ELVIRA KOVAČ

Savez vojvođanskih Mađara

Rođena 18. jula 1982. godine u Zrenjaninu, gde je završila gimnaziju.

Studirala je na Ekonomskom Fakultetu u Subotici, gde je bila i studentkinja-prodekanka i jedan semestar na Wirtschaftsuniversitaet-u u Beču. Diplomirala je 2006. godine. Od tada pa do jula 2007. je radila u Izvršnom Veću Vojvodine, u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.

Njena karijera u političkom životu Srbije je počela 2000. godine. Postala je članica Saveza vojvođanskih Mađara. Od 2006. godine bila je članica predsedništva Omladinskog Foruma ove najjače mađarske manjinske stranke.

Timu regionalnih trenera Nacionalnog Demokratskog Instituta pridružila se 2005. godine. Do sada je radila sa opštinskim odborima, ženama i omladinom u Vojvodini.

Od sredine 2007. godine je narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U novom sazivu parlamenta je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i Odbora za prava deteta. U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je članica Komiteta za kulturu, nauku, obrazovanje i medije, kao i Komiteta za jednakost i nediskriminaciju, predsednica je Podkomiteta za prava manjina, kao i potpredsednica političke grupe Evropske narodne partije (EPP/CD) u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Na osnivačkoj skupštini Foruma Žena SVM-a, održanoj 2009. godine, izabrana je za predsednicu istog.

Za narodnu poslanicu izabrana je na izborima 2012 i 2014. godine. Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Pored mađarskog i srpskog, tečno govori i engleski jezik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:04

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 19 dana i 5 sati

Poštovana gospođo Kovač, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 14 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo to čuli u uvodnom izlaganju uvaženog ministra Ružića, poznato je i o tome se dosta govorilo u proteklih nekoliko nedelja da je Vlada Republike Srbije donela odluku o obrazovanju Radne grupe za saradnju sa OEBS-om i ODIR-om.

Suština ove Radne grupe je zapravo koordinacija i praćenje sprovođenja primena preporuka, unapređenje izbornog procesa, a zadatak ove Radne grupe je bio da u saradnji sa spomenutim OEBS-om i ODIR-om, koordinira i prati sprovođenje preporuka iz izveštaja kojih ima nekoliko iz prethodnih godina.

Zaista je ova Radna grupa izvršila analizu svih izveštaja od 2003. godine do 2017. godine i kao jedna od preporuka koja se ponavljala iz izbornog ciklusa o izbornim ciklus, to se zapravo odnosilo na finansiranje izborne kampanje, koja je glasila – odredba o finansiranju stranaka izborne kampanje se moraju dodatno poboljšati uz skladu sa ranijim preporukama OEBS-a i ODIR-a u cilju uvođenja strožijih propisa i veće transparentnosti.

Međuresorna Radna grupa za saradnju i ispunjavanje preporuka Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, znači ODIR-a, je donela konkretne zaključke kako zapravo mogu da se poboljšaju ovi uslovi. U skladu sa svim tim, kao što smo to čuli, ja ne bih sada ponavljala određene odredbe ovih zakona, ali svi ovi predlozi izmene i dopune nekoliko zakona koji se nalaze pred nama su zapravo konkretni predlozi Radne grupe i same Vlade, koji su doneti u skladu sa navedenim.

Poslanička grupa SVM će svakako podržati ove izmene i dopune i ja ću argumentaciju zašto smatramo da je to dobro, izneti iz nekoliko uglova. Znači, imaću nekoliko argumenata koji se uglavnom odnose na zaključke, preporuke, izveštaje, kako Evropske komisije, znači sa jedne strane EU, a sa druge strane i Saveta Evrope.

Znači, najpre usvajanjem ovih izmena i dopuna predloženih zakona se ispunjavaju preporuke iz izveštaja Evropske komisije. Podsetiću sve nas da je poslednji izveštaj Evropske komisije objavljen 29. maja ove godine. Konkretne preporuke se odnose na Poglavlje političkim kriterijumima i vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija i reforma javne uprave, demokratija. Znači, konkretno se spominje nedostatak transparentnosti o finansiranju partija i kampanja i da je nejasna razlika između stranačkih i državnih aktivnosti, neuravnoteženo medijsko izveštavanje i zapravo konkretna preporuka koja se na ovaj način ispunjava je da Srbija treba da se posveti svim prioritetnim preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi, OEBS i ODIR.

Raduje me što na ovaj način, zapravo, još jednom dokazujemo koliko ozbiljno shvatamo izveštaj Evropske komisije.

Sa druge strane, usvajanjem ovih izmena i dopuna ovih zakona, doduše sa zakašnjenjem, pošto je zapravo ovo planirano za tim prvobitnim akcionim planom za Poglavlje 23. planirano je za treće kvartal 2016. godine, ispunjavaju se aktivnosti predviđene spomenutim akcionim planom za Poglavlje 23. o izmenama i donošenju novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim bi se uredila oblast prevencije borbe protiv korupcije i obezbedila njena efikasnost. Znači, još jedan argument koji će nas približiti EU.

I kao što sam spomenula, znači ne samo institucija EU, već i Saveta Evrope, na ovaj način se poštuju i preporuke Saveta ministara Saveta Evrope, državama članicama o zajedničkim pravilima o borbi protiv korupcije u oblasti finansiranja, političkih stranaka, političkih partija, izbornih kampanja o poštovanju međunarodnih standarda i dobroj praksi za „fer“ slobodne izbore.

Ono o čemu je ministar govorio i o čemu se najviše govori, izmene i dopune ovih zakona, znači ovim izmenama i dopunama se zapravo poštuju preporuke OEBS-a i ODIR-a, navedene u izveštajima. Ja sam spomenula da je analiziran period od 2003. do 2017. godine, konkretni izveštaji se odnose na prethodne izbore i na godine 2014, 2016. i 2017. godinu.

Naime, ovim izveštajima je tada istaknuto da je neophodno da se ojača transparentnost o finansiranju partijskih aktivnosti i izborne kampanje i ovim zakonima se, kao što je to spomenuto, odnosno izmenama i dopunama definiše šta je javni resurs, šta je funkcionerska kampanja i Agenciji za borbu protiv korupcije, kao nezavisnom regulatornom telu daje rok da odluči od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekat obavešten o prijavi, da odluči, i daje se rok u kome treba da se donese rešenje.

Poslanička grupa SVM smatra da su izmene i dopune seta zakona važne pošto unapređuje integritet izbornog procesa i unapređenje ovog integriteta izbornog procesa predstavlja korak ka jačanju demokratskih institucija, ali značajnu potvrdu da su slobodni, transparentni izbori suštinski elemenat demokratije.

Pri tom, svi mi zajedno moramo imati na umu da su ove izmene i dopune, znači, predlog ovih mera, zapravo njihov cilj je jačanje poverenja građana u institucije. Ključna reč je poverenje.

Naime, kada govorimo o istraživanjima, pošto je ovde spomenuta i CRTA, istraživanje od prošle 2018. godine CRTE, učešće građanima u demokratskim procesima u Srbiji potvrđuje delimično krizu institucionalnog poverenja, ali zanimljivi su stavovi građana o demokratiji i izborima. Oni bi na prvi pogled možda bili čak i kontradiktorni, ali ono što je bitno je da raste poverenje u demokratiju, dok je sa druge strane još uvek poverenje u demokratske institucije niže.

Pozitivno je što građani i dalje vide izbore kao glavni način na kojim se menjaju stvari u ovoj zemlji. Građani vide prednost i demokratskog uređenja zemlje i veruju da je njihova osnovna uloga u demokratskom društvu da glasaju na izborima.

Na osnovu rezultat ovih istraživanja 40% ispitanika veruje da glasanjem na izborima može da utiče na promene, što je više od bilo kog drugog demokratskog mehanizma između izbora.

Zaključak bi bio da ako danas postoje problemi u demokratiji možemo da ih rešimo samo sa još više demokratije. Kao što je to naglašeno, predložene izmene i dopune ovih zakona je zapravo odgovor Vlade Republike Srbije, vladajuće većine koju SVM svakako podržava, na zahteve ili ti na neformalni dijalog koji je, ako gledamo kako je prethodio, počeo zapravo tokom leta u julu i avgustu u organizaciji Fondacija za otvoreno društvo i FPN u Beogradu.

Ono što je značajno, svi znamo da je počeo i dijalog, odnosno da je u toku dijalog uz posredovanje poslanika iz Evropskog parlamenta, da smo imali, znači dogovor je da u periodu pre izbora imamo tri runde. Prva runda je bila sredinom oktobra, druga sredinom novembra i ove nedelje, u petak, se očekuje treća runda razgovora, dijaloga, a posle nastavak posle izbora.

Značajno je da na ovaj način možemo konkretno pokazati koji su rezultati dijaloga i koji je odgovor vladajuće većine i u vidu samih izmena i dopuna zakona i konkretnih preporuka koje, još jednom bih naglasila, svakako podržavamo.

U danu za glasanje ćemo glasati za ove izmene i dopune. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Predsedništvo, predsednice i članovi Vlade, moje pitanje se tiče strategije podsticanja rađanja. Naime, ovu strategiju je Vlada Republike Srbije donela je još 16. marta 2018. godine. U okviru nje i konkretno posebno cilja dva, usklađivanja rada i roditeljstva, kao pojedinačan cilj navedeno je usklađivanje roditeljskog i profesionalnog domena. Jedna od aktivnosti predviđenih za realizaciju tog cilja je tzv. uvođenje licence, podržavajuće za porodične obaveze, za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja.

Moje konkretno pitanje je da li su preduzete konkretne mere u cilju realizacije pojedinačnog cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena? Koje su te mere? Koji i kakvi su efekti do sada preduzetih mera? Posebno, koji su efekti uvođenja licence podržavajuće vrlo rogobatno formulisano, za porodične obaveze, jer mi to razumemo kao femili, frendli za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja?

Pitanje bih postavila, ako je moguće, samoj predsednici Vlade, ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, u drugom krugu i samoj ministarki zaduženoj za populacionu politiku i dodatna pitanja. Pošto u samoj strategiji stoji da su nosioci za realizaciju pojedinačnog cilja u ovoj strategiji upravo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i smatram da su autori strategije vrlo dobro definisali da zapravo ova tri ministarstva budu nosioci realizacije cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena zato što je zaista kompleksno ovo pitanje, jer su posledice demografskih promena evidentnog starenja našeg stanovništva, smanjenja stope fertiliteta, migratornih procesa.

Znači, sve to zajedno su zaista vidljivi u svim oblastima života, kako ekonomije, socijalne i zdravstvene politike, samim tim se nekako menjaju i menja poslovno ponašanje, kulturne navike, drugačija je nekako tražnja za uslugama i proizvodima, menja se ka pojedinim vrstama usluga.

Činjenica je da demografi već duži niz godina, da ne kažem decenijama, upozoravaju na posledice fenomena nedovoljnog rađanja u Srbiji, nažalost, i zalagali su se za strateški pristup države, zato je dobro što mi imamo ovu Strategiju za podsticanje rađanja, prirodni priraštaj, za to je potrebno 2,1 dete. Cilj zapravo ove strategije je 1,85 deteta po ženi, a trenutne brojke su nažalost svega 1,48. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem se na ovim odgovorima.

Ja sam konkretno htela baš da pričamo o samom istraživanju Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i upravo Republičkog zavoda za statistiku koje je pokazalo konkretne podatke, naime, da svaki treći poslodavac odobrava preraspodelu radnog vremena, da tek svaki peti poslodavac dozvoljava klizno radno vreme, a 90% poslodavaca ne dozvoljava rad od kuće. Znači, kakva je situacija trenutna? U ovoj studiji je učestvovalo 330 poslodavaca, sa više od 126.000 zaposlenih i sprovedena je uz podršku Privredne komore Srbije, kao što smo to čuli, i pokazala je da od raznih vidova fleksibilnog radnog vremena poslodavci su najotvoreniji ka onoj klasičnoj zameni smene, što je naša realnost. Stoga je zaista jasno da je neophodna pomoć države u usklađivanju rada i roditeljstva.

Što se tiče same ministarke i Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, znam da se od 2016. godine dodeljuju bespovratna sredstva za sufinansiranje mera populacione politike namenjene gradovima i opštinama i našim lokalnim samoupravama.

U protekle tri godine prema mojim podacima finansirana je 161 opština i gradovi sa oko 1,2 milijarde dinara, oko 10 miliona evra, zato što je u samoj Strategiji podsticanja rađanja stoji da je aktiviranje lokalne samouprave, da ona treba da se aktivira. Po ovim pitanjima lokalna samouprava je, ako motu tako da kažem, bliža građanima i ona najbolje može prepoznati potrebe konkretnih roditelja.

Na temelju navedenog zaista me zanimaju, pošto znam da sigurno ministarka ima dobre primere iz raznih lokalnih samouprava koje posećuje, da li su zažive ove mere. Moram da podelim sa prisutnima i kao majka iz Zrenjanina. Znam da je Zrenjanin pre dve godine, grad Zrenjanin je dobio sredstva od vašeg ministarstva, da je trajalo. Imali smo ozbiljnu anketu. Znači, u gradu Zrenjaninu imamo 19 vrtića gde svaki roditelj kontaktiran, anketiran i izvršena je procena potreba tih roditelja, mnogi od njih rade u dve, pa i u tri smene.

Od 1. decembra počinju da rade dva dežurna vrtića koja će pored klasičnog radnog vremena raditi do 23 časa, znači do 11 časova uveče za one koji rade do 10 sati i radiće i vikendom. Sada se naravno otvorilo pitanje, šta sa onima koji rade noćne smene, da li uvesti vrtiće 24 sata. Bitno je da se razmišlja o tome i zanimaju je možda još neki dobri pozitivni primeri. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Predsedništvo, predsednice i članovi Vlade, moje pitanje se tiče strategije podsticanja rađanja. Naime, ovu strategiju je Vlada Republike Srbije donela je još 16. marta 2018. godine. U okviru nje i konkretno posebno cilja dva, usklađivanja rada i roditeljstva, kao pojedinačan cilj navedeno je usklađivanje roditeljskog i profesionalnog domena. Jedna od aktivnosti predviđenih za realizaciju tog cilja je tzv. uvođenje licence, podržavajuće za porodične obaveze, za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja.

Moje konkretno pitanje je da li su preduzete konkretne mere u cilju realizacije pojedinačnog cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena? Koje su te mere? Koji i kakvi su efekti do sada preduzetih mera? Posebno, koji su efekti uvođenja licence podržavajuće vrlo rogobatno formulisano, za porodične obaveze, jer mi to razumemo kao femili, frendli za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja?

Pitanje bih postavila, ako je moguće, samoj predsednici Vlade, ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, u drugom krugu i samoj ministarki zaduženoj za populacionu politiku i dodatna pitanja. Pošto u samoj strategiji stoji da su nosioci za realizaciju pojedinačnog cilja u ovoj strategiji upravo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i smatram da su autori strategije vrlo dobro definisali da zapravo ova tri ministarstva budu nosioci realizacije cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena zato što je zaista kompleksno ovo pitanje, jer su posledice demografskih promena evidentnog starenja našeg stanovništva, smanjenja stope fertiliteta, migratornih procesa.

Znači, sve to zajedno su zaista vidljivi u svim oblastima života, kako ekonomije, socijalne i zdravstvene politike, samim tim se nekako menjaju i menja poslovno ponašanje, kulturne navike, drugačija je nekako tražnja za uslugama i proizvodima, menja se ka pojedinim vrstama usluga.

Činjenica je da demografi već duži niz godina, da ne kažem decenijama, upozoravaju na posledice fenomena nedovoljnog rađanja u Srbiji, nažalost, i zalagali su se za strateški pristup države, zato je dobro što mi imamo ovu Strategiju za podsticanje rađanja, prirodni priraštaj, za to je potrebno 2,1 dete. Cilj zapravo ove strategije je 1,85 deteta po ženi, a trenutne brojke su nažalost svega 1,48. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem se na ovim odgovorima.

Ja sam konkretno htela baš da pričamo o samom istraživanju Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i upravo Republičkog zavoda za statistiku koje je pokazalo konkretne podatke, naime, da svaki treći poslodavac odobrava preraspodelu radnog vremena, da tek svaki peti poslodavac dozvoljava klizno radno vreme, a 90% poslodavaca ne dozvoljava rad od kuće. Znači, kakva je situacija trenutna? U ovoj studiji je učestvovalo 330 poslodavaca, sa više od 126.000 zaposlenih i sprovedena je uz podršku Privredne komore Srbije, kao što smo to čuli, i pokazala je da od raznih vidova fleksibilnog radnog vremena poslodavci su najotvoreniji ka onoj klasičnoj zameni smene, što je naša realnost. Stoga je zaista jasno da je neophodna pomoć države u usklađivanju rada i roditeljstva.

Što se tiče same ministarke i Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, znam da se od 2016. godine dodeljuju bespovratna sredstva za sufinansiranje mera populacione politike namenjene gradovima i opštinama i našim lokalnim samoupravama.

U protekle tri godine prema mojim podacima finansirana je 161 opština i gradovi sa oko 1,2 milijarde dinara, oko 10 miliona evra, zato što je u samoj Strategiji podsticanja rađanja stoji da je aktiviranje lokalne samouprave, da ona treba da se aktivira. Po ovim pitanjima lokalna samouprava je, ako motu tako da kažem, bliža građanima i ona najbolje može prepoznati potrebe konkretnih roditelja.

Na temelju navedenog zaista me zanimaju, pošto znam da sigurno ministarka ima dobre primere iz raznih lokalnih samouprava koje posećuje, da li su zažive ove mere. Moram da podelim sa prisutnima i kao majka iz Zrenjanina. Znam da je Zrenjanin pre dve godine, grad Zrenjanin je dobio sredstva od vašeg ministarstva, da je trajalo. Imali smo ozbiljnu anketu. Znači, u gradu Zrenjaninu imamo 19 vrtića gde svaki roditelj kontaktiran, anketiran i izvršena je procena potreba tih roditelja, mnogi od njih rade u dve, pa i u tri smene.

Od 1. decembra počinju da rade dva dežurna vrtića koja će pored klasičnog radnog vremena raditi do 23 časa, znači do 11 časova uveče za one koji rade do 10 sati i radiće i vikendom. Sada se naravno otvorilo pitanje, šta sa onima koji rade noćne smene, da li uvesti vrtiće 24 sata. Bitno je da se razmišlja o tome i zanimaju je možda još neki dobri pozitivni primeri. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, narodni poslanici, u svom pitanju bih se vratila na Strategiju podsticanja rađanja.

Naime, na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 18. marta 2018. godine objavljeno je saopštenje da je Vlada usvojila Strategiju podsticanja rađanja i da sledi tehnički deo, akcioni plan koji podrazumeva konkretne mere i objavljivanje u „Službenom glasniku RS“.

Budući da je javnosti jedino dostupna Strategija podsticanja rađanja iz 2008. godine i da tekst novousvojene strategije mi nismo videli, znači, nije dostupan ni sajtu Ministarstva, ni na sajtu Vlade, mi se informišemo iz brojnih izjava. Na osnovu ovih izjava koje je većina vas davala ovih dana znamo da između ostalog deo ove strategije je roditeljski dodatak koji će iznositi za prvo dete 100 hiljada dinara, jednokratno, za drugo dete – 10 hiljada mesečno, u roku od dve godine, za treće dete – 12 hiljada mesečno, u toku deset godina ili kako su novinari izračunali 12 hiljada evra, a za četvrto dete – 18 hiljada mesečno, u toku deset godina, ili ti 18 hiljada evra.

Podsetila bih sve nas da je ovaj uvaženi dom Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom doneo krajem prošle godine, tačnije 14. decembra 2017. godine, a stupio je na snagu 22. decembra 2017. godine. Naravno da se primenjuje od 1. jula ove godine. Na osnovu ovog zakona kažemo da majka ostvaruje pravo na roditeljski dodatak za prvo, drugo i treće dete i spominje se i paušal za opremu za dete, a tada smo čuli da se spominje iznos ovog paušala za svako rođeno dete u iznosu od pet hiljade dinara.

Kako je predlogom zakona predviđeno da visinu, način usklađivanja isplate roditeljskog dodatka zapravo određuje i ovog paušala za nabavku opreme za bebe, određuje sama Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja, moja konkretna pitanja su – Kada je Vlada utvrdila ove iznose i da li je i kada će, znači, znam da je rok od šest meseci, ističe krajem prve polovine ove godine, kada će početi isplata? Kada je Vlada utvrdila iznos ovog paušala za opremu za bebe i kada će početi njegova isplata? Ono što je najznačajnije pitanje, zbog raznih izjava na koju decu se odnose sva ova davanja, jer je bilo izjava da se one odnose na svu decu koja su rođena od početka ove godine, od 1. januara.

Imovinska karta

(Zrenjanin, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 72000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74408.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.