oblastima nije bilo drugačije, podseća nas na to kako ne treba raditi, jer pamtimo trgovinu političkim uticajem, pamtimo brojne afere, pronevere, malverzacije, sporne privatizacije i sve ono što je Srbiju unazadilo i narušilo joj kredibilitet i ugled u Svetu.

Sada ti ostaci Demokratske stranke u vidu Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Bojana Pajtića, Borka Stefanovića, Vuka Jeremića nastavljaju da kroz druge, uglavnom okupljene stranke, saveze ili pokrete srozavaju ugled Srbije i pri tom, naravno, jako želeći da se vrate na vlast kako bi nastavili tamo gde su stali, a nama iz SNS najavljuju osvetu koja neretko ima oblik i fizičkog obračunavanja.

Vlast od 2000. godine do 2012. godine je na sistemski način pljačkala sopstveni narod kroz pljačkaške privatizacije i zbog naravno mnogo funkcionera koji su zloupotrebljavali svoje položaje na taj način što su njihove privatne firme i kompanije poslovale sa državom.

Državna preduzeća su propadala, a njihove privatne firme su se bogatile i to je bilo očigledno, jer pre nego što su došli na vlast nisu imali ni te količine novca, ni skupe automobile, ni nekretnine, nisu putovali na najskuplje destinacije po svetu. Sa pravom se postavlja pitanje da li je ta imovina stečena na legalan način?

Država je ostala devastirana, budžet ispražnjen, tako da kada je SNS 2012. godine preuzela vlast i odgovornost nije bilo para ni za plate i penzije. Nije bilo plata, nije bilo ni penzija, a kamoli za investiranje u našu zemlju. I kada govorimo o rezultatima koji su postignuti u oblasti pravosuđa, naravno da pravimo razliku između stabilnog i sigurnog pravosudnog sistema kakav imamo danas i pravosuđa koje se bezuspešno odupiralo političkim uticajima, kakvu situaciju smo imali do 2012. godine.

Sećate se da smo i ranije govorili o 24 sporne privatizacije i o tome kakve su posledice bile po naše tržište i po naše javne finansije u vreme, recimo, kada je Zoran Živković bio premijer, kada je ministar za privatizaciju bio Aleksandar Vlahović.

Daću vam samo jedan primer, ako uzmemo za primer železaru Smederevo, videćemo očiglednu zloupotrebu ako znamo da je prvo potpisano pismo o namerama sa kupcem, pa tek onda pokrenut postupak prodaje. Preduzeće je prodato za oko 20 miliona dolara, iako je njegova vrednost bila procenjena na preko 50 miliona dolara. I na svaku njihovu zloupotrebu Vlada danas, čiju okosnicu čini SNS, odmah može odgovoriti uspehom i rezultatom, pa i u ovom slučaju.

Danas Železara doprinosi stabilnosti našeg budžeta, zapošljava više od pet hiljada ljudi, 2016. godine kada je preuzela HBIS grupa investirano je više od 160 miliona evra. To su, dame i gospodo, narodni poslanici, razlike između prošle vlasti do 2012. godine i vlasti koju čini SNS.

Logično je da danas takvi nekadašnji političari i funkcioneri pokazuju strah, pokazuju uznemirenost kada govorimo, recimo, o Zakonu o poreklu imovine, o kome smo govorili prošle nedelje, koji smo prošle nedelje i usvojili. Upravo oni koji su učestvovali u spornim privatizacijama, u drugim malverzacijama sada kritikuju donošenje takvog zakona i vode prljavu kampanju i protiv Vlade Srbije i protiv predsednika Aleksandra Vučića koji je i dalje odlučan u svojoj odluci da se bori protiv mafije, kriminala i korupcije.

Kada govorimo o pravosuđu, naravno da treba da se osvrnemo na rezultate koji su postignuti u toj oblasti, pre svega mislima na načine kojima smo mi obezbedili vladavinu prava u našoj zemlji i što je najvažnije vraćanje ili stvaranje poverenja građana u naš pravosudni sistem.

Borba protiv korupcije jeste strateški plan Vlade Srbije. Vlada Srbije godinama unazad predlaže određene mere, kako preventivne, tako i represivne. Narodna Skupština je takođe imala određene ulogu, rekla bih značajnu ulogu, u ovoj borbi protiv korupcije, jer i u prošlom mandatu smo imali dosta izmena i dopuna zakonskih akata, pa smo čak učestvovali u donošenju i nekih novih rešenja koja su se u našem zakonodavstvu javila po prvi put.

Mi smo jedini smeli, dakle mislim na SNS koja čini okosnicu Vlade Srbije, jedini smo smeli zahvaljujući Aleksandru Vučiću koji je to pokrenuo i koji kao pravi predsednik države stoji iza državnih organa, da zadamo udarce kriminalcima i mafiji, tajkunima kojima je vlast do 2012. godine ne samo gledala kroz prste, već je sa njima sklapala poslove i štitila ih.

Predsednik Skupštine, Vlada Srbije, Narodna skupština, pravosuđe, policija, svi smo na istom zadatku i mi svi treba da radimo zajedno na suzbijanju kriminala i korupcije i samo tada će građani biti sigurni da nema tajkuna koji će biti jači od države i znaće da su zaštićeni. Moći će da veruju svojoj državi.

Želim da pohvalim u ovom trenutku sve bezbedonosne strukture koje su se uhvatile u koštac sa organizovanim kriminalom, jer nakon njihove uigrane i dobro koordinisane intervencije, nakon hapšenja Belivuka i kriminalne strukture kojom je on rukovodio, videli smo da su usledile reakcije onog dela opozicije u Srbiji za koju je najočiglednije da su im pohapšeni nekadašnji saradnici.

Oni treba da znaju da hapšenje kriminalaca predstavlja posao državnih organa, da više neće biti situacije u Srbiji kao pre 2012. godine kada je država određivala ko se hapsi a ko ne, ko se štiti. Moraju da znaju da nema zaštićenih i da će pred zakonom svi biti isti. Uopšte nije važno da li se radi o Belivuku i toj kriminalnoj organizaciji ili se radi o bilo kojoj drugoj kriminalnoj strukturi. Borba protiv kriminala je jedna i usmerena je na sve oblike i nivoe kriminalnog delovanja.

Postavlja se zaista pitanje – zašto su Dragan Đilas, Marinika Tepić, Vuk Jeremić, Miroslav Aleksić, Boško Obradović odmah reagovali saopštenjima i konferencijama za novinare, pri tome napadajući državu, napadajući Aleksandra Vučića, kako se obračunava sa mafijom i zašto se sada vodi tolika borba protiv kriminala i korupcije?

Zašto oni brane te kriminalne strukture? Zašto se ne zalažu za vladavinu prava, za zdravu Srbiju bez kriminalaca, za život bez mafijaša od kojih će pošten svet strahovati? Da li to predstavlja pritisak na medije da takve stavove prenose, pritisak na državne organe da se povuku, pritisak na nas da o tome ne govorimo, na kraju i na građane da ćute i da budu poslušni? Da li to nama svima pokazuje čime bi se oni služili kada bi došli na vlast?

Umesto da bar jednoj stvari koju čini predsednik Republike za ovu zemlju, a učinio je mnogo stvari ili da bar jednoj stvari koju čine državni organi čije se zalaganje svakodnevno može videti, da daju podršku da se uključe bar u borbu protiv kriminala i da pomognu, bez obzira na različita politička opredeljenja. Slažem se da svako može imati pravo na svoje mišljenje i da svako može podržavati partiju kojoj želi da daje podršku, ali zarad viših ciljeva, zbog interesa građana mogli su da daju podršku, ali mogli su i da ćute, ali očigledno je da su kriminogeni faktori mnogo jači od svega ostalog.

Umesto da konačno urade nešto konstruktivno ti iz takve opozicije, ti samoproklamovani politički lideri, obračunavaju se sa porodicom Aleksandra Vučića i onda se Boško Obradović, pre jedno nedelju dana, pita zašto na njegovu konferenciju nisu došli novinari. Ljude više ne zanima da li ćete u Skupštinu uneti kamen, da li ćete čupati mikrofone, da li ćete nekoga vređati. Ljude ne zanima da li ćete zastavom Srbije da lupate u prozore Narodne skupštine čiji ste poslanik.

Ljude više ne zanima šta takvi političari rade, jer kada su građani Srbije, kada je određeni deo građana Srbije njima dao podršku da budu u ovom visokom domu i da u ovoj sali iznose njihove stavove, oni su ih izneverili.

Sada je očigledno da iz straha i nervoze kritikuju i napadaju, jer naravno, napad je najbolja odbrana, oni samo glume žrtve pred građanima ne bili se građani sažalili i dali im neki glas.

Izbori se dobijaju programom, radom i rezultatima, a ne na suze i na kuknjavu i građani će im to i pokazati na sledećim izborima, ukoliko oni uopšte se budu usudili da na iste i izađu.

Borba protiv kriminala na kojoj insistira predsednik Aleksandar Vučić pokazuje snagu naših državnih organa, pokazuje da ćemo istrajati u tome da nastavimo putem razvoja i stabilnosti i da nikome nećemo dozvoliti da sruši državu i da uništi sve ono što smo dosada postigli i izgradili, a rezultata je, znamo svi jako mnogo. Interes čitavog našeg društva je sprečavanje kriminala i korupcije, jer bi nas to sprečavalo da nastavimo, da napredujemo na svim poljima. Mi ne želimo da se vraćamo u prošlost, u vreme vladavine tajkuna koji su praznili državnu kasu, a punili džepove pojedinaca.

Takođe, želim da ukažem i na ozbiljnost pretnji po bezbednost predsednika Aleksandra Vučića, jer to kao da mnogi ne shvataju ozbiljno, kao da su se već navikli da je on dužan da svakog dana trpi napade i da je to već negde postalo normalno.

To nije normalno, napad na njega je napad na državu. Sve okolnosti koje se tiču ugrožene bezbednosti predsednika, njegovog prisluškivanja, svakodnevne kriminalizacije njegove porodice, treba ispitati i ja sa ovog mesta želim da kažem da zaista očekujem od državnih organa da tako i bude.

Završiću svoje današnje obraćanje porukom da će država istrajati u borbi protiv kriminala i korupcije, jer građani Srbije zaslužuju život u pravnoj državi, u stabilnoj i razvijenoj zemlji, i niko neće moći da stane na put Aleksandru Vučiću da nas u tome vodi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, možemo i da rezimiramo današnji dan. Ja sam već u jutrošnjem javljanju istakla značaj funkcija na koje ćemo izabrati kandidate o kojima smo danas razgovarali u danu za glasanje.

Moja poruka će uvek biti ista ili slična, odnosno za kandidate koji će biti sudije ili javni tužioci ili predsednici sudova, da uvek sude po zakonu, časno i pošteno, da svoju funkciju shvate kao posao i da ga obavljaju odgovorno i efikasno. Sudije moraju građanima pružiti mogućnost da ostvare pravo na pravdu i na jednakost pred imperativnim propisima naše zemlje.

Nemojte, gospodo, dozvoliti sebi da budete zapamćeni kao bivši režim po naručenom presuđivanju, po zloupotrebama položaja, po političkim ucenama i po nekim političkim ucenama i zbog toga i po donošenju naručenih presuda. Morate obezbediti poverenje građana u pravosudni sistem koji predstavljate. To su sve poruke za kandidate o kojima smo danas govorili.

Što se tiče borbe protiv kriminala, verujem da će država u tome istrajati. Verujem da će Aleksandar Vučić državnim organima dati punu podršku da se uhvate u koštac sa mafijom i sa kriminalnim strukturama. Ostaje nam da sačekamo saopštenje koje je predsednik Aleksandar Vučić najavio, sa čime će upoznati građane, sa informacijama koje se tiču kriminogenih struktura, ali upoznati građane i o nekim pitanjima koja se tiču njegove lične bezbednosti, možda stranog uticaja na neka dešavanja u Srbiji, a, na kraju, videćemo i šta će istraga pokazati, ko je sve sarađivao sa mafijom, da li je i na koji način planiran atentat na predsednika Vučića, kakav je uticaj bivšeg režima, itd.

Očekujem da država istraje u ovoj borbi, ali i u mnogim drugim borbama koje vodimo paralelno, za bolju ekonomiju, za razvijenu privredu, za bolji životni standard naših građana, pre svega za očuvanje mira i stabilnosti, u čemu, naravno, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije imaju bezrezervnu podršku narodnih poslanika poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu koji se odnosi na infrastrukturu u kulturi između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope je bio predmet razmatranja na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Mi smo ocenili da jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Vidimo da je Vlada Srbije prepoznala veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje. Vlada Srbije je usvojila nekoliko važnih dokumenata koji će doprineti pre svega uspešnom pozicioniranju Srbije na kulturnoj mapi Evrope i sveta. Tu, pre svega, mislim na strateške prioritete razvoja kulture Republike Srbije od 2021. do 2025. godine, mislim na Strategiju razvoja kulture od 2020. do 2029. godine i, naravno, na Akcioni plan kao sastavni deo te Strategije.

Između ostalog, ovakva dokumenta definišu i prioritete razvoja u ovoj oblasti, koji se odnose pre svega na negovanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine i na širu dostupnost kulture preko svojih ustanova, ali i preko medija.

Predviđeno je da se u okviru projekta sprovedu brojne aktivnosti na renoviranju, na obnavljanju, na proširivanju određenih objekata, određenih ustanova kulture, uključujući, naravno, muzeje, pozorišta, kulturne centre i slične ustanove koje se bave ovom delatnošću. Poboljšao bi se pristup zgradama, unapredila bi se njihova energetska efikasnost, ali pre svega očuvala bi se njihova arhitektonska i istorijska vrednost. Ovaj projekat će doprineti razvoju kulturnih inicijativa, ali će doprineti i razvoju privrednih aktivnosti, zapošljavanju i turizmu.

Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je deo projekta i Narodno pozorište u Nišu, i to renoviranje Narodnog pozorišta, radiće se na obnovi zgrade i na izgradnje male scene. Niš je jedan od prvih gradova koji je ušao u istoriju srpskog pozorišta. To su tada bili tzv. putujući ansambli, odnosno putujuće družine. Prvi poznati pozorišni događaj je zabeležen 1883. godine i to je bila predstava koja je izvedena povodom jubileja, povodom godišnjice stupanja u brak kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović. Spajanjem dve putujuće družine nastalo je Niško pozorište Sinđelić. Danas se Niško pozorište, zgrada Niškog pozorišta nalazi u centru grada, upravo na Sinđelićevom trgu, a izgrađena je 1939. godine i to je tada bilo pozorište tadašnje Moravske banovine.

Želim da se zahvalim Vladi Srbije što će nam pomoći da pre svega očuvamo naše kulturno nasleđe, da sačuvamo od zaborava činjenice kako se kultura u Nišu razvijala kroz vekove, ali vam se zahvaljujem i što ćete nam omogućiti da uživamo u nekim budućim pozorišnim predstavama i da u tom smislu razvijamo našu kulturu, da razvijamo naš grad i da proširimo paletu ponuda ne samo za građane Niša, već i za turiste.

Istoriju i kulturu treba da čuvamo i da to prenesemo na nove generacije. Treba da obnavljamo muzeje i pozorišta, da dižemo spomenike, da pišemo udžbenike i da budemo ponosni na to.

Zbog toga će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu ovaj predlog u danu za glasanje i podržati. Hvala.

Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo Popović sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pre dva dana raspravljali smo o ovom Predlogu zakona u načelu i tada smo govorili da je dobro da usvojimo ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona i zbog čega je dobro.

Ono što bih ja istakla i što građane najviše interesuje jeste zapravo činjenica da će pred organima koji su nadležni za primenu ovog zakona svi biti isti. Zašto je to za građane važno? Zato što su pravila jednaka za sve, zato što se od svih građana očekuje da poštuju zakone, a onda vidimo da se neki ljudi provlače i to oni koji su bili na javnim funkcijama, oni koji su zaradili velike pare, a koje nisu opravdali, koji su kupili stanove, poslovne prostore i pri tom su priznali da taj novac nisu imali pre nego što su počeli da se bave politikom.

Zakon smo doneli pre godinu dana, sada razgovaramo o izmenama i dopunama ovog zakona u pojedinostima i ja mislim da je to sasvim u redu. To znači da se na ovom zakonu radi i da će se pratiti pažljivo njegova primena.

Do 2012. godine, ako se malo vratimo u prethodne godine, mogli su da se stvore uslovi za donošenje ovakvog zakona, a zašto nisu, to će nam najverovatnije pokazati upravo njegova primena. Kako je moguće da vlast do 2012. godine nisu interesovala pitanja koja su važna za građane Srbije, da se građanima Srbije kaže – Dragan Đilas ima toliku i toliku platu, obavlja javnu funkciju tu i tu, na taj i taj način stekao je 619 miliona evra i to 25 miliona evra koje je on prijavio, a koje ima samo u stanovima. Dakle, od te i te plate i od vršenja te i te javne funkcije u Republici Srbiji.

Naravno da takvi neće biti za donošenje ovog zakona. Sada ih čujemo i da kritikuju ovaj zakon, i Đilasa sam čula, i Borka Stefanovića i ostale, mnoge pristalice Stranke slobode i pravde i to je meni u neku ruku i logično, jer oni se nikada nisu interesovali za ono što je dobro za građane Srbije i za ono što je dobro za Srbiju, interesovali su se, kao što i sada pokazuju, samo za ono što se tiče lično njih.

Posebnu draž tim njihovim ispadima daje sada pravdanje, baš pred početak primene ovog zakona, pa smo čuli kako je Dragan Đilas čak i prozore prao i radio na građevini i vrlo je moguće da se na taj način postane najbogatiji čovek u Srbiji, pa možda i na Balkanu, jer zaista se radi o velikim novcima.

Dakle, radi se o čoveku koji je sam prijavio ušteđevinu od oko 50-ak hiljada evra, polovan automobil i kuću koja se vodi na njegovu ženu, onda kada je ušao u politiku i onda sam prijavio 619 miliona dinara, stotine miliona evra, posle vršenja javnih funkcija. I sada kada građane zanima kako je to moguće i kada građani sa pravom traže da se ispitaju eventualne trgovine uticajem, eventualne zloupotrebe položaja, načini na koje se došlo do tih para, to Dragan Đilas predstavlja kao napad na njega od strane SNS. Mi niti smo izmislili 50-ak hiljada evra, niti smo ih prijavili, niti smo izmislili njegovih 619 miliona evra, niti smo ih prijavili.

Sve ovo govorim zato što želim da dam jedan primer potencijalnog kandidata za preispitivanje imovine i načina na koji se došlo do tih para. A zašto? To ćete videti iz pitanja koja možemo da postavimo nadležnim organima koji će biti nadležni za primenu ovog zakona. Da li te pare imaju veze sa aferama zbog kojih su mnogi Đilasovi saradnici hapšeni? Da li to ima veze sa kriminalcima sa kojima je on na slikama? Da li to ima veze sa novcem Beograđana dok je on bio gradonačelnik, datim za Most na Adi, za podzemne kontejnere, za rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, za BUS Plus, za softverske pakete, za privatizaciju Luke Beograd, za kontrolu medija, itd, itd.? I ponavljam – sve za vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda.

Narodni poslanici, to je vrlo jasno, su glas građana u Narodnoj skupštini, glas građana koji su nas birali i koji su dali podršku političkim partijama koje su nas za ovo mesto kandidovale. Građani Srbije žele odgovore na ova pitanja. U tom smislu, podržavam ovaj amandman koji glasi da zakon stupi na snagu odmah. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo i od ministra Vulina o čemu ćemo danas govoriti u plenumu. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na svojoj sednici ocenio da ovi predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Danas ćemo najpre govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država. Na ovaj način stvorićemo novi pravni okvir za realizaciju bilateralne saradnje u oblastima koje sam navela, a koje stoje u samom nazivu Sporazuma. To će stvoriti i mogućnost za neku konkretizaciju saradnje kroz naravno periodične programe unapređenja svih ovih oblasti.

Zatim, govorićemo u plenumu o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Srbiji. Pravni odnos i saradnja između Agencije i naše zemlje je jako važna. Ovaj Sporazum će olakšati saradnju u oblasti prekograničnog kriminala. Naravno biće angažovani i određeni timovi iz ove Agencije na teritoriji Srbije, naravno na osnovu instrukcija, koji će delovati u prisustvu naših službenika.

Na kraju, govorićemo u plenumu o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Ovde se radi o formalizovanju procedure, o ojačavanju sistema, pre svega prevencije, identifikacije i zaštite, naravno sve sa stavljanjem akcenta na status žrtava trgovine ljudima.

Predlažem koleginicama i kolegama da damo podršku ovim sporazumima i zbog dobrih bilateralnih odnosa koje naša zemlja treba da gradi sa navedenim zemljama, ali i zbog razvoja konkretnih oblasti, naročito ako znamo da je prioritet u radu Vlade borba protiv svih oblika kriminala. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljao je i utvrdio da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ispunjava uslove da se nađe u plenumu, da tako kažemo, odnosno jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Suštinu izmena i dopuna ovog zakona čuli smo i od ministra, gospodina Siniše Malog. Ono što bih ja možda istakla, jako kratko, jeste svakako unapređenje efikasnosti poreskog sistema, unapređenje tržišne privrede Republike Srbije kao rezultat primene ovog zakona.

Smatram da ono što je najvažnije jeste da će se ovaj zakon odnositi, odnosno primenjivati na sve građane Srbije, čime ćemo ponovo pokazati da nema zaštićenih u borbi protiv korupcije. Ostaje nam posle usvajanja da vidimo koji su to pozitivni efekti njegove primene, o čemu ćemo danas svakako govoriti u plenumu šta od toga očekujemo, a znamo da je svakako borba protiv korupcije i kriminala prioritet u radu Vlade Republike Srbije.

Vi ste, predsedniče Skupštine, do sada primetili da ja u svojim javljanjima kao izvestilac vrlo često iskoristim priliku da nešto kažem i o nekim aktuelnim temama koje su važne za građane Srbije. To je iz razloga što želim da u plenumu ostavim prostor za nove poslanike da svi iskoriste svoje vreme za javljanje. To ću učiniti i danas.

Želim da pozovem sve građane Srbije da se pridržavaju mera kako bismo istrajali u borbi protiv korona virusa i sačuvali zdravlje nacije. Dakle, danas kada možemo da kažemo da imamo izbor koju vakcinu možemo da primimo, dok druge zemlje vape za vakcinama, danas kada smo prvi u Evropi po imunizaciji stanovništva, Niš je ponosan na tu borbu za ljudske živote i ponosan na sve lekare, medicinske sestre, tehničare, nemedicinsko osoblje, jer su se oni svesno odrekli normalnog života, svog vremena i svoje znanje posvetili borbi protiv korona virusa.

Predsednik Aleksandar Vučić je na Sretenje uručio odlikovanja od kojih je pet otišlo u Niš i ja ovim putem želim javno i zvanično da se tim ljudima zahvalim što se bore, ali i svim njihovim kolegama.

Doktor Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja Niš, doktor Marko Nikolić iz Specijalne bolnice „Niška Banja“, doktor Steva Stanišić iz Kliničkog centra Niš i bračni par Zekić, Marija i Marko, koji su se od početka prijavili za crvenu zonu, i dalje su tamo, Marko u Domu zdravlja, a Marija Zekić u Kliničkom centru Niš. Želim da kažem da su oni prvi tehničar i medicinska sestra u Nišu koji su dobili odlikovanje od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Nišlije su na to ponosne.

Nemojte mi zameriti, želela sam da bar deo obraćanja posvetim ovim ljudima, da im se zahvalim za požrtvovanost, za sva odricanja. To je najmanje što mislim da mogu da učinim sa ovog mesta. U svakom slučaju, nastavljamo dalje sa borbom za svaki život, sa borbom za zdravlje naše nacije, paralelno sa tim i sa borbom za razvijenu Srbiju. Hvala.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo dva predloga za donošenje autentičnog tumačenja, kao što smo mogli da čujemo od predsednika Skupštine.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo uputio je Predlog akata za njihovo donošenje Narodnoj Skupštini, pa bih ja na početku odmah predložila da ih Narodna Skupština i usvoji u Danu za glasanje.

Jedan predlog se odnosi na odredbu Zakona o sprečavanju korupcije koja se odnosi na određivanje pojma „javni funkcioner“. Dakle, radi se o licima koja su neposredno birana od strane građana, o licima koja bira, postavlja ili imenuje Narodna Skupština, predsednik Republike, Skupština autonomne pokrajine, Vlada autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, Visoki Savet sudstva, Državno veće tužilaca i Vrhovni kasacioni sud.

Što se tiče drugog predloga, drugi predlog se odnosi na odredbu Zakona o visokom obrazovanju koja se tiče izbora organa poslovođenja visokoškolske ustanove. Dakle, postoji mogućnost da se nastavnicima, a koji su navršili 65 godina života, produži radni odnos određenim ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine.

To produženje može da se ponovi dva puta i oni zapravo nisu izabrani na neodređeno vreme. U tome se sastoji sadržina ovog autentičnog tumačenja. Dakle oni ne mogu biti birani u organ poslovođenja visokoškolske ustanove, jer upravo je jedan od uslova da su izabrani na neodređeno vreme. Na primer, za mesto rektora, dekana, predsednika Akademije strukovnih studija ili direktora škole strukovnih studija.

Osvrnuću se kratko i na važne stvari koje se tiču funkcionisanja države i na važne stvari koje se tiču boljeg životnog standarda naših građana. Imali smo prilike u prethodnim danima da slušamo i da govorimo o prvih 100 dana rada Vlade. Uopšte da bi smo mogli da govorimo o rezultatima, ali da bi smo mogli i da radimo moramo najpre čuvati mir i stabilnost.

Mi smo odolevali izazovima i problemima i sve ove godine smo čuvali mir i stabilnost uprkos složenoj situaciji i sa Prištinom i u regioni i u proteklim godinama u nekim složenim situacijama koje se tiču unutrašnjih nekih dešavanja u našoj zemlji.

Imali smo pozive na rušenje ustavnog poretka, imali smo upade u Narodnu skupštinu, demonstriranje nasilja verbalnog, pa čak i fizičkog, ali uspeli smo da u skladu sa svim međunarodno-pravnim standardima uspostavimo mir, naravno uz minimalnu fizičku prinudu i da zapravo sačuvamo građane, državu i institucije naše zemlje od huligana.

Mir i stabilnost su preduslov razvoja jedne zemlje u svakom smislu. U poslednjih osam godina, recimo, imamo stabilan kurs dinara na 117, 118, što Srbija nikada ranije nije imala. Mnogo truda i rada uložili smo u postizanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti, koje, moram da kažem, ni u jednom trenutku nisu ugrožene.

Sve to nam, naravno, dovodi nove investicije, dovodi nam radna mesta, otvara nam radna mesta, izgrađuje našu zemlju i čini nas spremnim i u daljim koracima, u preduzimanju daljih koraka prilikom pristupanja Srbije EU, ali čini nas spremnim na izgradnju dobrih odnosa sa susedima u regionu, ali i sa svim drugim zemljama i čini nas spremnim, naravno, za neki dalji ekonomski napredak koji smo svakako i planirali.

Kada smo kod ekonomskog napretka 2020. godinu mi smo završili sa stopom javnog duga od 56,8% na nivou Vlade, odnosno 57,8% u odnosu na BDP na nivou kompletne države sa svim lokalnim samoupravama. Mi sada držimo javni dug ispod mastriht nivoa koji je 60% i važno je da građani Srbije to znaju, jer je to važno za sadašnje funkcionisanje države, ali je važno i za neku budućnost gde ćemo biti sasvim sigurni da nismo napravili ili ostavili neke velike dugove.

U 2021. godini stopa javnog duga ne bi smela da pređe 61%. Dakle, mi ćemo imati velika ulaganja u infrastrukturu, u auto-puteve, u izgradnju i rekonstrukciju preko 1.200 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Imaćemo izgradnju kanalizacionih mreža, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda itd.

Sada smo prvi u Evropi po stopi rasta. Trudićemo se da tako bude i u 2021. godini. Takođe, do kraja godine se očekuje da prosečna plata u Srbiji bude 570 evra, a prosečna penzija bi trebalo da pređe 270 evra.

U prošloj godini, sećamo se, imali smo više puta povećanje plata i penzija. Imali smo i ta jednokratna davanja od 100 evra svim građanima koja su naravno i podigla potrošnju, ali su podigla i neki ekonomski optimizam.

Za ovu godinu takođe postoji plan da se povećaju plate i penzije, postoji plan i da bude više jednokratnih davanja i mi u narednim danima očekujemo da taj plan objavi ili predsednica Vlade Ana Brnabić ili predsednik Republike Aleksandar Vučić. To samo znači da smo mi u ekonomskom smislu najbolje podneli epidemiju od svih evropskih zemalja i da zbog toga i imamo mogućnost da dalje radimo na sprovođenju mera koje smo svakako u prethodnim godinama i planirali.

Ono što je dugoročan plan, koji bih ja posebno istakla, jeste realizacija Programa „Srbija 2025“, koji je vredan 14 milijardi evra, od čega bih izdvojila šest milijardi evra za putnu infrastrukturu, tri i po milijarde evra za železničku infrastrukturu, 500 miliona evra za podsticaj nataliteta, 700 miliona evra za kulturu i obrazovanje itd. i ja sam sasvim sigurna da će Srbija u ovim oblastima, kao i u ostalim oblastima, biti lider ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu.

Tom liderstvu u ovom trenutku govori u prilog i otvaranje gasovoda za komercijalni saobraćaj gasa po ceni od 155 dolara na 1.000 metara kubnih i zašto je to važno za naše građane o tome danas želim da pričam. Ranije i o tome nisam govorila. Važno je zato što smo mi kao država bili zainteresovani za manju cenu gasa, ali i za jednako dobar kvalitet. U svakom slučaju, mi smo uzeli neke kredite za izgradnju gasovoda i kroz takse ćemo dobijati novac koji će moći da ode na vraćanje tih kredita.

Sa druge strane, to su neki problemi koji su, da kažem, svakodnevni, o kojima su i naši građani zabrinuti. Dakle, moraćemo da radimo na unutrašnjoj gasifikaciji. Mnogi ljudi se još uvek greju na čvrsta goriva koja zagađuju vazduh, iako u nekim delovima naše zemlje postoji i primarni i sekundarni gasovod. Jasno je da mnoge kuće, da tako kažem, i za mnoge građane Srbije velika investicija da kupe kotao, da plate priključak itd. i ono što ja u ovom trenutku mogu da kažem građanima jeste da će država raditi i na tome da i za to stvori povoljnije uslove, jer ćemo na taj način sa jedne strane obezbediti jeftinije gorivo za naše građane, a istovremeno sa druge strane obezbedićemo čistiji vazduh.

Što se tiče potreba privrede, na primer, Teklas je hteo da gradi još jednu fabriku za auto delove, ali su rekli da im je za to potreban gas, tako da to znači da moramo brzo da pravimo gasovodnu mrežu koja je usmerena ka manjim gradovima i opštinama, kako bismo na taj način privukli investicije i kako bismo povećali našu konkurentnost na tržištu. Zašto kažem prema manjim opštinama i gradovima? Zato što smo obećali ravnomerni regionalni razvoj. To najbolje, naravno, može da se vidi na primer u Nišu iz kog ja dolazim. Predsednik je pre nekoliko dana najavio i otvaranje sedme fabrike u Nišu. On je lično otvorio šest fabrika u Nišu. Mi danas možemo da odgovorimo i o naučno-tehnološkom parku i o novom Kliničkom centru u Nišu i o mnogo projekata za koje je lično Aleksandar Vučić insistirao da budu realizovani do kraja u koje su uložene stotine miliona evra.

Možemo da uzmemo za primer i Gračanicu, gde je za bolnicu uloženo šest miliona evra. Možemo da uzmemo za primer i Prokuplje u kome će se graditi bolnica u kojoj će biti uloženo 30 miliona evra i napominjem sve to u vreme kada su veliki gradovi velikih evropskih zemalja u borbi sa korona virusom zatvoreni, naši gradovi ne samo da nisu zatvoreni, već se dalje i razvijaju.

Želim da kažem da je i osim svih troškova, koje smo planirali za borbu protiv korona virusa, pre nekoliko dana Vlada Republike Srbije donela je odluku o izdvajanju sredstava za lečenje obolelih od retkih bolesti i to u iznosu od tri milijarde dinara samo za 2021. godinu. Podsetiću vas da je taj iznos u 2008. godini iznosio nula dinara, u 2012. godini 130 miliona dinara, a u 2014. godini, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, prvi put je formiran fond gde su se prikupljala zapravo sredstva za lečenje obolelih od retkih bolesti i od 2014. godine do danas ta sredstva se samo povećavaju. Mnogo novca smo uložili u zdravstveni sistem i to je jedan od razloga zbog kog nismo poklekli pred naletom korona virusa koji nas je svakako sve iznenadio.

Želim da kažem i o tome nešto da bi građani znali - Srbija je prva u Evropi po imunizaciji stanovništva i upravo je to pokazatelj da se posao radi predano i odgovorno. Čuli smo najave da ćemo početi da proizvodimo vakcine. Dok se druge zemlje bore da nabave vakcine mi paralelno sa tom borbom za vakcine planiramo i proizvodnju vakcina, što će za nas svakako značiti krupan korak napred, značiće da nećemo više morati da zavisimo od tržišta ili od nečije dobre volje ili od situacije da jednostavno, kao što smo se pre nekoliko dana našli u situaciji da smo vakcine naručili i platili, ali da ih jednostavno nema.

Da bi građani znali, stiglo je 50 hiljada doza ruske Sputnjik vakcine za prvu vakcinu i stiže još 50 hiljada za revakcinaciju. Do kraja februara stići će još 88 hiljada Fajzer vakcine. Do kraja februara stići će između 125 i 150 hiljada AstraZeneka vakcine.

O značaju 500 hiljada kineskih vakcina Sinofarm treba govoriti i 500 hiljada kineske vakcine će zajedno sa vakcinama koje sam malopre navele zapravo osigurati Srbiji prvo mesto u Evropi u imunizaciji stanovništva. Tako da u ovom trenutku možemo da kažemo da zaista gazimo krupnim koracima napred ka konačnoj pobedi korona virusa. To znači da ćemo do kraja februara u Srbiji imati milion ljudi kompletno vakcinisanih i revakcinisanih, što znači dva miliona doza, čime ne može mnogo zemalja u ovom trenutku u Evropi da se pohvali.

Nešto drugo sam takođe htela da istaknem, što je od velikog značaja za građane Srbije, a takođe proizilazi iz naše saradnje sa Kinom. To je ugovor sa kineskom kompanijom SRBS o izgradnji kanalizacionih sistema u 65 opština u Srbiji u vrednosti od 3,2 milijarde evra i u ovom trenutku ne mogu da ne pomenem gradsku opštinu Crveni krst u Nišu, čiji sam takođe odbornik, gde od 23 sela u ovom trenutku 19 sela nema kanalizacione mreže ili nema kompletne kanalizacione mreže.

Ovaj ugovor podrazumeva da će u tim opštinama na koje se ugovor odnosi kanalizaciona mreža biti izgrađena i do 80%, što će značiti veliku šansu da kanalizaciona mreža stigne i do udaljenih sela i najudaljenih kuća.

Na polju obrazovanja postigli smo velike rezultate uvođenjem dualnog obrazovanja, koje je dovelo napredak koji je vidljiv u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Danskoj, ali i kod nas. Ljudi su se zaposlili. Ključna prednost dualnog obrazovanja je što su već sa 16 godina u stvari ljudi spremni za izazove koje nosi posao koji su odabrali, ali su spremni i da počnu da doprinose sebi, svojim porodicama, na kraju krajeva i državi.

Važno je da su osposobljeni i da mogu da počnu da rade, naravno dalje školovanje i usavršavanje uvek stoji kao mogućnost. To će samo značiti, primena dualnog obrazovanja u Srbiji će samo značiti da će odgovornosti i ozbiljnost biti osobine koje će se razvijati kod naših učenika.

Iza nas je period kada Srbija nije bila tako uspešna, pa je onda iza nas i period fiskalne konsolidacije i teških promena koje smo donosili. Kod nas sistem nije bio takav, nije bio organizovan na takav način da može kao jedna od bitnih promena biti uvedeno i dualno obrazovanje. Međutim, sada već možemo da govorimo o benefitima dualnog obrazovanja koje je kod nas pokrenulo ne samo nova zapošljavanja i jačanje privrede i ekonomije, već je pokrenulo i svest o tome da moramo istovremeno da radimo i da učimo kako bismo išli u korak sa konkurencijom koja postoji u svetu kako bismo bili sigurni da ćemo opstati, ali i da ćemo moći da napredujemo.

Želim ovo vreme danas da posvetim i nekim aktuelnim temama koje su aktuelne ovih dana, a tiču se hapšenja kriminalne grupe Velimira Belivuka.

Jedno je jasno, država je pokazala svoju odlučnost da se izbori sa organizovanim kriminalom. Narodni poslanici su takođe i Narodna skupština je takođe uradila svoj deo posla kada smo menjali, odnosno da se tako izrazim, prilagođavali odredbe i Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku kada smo doneli Zakon u borbi protiv organizovanog kriminala, ostalo je naravno na nadležnim državnim organima koji treba da rade svoj posao. Oni će da rade svoj posao ako državu vode jak predsednik i jaka Vlada, kao što je to danas slučaj.

Potpuno je jasno da se ne radi o hapšenju neke navijačke grupe, jer je policija u svim objektima koji su bili povezani sa ovom grupom koja je uhapšena, pronašla velike količine droge, novca, oružja, i to ne bilo kakvog oružja, već na primer i snajper, koji verujem da navijačke grupe svakako ne koriste za međusobne obračune.

Logično je što su se u javnosti pojavila određena pitanja. Jedno od tih pitanja je i da li je taj snajper nabavljen sa ciljem izvršenja atentata na predsednika Aleksandra Vučića, ako znamo da je on prvi i na nedvosmislen način objavio rat mafiji? Dakle, Aleksandar Vučić je prvi čovek koji je tražio da se primeni zakonodavni okvir i tražio da se istraje u borbi protiv kriminala.

I dok sa jedne strane imamo potpunu i namernu, čini mi se kriminalizaciju i Aleksandra Vučića i njegovog čak sina, i njegovog brata, dok se građanima preko medija koje finansira Dragan Đilas svakodnevno serviraju izmišljene afere koje bi samo predsednika ili njegove najbliže saradnike dovele u vezu sa određenim kriminalnim grupama, sada, sa druge strane imamo osnovanu sumnju da se za to vreme spremao atentat na predsednika. Mnogo puta smo i ovde u ovoj sali ukazivali na onaj snajper na naslovnoj strani NIN-a i na potencijalnu mogućnost da ćemo jednog dana govoriti o atentatu na prvog predsednika ove države, o čemu nažalost danas i govorimo. Na sreću, munjevitom i dobro organizovanom akcijom i reakcijom nadležnih organa sprečen je scenario te vrste.

Država je pokazala da ima snage da se obračuna sa svim oblicima kriminala i što je najvažnije poslala je poruku da u toj borbi nema zaštićenih. Predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Srbije i državni organi imaju nedvosmislenu podršku narodnih poslanika sa izborne liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, da se izbore sa mafijom, jer vladavina prava treba biti temelj na kome ćemo graditi razvijenu, modernu i jaku državu. Živela Srbija.