ELVIRA KOVAČ

Savez vojvođanskih Mađara

Rođena je 18. jula 1982. godine u Zrenjaninu, gde je završila gimnaziju.

Studirala je na Ekonomskom Fakultetu u Subotici, gde je bila i student-prodekan i jedan semestar na Wirtschaftsuniversitaet-u u Beču. Diplomirala je 2006. godine.

Od tada, pa do jula 2007. je radila u Izvršnom Veću Vojvodine, u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.

Njena karijera u političkom životu Srbije je počela 2000. godine. Postala je članica Saveza vojvođanskih Mađara. Od 2006. godine bila je članica predsedništva Omladinskog Foruma ove najjače mađarske manjinske stranke.

2005. godine se pridružila timu regionalnih trenera Nacionalnog Demokratskog Instituta.

Od sredine 2007. godine je narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U više saziva parlamenta je bila članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i Odbora za prava deteta. U XI. sazivu je bila zamenica predsednika Odbora za evropske integracije, potpredsednica Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje. U periodu od januara 2018. do januara 2020. godine je bila predsednica Komiteta za jednakost i nediskrimaciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Od oktobra 2020. godine je potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije i predsedica Odbora za evropske integracije, kao i za članica Odbora za spoljne poslove.

Savez vojvođanskih Mađara dugo nije imao Ženski Forum. 2009. godine organizovana je osnivačka skupština Foruma Žena SVM-a i gospođa Kovács je izabrana za predsednicu istog. 2013. godine je reizabrana i na toj funkciji je ostala do 2015., kada je postala potpredsednica Saveza vojvođanskih Mađara. 2019. godine je reizabrana za potpredsednicu stanke.

Pored maternjeg mađarskog, i srpskog, tečno govori i engleski jezik.

Udata je, majka jednog muškog deteta.

Za narodnu poslanicu izabrana je na izborima 2012, 2014. i 2016. godine. Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije.

Na redovnim parlamentarnim izborima 21. juna 2020. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.


Poslednji put ažurirano: 24.11.2020, 09:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 23
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 28 dana

Poštovana gospođo Kovač, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 4 meseca i 23 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 14 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju izuzetno kvalitetne rasprave bih želela u ime predlagača 15 poslanika članova Odbora za evropske integracije da sumiram. Mislim da je najbolje, pošto sam na samom početku svog izlaganja juče ujutru upravo govorila o tome, što je posle i ušlo kao amandman na ove zaključke, koliko je značajno nastaviti stalnu i nesmetanu komunikaciju sa građanima o vrednostima i o značaju evropskih integracija i EU, mislim da je dobro da razgovaramo još malo i o konkretnim benefitima tog procesa.

Naime, ukupna bilateralna razmena između Evropske unije i Republike Srbije za period 2018-2019. godine, o kojoj delimično razgovaramo, rasla je po stopi od 4,8%, a iznosila je ukupno 26,5 milijardi evra. Tokom poslednjih 10 godina bilateralna razmena je rasla impresivnih 156% i EU zaista ostaje prvi trgovinski partner, pokrivajući 63% ukupne razmene, 68% od ukupnog izvoza i 59% od ukupnog uvoza roba.

Evropska unija je zaista daleko najveći donator, investitor i trgovinski partner Republike Srbije. Evropske unija je za period od 2000. do 2018. godine obezbedila bespovratna sredstva u visini od 3,6 milijardi u oblastima od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede.

Trenutno se implementira oko 600 projekata. Svake godine EU donira oko 200 miliona evra za socijalni i ekonomski razvoj Republike Srbije.

Dvadesetdevetog maja ove godine sporazum vredan 70 miliona evra potpisali su šef delegacije EU, gospodin ambasador Sem Fabrici i ministar za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović. Reč je o bespovratnim sredstvima. To je prvi deo IPA programa za ovu godinu, a pomoć će ići za zapošljavanje, poljoprivredu, obrazovanje, zdravstvo, ruralni razvoj i socijalnu zaštitu najugroženijih.

Dvadesetsedmog maja ove godine Evropska komisija je predstavila izuzetno značajan predlog za osnivanje fonda od 750 milijardi evra za podršku evropskoj privredi koja je pogođena, ugrožena pandemijom korona virusa. Novi instrument za oporavak, nazvan - Naredna generacija Evrope, Evropske unije, ugrađen je u dugoročni budžet za period od 2021. do 2027. godine. Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Varheji Oliver je izjavio da će Srbija biti uključena u plan Evropske komisije od 750 milijardi evra za oporavak EU od pandemije korona virusa.

Krajem aprila ove godine Evropska komisija je najavila više od 3,3 milijarde evra finansijske pomoći EU za građane zapadnog Balkana, koja će se realizovati sa Evropskom investicionom bankom. Ovaj paket je namenjen ispunjenju hitnih zdravstvenih i humanitarnih potreba Kovid-19 pandemije, kao i pomoći društveno-ekonomskom oporavku.

Evropske unija je obezbedila paket mera za podršku Srbiji u borbi protiv korona virusa. Najpre finansijsku pomoć u vrednosti od 93 miliona evra, tako što je Srbiji zapravo omogućena prenamena sredstava, neutrošenih sredstava iz IPA fondova i tekućih projekata. Nadalje, 15 miliona evra za hitnu pomoć Srbiji. Tokom pandemije, obezbeđeno je takođe 200 hiljada evra pomoći u paketima hrane i higijenskih sredstava za preko 15 hiljada najugroženijih sugrađana.

Evropska unija takođe tretira zemlje zapadnog Balkana, što je izuzetno značajno, kao privilegovane partnere, pridružujući ih mehanizmima i instrumentima same unije. To podrazumeva Komitet za zdravstvenu bezbednost, sporazume o zajedničkim nabavkama, mehanizam civilne zaštite unije, Fond solidarnosti itd.

Srbija, kao zemlja kandidat, učestvuje u tzv. programu „Rescue EU“ koji je najnoviji deo mehanizama civilne zaštite Evropske unije koji može da bude aktivan za sve oblike prirodnih katastrofa. Evropska komisija finansira sva sredstva, uključujući skladištenje i transport. Srbija je konkretno od ovog programa imala koristi u prvoj polovini, negde u julu ove godine i sada pred kraj 2020. godine.

Ovde spomenut investicioni okvir za Zapadni Balkan je poseban instrument podrške Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija za pripremu i realizaciju infrastrukturnih projekata. Iz tog instrumenta od 2014. godine do danas Srbija je dobila bespovratnu pomoć za realizaciju šest velikih projekata na teritoriji Srbije u sektorima: saobraćaja, energetike i životne sredine, u ukupnoj vrednosti od gotovo 135 miliona evra.

Kao što je poznato, Republika Srbija realizuje programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja: Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, a od nedavno i sa Severnom Makedonijom. Kao što je poznato, Republika Srbija realizuje programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom, a od nedavno i sa Severnom Makedonijom.

Do danas je od tih programa prekogranične saradnje bilo sprovedeno ukupno 1.151 projekat ukupne vrednosti od oko 406 miliona evra. Iz programa sa Mađarskom je na primer otvoren prelaz Bački Vinogradi-Ašothalom. Rekonstrukcija prilaznih puteva prelazima Bački Breg, Bajmok i Đala. Poboljšanje infrastrukture za odbranu od poplava na severu Vojvodine itd. Iz programa sa Rumunijom, na primer, u opštini Senta je u sklopu renoviranja crkve su osposobljene jedne od najvećih orgulja u Srbiji.

Mogla bi još dugo da pričam o tome, ali ću imati društvenu svest, kao što nas je juče zamolio predsednik parlamenta.

Pošto smo na kolegijumu danas razgovarali o tome da je za EU značajno da bude štiklirano šta smo sve uradili i da se pred kraj bavimo sami sobom, Narodnom skupštinom, izveštaj Evropske komisije ima poseban deo koji se odnosi na rad Narodne skupštine, znači ključne tačke koje se odnose na rad ove institucije koja je, podsetila bih sve vas, formirana, odnosno skupštinsko rukovodstvo izabrano 22. oktobra ove godine. Svi naši odbori su formirani, velika većina njih, skoro svi, 26. oktobra, a nova Vlada Republike Srbije je izabrana 28. oktobra ove godine.

Od tada do danas Skupština je jako ozbiljno shvatila preporuke za izveštaj Evropske komisije i uradila sledeće.

Smanjen je broj hitnih postupaka koji je iznosio 44% tokom prethodnog izveštaja, pa 19%. Ovaj novi saziv je za ova intenzivna dva meseca svega tri predloga zakona usvojio po hitnom proceduri. Svi ostali su išli po redovnoj.

Druga kritika iliti preporuka se odnosila na zapaljiv govor u Skupštini. Narodna skupština je nedavno usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Povećana je delotvornost, nezavisnost i transparentnost rada Skupštine koji se najviše tiče skupštinskog nadzora nad izvršnom vlašću. Naime, većina skupštinskih odbora je održala sednice gde su resorni ministri podnosili izveštaje o radu.

Budžet za 2020. godinu je donet na vreme, u skladu sa skupštinskim kalendarom za 2021. godinu. Vreme rasprave za budžet je duplirano prvi put ikada. Sa donošenjem budžeta smo raspravljali i o završnom računu budžeta za 2019. godinu što je izuzetno velika stvar.

Raspravljalo se i o godišnjem izveštajima nezavisnih regulatornih tela, usvojili su se zaključci matičnih odbora, a to su takođe preporuke iz izveštaja.

Što se tiče samih javnih slušanja. Jedno vreme je bilo malo javnih slušanja, to je primećeno. U prethodnom sazivu ih je bilo šest, sada je Odbor za finansije organizovao javno slušanje. To je dobar primer i nadam se da ćemo u narednom periodu imati još više.

Još jednom, preporuka konkretna je bila da se usvoji Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Radna grupa je radila na tome i Administrativni odbor je predložio, a Narodna skupština usvojila.

Dakle, da zaključim, rasprava o izveštaju Evropske komisije, o napretku Srbije u procesima evropskih integracija u Narodnoj skupštini nije imao za cilj da podstiče možda buku ili bes, već temeljnu analizu različitih politika koje predstavljaju našu budućnost. Srbija je deo evropske istorije i uvek smo u Evropi imali prijatelje kao što ih imamo i danas.

Obzirom na veliki značaj pristupnog procesa, smatramo da je vreme da se u prvi plan stavi njegova politička priroda, te da se osiguraju jače vodstvo i angažman država članica na najvišem političkom nivou.

Stoga, molim narodne poslanike da usvoje zaključke Odbora za Evropske integracije iliti članova tog Odbora. Zahvaljujem na pažnji.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, predsednice Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, da bi se razumela dinamika pregovaračkog procesa između Republike Srbije i EU, moramo se podsetiti nekoliko stvari.

Najpre da je u Strategiji proširenja uz Izveštaj o napretku Republike Srbije o evro-integracijama za 2015. godinu zaključeno, između ostalog, da je ključni princip politike proširenja fokus na fundamentalna poglavlja. Dakle, da se među prvima otvaraju, a među poslednjima zatvaraju fundamentalna poglavlja 23 i 24, koja su uz poglavlje 35 u slučaju Republike Srbije tzv. blokirajuća poglavlja.

U novoj metodologiji procesa proširenja, jačanja procesa pristupanja, kredibilna EU perspektiva za zapadni Balkan, naglašava se da će fundamentalna poglavlja u budućim pregovorima imati još važniju ulogu i posebno se ističe da bi verodostojnost procesa trebalo pojačati još snažnijom fokusiranošću na fundamentalna poglavlja, na suštinske reforme koje su nužne za uspeh na putu naše zemlje ka EU.

Druga stvar koje moramo da se podsetimo je da se uspeh pristupanja meri ne samo brojem otvorenih, već i brojem zatvorenih poglavlja. Nova metodologija proširenja naglašava da se, iako je važno konkretnije podsticati i nagrađivati reforme, napredak u reformama, u određenim situacijama može se, nažalost, pribeći i merama koje bi proporcionalno sankcionisale svaku ozbiljnu ili dugotrajnu stagnaciju ili čak nazadovanje u sprovođenju reformi ispunjavanju uslova pristupnog procesa.

Nova metodologija, je ono što mi pozdravljamo okrenut ka budućnosti. U to će se programu podsticati transformacija privreda Zapadnog Balkana, funkcionalne tržišne privrede koje se mogu u potpunosti integrisati u jedinstveno tržište EU, stvarati nova radna mesta i mogućnost za preduzetnike, poboljšati poslovno investiciono okruženje, podstaći vladavinu prava i zaustaviti odliv mozgova.

Ono čega se treba još podsetiti je da se u Zagrebačkoj deklaraciji, koja je usvojena ove godine 6. maja, na Samitu EU i Zapadnog Balkana, navodi da kredibilitet posvećenosti Zapadnog Balkana, evropskim integracijama, između ostalog zavisi i od jasne komunikacije sa javnošću i sprovođenja neophodnih reformi.

Dakle, u povećanju efikasnosti pristupnog procesa veliku ulogu će imati strateška komunikacija. Od presudne je važnosti informisati sve društvene aktere o vrednostima evro integracija i značaja reformi. Zbog toga je i održavanje prvi put plenarne sednice od izuzetnog značaja. U godišnjem izveštajima će se u budućnosti jasnije i konkretnije ocenjivati upravo politička komunikacija. Da krenem od izveštaja.

U prvom pasusu Izveštaja Evropske komisije se navodi da će tempo pristupnih pregovora Republike Srbije i EU zavisiti od napretka vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom koje su ključne za taj proces. Uz ocenu da se napredak u vladavini prava, nažalost napredak u vladavini prava nije tako brz i efikasna kao što se moglo očekivati od zemlje koja je počela pristupne pregovore u Izveštaju se ukazuje da Srbija mora hitno da ubrza i produbi reforme, posebno nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, procesuiranju ratnih zločina i borbi protiv organizovanog kriminala. Dakle, u domenu političkih kriterijuma i vladavine prava.

Dobra vest je da se u paketu proširenja konačno izraz „aksešen“ ili pristupanje pojavljuje 43 puta na 66 stranica. Budući da se proteklih godina nažalost u brojnim dokumentima EU uglavnom koristio izraz perspektive pridruživanja.

U kojoj su meri ove teme, dakle, vladavina prava i nova metodologija važne za obe pregovaračke strane govori podatak da se izraz - vladavina prava u dokumentu paket proširenja pominje 39 puta na 66 stranica i da su u zajedničkom programu predsedavanja Savetom EU. Nemačka, čije predsedavanje traje od 1. jula do kraja ove godine, Portugalija, koja preuzima predsedavanje početkom sledeće godine i Slovenija, koja predsedava u drugoj polovini sledeće godine, potvrdile izuzetan značajno evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i naglasile da je njihov cilj da se proces proširenja na region temelji na ojačanoj metodologiji koji je uobličila Evropska komisija.

I da pričamo o ocenama. Kao što je poznato, a želela bih sve nas da podsetim, 2015. godine u odnosu na prethodne izveštaje utvrđena je, uvedena je nova metodologija ocenjivanja stanje i napredak u određenim oblastima se ocenjuju na dve skale na petovalentnim skalama. Analitičari su izračunali da je prosečna ocena koju je Srbija dobila u Izveštaju Evropske komisije za ovu godinu 3,03, za prošlu godinu je bila 2,95, za 2018. 2,82, 2017. godinu 2,96, dok je 2015. godine kada je uvedena nova metodologija ova ocena bila 3,15. Ukoliko pokušamo da uporedimo, da napravimo uporednu analizu, vidimo da izveštaj za 2020. godinu dominantna ocena stanja, umerena pripremljenost, ocena, naime, ocena umerena pripremljenost je data za 22 pregovaračka poglavlja od 35.

U izveštaju za prošlu 2019. godinu je ova ocena data za isti broj istih pregovaračkih poglavlja. Dobar nivo pripremljenosti u izveštaju za 2020. godinu je utvrđen za šest poglavlja, dok je u prošlogodišnjem izveštaju, dakle u izveštaju za 2019. godinu ocena dobra pripremljenost data za pet pregovaračkih poglavlja.

U poslednja dva godišnja izveštaja slabije od osrednjeg, dakle ocenom izvestan nivo pripremljenosti je ocenjeno stanje pripremljenosti u pet poglavlja, Poglavlje 11. poljoprivreda i ruralni razvoj 23. pravosuđe, osnovna prava 24. pravda slobode i bezbednost, 27. životna sredina i klimatske promene, 33. finansijske i budžetske odredbe.

Što se tiče druge ocene, znači ne stanja već napretka u ovim oblastima, u izveštaju za 2020. godinu dominanta je ocena i izvestan napredak koja je data za 14 poglavlja. Vidljiva je značajna razlika između ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg izveštaja kada je ocena izvestan napredak data za čak 20 poglavlja. Ograničen napredak je ocena data za 11 poglavlja. Inače, ocena ograničen napredak se zapravo prvi put pojavila prošle 2019. godine kada je data za pet poglavlja.

Ohrabrujuće je što ove godine ne postoji ocena, nema napretka ili ti „no progres“ dok je u Izveštaju za 2019. godinu prema oceni Evropske komisije ta ocena bila za tri poglavlja. Izveštaj za 2018. godinu za osam. Izveštaj za 2020. godinu uvodi novu ocenu, jako ograničen napredak za poglavlje 23 i da pričamo o dobrom napretku. Ocena dobar napredak u izveštaju za 2020. godinu o kojem raspravljamo je data za sedam poglavlja, što je svakako ohrabrujuće pozitivan signal jer u prošlogodišnjem izveštaju ocena dobar napredak je data za četiri poglavlja, u izveštaju za 2018. za dva, a za 2016. godinu za četiri.

Da pričamo šta je sve Vlada Republike Srbije za vrlo kratko vreme od svog formiranja do sada učinila upravo i koje preporuke Evropske komisije je ispunila kao što je to i deo koji je uradila i Narodna skupština Republike Srbije. U Izveštaju Evropske komisije se konstatuje da je ustavna reforma pravosuđa obustavljena do posle izbora 2020. godine, da je time ozbiljno se uticalo na usvajanje zakona koji treba da garantuju nezavisnost pravosuđa.

Na tragu ovih preporuka Evropske komisije za 2020. godinu nova Vlada Republike Srbije na svojoj desetoj sednici podnela je predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Prateći preporuke da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne, izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, predloženim ustavnim promenama postupa se u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa SSP kojim se predviđa da će Srbija naročito biti usredsređena na jačanje nezavisnosti sudstva i poboljšanje njegove efikasnosti. Postupa se na ovaj način i u skladu sa tačkom 14. pregovaračkog okvira koji naglašava da će Srbija u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU obezbediti potpuno sprovođenje reformi, ključnih reformi i propisa, naročito u oblasti vladavine prava, uključujući i reformu pravosuđa.

Evropska komisija u svom izveštaju konstatuje da je Srbija usvojila novu medijsku strategiju koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način, identifikuje glavne izazove povezane sa slobodom medija u Srbiji. Shodno preporukama iz ovoga Izveštaja Evropske komisije Vlada Republike Srbije je ponovo na spomenutoj Desetoj sednici usvojila Akcioni plan za sprovođenje medijske strategije i Vlada je donela odluku o formiranju Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i Radne grupe za praćenje sprovođenja ovog Akcionog plana za sprovođenje medijske strategije.

Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, Komisija je u izveštaju ocenila da je Srbija pokazala spremnost, predanost i angažman u obnovljenom procesu dijaloga, ali da treba da ulaži dodatne značajne napore i da doprinese uspostavljanju povoljnog okruženja kako bi se omogućilo sklapanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Da citira, izveštaj – takav sporazum je hitan i presudan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju svako na svom evropskom putu i Srbija bi trebalo da nastavi da podržava i sprovodi sve prošle sporazume o dijalogu, navodi se u izveštaju. Podsećam, da u opštoj poziciji EU u delu pregovarački okvir načela na kojima se zasnivaju pregovori stoji da ovaj proces treba postepeno do kraja pristupnih pregovora da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa. Dakle, tu stoji postepeno, do kraja pristupnih pregovora, a ne hitno.

U oblasti osnovnih prava Evropska komisija je ocenila da je u Srbiji uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali je potrebno da pojača institucije ljudskih prava, garantuje njihovu nezavisnost, uključujući alokaciju neophodnih finansijskih i ljudskih resursa, kao i da postupa po njihovim preporukama. S toga je dobro da smo ovih dana imali i raspravu o izveštajima nezavisnih regulatornih tela i da se ozbiljno bavimo njihovim preporukama.

Potrebno je da Srbija pojača mere zaštite prava lica, koja su izložena diskriminaciji, da ih ne nabrajam, uključujući naravno i osobe sa invaliditetom i druge ranjive pojedince, da aktivno vodi istragu i osuđuje zločine iz mržnje, da osigura izuzetno značajnu implementaciju zakonodavstva, koja se tiče nacionalnih manjina, a koja će obezbediti vidljiv napredak u efektivnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina u celoj zemlji.

Implementacija manjinskog akcionog plana i relevantnog zakonodavstva mora da vodi opipljivom napretku i efektivnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, uprkos zakonskoj obavezi da se etnički sastav stanovništva mora uzeti u obzir, u praksi još uvek postoje problemi, nacionalne manjine su i dalje podzastupljene u javnoj administraciji i da se malo bavim spoljnom politikom.

U izveštaju se navodi da je usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU 2019. godine bila 60% i da Srbija mora da pojača napore, kako bi postepeno uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom, u periodu do prijema u EU. U preporukama iz Izveštaja Evropske komisije, ukazuje se da usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU, da je i dalje na niskom nivou, a Vlada Srbije se poziva da stavi veći naglasak na objektivno, pozitivno i nedvosmisleno obaveštavanje o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Srbije.

Fokus EU, kao što je poznato, na dugoročnom, socijalno-ekonomskom oporavku Zapadnog Balkana i zbog toga ova komisija predlaže do devet milijardi evra fondova IPA 3 za period od 2021. do 2027. godine, radi jačanja investicionog kapaciteta ovog regiona. Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, treba da pojača regionalnu integraciju, da približi Zapadni Balkan jedinstvenom tržištu. Plan za Zapadni Balkan obuhvata 10 oblasti, među kojima su: transport, infrastruktura, čista energija, životna sredina, digitalna budućnost, privatni sektor i socijalni kapital.

U Izveštaju se ocenjuje da Srbija mora da ojača efikasnost, nezavisnost i transparentnost parlamenta, da se bavimo malo i Narodnom skupštinom, uključujući ulogu prerogativne parlamentarne opozicije, kako bi se obezbedili mehanizmi kontrole koji su neodvojivi deo demokratskog parlamenta.

Evropska komisija ocenjuje da novi saziv Narodne skupštine treba da nastavi međupartijski dijalog koji će se naravno nastaviti početkom sledeće godine, uz posredovanje Evropskog parlamenta, kako bi se unapredili parlamentarni standardi i postigao širok partijski i društveni konsenzus, u reformama vezano za put u EU.

Ispunjen, i to moram da naglasim da je posle prvog dela međupartijskog dijaloga pre izbora, ispunjeno dosta preporuka, zaključaka Trećeg međupartijskog dijaloga, a između ostalog, u ovoj Narodnoj skupštini pre nekoliko dana je usvojen Kodeks ponašanja narodnih poslanika, kao što sam rekla, Akcioni plan za sprovođenje medijske strategije, formirane su radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i radne grupe za praćenje sprovođenje Akcionog plana, za sprovođenje medijske strategije.

Još pre godinu dana, tačnije 23. decembra 2019. godine kao ispunjenje zaključaka preporuka dijaloga, usvojene su izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima, o sprečavanju korupcije i Agenciji za borbu protiv korupcije.

Takođe, Narodna skupština je izabrala i nadzorni odbor i to je bila jedna od preporuka koji sprovodi opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka kandidata i sredstava javnih informisanja u toku izbornih aktivnosti.

Da pokušam da zaključim, u ovom uvodnom obraćanju sam se zaista trudila da pričam o određenim delovima izveštaja, takav kakav jeste. Velika je stvar, ogromna je stvar što uz saradnju sa Vladom Republike Srbije, Odbor za evropske integracije, trenutno rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije i svi mi smo se pripremili za nešto što zaista nikada nismo radili, naime, čak ni sam Odbor za evropske integracije jedno vreme nije raspravljao o izveštaju. Prošle godine jeste, pre nekoliko godina nismo i kada je izveštaj objavljen 6. oktobra mi nismo imali još novu Vladu, ni sam odbor, nismo bili konstituisani, ali zbog toga smo pre desetak dana imali sednicu odbora na kojoj smo pozvali gospodina ambasadora Sema Fabricija koji nam je predstavljao izveštaj, imali smo izuzetno kvalitetnu raspravu i na osnovu te rasprave smo formulisali zaključke o kojima ćemo danas ovde raspravljati.

Ja se zaista zahvaljujem predstavnicima delegacije EU u Srbiji koji su prihvatili poziv, bez obzira na kratkoću vremena. Ne želim sada da otvaram diskusiju, ali mi je izuzetno žao što predstavnici Nacionalnog konventa nisu prihvatili taj predlog, pozivajući se na pandemiju, a i na to što mi njih na sednicu Odbora nismo pozivali, a zapravo ih pozivamo kada raspravljamo o pregovaračkim pozicijama, dok na primer na plenarnu sednicu Nacionalnog konventa, naš Odbor za evropske integracije nije dobio poziv.

Zaista svima želim izuzetnu i kvalitetnu raspravu i zahvaljujem se i predsednici Vlade i ministarki za evropske integracije, ministru spoljnih poslova i ministru za ljudska, manjinska prava, društveni dijalog, što će nadam se, ceo dan provesti ovde sa nama i da ovo uvodno izlaganje zaključim jednom zanimljivom konstatacijom.

Kada govorimo o brzini i uslovima evrointegracija, podsećam da je rimski imperator Trajan doneo Dekret i to je bilo negde, 2. vek naše ere, pre 1.800 godina, da stranac koji u tri uzastopne godine ispeče dovoljnu količinu hleba, može dobiti sva prava rimskog građanina.

Ja sam lično, a i svi verujem, članovi Odbora i većina nas, jer sada imamo Narodnu skupštinu gde je posvećenost evropskim integracijama stopostotna, ubeđena da su svi građani Republike Srbije u prethodnih, najmanje šest godina, ako govorimo samo od 2014. godine do danas, ispekli dovoljnu količinu hleba i treba da zavređuju sva prava evropskog građanina. Zahvaljujem.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem.

Najlakše je izgovarati tvrde rečenice, biti u opoziciji, kritikovati, a ne nuditi nikakvo rešenje.

Kao što sam spomenula u svom uvodnom izlaganju kada smo na Odboru za evropske integracije razgovarali o zaključcima tamo se otvorila slična rasprava i tamo sam u svojstvu predsedavajuće pokušala da odgovorim i sada ću učiniti isto.

Lično sam kao predsednica Odbora za evropske integracije, uvažavajući zaista sve narodne poslanike članove Odbora, među njima je i prethodni govornik, najavila nedelju, 10 dana ranije, odmah čim smo na Kolegijumu Narodne skupštine Republike Srbije razgovarali o tome, da se planira ova plenarna sednica i tražili smo poslovničku mogućnost kako da je organizujemo. Zapravo bi bilo nekako logično da je ovo predlog zaključaka povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije Odbora za evropske integracije, ali za ovo ne postoji poslovnička mogućnost, pošto se ovo zaista radi prvi put ikada.

Tada se već otvorila rasprava koja je bila, dobro, neophodna, mi smo zanimljiv, interesantan, značajan Odbor i onda smo pokušali da formulišemo ove zaključke oko kojih nije bilo veće rasprave, već je tada izjavljeno da će biti amandmana i ovo je jedinstvena rasprava i svi smo vi do poslednjem momenta očekivali te amandmane, koje bi možda predlagač ili ti predstavnik predlagača, prihvatio i bio bi sastavni deo ovog teksta. Ovaj tekst nije toliko loš, pa zbog javnosti da objasnim te neke delove, a onda ne samo kao predstavnica nacionalne manjine, ali kao neko ko se zaista bavio ovim pitanjima, odgovorim na skandalozne optužbe. Znači, ja zaista ne želim da branim Vladu Republike Srbije, već samo da objasnim neke činjenice.

U zaključcima konkretno stoji, ako citiramo recimo, samo prvi ili peti, znači, suština je da se sve preporuke, svi kriterijumi moraju ispuniti. Znači, cilj svih nas je da što pre Srbija uđe u EU i ne možemo mi sad pisati zaključke od nekoliko strana. Sve to se podrazumeva.

U potpunosti je poznato šta je u Akcionom planu dvadesettrojka, dvadesetčetvorka, šta je u posebnom Akcionom planu za manjine, možda su neki zaboravili da je Vlada Republike Srbije donela revidirani Akcioni plan za dvadesettrojku, dvadesetčetvorku u julu ove godine, svesna toga da smo u kašnjenju i promenjeni su određeni rokovi. S toga, i malopre spomenut Zakon o zabrani diskriminacije. Znači, pridržavamo se, to se očekuje negde, ne znam prvi, drugi kvartal, ne znam sad napamet, sledeće godine.

Ali, da se vratimo na kako je to kada ste predstavnik nacionalne manjine koja se trudi da probleme detektovane na terenu reši i kada ste predstavnik nacionalne manjine, koja glasno, jasno viče, a ne nudi rešenje. Znači, ako želite da rešite probleme tih ljudi koje zastupate morate da imate predlog rešenja, saradnju, komunikaciju. Upravo to je rađeno u prethodnom periodu.

Činjenica je da EU nema AKI, koji se tiče upravo ove teme, i zbog toga je ogroman uspeh i neverovatna stvar što imamo poseban Akcioni plan za manjine i u tome je, ako mogu tako da kažem i Vlada Republike Srbije, Vlada Republike Mađarske i SVM puno radio da mi to jednostavno imamo.

Taj poseban Akcioni plan za manjine, on je od preporuka, upravo malopre spomenute „advajzeri kansil“ koja prati kako Konvencija Saveta Evrope o manjinama se primenjuje. I tu je tačno definisano šta treba da se uradi. Između ostalih su bile obaveze, donošenje iliti izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Znači, ne možemo reći da su oni doneli kozmetičke promene.

Oni su doneti tako što su pozvani svi nacionalni saveti nacionalnih manjina. Postoji koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina, neverovatan broj, znači mislim da bi sada Suzana Paunović mogla tačno da kaže, ali broj tih aktera, učesnika koji odgovaraju za izvršenje posebnog akcionog plana za manjine je nekoliko desetina, mislim da je 60 i nešto, možda i više, znači posebni delovi.

Ne može se nešto uraditi transparentnije i vidljivije. Naravno, ono što je SVM u proteklom periodu uradio je nuđenje rešenja. Ako smo videli da određenim zakonima treba nešto poboljšati amandmanima, predložili smo amandmane, tačno objasnili predstavnicima, tada je to bilo u delokrugu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i na taj način su se određeni problemi, upravo i ta proporcionalna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina rešila bar zakonski. Sada treba da pojačamo tu primenu. Posle toga je bilo neophodno doneti uredbe, znači donesene su uredbe od strane Vlade, s toga zaista smatram da su, kako da kažem, kritike, ne želim da koristim jače izraze, ali nisu na mestu, pa sam smatrala da je neophodno radi javnosti objasniti i stvari vezano za regulisanje prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.

Naravno, da ima još posla, ali najveći deo posla se tiče implementacije, ja mislim da se zaista možemo pohvaliti time, bez toga da preterano iskreno hvalim Vladu Republike Srbije kao deo koalicije, ali je neverovatno što je urađeno u proteklom periodu zahvaljujući otvorenosti i razumevanju.

S toga, mislim da se rešenje nalazi u tome da ako mislite da nešto ne valja, predložite konstruktivno, na primer u ovom slučaju amandmane, ili nešto konkretno, ali ja mislim da u zaključku 1. i 5. stoji to o čemu se govorilo. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Predsedništvo, predsednice i članovi Vlade, moje pitanje se tiče strategije podsticanja rađanja. Naime, ovu strategiju je Vlada Republike Srbije donela je još 16. marta 2018. godine. U okviru nje i konkretno posebno cilja dva, usklađivanja rada i roditeljstva, kao pojedinačan cilj navedeno je usklađivanje roditeljskog i profesionalnog domena. Jedna od aktivnosti predviđenih za realizaciju tog cilja je tzv. uvođenje licence, podržavajuće za porodične obaveze, za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja.

Moje konkretno pitanje je da li su preduzete konkretne mere u cilju realizacije pojedinačnog cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena? Koje su te mere? Koji i kakvi su efekti do sada preduzetih mera? Posebno, koji su efekti uvođenja licence podržavajuće vrlo rogobatno formulisano, za porodične obaveze, jer mi to razumemo kao femili, frendli za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja?

Pitanje bih postavila, ako je moguće, samoj predsednici Vlade, ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, u drugom krugu i samoj ministarki zaduženoj za populacionu politiku i dodatna pitanja. Pošto u samoj strategiji stoji da su nosioci za realizaciju pojedinačnog cilja u ovoj strategiji upravo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i smatram da su autori strategije vrlo dobro definisali da zapravo ova tri ministarstva budu nosioci realizacije cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena zato što je zaista kompleksno ovo pitanje, jer su posledice demografskih promena evidentnog starenja našeg stanovništva, smanjenja stope fertiliteta, migratornih procesa.

Znači, sve to zajedno su zaista vidljivi u svim oblastima života, kako ekonomije, socijalne i zdravstvene politike, samim tim se nekako menjaju i menja poslovno ponašanje, kulturne navike, drugačija je nekako tražnja za uslugama i proizvodima, menja se ka pojedinim vrstama usluga.

Činjenica je da demografi već duži niz godina, da ne kažem decenijama, upozoravaju na posledice fenomena nedovoljnog rađanja u Srbiji, nažalost, i zalagali su se za strateški pristup države, zato je dobro što mi imamo ovu Strategiju za podsticanje rađanja, prirodni priraštaj, za to je potrebno 2,1 dete. Cilj zapravo ove strategije je 1,85 deteta po ženi, a trenutne brojke su nažalost svega 1,48. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem se na ovim odgovorima.

Ja sam konkretno htela baš da pričamo o samom istraživanju Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i upravo Republičkog zavoda za statistiku koje je pokazalo konkretne podatke, naime, da svaki treći poslodavac odobrava preraspodelu radnog vremena, da tek svaki peti poslodavac dozvoljava klizno radno vreme, a 90% poslodavaca ne dozvoljava rad od kuće. Znači, kakva je situacija trenutna? U ovoj studiji je učestvovalo 330 poslodavaca, sa više od 126.000 zaposlenih i sprovedena je uz podršku Privredne komore Srbije, kao što smo to čuli, i pokazala je da od raznih vidova fleksibilnog radnog vremena poslodavci su najotvoreniji ka onoj klasičnoj zameni smene, što je naša realnost. Stoga je zaista jasno da je neophodna pomoć države u usklađivanju rada i roditeljstva.

Što se tiče same ministarke i Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, znam da se od 2016. godine dodeljuju bespovratna sredstva za sufinansiranje mera populacione politike namenjene gradovima i opštinama i našim lokalnim samoupravama.

U protekle tri godine prema mojim podacima finansirana je 161 opština i gradovi sa oko 1,2 milijarde dinara, oko 10 miliona evra, zato što je u samoj Strategiji podsticanja rađanja stoji da je aktiviranje lokalne samouprave, da ona treba da se aktivira. Po ovim pitanjima lokalna samouprava je, ako motu tako da kažem, bliža građanima i ona najbolje može prepoznati potrebe konkretnih roditelja.

Na temelju navedenog zaista me zanimaju, pošto znam da sigurno ministarka ima dobre primere iz raznih lokalnih samouprava koje posećuje, da li su zažive ove mere. Moram da podelim sa prisutnima i kao majka iz Zrenjanina. Znam da je Zrenjanin pre dve godine, grad Zrenjanin je dobio sredstva od vašeg ministarstva, da je trajalo. Imali smo ozbiljnu anketu. Znači, u gradu Zrenjaninu imamo 19 vrtića gde svaki roditelj kontaktiran, anketiran i izvršena je procena potreba tih roditelja, mnogi od njih rade u dve, pa i u tri smene.

Od 1. decembra počinju da rade dva dežurna vrtića koja će pored klasičnog radnog vremena raditi do 23 časa, znači do 11 časova uveče za one koji rade do 10 sati i radiće i vikendom. Sada se naravno otvorilo pitanje, šta sa onima koji rade noćne smene, da li uvesti vrtiće 24 sata. Bitno je da se razmišlja o tome i zanimaju je možda još neki dobri pozitivni primeri. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, narodni poslanici, u svom pitanju bih se vratila na Strategiju podsticanja rađanja.

Naime, na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 18. marta 2018. godine objavljeno je saopštenje da je Vlada usvojila Strategiju podsticanja rađanja i da sledi tehnički deo, akcioni plan koji podrazumeva konkretne mere i objavljivanje u „Službenom glasniku RS“.

Budući da je javnosti jedino dostupna Strategija podsticanja rađanja iz 2008. godine i da tekst novousvojene strategije mi nismo videli, znači, nije dostupan ni sajtu Ministarstva, ni na sajtu Vlade, mi se informišemo iz brojnih izjava. Na osnovu ovih izjava koje je većina vas davala ovih dana znamo da između ostalog deo ove strategije je roditeljski dodatak koji će iznositi za prvo dete 100 hiljada dinara, jednokratno, za drugo dete – 10 hiljada mesečno, u roku od dve godine, za treće dete – 12 hiljada mesečno, u toku deset godina ili kako su novinari izračunali 12 hiljada evra, a za četvrto dete – 18 hiljada mesečno, u toku deset godina, ili ti 18 hiljada evra.

Podsetila bih sve nas da je ovaj uvaženi dom Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom doneo krajem prošle godine, tačnije 14. decembra 2017. godine, a stupio je na snagu 22. decembra 2017. godine. Naravno da se primenjuje od 1. jula ove godine. Na osnovu ovog zakona kažemo da majka ostvaruje pravo na roditeljski dodatak za prvo, drugo i treće dete i spominje se i paušal za opremu za dete, a tada smo čuli da se spominje iznos ovog paušala za svako rođeno dete u iznosu od pet hiljade dinara.

Kako je predlogom zakona predviđeno da visinu, način usklađivanja isplate roditeljskog dodatka zapravo određuje i ovog paušala za nabavku opreme za bebe, određuje sama Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja, moja konkretna pitanja su – Kada je Vlada utvrdila ove iznose i da li je i kada će, znači, znam da je rok od šest meseci, ističe krajem prve polovine ove godine, kada će početi isplata? Kada je Vlada utvrdila iznos ovog paušala za opremu za bebe i kada će početi njegova isplata? Ono što je najznačajnije pitanje, zbog raznih izjava na koju decu se odnose sva ova davanja, jer je bilo izjava da se one odnose na svu decu koja su rođena od početka ove godine, od 1. januara.

Imovinska karta

(Zrenjanin, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 72000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74408.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.