JAVNA SLUŠANJA

Javna slušanja su deo Narodne skupštine čiji je sastav cine clanovi odbora a delokrug i način rada utvrđen Poslovnikom Narodne skupštine.

Osmo javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa

[13.09.2021.]
Osmo javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Skupštini Grada Niša.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, predsedniku Skupštine Grada Niša Bobanu Džuniću sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima sudova, tužilaca, Društva sudija Srbije i Advokatske komore u Nišu, kao i predstavnicima Pravnog fakulteta u Nišu i Pravosudne akademije.

Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, na predlog Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, koji će biti predstavljeni i razmatrani na ovom i narednim javnim slušanjima.

Obraćajući se prisutnima, predsednik Skupštine Grada Niša Boban Džunić zahvalio se na prilici da Skupština bude domaćin ovog skupa i mogućnosti da se u direktnoj razmeni mišljenja, sa svih relevantnih aspekata, doprinese sagledavanju ove značajne teme. Istakao je da današnji skup u Skupštini Grada Niša dokazuje posvećenost zadacima i izazovima koju su pred Republikom Srbijom i spremnost, da poštujući sve principe modernog evropskog društva, urede institucionalne okvire kako neophodne preduslove o odlučivanju o najvažnijim pravnim pitanjima. „Svaki proces, a posebno proces promene najvažnijeg pravnog akta u državi, složen je i odgovoran posao, koji podrazumeva aktivan pristup, kako pojedinca, tako lokalne samouprave i države“, naveo je Džunić i dodao da se samo u saradnji svih ovih segmenata, na transparentan način može doći do rešenja koja su objektivna, dugoročna i efikasna.

Ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa.

„Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije“, istakla je ministarka. Ona je naglasila da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa.

„Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Zato očekujem da će Evropska Komisija ceniti napore koje Srbija ulaže kako bi promenila Ustavne odredbe u pravosuđu“ , rekla je ministarka.

Ministarka pravde navela je koje promene podrazumeva tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

„Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa“, navela je Popović.

Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije ( GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca. Time će Srbija postati privlačnija za strane investicije, koje će posredno dovesti do povećanja standarda građana“ naglasila je ministarka.

Nakon diskusije, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se svim učesnicima javnog slušanja održanog u Skupština Grada Niša.

Digitalizacija u privredi - potencijali i izazovi

[02.09.2021.]
Javno slušanje na temu: „Digitalizacija u privredi - potencijali i izazovi“, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održano je danas u Naučno tehnološkom parku, u Čačku.
Na početku javnog slušanja, obratio se akademik Muamer Zukorlić, istakavši značaj održavanja javnih slušanja, a naročito organizovanje javnih slušanja van sedišta Narodne skupštine, na kojima učestvuju pored narodnih poslanika, predstavnici izvršne vlasti kao i predstavnici relevantnih institucija.
Ideja o otvaranju naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Čačku pokazala se kao odlično rešenje, naročito u pogledu privlačenja investitora iz sveta, kao i mogućnosti da se građani upoznaju sa savremenom tehnologijom koja se razvija u parkovima, naveo je Zukorlić.
Istakao je da je u planu osnivanje naučno- tehnološkog parka u Novom Pazaru, te da su ova iskustva i saznanja u tom smislu dragocena.
Muamer Zukorlić, osvrnuo se na današnju temu Javnog slušanja: „Digitalizacija u pripremi – potencijali i izazovi“ i ocenio da je digitalizacija izuzetno važna za privrednike jer omogućava lakšu realizaciju privrednih procesa. Istakao je da digitalizacija pruža veću efikasnost i bolji kvalitet u poslovanju kroz olakšanu komunikaciju između državnih organa i privrede. Takođe, dodao je da će digitalizacija omogućiti svakom građaninu koji je konzument privrede, olakšanu komunikaciju sa privrednim subjektom.
Dr Vladimir Orlić, potpredsednik Narodne skupštine čestitao je Odboru na organizovanju javnih slušanja koje se bave digitalizacijom u raznim oblastima, sa velikim uspehom, pokazujući šta se do sada digitalizacijom postiglo, koji se izazovi koje digitalizacija nameće, kao i koji su budući projekti koje digitalizacija uslovljava. „Pokazali smo da smo u stanju da se bavimo važnim temama koje su dostojne milenijuma u kom se nalazimo na pravi način“. On je istakao da se samo udruživanjem privatnog i javnog sektora može napraviti iskorak u smeru digitalizacije. Ukazao je na to da se digitalizacija u privredi može posmatrati iz različitih uglova, omogućavajući da poslovni trendovi budu brži i dostupniji, zatim omogućavajući privlačenje domaćih i stranih investitora, kao i kreiranje novih usluga, poput digitalnih arhiva i korišćenje takvih usluga od strane svetskih kompanija, pa sve do ostvarivanja potpuno novih poslova za građane.
Prisutnima se obratila i Marina Raguš, predsednik Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju, koja je istakla da su prethodna javna slušanja organizovana kako bi se svim zainteresovanim stranama predstavili postignuti rezultati digitalizacije u različitim oblastima. Ona je pohvalila Kancelariju za e-upravu i informacione tehnologije, koja se danas međunarodno prepoznaje po uspešnoj primeni samog procesa vakcinacije, ali i drugim servisima koje Kancelarija nudi svojim građanima. O uspešnosti primene digitalizacije navela je i data centar Kragujevcu, u kom se nalaze pohranjeni podaci svih građana Srbije, a sa kojima posluju neke od najvećih kompanija informacionih tehnologija u svetu. Raguš je istakla da će digitalizacija i veštačka inteligencija transformisati svakodnevicu države, društva i pojedinca i najavila javna slušanja Odbora koja će se održati u Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru.
Skup je pozdravio i Vladan Milić, pomoćnik gradonačelnika Čačka, koji je prisutnima poželeo uspešan rad i izrazio zadovoljstvo što je Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne skupštine prepoznao Čačak kao grad koji ide u korak sa vremenom kada je u pitanju digitalizacija.
O aktivnostima Državnog data centra i Naučno-tehnološkog parka Čačak, odnosno dosadašnjim rezultatima i budućim planovima, govorili su dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Slaviša Antić, pomoćnik direktora Kancelarije i Mirko Pešić, v.d direktor Naučno-tehnološkog parka Čačak.
O digitalizaciji u privredi, odnosno potencijalima i izazovima, govorili su i dr Saša Stojanović, pomoćnik ministra za digitalizaciju u prosveti i nauci, prof. dr Miloš Cvetanović, državni sekretar, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Nenad Milivojević, šef Odseka za industrijski razvoj, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija predstavio je Strategiju industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine, sa Akcionim planom za njeno sprovođenje, za period 2021-2023. godine, sa akcentom na poseban cilj strategije: „Unapređena digitalizacija poslovnih modela industrijske proizvodnje”.
O digitalizaciji u privredi govorio je i Predrag Nikolić, iz Privredne komora Srbije, odnosno Centara za digitalnu transformaciju Srbije, a prisutnima se na skupu obratio i Dragan Filipović, član Gradskog veća Grada Čačka.
Javnom slušanju prisustvovao je veliki broj članova i zamenika članova Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Vladica Maričić, Milijana Sakić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Milica Dačić, Biljana Jakovljević, Nataša Jovanović i Bratislav Jugović, koji su učestvovali u diskusiji, nakon predstavljanja postignutih rezultata u privredi digitalizacijom.
Javno slušanje je održano uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).


Digitalizacija u Srbiji – Otvoreni podaci i njihova upotreba

[09.07.2021.]
Javno slušanje na temu: „Digitalizacija u Srbiji – Otvoreni podaci i njihova upotreba“, održano je danas u Narodnoj skupštini, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
Otvarajući javno slušanje, potpredsednik Narodne skupštine i predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo akademik Muamer Zukorlić izrazio je zadovoljstvo što se program javnih slušanja na ovu temu uspešno realizuje, najviše zahvaljujući radu i naporima Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju. Zukorlić je naveo da je važno da se narodni poslanici dobro upoznaju sa ovom temom, kao i da se podiže svest, kako kod donosioca odluka, tako i kod građana, o neophodnosti digitalizacije i svih prednosti koje ona donosi. Upotreba otvorenih podataka ima i svoje slabosti, i na to treba da se obrati pažnja, ukazao je predsednik Odbora, navodeći da tehnologija postoji zbog čoveka i da tehnološki razvoj treba da bude podređen čoveku, te da ga ničim ne sme ugroziti.

Predsednica Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju Marina Raguš, na čiju inicijativu Odbor organizuje javno slušanje, naglasila je da će veštačka inteligencija, koja će uskoro biti puštena u etar, drastično promeniti naše društvo i da je važno da razumemo šta znače otvoreni podaci i kako dobro mogu da se iskoriste za unapređivanje kvaliteta života građana.

Šefica delegacije Narodne skupštine pri Parlamentarnoj skupštini OEBS Vesna Marković istakla je da OEBS veliku pažnju posvećuje ovoj temi, navodeći nedavno održanu konferenciju, koja se bavila ulogom otvorenih podataka u privrednom razvoju, poslovnom planiranju i iskorenjivanju korupcije. Marković je izrazila uvrenje da će ovo javno slušanje doprineti boljem sagledavanju mogućnosti koje pruža upotreba otvorenih podataka.

Stalna predstavnica Programa za razvoj Ujedinjenih nacija u Srbiji (UNDP) Fransin Pikap istakla je važnost dostupnosti visokokvalitetnih podataka, ukazujući da su otvoreni podaci neophodni deo svakog dobrog procesa kreiranja politika.

Tokom javnog slušanja, na temu digitalizacije u Srbiji i upotrebe otvorenih podataka, govorili su direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu doc. dr Mihailo Jovanović, pomoćnica direktora ove Kancelarije Dragana Bećić, kao i prva sekretarka ambasade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Republici Srbiji Šantel Ker, direktor Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji (Swiss Cooperation Office) Ričard Koli i koordinatorka za standardizaciju i otvaranje podataka u Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu Andreja Gluščević.

Učesnicima javnog slušanja obratili su se predstavnik Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj i projekte Grada Niša Đorđe Antić, predstavnik organizacije „Sigurne staze“ Igor Velić i asistentkinja na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Tijana Ležaić.

U okviru javnog slušanja, otvorena je izložba „Otvoreni podaci za otvorenu budućnost”, u Centralnom holu Doma Narodne skupštine, koju će do kraja jula meseca 2021. godine moći da pogledaju narodni poslanici, kao i svi posetioci Narodne skupštine.

Sedmo javno slušanje na temu promene Ustava

[02.06.2021.]
Sedmo javno slušanje na temu promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, održano je u Skupštini Grada Kragujevca, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.
Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević pozdravila je predstavnike sudova, tužilaštava i Advokatske komore Kragujevac, koji su prisustvovali skupu i izrazila zahvalnost zameniku generalnog sekretara Narodne skupštine Branku Marinkoviću na podršci koju skupu daje svojim prisustvom.

U uvodnom obraćanju prisutnima se obratio gradonačelnik Grada Kragujevca Nikola Dašić. On je izrazio zadovoljstvo što je Kragujevac, kao mesto u kojem je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, Sretenjski ustav, domaćin današnjeg skupa. Dašić je iskoristio priliku da se zahvali Vladi i Predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, na podršci zbog koje će Kragujevac uskoro dobiti potpuno novu zgradu Palate pravde.

Na javnom slušanju obratila se i ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, koja je objasnila razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa. Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

U diskusiji koja je usledila prisutni su razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa.


Šesto javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa

[31.05.2021.]
Šesto javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je u Skupštini Grada Novog Sada.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, predsednici Skupštine Grada Novog Sada Jeleni Marinković Radomirović, i predstavnicima sudova, tužilaca i Advokatske komore u Novom Sadu.

U uvodnom izlaganju predsednica Skupštine Grada Novog Sada Jeleni Marinković Radomirović istakla je da je neophodno promeniti određene odredbe pravosuđa u cilju uspostavljanja boljeg sistema, predlaganja izbora, premeštaja i prestanka sudijske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i njihovih zamenika. Ona je naglasila da je proces promene Ustava veoma složen i sveobuhvatan i izrazila uverenje da je otvoren dijalog najbolji put za pronalaženje rešenja za sve probleme u svim oblastima u našem društvu, te je učesnicima poželela uspešan rad.

Ministarka pravde ,kao ovlašćeni predstavnik predlagača, rekla je da su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. To su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

U nastavku je usledila diskusija u kojoj j su prisutni razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Peto javno slušanje o promeni Ustava u oblasti pravosuđa

[27.05.2021.]
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao je Peto javno slušanje „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, u Domu Narodne skupštine.
Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević rekla je da je Odbor, organizovao više javnih slušanja na temu promene Ustava, na kojima su pored narodnih poslanika učestvovali predstavnici pravosuđa, advokatskih komora, univerziteta, kao i civilnog sektora koji se bavi vladavinom prava. Da uzmu učešće na Petom javnom slušanju pozvani su predstavnici ambasada zemalja Evropske unije, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija Delegacije EU u Srbiji, OEBS i Kancelarije SE u Beogradu.

Na početku javnog slušanja prisutnima se obratio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. On je rekao da je procedura za izmenu Ustava kompleksna i iziskuje saglasnost u praktično svim granama vlasti – zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj, a na kraju i potvrdu predloženih promena na referendumu. Ne manje važno od institucionalne procedure je, tvrdi Dačić, i učešće široke javnosti u pripremi ustavnih promena, jer samo to je garancija da će se doći do rešenja koja će biti primerena našem demokratskom razvoju, kao i usklađena sa našim obavezama koje proističu iz pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

On je naglasio da su tokom prethodna četiri javna slušanja obavljene veoma dobre diskusije u izuzetno širokom krugu učesnika i da će iz svih tih razgovora bez sumnje proisteći dobra i korisna rešenja. Dačić je zamolio učenike da krajnje otvoreno i konkretno iznesu sve sugestije, pa i iskustva iz sličnih procedura u drugim državama, jer postoji otvorenost za sve predloge koji mogu da doprinesu da ustavni okvir naše zemlje bude savremeniji i pravičniji.

On je međutim ukazao i na to da se javlja kao paradoks da se Narodna skupština najviše zalaže za promenu Ustava, a da oni kojih se to tiče, odnosno sudije i tužioci, ne izražavaju veliku podršku. Paradoks je, kako kaže, i da se mnoge političke stranke koje govore o tome da su proevropske političke stranke, takođe protive promeni Ustava.

„Zato je moje pitanje upućeno vama iz diplomatskog kora, da li je ovo što radimo u skladu, između ostalog, sa vašim preporukama? Ovo nije domen političke borbe, ovo je domen priče o nezavisnosti pravosuđa. To govorim jer ne bih voleo da se ova priča pretvori u odnos vlasti i opozicije, stranaka jedne ili druge orjentacije, a da se ovo što radimo na kraju doživljava kritike i ako se to radi na vašu preporuku, zato bi bilo značajno da se čuje i vaš stav“, zaključio je predsednik Narodne skupštine.

Ministarka pravde ,kao ovlašćeni predstavnik predlagača, rekla jeda su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. To su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da se u okviru ove diskusije dođe do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.

U nastavku je usledila diskusija u kojoj j su prisutni razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa.


Četvrto javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa

[26.05.2021.]
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao je Četvrto javno slušanje „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, u Nišu, u prisustvu predstavnika sudova, advokatske komore Niša, Pravosudne akademije i Pravnog fakulteta u Nišu i predstavnici civilnog društva.
Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević rekla je da je Odbor, imajući u vidu značaj ustavnih promena koje slede, organizovao više javnih slušanja na temu promene Ustava, na kojima su učestvovali predstavnici relevantnih pravosudnih institucija, predstavnici Beogradskog univerziteta, strukovna udruženja i stručna javnost.

Predsednik Skupštine Grada Niša Boban Džunić zahvalio se na prilici da grad Niš bude uključen u jedan tako značajan proces kao što je promena najvišeg pravnog akta.

„Današnji skup u Skupštini Grada Niša dokazuje našu posvećenost zadacima i izazovima koji su pred nama i spremnost da poštujući sve principe modernog evropskog društva, unapredimo institucionalne okvire. Svaki proces, a posebno proces promene najvišeg pravnog akta složen je i odgovoran posao i podrazumeva aktivno prisustvo pojedinaca, stručne javnosti i lokalne samouprave. Samo u sinergiji možemo doći do efikasnih i dugoročnih rešenja“, rekao je Džunić u uvodnom obraćanju.

Razloge za promenu Ustava objasnila je , kao ovlašćeni predstavnik predlagača ministarka pravde Maja Popović, rekavši da su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. To su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da se u okviru ove diskusije dođe do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.

Učesnici javnog slušanja su tokom diskusije razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa i obezbeđivanja povećane odgovornosti i nezavisnosti rada sudija i tužilaca.

Održano Treće javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa

[24.05.2021.]
Treće javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Narodnoj skupštini.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću, ministarki pravde Maji Popović, direktoru Pravosudne akademije, predstavnicima civilnog društva, međunarodnih organizacija, delegaciji Evropske unije, OEBS, kancelariji Saveta Evrope u Beogradu i predstavnicima ambasada.

Obraćajući se na otvaranju javnog slušanja, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić je naveo da ovom serijom javnih slušanja imamo nameru da u postupak promene Ustava uključimo sve relevantne društvene faktore, da čujemo njihove stavove i predloge i da na taj način obezbedimo što je moguće veću saglasnost oko budućeg ustavnog teksta. Istakao je da promene Ustava, nisu, niti bi trebalo da budu lak posao i dodao da će se posle 15 godina menjati najviši pravni akt naše zemlje i da ono što budemo uradili sada, ostaće u temelju našeg pravnog poretka u decenijama koje slede. Predsednik Dačić je informisao učesnike skupa da će se posle današnje diskusije, nastaviti razgovori sa svima koji mogu da pomognu da se dođe do najboljih rešenja i dodao će razgovori biti obavljeni i van Beograda – u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu.

Predsednik Narodne skupštine obavestio je prisutne da će Narodna skupština na Posebnoj sednici, 8. juna razmatrati pitanje promene Ustava, odnosno predlog odluke da se pokrene procedura ustavnih promena. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja trebalo bi da utvrdi predlog teksta ustavnih promena o kojem će ponovo odlučivati Narodna skupština, posle čega će uslediti referendum na kojem će se o predlozima izjasniti svi građani, naveo je Dačić.

Na javnom slušanju obratila se i ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, koja je objasnila razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa. Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Ministarka Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da u okviru ove diskusije dođemo do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.

Učesnici javnog slušanja su tokom diskusije izneli mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa i obezbeđivanja povećane odgovornosti i nezavisnosti rada sudija i tužilaca.

Održano Drugo javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa

[19.05.2021.]
Drugo javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Narodnoj skupštini.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću, ministarki pravde Maji Popović, predstavnicima državnih pravnih fakulteta u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, predstavnicima Pravosudne akademije, advokatskih komora, pravosudnih institucija, stručnih asocijacija, ambasada i međunarodnih organizacija.

Obraćajući se na otvaranju javnog slušanja, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić je naveo da je postupak promene Ustava vrlo kompleksan i da sve njegove etape moraju da se obave u propisanoj demokratskoj proceduri, što je jednako važno koliko i sadržina budućih rešenja. Predsednik Narodne skupštine obavestio je prisutne da će Narodna skupština na Posebnoj sednici, 8. juna razmatrati pitanje promene Ustava, odnosno predlog odluke da se pokrene procedura ustavnih promena. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja trebalo bi da utvrdi predlog teksta ustavnih promena o kojem će ponovo odlučivati Narodna skupština, posle čega će uslediti referendum na kojem će se o predlozima izjasniti svi građani, naveo je Dačić. On je ukazao i da, imajući u vidu značaj ovih promena, naša je namera da u širokim konsultacijama dođemo do širokog konsenzusa, a samim tim i do rešenja koja će biti dugoročna, efikasna i pravična.

Na javnom slušanju obratila se i ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, koja je objasnila razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa. Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GREKO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno je utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Diskusija tokom javnih slušanja je od velikog značaja da bi se došlo do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa, zaključila je svoje obraćanje Maja Popović.

Učesnici javnog slušanja su tokom diskusije izerli mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa i obezbeđivanja povećane odgovornosti i nezavisnosti rada sudija i tužilaca.

Održano javno slušanje na temu: Državni data centar – informaciona bezbednost i zaštita podataka

[10.05.2021.]
Javno slušanje na temu: Državni data centar – informaciona bezbednost i zaštita podataka, u organizaciji Odbora za obrazovanje, naulu, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održano je danas u hibridnom obliku, u Državnom data centru u Kragujevcu.
Potpredsednik Narodne skupštine i predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo akademik Muamer Zukorlić, istakao je da je ovo već drugo javno slušanje Odbora na temu digitalne bezbednosti i posebno pohvalio rad Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju, na čiji predlog se i održava.

Zukorlić je naveo da otvaranje Državnog data centra u Kragujevcu predstavlja veliki napredak i iskorak jer ovakvim investicijama i drugi gradovi, pored Boeograda, dobijaju svoje značajno mesto u državi. Zukorlić je rekao i da je veoma bitno pratiti trendove na polju informcionih tehnologija, ali da ne treba nikad zaboraviti čoveka, koji je cilj u suštinskom, duhovnom i etičkom smislu, i njegovu zaštitu i bezbednost. U tom smislu, kroz teme i izlaganja na ovom javnom slušanju pokazaćemo da država ima svest i jasnu viziju i mehanizme da zaštiti čoveka i da postigne informacionu bezbednost, zaključio je Zukorlić.

Potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić naveo je da je Državni data centar važan i prepoznat kao servis građana, ne samo u našoj zemlji, već i u svetu i posebno naglasio da je njegovo otvaranje u Kragujevcu, primer pozitivnih promena. Ovakvih promena ne bi bilo bez politike aktuelne Vlade, čija je vizija još 2014. godine postavljena, i politike koju projektuje predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, istakao je Orlić i dodao, da je to nešto što ostaje na ponos i upotrebu i generacijama iza nas.

Predsednica Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju Marina Raguš, istakla je da ovaj Državni data centar predstavlja veliki uspeh u radu Kancelarije za IT Vlade Republike Srbije i ocenila da smo sada ušli u novu eru, u kojoj možemo da se takmičimo na ovom polju sa svetskim slilama. Raguš je istakla da očekuje dobre prezentacije i konstruktivnu raspravu svih učesnika javnog slušanja.

Učesnicima javnog slušanja su direktor Kancelarije za IT i e-Upravu dr Mihailo Jovanović i pomoćnik direktora Slaviša Antić govorili o dosadašnjim rezultatima i budućim planovima rada Državnog data centra, kao i o tehničkom i komercijalnom aspektu Državnog data centra i informacionoj bezbednosti.

O informacionoj bezbednosti i zaštiti podataka, u okviru svojih nadležnosti, govorili su v.d pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Sava Savić,

pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Slobodan Nedeljković, ispred Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) Slobodan Marković i predstavnik medija PC Press Luka Milinković.

Javno slušanje je održano uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).

Održano javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa

[29.04.2021.]
Javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Narodnoj skupštini.

Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević istakla je značaj ustavnih promena koje treba da se sprovedu, kao i značajnu ulogu Narodne skupštine i ovog Odbora u tom procesu. Zahvalila se na prisustvu predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću, ministarki pravde Maji Popović, predsedniku i sudijama Ustavnog suda, predstavnicima pravosuđa, strukovnih udruženja, nezavisnih državnih organa, međunarodnih organizacija i amabasadorima članica EU, SAD i Kanade.

Obraćajući se na otvaranju javnog slušanja, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, izrazio je očekivanje da se ovim pokreće javna rasprava od koje se očekuje pribavljanje korisnih sugestija i mišljenja najšireg kruga zainteresovanih strana. „Naš cilj je da ostvarimo što je moguće veću saglasnost oko budućih ustavnih promena, kako bismo osigurali da te promene budu i efikasne, pravične, ali i dugoročne“, poručio je Dačić i podsetio da je pred nama zadatak da izmenimo one odredbe Ustava koje se tiču pravosuđa, odnosno načina izbora pravosudnih funkcija, i da ni o kakvim drugim promenama neće biti reči.

Predsednik Narodne skupštine je istakao i da je ceo proces za izmenu Ustava vrlo kompleksan i da vrlo precizno propisuje nekoliko faza, kao i da je u ovoj fazi ustavnih promena izuzetno bitna uloga Narodne skupštine.

Na javnom slušanju obratila se i ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, koja je u kratkim crtama objasnila razloge za promenu Ustava u oblasti pravosuđa. Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenosti evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GREKO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju sprovođenja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti. Da bi ovi pozitivni efekti bili ostvareni, neophodno je da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca budu ojačani i preuzmu vodeće uloge u upravljanju pravosuđa, ali i veću odgovornost za odluke koje donose, objasnila je ministarka.

Nakon diskusije, na kojoj su izneta mišljenja, stavovi i kontrusktivni predlozi učesnika, predsednica Odbora za ustаvna pitanja i zakonodavstvo, zaključila je javno slušanje, navodeći da će se nastaviti sa praksom održavanja javnih slušanja i sa konsultacijama sa najširim krugom zaineteresovanih strana.

Održano javno slušanje o Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju

[12.04.2021.]
U Domu Narodne skupštine danas je održano javno slušanje o Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju u organizaciji Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Sastanak je otvorio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić koji se zahvalio prisutnima i Odboru na inicijativi za održavanje javnog slušanja, što je, kako je rekao, postao dobar običaj u Narodnoj skupštini kad god je reč o nekom novom zakonskom predlogu. Dodao je da se u ovoj formi ne samo detaljnije i stručnije mogu razmotriti bitni zakonski predlozi, već mogu pomoći narodnim poslanicima da još kompetentnije odlučuju o propisima koji su pred njima. „Pred nama je jedan važan zakonski predlog, koji će pre svega građanima, a posebno privredi olakšati svakodnevni rad, uštedeti vreme i smanjiti troškove poslovanja. Ovo je jedan od propisa kojim pravimo važan korak napred u procesu digitalizacije i samim tim idemo u korak sa najnovijim poslovnim trendovima u svetu“, istakao je predsednik Narodne skupštine.

Uvodnim obraćanjem narodnim poslanicima, predstavnicima Ministarstva finansija, predstavnicima Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije i predstavnicima organizacija civilnog društva obratila se predsednica Odbora za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dr Aleksandra Tomić. Navela je da je pomenuti predlog zakona novina za sve, a da ovakvi zakoni podižu svest kod građana i uče sve nas novom načinu funkcionisanja privrede, jer ceo svet ide u pravcu inovacija i digitalizacije. Istakla je da Predlog zakona o elektronskom fakturisanju usklađen sa propisima Evropske unije, što je bitno za budućnost funkcionisanja i sa firmama koje se nalaze na teritoriji zemalja članica EU. „To je ono što pokazuje da Srbija postaje moderna država, uvođenjem ovakvih zakonskih rešenja. Na nama je kao narodnim poslanicima da zaista saslušamo predstavnike ministarstva, da postavimo pitanja, ukoliko imamo nedoumica i da na osnovu tih odgovora, u razgovoru sa građanima, ovaj zakon približimo svim ciljnim grupama.“ Dodala je i da će elektronsko fakturisanje rešiti mnoge probleme u privrednom sektoru, ali da će morati da prođe izvesno vreme kako bi se obavila edukacija svih učesnika na tržištu.

Predlog zakona prisutnima je obrazložila državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić. Ona je istakla da su razlozi za donošenje Predloga zakona uspostavljanje vidljivosti u pogledu širokog kruga transakcija između subjekata javnog sektora, subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura, kao i unapređenje pravne sigurnosti i konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira. Uspostavljanje vidljivosti biće postignuto faznim uvođenjem obaveznog, a u pojedinim slučajevima fakultativnog režima izdavanja elektronskih faktura, kao i uvođenjem obaveznog režima elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja.

Kroz propisivanje obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura postaće vidljiva svaka obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost, što omogućava kontrolu i uvid u one transakcije u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja. Na taj način, značajno će se doprineti umanjenju jaza kod poreza na dodatu vrednost i umanjenju rizika od poreske evazije, kao i povećanju uspešnosti naplate poreza.

Uvođenje elektronskih faktura u zakonodavni okvir, kao izabrana opcija, neophodno je radi harmonizacije propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, što predstavlja obavezu Republike Srbije prema SSP. Takođe, uvođenjem elektronskih faktura doprinosi se borbi protiv sive ekonomije, smanjenju poreskog jaza, olakšava se rad Poreske uprave, unapređuje se zaštita životne sredine kroz smanjenje korišćenja papirnih faktura, doprinosi se ubrzanju poslovnih procesa, kao i većoj transparentnosti i operativnosti korisnika.

Predmetnom promenom postići će se veća ušteda troškova i vremena tokom obrade elektronskih faktura, pravna sigurnost kroz borbu protiv sive ekonomije, ali i veća zaštita životne sredine kroz manje korišćenje papirnih faktura.

O Predlogu zakona i tehničkim rešenjima njegove primene bliže su govorili i pomoćnik ministra finansija u Sektoru za fiskalni sistem Dragan Demirović i pomoćnik ministra finansija u Sektoru za digitalizaciju u oblasti finansija Sonja Talijan.

Nakon obrazloženja Predloga zakona i objašnjenja ciljeva njegovog donošenja prisutni su poveli diskusiju. Pitanja su se odnosila na primenu zakona u ruralnim sredinama i pristupa internetu u ovim područjima. Takođe, razgovaralo se i o arbitriranju informacija koje će biti raspoložive u sistemu elektronskog fakturisanja.

Dr Aleksandra Tomić za kraj javnog slušanja je dodala da ovakav vid obrazlaganja Predloga zakona koristi svim zainteresovanim stranama u privrednom sektoru, pogotovo na nivou razjašnjavanja nedoumica u vezi sa tehničkim delom njegove primene.

Prvo javno slušanje Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku

[09.04.2021.]
Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku organizovao je javno slušanje na kojem su predstavljeni Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o energetici i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić istakao je, u uvodnom izlaganju, da Narodna skupština u ovom mandatu poklanja veliku pažnju razmatranju zakonskih predloga u formi javnog slušanja i da je uveren da je to dobra praksa i da u velikoj meri pomaže Skupštini i narodnim poslanicima da dobiju važne informacije i saslušaju stavove širokog kruga zainteresovanih, kao i da u krajnjoj liniji donesu najbolju odluku.

„Ovde je reč o možda najvažnijim propisima koje razmatra ovaj saziv Narodne skupštine, a rekao bih i u dužem periodu”, istakao je Dačić i dodao da imamo pred sobom zakonske predloge koji uređuju materiju iz oblasti od strateške, nacionalne važnosti, te da je uveren da je njihova provera i diskusija o njihovim rešenjima u ovakvom forumu više nego dobrodošla.

Prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministar rudarstva i energetike obrazložila je zakone koji su tema ovog javnog slušanja i to: Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o energetici i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Naglasila je da su predlozi zakona, koji će narodni poslanici razmatrati na Osmoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, pre svega usklađeni sa evropskim standardima, a isto tako i zakoni koji treba da omoguće jedan dobar investicioni ambijent, koji će omogućiti rast zaposlenih. Prema rečima ministarke, ovi zakoni predstavljaju polaznu osnovu da se krene sa reči na dela, odnosno da se u oblasti energetike i rudarstva krene u proces energetske tranzicije. Upravo ova četiri predloga zakona treba da nam omoguće da govorimo o dekarbonizaciji i da u narednom periodu imamo klimatski neutralan razvoj.

Da bi Srbija bila energetski bezbedna i sigurana država ona mora da vodi računa o nekoliko različitih pravaca, koji su pod kapom dekarbonizacije i energetske tranzicije. Prvi pravac se tiče proizvodnje električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora energije, drugi pravac se odnosi na rudarstvo i geološka istraživanja i treći na povećanje energetske efikasnosti, odnosno racionalne upotrebe energije.

Istakla je da su predloženi zakoni prošli sve rasprave i procedure, i da su učešće u raspravama uzeli predstavnici Privredne komore, relevantnih međunarodnih institucija, kao i sva zainteresovana javnost.

Posebno je naglasila značaj donošenja Predloga zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, koji ima za cilj smanjenje proizvodnje električne energije iz fosilnih izvora i rešavanje pitanja podzemne eksploatacije uglja. Ovim zakonom će biti obuhvaćena novina koja se odnosi na to, da se na svakoj zgradi, firmi, kući, sportskoj i fabričkoj hali postave solarni paneli, kako bi se obezbedila sve veća proizvodnja zelene električne energije, a smanjili troškovi plemenite električne energije, koja se dobija iz prljavih izvora energije. Ovaj zakon omogućiće privlačenje kako državnih, tako i privatnih investicija.

Mihajlović je naglasila da je plan da sa današnjih ukupno 5,5 odsto učešća energetike i rudarstva u BDP, u narednih pet godina zajednički procenat rudarstva i energetike iznosi između 7 i 9 odsto.

O predlozima zakona govorili su i državni sekretari u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković i Zoran Lakićević, kao i pomoćnici ministra rudarstva i energetike Zoran Ilić i Dejan Milijanović. Prisutnima su se obratili i Miloš Kuzman iz Radne grupe KONVENT za pregovaračko Poglavlje 15 i Aleksandar Macura u ime RES Fondacije.

U završnoj reči predsednik Odbora Veroljub Arsić je istkao da ovaj set zakona ide u pravcu da Srbiju i njeno stanovništvo zaštiti od uništavanja prirodnih resursa koji nisu obnovljivi ili spreči zagađenje životne sredine u kojoj živimo. „Siguran sam da ćemo sa ovim zakonima, kada budu ušli u primenu, dati doprinos pre svega životu i zdravlju naših građana i kvalitetu njihovog života. Omogućićemo privredi da ima stabilnu energetsku efikasnost i na taj način nastaviti neometan razvoj i obnovu Republike Srbije, a da pri tome ne zagađujemo životnu okolinu ili da je zagađujemo u daleko manjoj meri nego što smo to radili do sad.“ Dodao je da su to procesi koji će trajati, te da cilj neće biti lako ostvariv, ali da su ovi zakoni dobar početak na tom putu i da će biti ekonomski isplativi, a samim tim doprineće i višem standardu stanovništva.

Predsednik Odbora zaključio je javno slušanje i raspravu na sednici Odbora, a članovi Odbora izjasniće se o setu zakona, u utorak, 13. aprila 2021. godine, u 12.00 časova, kada će nastaviti 11. sednicu Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Održano javno slušanje o prečišćavanju voda i ulozi lokalnih samouprava

[22.03.2021.]
Javno slušanje na temu: „Prečišćavanje voda i uloga lokalnih samouprava“, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održalo se danas u Narodnoj skupštini.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine dr Ljubinko Rakonjac, naveo je da se ovo javno slušanje održava na Međunarodni dan vode, ukazujući da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1992. godine donela Rezoluciju o obeležavanju Međunarodnog dana voda, a godinu dana nakon toga je taj dan prvi put i obeležen. Ujedinjene nacije su na taj način želele da podsete javnost na važnost vode i njenu zaštitu, kao i na nedostatak vode za piće u mnogim delovima sveta, naveo je Rakonjac.

On je ukazao i da je Odbor doneo Odluku o održavanju javnog slušanja na ovu temu na inicijativu koordinatora Fokus grupe za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja u Narodnoj skupštini dr Milorada Mijatovića.

Mijatović je u svom obraćanju istakao da je Narodna skupština postavila među prioritete rada zaštitu životne sredine i da je veoma bitno govoriti o ovom značajnom i ograničenom resursu, vodi. Srbija je bogata vodama, ali se postavlja pitanje – dokle će tako biti, naglasio je Mijatović. On je ukazao i da je procena je da će 2050. godine svaki četvrti građanin planete biti u situaciji da nema dovoljno pijaće vode. Zato je prečišćavanje otpadnih voda od izuzetnog značaja, istakao je Mijatović, navodeći da dva najveća grada – Beograd i Novi Sad nemaju sistem za prečišćavanje otpadnih voda, ali da se čine veli napori da se ovaj problem prevaziđe. Mijatović je zaključio da lokalne zajednice moraju učiniti značajne napore da se reši pitanje prečišćavanja voda, a ukazao je i da je bitno da se vode javne kampanje na ovu temu, radi podizanja svesti građana, od najmanjeg uzrasta.

Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Filip Abramović ukazao je učesnicima javnog slušanja da je prečišćavanje otpadnih voda jedno od prioritetnih oblasti rada Ministarstva. Po tom pitanju se radi na pripremi legislative i podzakonskih akata, a onda treba da usledi i implementacija, naveo je Abramović. On je istakao i da Ministarstvo ima uspešnu saradnju sa predstavnicima lokalnih samouprava, kao nadležnim za ovu komunalnu delatnost. Iz te saradnje proizašlo je da je danas 28 lokalnih samouprava spremno za izvođenje radova na ugradnji prečišćivača za otpadne vode. Uporedo sa ovim poslom, radi se i na pokrivanju lokalnih samouprava sistemom kanalizacije, završio je svoje obraćanje Abramović.

Rukovodilac Grupe za zaštitu voda od zagađivanja u Republičkoj direkciji za vode Dobrila Kujundžić istakla je da je zaštita vode od zagađivača veliki izazov koji je pred nama. Važno je da se građanima obezbedi vodosnabdevanje, a za to je neophodno zaštititi vodu od zagađenja. Ona je navela da širok spektar institucija i propisa pokrivaju organizaciju prečišćavanja komunalnih otpadnih voda i da lokalne samouprave pokazuju spremnost na saradnju, čak i na međuopštinsku i međuregionalnu saradnju.

O ulozi i nadležnostima lokalnih samouprava u prečišćavanju voda govorili su, u okviru svojih nadležnosti, predstavnica Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda dr Ivana Vilotijević, programski direktor za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti Stalne konferencije gradova i opština Miodrag Gluščević, predsednik Nadzornog odbora JKP„Gradska čistoća“ dr Aleksandar Lučić i predstavnik Lige Roma Stalna konferencija romskih udruženja građana (SKRUG) Osman Balić.

Nakon diskusije, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine dr Ljubinko Rakonjac, je istakao da će Odbor nastaviti sa organizovanjem javnih slušanja na temu voda i ostalih prirodnih resursa. Odbor će nastaviti da se i dalje bavi, u okviru svojih nadležnosti, svim bitnim temama vezanim za zaštitu životne sredine, naveo je Rakonjac zaključujući javno slušanje.

Održano javno slušanje na temu: Digitalizacija u Srbiji – gde smo danas

[26.02.2021.]
Javno slušanje na temu: Digitalizacija u Srbiji – gde smo danas, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održalo se danas u Narodnoj skupštini.

Potpredsednik Narodne skupštine i predsednik pomenutog Odbora dr Muamer Zukorlić na samom početku skupa pozdravio je prisutne i istakao da je Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo od samog početka, u svom punom sastavu, ozbiljno pristupio svojim obavezama. Zbog lakšeg i uspešnijeg rada Odbor je osnovao dva pododbora, i to: Pododbor za informatičko društvo i digitalizaciju, koji je zapravo i nosilac organizacije javnog slušanja, kao i Pododbor za omladinu i sport.

Zukorlić je iskoristio priliku da se zahvali predsednici Pododbora Marini Raguš koja je pokrenula inicijativu za današnje javno slušanje. Predsednik Odbora naveo je da je pojam digitalizacija ne tako davno ušao u srpski jezik i da je jedan od pojmova koji je brzo našao mesto u svakodnevici, kao posledica tehnološke revolucije u kojoj se svet nalazi.

„Danas smo ovde da pokažemo, sebi i drugima, snagu, opredeljenje i spremnost Narodne skupštine, da zapravo bude dom svih građana, njihovih potreba i svih važnih tema za građane. Smisao javnih slušanja je da mi narodni poslanici, kojim su građani poverili donošenje zakona i usvajanje zakonskih odlika, dobijemo potrebne informacije od stručne javnosti kako bi naš rad bio što kvalitetniji“, istakao je predsednik Odbora. Dodao je i da su javna slušanja jedan od najslobodnijih vidova rada Narodne skupštine, na kom se mogu slobodno, otvoreno i stručno čuti stavovi, mišljenja i potrebe naroda.

On je rekao i to da, kada je u pitanju digitalizacija, nailazimo i na brojne izazove. S jedne strane nadiranje tehnike i tehnoloških dostignuća u naše živote i naša nužnost za njom, a sa druge strane neumerena potreba za istom i njeno prekomerno konzumiranje. Rekao je da je svaka ekstremnost štetna, a da je čovekova umerenost u svemu, ključ uspeha i vrednosti naroda. Istakao je da tehnološka pomagala treba i da ostanu na nivou pomagala, i da koriste našem svakodnevnom životu, a ne da ga obuzmu i pretvore u taoce.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, obraćajući se prisutnima, ocenio je da borba sa pandemijom ulazi u završnu fazu i da će u našim planovima za period nakon pandemije digitalizacija imati izuzetno važno mesto, što se najbolje potvrdilo u proteklih godinu dana, kada smo većinu naših aktivnosti morali da preselimo iz realnog u digitalni svet. Period posle krize neće biti isti kao onaj pre krize, naveo je Dačić i dodao da se u proteklih godinu dana svet dramatično promenio. Zato je potrebno da na vreme, a to je upravo sada, prepoznamo pravac tih promena i uhvatimo talas koji će nas dovesti u društvo digitalno najrazvijenijih zajednica, rekao je Dačić i izneo uverenje da će ovo javno slušanje doprineti tom cilju.

Potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić rekao je da među asocijacijama na ono što čini politiku predsednika Republike Aleksandra Vučića, mnogima na um dolaze ekonomija, vakcinacija, autoputevi, investicije, radna mesta, ali da su sigurno među prvima modernizacija i digitalizacija. On je podsetio da je 2014. godine, kada je u Narodnoj skupštini predstavljen ekspoze predsednika Vučića, najavljeno dinamično uvođenje elektronske uprave, bez odlaganja, čekanja i izgovora. To je značilo suštinsko unapređenje onih procesa za koje se do tada verovalo da mogu da se odvijaju samo na staromodan način.

„Te 2014. godine obratili smo se građanima rečima „budućnost u koju verujemo“ i tim rečima im tražili podršku, pokazalo se da ta budućnost može da postane sadašnjost, a možemo da je učinimo još boljom“ naglasio je potpredsednik Orlić. On je istakao da Narodna skupština ima svoju ulogu u tim procesima i da je dala svoj skromni doprinos zakonima kojima su neposredno uvedene novine kroz elektronske procese i sisteme u brojnim oblastima.

Orlić je istakao da ove godine kao i prethodne veće teme od pandemije nema, ni u svetu, ni u našoj zemlji, ali da Srbija može da se pohvali činjenicom da je izuzetno uspešna u borbi protiv te pošasti, između ostalog zahvaljujući rezultatima koji su obezbeđeni u domenu digitalizacije, što se direktno odrazilo na proces vakcinacije, po kojem je Srbija prva u Evropi.

„Data centar koji smo nedavno otvorili u Kragujevcu predstavlja korak od stotinu milja, ali sama činjenica da je to što je organizovano i napravljeno danas atraktivno i motiviše najveće svetske kompanije da se obrate Srbiji sa željom da koriste usluge tog centra, jasan je pokazatelj šta smo napravili i gde je Srbije danas“, zaključio je Orlić, dodavši da se i druge države raspituju za mogućnost skladištenja svojih najvrednijih podataka u srpskom data centru. On je naglasio da je upravo digitalizacija ono što u savremenom svetu zanima investitore, mogućnost daljinskog prijavljivanja radnika, bolji registri i potpuno izbacivanje papirologije iz sistema rada.

Potpredsednik Orlić je istakao da je ono što je nekada zvučalo kao naučna fantastika, danas je realnost, a da je pred nama još uzbudljivija i uspešnija budućnost, u kojoj Srbija pokazuje da ume da bude dobra kuća za svu našu decu.

U uvodnom izlaganju, obratila se i Marina Raguš, predsednica Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju i tom prilikom podsetila da je u septembru prošle godine Poslanička grupa SPAS pokrenula inicijativu za formiranje Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju.

Raguš je izrazila zahvalnost, pre svega potpredsedniku dr Vladimiru Orliću jer, prema njenim rečima, on je zaslužan za formiranje ovog Pododbora, kao kompromisnog rešenja dok se ne steknu uslovi, odnosno dok se ne poradi na Poslovniku Narodne skupštine.

Takođe, posebno se zahvalila predstavnicima Kancelarije za „IT“ i „e-Upravu“, predstavnicima UNDP, kao i ostalim učesnicima skupa.

„Nadam se da će ovaj dan biti konstruktivan, pokrenućemo mnoge teme od društvenog značaja koje se odnose na sam proces digitalizacije i očekujemo vašu stručnu pomoć, pre svega od IT stručnjaka i nevladinih organizacija, a članovi Pododbora su tu da vas najpre slušaju, razumeju i na kraju budemo podrška vašim idejama“, navela je predsednica Pododbora Marina Raguš.

Dosadašnje rezultate u oblasti digitalizacije, učesnicima javnog slušanja prezentovali su predstavnici Kancelarije za „IT“ i „e-Upravu“: direktor dr Mihailo Jovanović, zamenik direktora Zoran Mišić i pomoćnica direktora Ana Šarenac.

O izazovima, budućim planovima i saradnji u oblasti digitalizacije govorili su predstavnici Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) Slobodan Marković i Dražen Maravić, predstavnik IT zajednice - Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS) i Pojačala Ivan Minić i predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković.

Pomoćnik generalnog sekretara Narodne skupštine, rukovodilac Sektora za operativno-tehničke poslove i informacione tehnologije Dario Kukolj govorio je o Sporazumu o korišćenju „Telehausing“ usluga u državnom data centru. On je istakao da je Sporazum strateški dokument za Narodnu skupštinu, jer time dobija mogućnost da koristi najsavremeniji data centar u regionu, da bezbedno čuva i pristupa podacima.

Time će biti obezbeđeno da u slučaju eventualnog otkazivanja infrastrukturnih sistema u skupštini, sistem u Kragujevcu automatski pruža podršku, čime ni narodni poslanici, ni Služba Narodne skupštine neće osetiti prestanak u radu.

„Narodna skupština poseduje obimnu arhivu, pre par godina krenuli smo u digitalizaciju arhivske građe i veoma smo slobodni i otvoreni da je predamo i drugim institucijama“, rekao je Kukolj. On je istakao da potpisivanje Sporazuma predstavlja nastavak uspešne saradnje parlamenta i Kancelarije za „IT“ i „e-Upravu“.

Nakon javnog slušanja, zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine Srđan Smiljanić i direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu dr Mihailo Jovanović potpisali su Sporazum o korišćenju „Telehausing“ usluga u državnom data centru.