| 28.11.2021. | Odluka o dopunama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju |
usvojen
|
| 24.03.2021. | Odluka o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje |
usvojen
|
| 24.03.2021. | Odluka o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama |
usvojen
|
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice Narodne skupštine, na početku dozvolite da i ja čestitam 14 godina od osnivanja SNS i želim u nekoliko rečenica da kažem pošto sam 32 godine na političkoj sceni Srbije, da sam prošao razne ovakve sednice koje se tiču broja i sastava članova kabineta i ministarstva i uvek razumem i one koji su za i one koji su protiv. Jednu stvar samo svi treba da shvatimo, to je stvar političke odluke i načina na koji se formira Vlada.
Tako da, znate najbrojnija Vlada je bila Vlada Mirka Cvetkovića i Zorana Đinđića. Najbrojnija Vlada Zorana Đinđića imala je 27 članova od čega sedam potpredsednika. Vlada Mirka Cvetkovića je imala 27 članova odnosno 24 ministarstva, Vlada Vojislava Koštunice sa Borisom Tadićem 25 članova, odnosno 22 ministarstva. Ali ću da vas podsetim da je moja Vlada imala 19 članova i 17 ministarstava i Vlada Aleksandra Vučića, prva, 19 članova i čini 18 ministarstava. Nije bitno.
Hoću da vam kažem da niko tada kada smo izneli najmanji mogući broj članova vlade nije od nas našao shodno da to pohvali, i tada ste to kritikovali. Tako da, mislim da je ovo sastavni deo političke borbe, ali, u svemu tome reći ću vam iz iskustva. Broj članova Vlade i broj ministara utiče samo na to koliko će biti tih koji će primati platu ministara i državnih sekretara. Što se tiče administracije nikad se nije desilo da se administracija smanjuje samo se pripaja ili se odvaja u određeno ministarstvo. Nikakve razlike nema, a naročito ukoliko sada iz toga izvlačite određene političke stavove, ako nema Ministarstva za Kosovo, onda mi nemamo politiku u odnosu na problem Kosova i Metohije.
Kao što znate i kao što gledate, problemi sa kojima se Srbija danas suočava i to ne samo danas nego u poslednjim decenijama, čak bih rekao i više decenija, možda i celog veka, se nalaze upravo u položaju srpskog naroda i uopšte nerešenog nacionalnog pitanja na Balkanu. Veliko je pitanje da li mi želimo da tome pogledamo otvoreno u oči ili želimo da zabijemo glavu u pesak i da razgovaramo o tome da je ovo najvažnija tema sa kojom se danas suočavamo. Nije. Pitanja koja nam se postavljaju su suštinskog karaktera, a to je šta raditi u datim međunarodnim okolnostima, sa zadatim problemima koje imamo, kao što je pitanje KiM, kakve odluke doneti, a da pri tome zaštitite u isto vreme Srbiju, naše nacionalne i državne interese, ali i da zaštite istovremeno i opstanak Srbije i život stanovništva.
Nisam čuo za ovih poslednjih 30 godina odgovor koji bi mogao da bude prihvatljiv za sve, sa kojim bi svi bili zadovoljni. Naročito kada tome dodamo i odgovarajuće međunarodne interese, podsetiću da osnovno pravilo spoljne politike koje nismo mi izmislili nego Velika Britanija, jeste da u spoljnoj politici nema stalnih prijatelja i stalnih neprijatelja, da su stalni samo kako oni kažu, britanski interesi. U ovom slučaju srpski interes. Tako da politizacija tog pitanja da li postoji ministarstvo dijaspore ili ministarstvo za Kosovo i da to predstavlja pokazatelj da se mi time ne bavimo, apsolutno su pogrešni, neispravni i rekao bih i zlonamerni.
Ne mogu da pričam u ime Aleksandra Vučića, ali mogu da pričam i u svoje ime, i u ime SPS, nadam se i siguran sam i Jedinstvene Srbije, ali siguran sam, a to ste i od njega mogli da čujete da to isto tako govori, misli i radi Aleksandar Vučić, da Srbija će do poslednjeg trenutka i svim svojim snagama i silama se boriti da zaštiti svoje pravo, da zaštiti međunarodno pravo i na primeru KiM.
Zato prestanite više sa tim raznim naklapanjima i nagađanjima, te samo što nismo priznali Kosovo ili samo što nismo uveli sankcije Rusiji. Uradićemo sve ono što je najbolje za Srbiju. Na kraju, a podsetiću, baš kada pominjem Veliku Britaniju, Vlada Velike Britanije, pala je vlada i to nije dobro, kao što znate, Vlada ima 24 ministarska departmana i 26 neministarskih departmana.
Kažem vam još jednom, pošto sam više puta bio u ovoj situaciji da se raspravljamo o broju ministara, znate, u nekim zapadnim zemljama imate ministarstvo u kojem imate tri ministra. Onda ispada da imaju manji broj ministarstava. Još jednom kažem, to je potpuno sporedno pitanje od pitanja problema pred kojima se nalazimo i onoga što nas čeka u narednom periodu.
Siguran sam da mi svi zajedno, bez obzira da li smo vlast ili smo opozicija, treba da uradimo ono što je najbolje za Srbiju u narednom periodu. Svako misli na svoj način. Ja sam samo želeo da ukažem na to da ne treba davati neodgovorne izjave koje apsolutno nemaju nikakve veze sa politikom Srbije u ovom trenutku.
Bilo kakva sumnja da će Srbija napustiti svoj čvrst stav oko Kosova i Metohije, na čemu se ona zasniva? Znate kako, mi da smo to hteli, imali smo dovoljno prilike za poslednjih 10 godina. Naprotiv, 25 zemalja je povuklo priznanje Kosova. I biće ih još. Ali, da li će to biti dovoljno da promenimo mišljenje velikih svetskih sila? Ne verujem. Ali, to jeste važno, da obezbedimo da oni ne mogu da postanu članovi odgovarajućih međunarodnih organizacija.
Zato ja očekujem od svih političkih stranaka da se svuda bore za te principe, da u svim međunarodnim organizacijama čiji su članovi zastupaju nacionalne i državne interese, bez obzira na političke razlike. Jer, ne možete mrzeti Srbiju zato što mrzite Vučića, Dačića, Jovanovića, Đilasa ili bilo koga drugoga.
Još jednom vas pozivam da završimo ovu raspravu, Srbija treba Vladu, naravno, sa Dačićem u njoj. Ja se, naravno, šalim, ali hoću da još jednom ukažem na to nas čekaju velika pitanja. Na primer, ministar Selaković je danas u Nemačkoj i uskoro se očekuje ta Berlinska konferencija. Pritisci su svakoga dana. Videli ste da je predsednik Vučić primio Kvintu, primao je i ruskog ambasadora i sve ostale.
Znate, voditi spoljnu politiku jedne zemlje ili uopšte politiku jedne zemlje to znači da svakoga dana treba da donosite određene odluke, a svaka odluka ima određene reperkusije. Lako je govoriti o tome, sad kad gledam na ovu stranu ne mogu da se setim ko nije bio na vlasti a ko jeste bio na vlasti, ali, u svakom slučaju, ko nije bio na vlasti neka se javi, ali malo vas ima koji niste bili na vlasti. Nadam se da znate koliko je težak posao voditi jednu državu.
Još jednom, želim da kažem da ćemo mi podržati ovaj zakon i smatram da je, bez obzira na to da li postoji ministarstvo za Kosovo ili ne, to je jedno retorsko pitanje. Kosovo je svima nama u dubini naše politike i u suštini naše politike. Neće odnos prema Kosovu zavisiti od toga da li postoji ministarstvo za Kosovo ili ne, nego da li postoji odgovorna politika koja će sačuvati Kosovo i naš nacionalni i državni interes. Ja sam siguran da će to biti ova politika koja će se voditi i u narednom periodu. Hvala vam.
Sada je došlo i mojih 15 minuta.
Hteo sam da repliciram predsedniku kada je spomenuo 30 godina. Ja sam to već prošao, u junu mi je bilo 30 godina, tako da… Malo ću da produžim, ali se šalim, naravno.
Želim da na kraju ove rasprave iskoristim vreme koje ima naša poslanička grupa, ali bez nepotrebnog gubljenja vremena u ekstezivnim izjavama. Želim veoma konkretno da kažem neke stvari koje mislim da su značajne. Zašto? Zato što ja bar znam da od 1992. godine malo ima nevinih u ovoj priči i zato ne treba sada tako olako davati izjave.
Na primer, govorili ste, ne znam ko je govorio, ne mogu da ih nađem sada u sali, nije ni bitno, rudna renta. Kaže - rudna renta, slažem se sa tim, ali, znate, 25. januara 2008. godine, pred predsedničke izbore kod Putina su išli Tadić, Koštunica i Velja Ilić je pričao da nije imao stolicu gde da sedne. Zašto su išli? Zašto su išli kod Putina? Da bi pobedili Tomislava Nikolića. To je bio energetski dogovor, sporazum. Prema tome, to nikakve veze nema sa mnom, ni sa Aleksandrom Vučićem.
Druga stvar, pasoši, tačno, što je rekao gospodin Vučić, ali nije tačno da Srbi na Kosovu nemaju pravo na srpski pasoš. Imaju pravo na pasoš Srbije, ali EU ne da viznu liberalizaciju ni za koga sa Kosova i Metohije. Nemaju je ni Albanci i to se nije desilo od 2012. godine, pošto sam ja bio i 2008. do 2012. godine ministar unutrašnjih poslova, to se desilo u tom periodu kada je data vizna liberalizacija za građane Srbije. Prema tome, kakve sada to veze ima da pričamo o tome? To sam više puta zafrkavao EU - čekajte, kako volite Albance a nećete da im date viznu liberalizaciju? Što se nas tiče, ja bih to odmah podržao. Čak bih im dao i autobuse svi da odu u zapadnu Evropu, jer će to tako i da bude. Tako je i bilo.
Isto tako, pričali smo o istočnom, zapadnom, južnom ili, ne znam. To je Martinović govorio o tome i apsolutno se slažem sa njim, da Srbi su mnogo više pažnje posvećivali pogledu na istok ili na jug, zavisi, nego na zapadne svoje teritorije i severne.
Uostalom, podsetiću da nije problem Kosova jedini sa kojim smo se susretali i priznanja, 1908. godine, jedna od najveće krize koju smo imali, aneksiona kriza. Bili smo opterećeni time, bili smo opterećeni carinskim ratom, blokadom i, da budemo realni, mi smo priznali aneksiju BiH od strane Austrougarske, Vlada Novaković, pod pritiskom Rusije, između ostalog, ali priznajući aneksiju nismo se odrekli BiH i ušla je u sastav Jugoslavije.
Idem redom, da sada ne objašnjavam sve.
Predsednik Vučić je to spominjao danas, kao što sam rekao prošli put, kao koalicioni partner bio sam pozvan kod predsednika tadašnjeg Borisa Tadića da sačekam da prenos bude iz Haga, savetodavnog mišljenja, saopštavanja. Sada se ne sećam ko je bio. Sigurno nije bio niko od predstavnika sada koji su ovde, a i ne znam ko je u kojoj stranci, pošto se to sve u fronclama pocepalo, ali u svakom slučaju, bio je njegov kabinet. Već sam juče rekao, očekivalo se… Znači, došli smo da gledamo saopštavanje rezultata. Vuk Jeremić nije bio tu. Bio je na licu mesta u Hagu, zajedno sa ambasadorom. Mislim da je Bataković tada bio i mislim da su bili ljudi koji su bili u pravnom timu. Dva saopštenja koja su pripremljena za dve varijante određene odluke oba su pala u voda, jer je odluka bila treća, za našu državu potpuno neočekivana, što govori o krahu mogućnosti anticipiranja događaja i odluka. Ta odluka sigurno nije bila doneta tog prepodneva. Na njoj se sigurno radilo mesecima unapred.
Isto tako, tačno je ovo što je rekao predsednik Vučić, u svim tim komentarima kada je saopšteno to jedan od prisutnih, koji više nije živ, da ga ne imenujem sada, je rekao ovo što je predsednik malopre spomenuo. Juče nisam imao vremena o svemu tome da govorim. U smislu toga, hajde, dobro je, barem smo rešili pitanje Kosova.
S druge strane, posle mesec, dva sam čuo da je problem u sledećem, da smo mi obećali onima koji su glasali u Generalnoj skupštini da idemo na međunarodni sud pravde za savetodavno mišljenje, da je vlast obećala da ćemo prihvatiti to i da nećemo dalje praviti problema i da je zato nastao problem u implementaciji toga sa posetom Angele Merkel. Ja pričam otvoreno i dobro znam kakvih je bilo problema i o tome ću kasnije da nešto kažem na relaciji Beograd – Njujork, na relaciji Beograd – Brisel – Njujork. Kada kažem Njujork, mislim na predstavnika naše države u Njujorku.
Izvinjavam se što vas opterećujem time, ali mislim da je važno da to znate i nemam potrebe da to prenosi uopšte televizija. Ne zanima me televizija i građani, zanimate me vi ovde, jer mislim da ne shvatamo mi koliko je teška situacija. Mislim da ne shvatamo, a ja mogu to da vam kažem zato što sam na početku bio tamo i zato što svaki odlazak tamo jeste strepnja sa čime ćete biti suočeni, sa kakvim sve zahtevima i uopšte nije bitno sada vaš neki politički položaj, nego šta uopšte možete da prihvatite i o čemu vi uopšte pričate.
Ja sam bio jedan od onih koji je kritikovao platformu predsednika Tomislava Nikolića kada je došao ovde, odnosno kada je poslao Vladi, ja sam tada bio predsednik Vlade i Vlada je to izmenila, zato što je bila nerealna, zato što je kretala od toga da će da se ponište svi sporazumi koji su potpisani. To je nemoguće, moguće je, ali uz teške posledice.
Takođe je bila ona formulacija, znate, ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno. Znate kako se to na kraju završilo? Ja sam pitao, kada je doneta ta Rezolucija UN, ti pregovori su inače počeli ranije, oni nisu počeli tada, ali su počeli na nižem nivou, ali kada je formirana nova Vlada, trebalo je da bude na najvišem nivou. Tomislav Nikolić kao predsednik nije hteo u tome da učestvuje. Rekao je Ketrin Ešton - evo vam premijeri, pa ih zatvorite dok ne nađu dogovor. Ja nisam ni hteo da prihvatim. I upravo smo tadašnji prvi potpredsednik Vlade, kasnije predsednik Vlade i predsednik Republike, koji je nastavio razgovore, je uticao na to da ja uopšte prihvatim da odem na taj sastanak.
Znate li kako smo od dela te vlasti ispraćeni? Nemoj da prihvatiš, ali nemoj ni da odbiješ. Izvanredno. To je otprilike kao nešto što sam otprilike i ovde danas i juče čuo. Znate šta? Dajte ljudi, zašto mi, kaže, pričamo o granicama. Ja to kada slušam, ja prosto ne mogu da verujem, kao da prisustvujem na Tibetu savetu mudraca, koji raspravlja o svetskom miru. O čemu vi pričate? O čemu vi pričate? O tome da nećemo imati granice. Pa, idite u Prištinu, pa to kažite, da nećete imati granice, to svi ovde dobro znaju. To govore. Znate ko to govori? Samo zaostali predstavnici kumrovačke škole.
Ja jesam socijalista, ali sam apsolutno protiv takve politike koja je za sve krivila srpski nacionalni interes. Zato možete vi da kritikujete Miloševića i SPS, nije to ni bitno. Uostalom, ja lično bio sam portparol stranke od 1990. godine do 2000. godine. Iskreno, da niste vi oborili Miloševića, verovatno sada ne bih ja bio predsednik, jer bi bili neki drugi. A, kada ste ga oborili, svi koji nisu valjali su otišli i pobegli, većina kod vas, naravno.
Ja ne pričam o Miloševiću, ja pričam o Srbiji. Nemojte ako ne volite Miloševića, ili SPS, da ne volite i nanosite štetu Srbiji. Nemojte da govorite da smo mi okrvavili ruke. Nisu naše ruke okrvavljene. Oni koji su rušili Miloševića su ljubili te okrvavljene ruke koje su ubijale našu decu. To su ratni zločinci. Oni su okrvavili ruke.
Ne prihvatam da je Srbija kriva, ne prihvatam da je Srbija kriva za ratove. Kako biste se vi ponašali? Pa, sve vas znam, sve vas znam. Pa, čekajte, da se raspadala Jugoslavija u vaše vreme, šta, vi biste prihvatili da ne podržite Srbe u Krajini, da ne podržite Srbe u Republici Srpskoj? Izvini Vesiću, ono zna vola što ste okretali, to moram da ti kažem, možda nije tačno, ali je suštinski tačno, a to je da ste zagrevali i podgrevali ekstremiste koji nisu prihvatali mirovne sporazume u Republici Srpskoj. Kako nije tačno? Bili ste i da budem sada iskren, neki od vas, vaše stranke, nikada nisu ni prihvatile Dejtonski sporazum. Hajde, izjasnite se iskreno. Do skoro ste imali u svojim programima ono za šta ste kritikovali SRS.
Ja sada to pričam, znate li zašto? Zato što svako od vas je imao priliku da iskaže svoju politiku.
Sada kada govorimo, pričamo sada o Briselskom sporazumu. Briselski sporazum je omogućio da otvorimo pregovore o članstvu u EU. Ja se pravim da ne čujem. Znate li zašto? Zato što kad slušam kako napadate EU, meni dođe da verujem, ne daj Bože, da smo Vučić i ja izveli 5. oktobar, a ne vi. O čemu vi pričate? Pa, vi ste rušili Miloševića na tome da je on Srbiju odaljio od EU, da je on zločinac, da smo mi zločinci, da treba da ode Milošević i mi ćemo da uđemo u EU. Sad vi pričate o tome - kakva EU. Prosto, ne mogu da verujem.
Ja nisam kriv za 5. oktobar, ali ispada da smo Vučić i ja otvorili pregovore o članstvu u EU. A gde ste vi koji ste se za to borili 5. oktobra? Za šta se vi danas zalažete? Za šta se zalažete? Pa, koliko imate snagu? Koštunica je pobedio na tim izborima Miloševića. Išli ste kod Madlen Olbrajt i vi pričate o okrvavljenim rukama.
Ja nemam ništa protiv. Ja samo hoću da kažem - kritikujte vi SPS, Miloševića, nije bitno, ali nemojte da kažete, grehota je reći suprotno. Svaki metar zemlje od Kosova i Metohije do Jasenovca je obeležen nekim srpskim žrtvama. Srbi su najveće žrtve genocida. Uostalom, reč genocid znači ubiti narod. Prvi ju je upotrebio Viktor Igo 1876. godine pričajući o srpskim žrtvama u srpsko-turskom ratu.
Da vam kažem na kraju, mnogo toga sam hteo da vam kažem, ali nemam vremena. Zato, predsedniče Vučiću, formirajte brzo Vladu da mogu kao ministar da pričam neograničeno, jer ne mogu da se ograničavam.
Dozvolićete mi, želim da se zahvalim predsedniku Vučiću što je dozvolio da radimo na povlačenju priznanja. Trebalo je da dozvoli. I ja, naravno, poštujem i sve koji su u tome pomagali. Želim da kažem da nijedna strana zemlja nama to nije pomagala, to da bude jasno. To je bio državni projekat. To nije bio privatni projekat bilo koga od nas, državni projekat. I u tome su najvažnije i bezbednosne državne institucije učestvovale. Ja želim, takođe, njima da se zahvalim. To je bilo nešto od najvišeg državnog interesa, zato što danas 101 ili 102 zemlje, zavisi kako se to gleda, jer se menjaju vlasti, pa znate, ta neka vlast koja je povukla priznanje, dođe neka druga, pa sad kaže - a što ste vi povukli priznanje. Na tome mora da se radi.
Ali, mi smo imali 2012. godine situaciju da je, posle 2012. godine, u tom jednom naletu, 110 zemalja su oni govorili da priznaju Kosovo. Danas ukupno ima 193 članice UN. Govorim o regularnim članicama, znači, ne govorim o pridruženim, odnosno onima koji nemaju status države članice, to su Vatikan i Palestina. Znači, od 193, 101 ili 102 ne priznaju Kosovo. To je istorijski uspeh, jer kad smo krenuli, krenuli smo od toga da smo se sekirali da li ćemo da preživimo glasanje u UNESKO.
Na kraju, uvažavam svaku želju da se pomogne u ovim razgovorima. Ja samo želim da kažem da, vi ste govorili o principima, Borko je govorio o principima. Ja se apsolutno slažem.
Ustav Srbije, Rezolucija 1244, dijalog bez priznanja. Šta je tu sporno? Šta je tu sporno? Jel vi mislite da imamo neku drugu platformu ili principe? Šta smo mi pričali, šta smo radili svih ovih godina? Ali, opet budite iskreni do kraja. Ako već to hoćete da kažete da nema Saveta bezbednosti, da nema rešenja bez odluke Saveta bezbednosti, onda budete iskreni pa kažite kako se to uklapa sa vašim zalaganjem da se Rusiji uvedu sankcije.
(Predsednik: Hvala vam gospodine Dačiću.)
Kako će to biti? Kako će to biti doživljeno sa njihove strane i hoće li staviti veto?
I na samom kraju, gospodine Orliću, izvinjavam se, nadoknadiću, oduzmite mi sledeći put. Želim samo da kažem apropo toga koliko Skupština treba da ima važno. Spomenuću to da nijedna Skupština nikada u vreme vlasti Demokratske stranke nije donela ni platformu ni odluku o rezoluciji koju smo podneli. Da li je Skupština odlučila da ćemo mi da vas pređemo na glasanje, na pregovore u EU?
(Predsednik: Hvala vam.)
Moraću ovo samo da kažem, gospodine Orliću.
Skupština je 26. jula, molim vas da me saslušate vi… Nije meni isteklo vreme, ja imam vreme, moje vreme tek dolazi.
(Predsednik: Hvala vam. Čeka nas gospođa Raguš.)
Moram da kažem. Dvadeset šestog jula 2010. godine Skupština je donela jednu odluku, odluku da da podršku Vladi …
(Radomir Lazović: Nije u redu.)
Pošto me je gospodin Obradović spomenuo, pa zato, želim da u ova dva minuta koliko imam pravo, a pošto ću govoriti kao šef poslaničkog kluba 20 minuta, želim naravno da repliciram na ono što je gospodin Obradović govorio, vezano za Briselski sporazum. Ja sam potpisao Briselski sporazum. Tada sam bio predsednik Vlade Republike Srbije.
Ovde u ovoj Skupštini, o ovoj rezoluciji koju ste spominjali, ja sam govorio 2013. godine u januaru, čini mi se da je bilo. I ne samo to, od 1992. godine sam u ovoj Skupštini. Znate koliko je bilo sastanaka, sednica, rezolucija, deklaracija?Znate koliko je puta bilo pozivanje na Ustav Republike Srbije, a znate koliko je život išao u suprotnom smeru upravo na Kosovu i Metohiji?
Baš zato, imajući u vidu realnost 2012. godine kada je napravljena nova Vlada sa SNS i Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, suočili smo se sa situacijom da su odlukom prethodne Vlade, koja je doneta telefonski, znači telefonskim putem, ne uz neko razmatranje, i doneta u vreme dok je ministar spoljnih poslova bio u avionu do Njujorka, a pre toga je podnet drugi tekst, ispravite me ako grešim, promenjen tekst i gde smo umesto rezolucije koja je trebalo da bude podneta o tome da se …
(Predsednik: Drugi minut.)
… nastavi sa politikom sa tadašnjim stavovima donet drugačiji pristup da se prebace pregovori u EU. Ta rezolucija je podneta zajedno sa drugih 27 država EU.
(Predsednik: Hvala vam. Gospodin Obradović.)
... Znači, nemoguće je vratiti to nazad. Nemoguće je. Zato mislim da umesto sada da se vodi, da se manemo politike časnih poraza, nego da probamo da imamo jednu ostvarivu i realnu politiku koja će se zasnivati na odbrani najviše što možemo nacionalnih i državnih interesa tražeći sa kim uopšte možemo da budemo saveznici, a sa kim ne.
(Beograd, 18.11.2020.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik Narodne skupštine | Narodna skupština Republike Srbije (Plata) | Republika | Mesečno | 128585.00 | RSD | 22.10.2020 - |
| Predsednik Narodne skupštine | Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) | Republika | Mesečno | 33148.00 | RSD | 03.08.2020 - |