JAVNA SLUŠANJA

Javna slušanja su deo Narodne skupštine čiji je sastav cine clanovi odbora a delokrug i način rada utvrđen Poslovnikom Narodne skupštine.

Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema

[14.11.2016.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je drugo javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“, u oblasti upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji.

Prisutni su diskutovali o upravljanju, tokovima i skladištenju opasnog otpada, indentifikovanju problema i predloga za sistemska rešenja koji bi doveli do poboljšanja zaštite životne sredine na ovom polju.
Na javnom slušanju pokrenuto je, između ostalog, i pitanje tretiranja infektivnog medicinskog otpada, gde su identifikovani problemi poput saniranja otpada koji na godišnjem nivou iznosi 5000 tona, a koji se samo delimično tretira na području teritorije Republike Srbije. Predloge rešenja za sanaciju sistemskog otpada prisutni su definisali u vidu pojačane kontrole kretanja opasnog otpada, pojačanog inspekcijskog nadzora, klasifikovanja operatera za upravljanje otpadom, kao i registracije ustanova koje proizvode opasan otpad.

Na javnom slušanju bilo je reči i o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, gde je dat predlog za uvođenje spalionica koje bi sanirale otpad na temperaturi između 1200 i 1600 stepeni celzijusa, kako bi dolazilo do što manjeg zagađivanja vazduha.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, zahvalio se prisutnima na učešću i na iznetim predlozima i dodao da će prisutni dobiti izveštaje sa sastanka, a naredno javno slušanje najavio je za sledeću sedmicu, kojim će se nastaviti definisanje problema u oblasti životne sredine, sa ciljem donošenja novih zakona iz ove oblasti.

Javnom slušanju prisustvovale su brojne nevladine organizacije, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i članovi Odbora za zaštitu životne sredine.

Javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“

[01.11.2016.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje na temu: „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine otvorio je prvo u nizu javno slušanje, koja će imati za cilj identifikovanje problema u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Ideja je da se nakon definisanja problema, uvede serija rešenja koja bi do sredine naredne godine dovela do seta novih zakona kojima se uređuje sistem zaštite životne sredine i koji bi doveo do boljeg pozicioniranja Republike Srbije kada je u pitanju otvaranje Poglavlja 27.
Predstavnici resornog ministarstva, Privredne komore Srbije i nevladine organizacije iznele su probleme sa kojima se susreću kada su u pitanju kontrolisanje otpada, reciklaža, saniranje deponija, čišćenje zagađenih područja, finansiranje Zelenog fonda, restruktuiranje komunalnih preduzeća i podizanje svesti u društvu o značaju zaštite životne sredine.

Na skupu je rečeno da su izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o zaštiti životne sredine, donete zbog potrebe za usklađivanjem zakona sa propisima o dodeli državne pomoći i usaglašavanja sa relevantnim propisima Evropske unije, ali da se moraju izraditi novi zakoni kojima bi se otklonili izazovi sa kojima se susreće Republika Srbija u sistemu zaštite životne sredine.

Sistemski tokovi otpada i različite vrste otpada koji se ne odvajaju i pomešani se odlažu na deponiju, dovodi do poskupljenja sortiranja i recikliranja, ali i onemogućuje kontrolu protoka na deponijama. Divlje deponije i komunalni otpad sa opasnim materijama i njihovo uništavanje ne odgovara ekološkim standardima, što dovodi do kontamiranja eko sistema, rečeno je na javnom slušanju.

Dr Branislav Blažić zaključio je javno slušanje rekavši da je jedan od glavnih problema sistemsko funkcionisanje javnih preduzeća, što bi moglo da se reši privatnim javnim partnerstvom, ali da i drugih nerešenih problema, poput odlaganja sekundarnih sirovina i saniranja divljih deponija.

Predsednik Odbora najavio je sledeće javno slušanje za narednu sedmicu, a na kome će se nastaviti sa definisanjem problema u domenu zaštite životne sredine.

Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema

[01.11.2016.]
U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje na temu: „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema“.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine otvorio je prvo u nizu javno slušanje, koja će imati za cilj identifikovanje problema u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Ideja je da se nakon definisanja problema, uvede serija rešenja koja bi do sredine naredne godine dovela do seta novih zakona kojima se uređuje sistem zaštite životne sredine i koji bi doveo do boljeg pozicioniranja Republike Srbije kada je u pitanju otvaranje Poglavlja 27.
Predstavnici resornog ministarstva, Privredne komore Srbije i nevladine organizacije iznele su probleme sa kojima se susreću kada su u pitanju kontrolisanje otpada, reciklaža, saniranje deponija, čišćenje zagađenih područja, finansiranje Zelenog fonda, restruktuiranje komunalnih preduzeća i podizanje svesti u društvu o značaju zaštite životne sredine.

Na skupu je rečeno da su izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o zaštiti životne sredine, donete zbog potrebe za usklađivanjem zakona sa propisima o dodeli državne pomoći i usaglašavanja sa relevantnim propisima Evropske unije, ali da se moraju izraditi novi zakoni kojima bi se otklonili izazovi sa kojima se susreće Republika Srbija u sistemu zaštite životne sredine.

Sistemski tokovi otpada i različite vrste otpada koji se ne odvajaju i pomešani se odlažu na deponiju, dovodi do poskupljenja sortiranja i recikliranja, ali i onemogućuje kontrolu protoka na deponijama. Divlje deponije i komunalni otpad sa opasnim materijama i njihovo uništavanje ne odgovara ekološkim standardima, što dovodi do kontamiranja eko sistema, rečeno je na javnom slušanju.

Dr Branislav Blažić zaključio je javno slušanje rekavši da je jedan od glavnih problema sistemsko funkcionisanje javnih preduzeća, što bi moglo da se reši privatnim javnim partnerstvom, ali da i drugih nerešenih problema, poput odlaganja sekundarnih sirovina i saniranja divljih deponija.

Predsednik Odbora najavio je sledeće javno slušanje za narednu sedmicu, a na kome će se nastaviti sa definisanjem problema u domenu zaštite životne sredine.

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-25 – Sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-18

[13.10.2016.]
U Domu Narodne skupštine u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Regionalni savet za saradnju održano je javno slušanje na temu „Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-25 – Sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-18“.

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova poželeo je dobrodošlicu prisutnima i istakao važnost primene Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji, koji je deo Akcionog plana Poglavlja 23. On je naglasio da glavne prepreke za socijalno-ekonomsku integraciju Roma i Romkinja još nisu otklonjene i da nije stvoren potpun normativni osnov za sprovođenje dugoročnih mera smanjivanja siromaštva i ostvarivanja suštinske jednakosti građana i građanki romske nacionalne manjine.
Orhan Usein, lider akcionog tima za integraciju Roma u okviru Regionalnog saveta za saradnju, govorio je o cilju projekta Integracija Roma 2020, a to je doprinos socio-ekonomskih razlika romske i neromske populacije na Zapadnom Balkanu i Turskoj, ojačavanje institucionalne odgovornosti vlada da uvrste i ostvare specifične ciljeve za integraciju Roma u društvo preko opštih politika, kao i praćenje nacionalnog budžeta i finansiranja javnih usluga. Usein je dodao da ovakva vrsta skupa predstavlja pozitivan primer prakse i izrazio nadu da će javna slušanja postati redovna praksa Strategije.

Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine podsetio je i na postojanje prethodnog nacionalnog plana „Strategije za unapređivanje položaja Roma 2009−2015“, koji nije dao željene rezultate u vezi sa trajnim unapređenjem položaja Roma i Romkinja. On je istakao da je svestan činjenice da postoji senzibilitet i politička volja Republike Srbije, ali da se romska nacionalna manjina i dalje susreće sa raznim izazovima poput pitanja školstva, zdravstvene i socijalne zaštite. Takođe, istakao je i da se nada da će se zajedničke težnje, a to su smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava lica romske nacionalnosti biti ostvarene Strategijom do 2025. godine.

Nakon pregleda i procesa Akcionog plana, predočeni su rezultati sprovođenja i predlog prioritetnih mera za period 2017-18. u polju obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravstva i socijalne zaštite o kojima su govorili predstavnici resornih ministarstava i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Na kraju javnog slušanja, izneti su zaključci koji ukazuju na potrebu dalje implementacije donetih zakonskih regulativa i propisa, raspodelu snaga u smislu konkretnih instrukcija sa centralnog na lokalni nivo vlasti, aktivniju međuresornu saradnju ministarstava, kao oprobani mehanizam i pokazatelj dobre prakse u implementiranju ciljeva Strategije za inkluziju Roma, prikupljanje i podsticanje izjašnjavanja romske nacionalne manjine kao pripadnika iste i osnovanje koordinacionog tela koje će se baviti objedinjavanjem podataka i omogućavanjem ciljanih istraživanja o položaju Roma i Romkinja u Republici Srbiji.

Javnom slušanju su prisustvovali članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, predstavnici Regionalnog saveta za saradnju; resornih ministarstava; Kancelarije za ljudska i manjinska prava; Sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Pokrajinske vlade Vojvodine; Nacionalne službe za zapošljavanje; Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva; Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, kao i predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji.