Javno slušanje na temu Sprečavanje nasilja nad ženama, u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održano je u Narodnoj skupštini.
Predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Jasmina Karanac istakla je da je cilj javnog slušanja diskusija o primeni zakona u ovoj oblasti, kao i konstruktivan razgovor o merama i aktivnostima koje se u Srbiji preduzimaju radi sprečavanja nasilja nad ženama. Ona je navela da je ravnopravnost polova u Republici Srbiji princip i strateško opredeljenje, te da je neophodno angažovanje celokupne zajednice na ohrabrivanju žena da prijave nasilje i osnaživanju društva da im pomogne.
Šef Misije OEBS u Srbiji Nj. E. Andrea Oricio podvukao je da je nasilje nad ženama izuzetan izazov za svako društvo jer je njihov socioekonomski položaj i dalje znatno lošiji. Oricio je naglasio da se ova tema tiče svih građana, bez obzira na pol, ukazavši da koren problema predstavljaju stereotipi i predrasude o nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena.
Narodna poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže Elvira Kovač podsetila je da je Srbija 2013. godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, tzv. Istanbulsku konvenciju, i sa njom uskladila svoj pravni sistem. „Zakonski okvir je značajno unapređen mehanizmima koje stavlja na raspolaganje, a koji podrazumevaju i primenu hitnih mera u postupanju nadležnih organa. Međutim, neophodna je još jača borba svih institucija, medija, ali i čitavog društva“, poručila je Kovač.
V.d. direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije dr Suzana Paunović napomenula je da je Republika Srbija potpisnica osam međunarodnih ugovora, donetih pod okriljem Ujedinjenih nacija, među kojima je i CEDAW konvencija, a sve u cilju eliminisanja svih oblika diskriminacije žena i zaštite od nasilja. „Od velikog je značaja poverenje žrtava u institucije i svest da će dobiti adekvatnu pomoć. Prema podacima Ministarstva pravde, u poslednjih godinu dana razmatrano je 119 hiljada slučajeva nasilja u porodici, što ukazuje da smo uspeli da ohrabrimo žrtve da prijave nasilje, ali i povećali efikasnost institucija“, istakla je Paunović.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković naglasila je veliki značaj aktivnog uključivanja akademske zajednice u rešavanje ovog problema. „Govorimo o pojavi u čijem su korenu podređeni položaj žena u društvu i očekivanja o rodnim ulogama, pa zato rana edukacija dece ima izuzetno važnu ulogu u otklanjanju neravnopravnosti koje proizlaze iz društvenih normi“, objasnila je Janković. Prema njenim rečima, u budućnosti najviše pažnje treba posvetiti prevenciji diskriminacije i samog nasilja.
Učesnicima javnog slušanja predstavljeni su efekti i iskustva nakon dve godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. O tome su govorile predstavnica Ministarstva pravde Gorjana Mirčić Čaluković, Ministarstva unutrašnjih poslova Stana Pantelić i Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Biljana Stojković.
Profesorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Marija Babović predstavila je nalaze OEBS istraživanja: „Dobrobit i bezbednost žena“.
Nakon diskusije, predstavnica Savetovališta protiv nasilja u porodici-Sigurna kuća Beograda Ana Anđelković, iznele su preporuke za unapređenje primene zakona.
