ELVIRA KOVAČ

Savez vojvođanskih Mađara

Rođena je 18. jula 1982. godine u Zrenjaninu, gde je završila gimnaziju.

Studirala je na Ekonomskom Fakultetu u Subotici, gde je bila i student-prodekan i jedan semestar na Wirtschaftsuniversitaet-u u Beču. Diplomirala je 2006. godine.

Od tada, pa do jula 2007. je radila u Izvršnom Veću Vojvodine, u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.

Njena karijera u političkom životu Srbije je počela 2000. godine. Postala je članica Saveza vojvođanskih Mađara. Od 2006. godine bila je članica predsedništva Omladinskog Foruma ove najjače mađarske manjinske stranke.

2005. godine se pridružila timu regionalnih trenera Nacionalnog Demokratskog Instituta.

Od sredine 2007. godine je narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U više saziva parlamenta je bila članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i Odbora za prava deteta. U XI. sazivu je bila zamenica predsednika Odbora za evropske integracije, potpredsednica Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje. U periodu od januara 2018. do januara 2020. godine je bila predsednica Komiteta za jednakost i nediskrimaciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Od oktobra 2020. godine je potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije i predsedica Odbora za evropske integracije, kao i za članica Odbora za spoljne poslove.

Savez vojvođanskih Mađara dugo nije imao Ženski Forum. 2009. godine organizovana je osnivačka skupština Foruma Žena SVM-a i gospođa Kovács je izabrana za predsednicu istog. 2013. godine je reizabrana i na toj funkciji je ostala do 2015., kada je postala potpredsednica Saveza vojvođanskih Mađara. 2019. godine je reizabrana za potpredsednicu stanke.

Pored maternjeg mađarskog, i srpskog, tečno govori i engleski jezik.

Udata je, majka jednog muškog deteta.

Za narodnu poslanicu izabrana je na izborima 2012, 2014. i 2016. godine. Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije.

Na redovnim parlamentarnim izborima 21. juna 2020. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.


Poslednji put ažurirano: 24.11.2020, 09:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 23
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 21 dan

Poštovana gospođo Kovač, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 16 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 5 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem poštovana ministarko sa saradnicima, predsedniče predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici.

Iz ugla evropskih integracija, moram da naglasim da je među preporukama u izveštaju Evropske komisije koji je bio objavljen 6. oktobra prošle 2020. godine, za Poglavlje 15. koji se tiče energetike, stoji ocena Srbija je postigla izvestan napredak u oblasti energetske efikasnosti kroz usvajanje pravila o energetskom obeležavanju, ali da se očekuje usvajanje izmena zakona o efikasnom korišćenju energije, da je potrebno dalje usvajanje podzakonskih propisa, kojima će se postići potpuna usklađenost sa pravnim tekovinama EU, naročito sa direktivom energetskim svojstvima zgrada, s toga svakako pozdravljamo da je donošenje zakona o energetskoj efikasnosti i racionalne upotrebe energije predstavlja jednu od ispunjenja, jednih od preporuka Evropske komisije navedenih upravo iz Izveštaja Evropske komisije od početka oktobra prošle godine, upravo za Poglavlje 15. energetika.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici je delimično usklađen, kao što smo o tome razgovarali na Odboru sa sekundarnim izvorima prava EU, zbog toga što je potpuna usklađenost moguća postići upravo ulaskom Republike Srbije u EU i donošenjem podzakonskih akata, određeno je u kom roku će se oni doneti.

Moramo naglasiti i da, iako još nije doneta odluka na nivou evropske zajednice kojim se precizira rok transponovanja nove direktive oblasti obnovljivih izvora energije za zemlje članice, za same zemlje članice još uvek nije doneta iz opšte obaveze koje proističu iz procesa usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, znači da se pravni sistem Republike Srbije uskladi.

Ne postoje prepreke, zapravo da se transponuje nova direktiva i donošenjem zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije izvršava se transponovanje ove politike u pravni sistem naše zemlje Republike Srbije.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, u procesima pristupanja Evropskoj uniji najdalje navodi još neke zanimljive podatke koje bih želela da iznesem, na primer da su obnovljivi izvori energije činili 20,32% bruto finalne potrošnje energije, doduše to su podaci za 2018. godinu, što je ispod cilja koji je zapravo postavljen u pogledu nacionalnih obnovljivih izvora energije Republike Srbije, što je 27% za 2020. godinu.

Nadalje kada gledamo razne podatke iz Izveštaja o proizvodnji električne energije, pričamo o samoj EU za 2020. godinu, pokazuju da su obnovljivi izvori u koje spadaju kao što znamo energija vetra, Sunca, hidroenergija, biomasa, prvi put postali dominantan izvor električne energije EU, to je famozna brojka od 38% struje generisano pomoću obnovljivih izvora, dok je sagorevanjem fosilnih goriva proizvedeno 37% električne energije, a treći izvor energije je u samoj EU čini nuklearne energija sa 25%.

Nadalje, spomenutim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima definisano je da se u pogledu uslova i načina kontrole i praćenja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi primenjuju propisi, zapravo o zaštiti životne sredine, iz te oblasti.

Ovaj Predlog zakona, načelno obuhvata osnovne principe sadržane u direktivama, u više spomenutih direktiva koje su potrebne za donošenje, još jednom naglašavam, podzakonskih akata. Posle donošenja tih podzakonskih akata će zapravo biti potpuna usklađenost i preuzete sadržaj odredbi i uputstava EU.

Predlog zakona o energetskoj efikasnosti, racionalnoj upotrebi energije, regulativa EU u oblasti energetske efikasnosti velikim delom je izmenjena u pravcu povećanja energetske efikasnosti i u samoj EU i postizanja većih ušteda energije.

S toga kao, složićemo se svi, važnih elemenata u borbi protiv klimatskih promena i upravo zbog ovih promena bilo je neophodno dodatno usklađivanje i našeg zakonodavstva.

Ono što sam spomenula i na samoj sednici Odbora za evropske integracije, moramo naglasiti da je EU u oktobru prošle godine, 2020. godine, objavila Strategiju masovne energetske obnove zgrada, s obzirom da se očekuje da se stopa renoviranja u narednih 10 godina minimum duplira.

U nekoliko rečenica, još da spomenem obavezno, da ne zaboravimo i bespovratna sredstva EU, a moram da spomenem i uspešni primer mog rodnog grada, grada Zrenjanina. Naime, tamo su prošlog meseca otvorili prvu „pametnu zgradu“ u Banatu. Pokretanjem regionalnog centra za energetsku efikasnost prvog takve vrste u celoj Republici Srbiji obeležen je završetak jednog uspešnog IPA projekta prekogranične saradnje Rumunija – Srbija – „Pametna i održiva potrošnja energije“.

Zahvaljujem na pažnji.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, predsednice Vlade, članovi Vlade, pre sedam-osam dana evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji je predstavio ambasadorima zemalja članica Evropske unije tzv. „non-paper“, primenu revidirane metodologije za Srbiju i Crnu Goru. Ovaj dokument je zapravo razrada u februaru prošle godine predstavljenog dokumenta „Jačanje procesa pristupanja, kredibilna EU perspektiva za zapadni Balkan“, kojim je zapravo načelno predstavljena nova metodologija.

Komesar Varhelji je tada naglasio da „non-paper“ sadrži četiri osnovna principa: princip kredibilnosti procesa, drugi kao snažnijeg političkog upravljanja procesa, treći – ubrzanja dinamike pristupnih pregovara, kao i četvrti princip – predvidivosti procesa.

Suština nove metodologije, kao što smo to čuli i kao što već znamo, je zapravo to pregovaranje ne po poglavljima, već po klasterima, ali zapravo najveća novina koja postoji, samo što je sada definisana, je jača politička kontrola od strane visoke politike, kao i da je pojačavanje te uslovljenosti sa jedne strane dobro zbog nagrađivanja, ali sa druge strane je to kažnjavanje, znači mogućnost vraćanja procesa pregovora ako nema napretka. Kao što sam spomenula, ono što bi trebalo da bude dobro su konkretne nagrade u vidu veće finansijske podrške ili uključivanja u neke od internih politika.

Imajući u vidu izuzetnu kompleksnost ovog procesa, da on zaista već predugo traje, da kada pričamo samo, na primer, o pripremi izveštaja o skriningu, naravno ne računajući Poglavlje 31, samo da se izradi i usvoji izveštaj sa skrininga je bilo potrebno 15,6 meseci, da izveštaj sa skrininga za Poglavlje 31 nije usvojeno ni nakon šest i po godina, da ni nakon 56 meseci Srbija nije ispunila prelazna merila za poglavlja 23 i 24, a sada je naglašeno da nijedno poglavlje neće biti zatvoreno ukoliko se ne ispune upravo ova prelazna poglavlja. Znamo, ne predstavlja nikakvu novinu politička kontrola ovog procesa i znali smo da će ova fundamentalna poglavlja biti još nadjačana.

Konkretno pitanje poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara je ne da li je Vlada spremna za primenu ove nove metodologije, već da li je Vlada konkretno pripremljena za tu prvu, nadamo se što raniju, međuvladinu konferenciju na kojoj će se tačno definisati kako će to izgledati, dinamika monitoringa, konkretno preciziranje primene metodologije, planiranje sektorskog pristupa i da li možda postoji šansa da otvorimo ne jedno, već više klastera. Znamo da su sva poglavlja iz prvog klastera već zapravo otvorena. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Zahvaljujem.

Ja ću nekako simbolično iskoristiti tri i dva minuta u tri minuta i onda posle mene i onako nećete imati vremena za komentar, ali pošto uvažena predsednica Vlade spomenula, mislim da sada, pošto ovog momenta objavljuju rezultate glasanja da će Evropski parlament je ovih dana, tačnije konkretno o Srbiji raspravljaju danas o Izveštaju zapravo Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta u Srbiji koji je moramo to naglasiti nikada nije bio ovako obiman, ali nikada nije bio ni ovako politički nastrojen i kritičan.

Mislim da je jako, jako čudan. Primedbe u potpunosti izlazi iz okvira pregovaračkih poglavlja. To nije izveštaj. Mnoge stvari nisu vezane za Evropske integracije Srbije. Vrlo je zastareli naprotiv, birokratske fraze su koje ne prepoznaju realnost Srbije.

Jedan od najgorih primera koji ćete mi dozvoliti da baš konkretno prikažem je na primer tačka 41. koja apeluje na Vladu Srbije da građanima pruži sve relevantne informacije o pandemiji kao i vakcinama i dovode se u pitanje statistički podaci vezani za Kovid 19, dok smo čuli da smo mi zapravo trenutno, kada pričamo o procentu vakcinacije na milion stanovnika prvi u Evropi, sedmi u svetu, a kada pričamo o zemljama članicama Evropske unije procenti su mnogo niži, imaju mnogo više problema.

Srbija je zemlja u kojoj građani mogu da biraju od četiri vakcine, tako da ima, ovo je samo jedan jedini primer jel ima jako puno kritika i ako mogu u ime poslaničke grupe SVM da naglasim da smo svi mi svesni da je ovaj Izveštaj u ovakvoj formi zbog političkih snaga u Evropskom parlamentu, zato što više i Pipilit i Evropska narodna partija, bez obzira da su naši koalicioni partneri mi u IPP sa njihovim dugogodišnjim partnerima nemaju većinu i upravo zbog toga je trebalo napraviti neki širi kompromis koji je ispao takav kakav je, ali da naglasim da su poslanici mađarskog FIDESA upravo zbog jako dobrog odnosa, kako FIDESA, tako i Mađarske i Republike Srbije, ako mogu tako da kažem ipak smo mi neki most su glasali protiv ovog Izveštaja, zato što smatraju da on zaista nije na mestu i zato što oni žele iskreno da pomognu što brže učlanjenje Republike Srbije u Evropsku uniju, ali mislim da je to u interesu svih nas pa tako i vojvođanskih Mađara, Mađarske nacionalne manjine koju mi ovde zastupamo i da kažem da Narodna skupština i posebno Odbor za evropske integracije Narodne skupštine je spreman da i dalje radi, naravno u saradnji uz koordinaciju sa predsednikom parlamenta i sa Vladom Republike Srbije na ispunjenju svih naših obaveza. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Predsedništvo, predsednice i članovi Vlade, moje pitanje se tiče strategije podsticanja rađanja. Naime, ovu strategiju je Vlada Republike Srbije donela je još 16. marta 2018. godine. U okviru nje i konkretno posebno cilja dva, usklađivanja rada i roditeljstva, kao pojedinačan cilj navedeno je usklađivanje roditeljskog i profesionalnog domena. Jedna od aktivnosti predviđenih za realizaciju tog cilja je tzv. uvođenje licence, podržavajuće za porodične obaveze, za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja.

Moje konkretno pitanje je da li su preduzete konkretne mere u cilju realizacije pojedinačnog cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena? Koje su te mere? Koji i kakvi su efekti do sada preduzetih mera? Posebno, koji su efekti uvođenja licence podržavajuće vrlo rogobatno formulisano, za porodične obaveze, jer mi to razumemo kao femili, frendli za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja?

Pitanje bih postavila, ako je moguće, samoj predsednici Vlade, ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, u drugom krugu i samoj ministarki zaduženoj za populacionu politiku i dodatna pitanja. Pošto u samoj strategiji stoji da su nosioci za realizaciju pojedinačnog cilja u ovoj strategiji upravo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i smatram da su autori strategije vrlo dobro definisali da zapravo ova tri ministarstva budu nosioci realizacije cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena zato što je zaista kompleksno ovo pitanje, jer su posledice demografskih promena evidentnog starenja našeg stanovništva, smanjenja stope fertiliteta, migratornih procesa.

Znači, sve to zajedno su zaista vidljivi u svim oblastima života, kako ekonomije, socijalne i zdravstvene politike, samim tim se nekako menjaju i menja poslovno ponašanje, kulturne navike, drugačija je nekako tražnja za uslugama i proizvodima, menja se ka pojedinim vrstama usluga.

Činjenica je da demografi već duži niz godina, da ne kažem decenijama, upozoravaju na posledice fenomena nedovoljnog rađanja u Srbiji, nažalost, i zalagali su se za strateški pristup države, zato je dobro što mi imamo ovu Strategiju za podsticanje rađanja, prirodni priraštaj, za to je potrebno 2,1 dete. Cilj zapravo ove strategije je 1,85 deteta po ženi, a trenutne brojke su nažalost svega 1,48. Zahvaljujem.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM traži obaveštenje od ministra za brigu o porodici i demografiju gospodina Ratka Dmitrovića o toku pripreme nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a u skladu sa odlukama Ustavnog suda Republike Srbije povodom ocene ustavnosti i zakonitosti određenih odredaba članova Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Naime, poslednjim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, podsetiću vas, koji je donet 2018. godine i primenjuje se od 1. jula 2018. godine, majke, odnosno porodilje su diskriminisane po više osnova. Prvo, utvrđivanje mesečne osnovice za naknadu zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, obzirom da je zakonom propisano da maksimalan, najveći mogući iznos, znači, osnovica ne može biti veća od tri prosečne plate u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva, što je u suprotnosti sa Zakonom o doprinosima sa obavezno socijalno osiguranje.

Drugo, osiguranicima, ženama poljoprivrednicama se naknada po osnovu rođenja i nege deteta obračunava na drugačiji način i po drugim uslovima. Naime, napravljena je razlika prilikom utvrđivanja lica koje ima pravo na naknade, Predviđeno je da naknada može da se ostvaruje kada žena uplaćuje osiguranje u najkraćem, znači najmanje, 18 meseci iliti godinu i po dana pre rođenja deteta. Znači, ostvarila je prihode, uplaćivala je zapravo doprinose, kada je ostvarivala prihode na osnovu zaposlenja, samostalne delatnosti, ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Dok je za žene poljoprivrednice osiguranice, kao uslov za sticanje naknada predviđeno da su osigurane po tom osnovu za šest meseci duže ili 24 meseca, minimum dve godine.

Povodom izuzetno velikog broja pritužbi, sama Poverenica ili Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je 19. septembra 2018. godine podneo Ustavnom sudu Republike Srbije predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinih članova Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Povodom predloga za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovog predloga, Ustavni sud je doneo dve odluke krajem prošle godine, tačnije 3. i 17. decembra 2020. godine kojima je utvrdio da odredbe koje se odnose na majke poljoprivrednice osiguranice nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Ustavni sud je upravo zbog toga predložio objavljivanje odluke u Službenom glasniku Republike Srbije za šest meseci.

Od početka primene ovog zakona, kao što sam spomenula, to je 1. jul 2018. godine, do sada više puta, u više navrata su tada zadužena ministarka bez portfelja, za demografiju i populacionu politiku, gospođa Slavica Đukić Dejanović i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja naglašavali da će se ove nepravde ispraviti na vreme. Međutim, do dana današnjeg, skoro posle tri godine iliti dve i po godine, izmene i dopune ovih zakona nisu donesene.

Veliki broj majki i porodilja i dalje je oštećen po osnovu uslova za ostvarivanje iznosa naknade zarade i mi smatramo da u skladu sa Odlukom Ustavnog suda treba da se donesu što pre ove izmene i dopune. Obaveza Vlade Republike Srbije je da uskladi zakona sa odlukama Ustavnog suda u ovom periodu.

Kada pogledamo plan rada Vlade za 2021. godinu predviđeno je da se ove izmene i dopune zakona donesu u martu 2021. godine, s obzirom da je danas drugi mart, mi apelujemo na ministra za brigu o porodici i demografiju da se u što kraćem roku pripremi nacrt, pa potom da Vlada usvoji predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskog podršci porodici sa decom, a u skladu sa odlukama Ustavnog suda. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Zrenjanin, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 72000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74408.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.