JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Živi na Novom Beogradu.

Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu.

Na teviziji Čačak radila je pet godina u infromativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autor političke emisije “TV Parlament”, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Godine 2000. na poziv uredništva TV B92 prelazi u Beograd gde je radila kao reporter i urednik u informativnom programu do 2006. godine. Iste godine pridružila se redakciji informativnog programa Prve srpske televizije.

Autor je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića. U informativnom programu televizije B92 radi kao urednica vesti i reporterka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. U XI skupštinskom sazivu bila je predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, članica Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i zamenik člana Odbora za prava deteta.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodna poslanica, kada se našla na 30. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 20 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 8 meseci i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 godine i 10 meseci i 29 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Hvala potpredsednice, poštovani ministre Nedimoviću, poštovani članovi Vlade Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici.

Pred nama je danas važan zakon, koji će omogućiti popis poljoprivrede 2023. godine.

Popis poljoprivrede je istraživanje kojim će se prikupiti podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, na teritoriji Republike Srbije.

Ono što treba da se zna, da rezultati dobijeni popisom, nisu samo brojke i dosadni statistički podaci. Naprotiv, podaci dobijeni popisom daće jasnu sliku, odnosno kompletan pregled stanja poljoprivrede u Republici Srbiji, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.

Neophodno je da država zna čime raspolaže u ovoj oblasti, da bi mogla na što realniji način da pristupi izradi strateških ciljeva, kada je reč o planiranju i budućnosti naše poljoprivrede.

Koliko je važna podrška poljoprivrednoj proizvodnji i njenom razvoju, govori i činjenice o značajnom učešću poljoprivrede, u bruto domaćem proizvodu Srbije.

Poslednjih godina, udeo poljoprivredne proizvodnje, u ukupnom BDP u Srbiji, kreću se između 6% i 7,5%, što je oko četiri puta više nego u celoj EU. U vreme najveće pandemije virusa Kovid19, udeo poljoprivrede u BDP Srbije, iznosio je značajnih 7,5% i može se slobodno reći da su poljoprivreda i prehrambena industrija, takođe sa 7,5% učešća, sačuvale pad BDP-a u Srbiji.

To se dešava upravo zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije i zato je Srbija u vreme najveće korona krize, imala manji pad BDP-a, od drugih evropskih zemalja.

Poređenje radi, poljoprivreda u evropskim zemljama, koje se karakterišu visoko produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska, učestvuju sa manje od 2% u BDP-u. Praksa je pokazala da su poljoprivreda i prehrambena industrija, grane privrede koje nisu posustale u vreme zdravstvene krize i neće pretrpeti toliko veliku štetu, kao na primer neke druge grane, poput auto industrije i zato će i oporavak BDP-a Srbije, na koju u velikoj meri uticaj imaju poljoprivredna proizvodnja i prehrambena industrija biti i brži i lakši.

To je prepoznao i MMF, prognozirajući da će Srbija sledeće godine imati privredni rast od 7,1% što je dobro, jer to znači jače poverenje kod stranih investitora, ali i lakše vraćanje javnog duga u budućnosti.

Sve ovo govorim, da bi se shvatio značaj poljoprivrede i njen doprinos našoj ekonomiji i sveukupnom razvoju Srbije i da ni jednog trenutka ne smemo ni da potcenimo, ni da zapostavimo već da podstičemo i razvijamo poljoprivrednu proizvodnju, jer će potražnja za hranom u svetu biti sve veća.

Naša prednost je što smo mi i na dobrom geografskom položaju, imamo još uvek dobar prirodni potencijal, dobre karakteristike zemljišta, vodu, klimu, sve resurse za uspešno bavljenje poljoprivredom. Te resurse treba da sačuvamo i da ih koristimo na održiv način, jer su poljoprivreda i proizvodnja hrane naša velika šansa koju ne smemo da ispustimo.

Da bi smo prirodne resurse, koje imamo, koristili na što racionalniji način, odnosno da bismo postigli produktivniji nivo proizvodnje i ostvarili bolje ekonomske efekte u poljoprivredi, mi moramo unaprediti nivo znanja naših poljoprivrednika, jer je on kod većine nosilaca poljoprivredne proizvodnje i dalje nažalost nizak.

Ono što je meni ministre skrenulo pažnju ovih dana je, da prilikom upisa na fakultete ove godine, ubedljivo najmanje interesovanje je bilo za poljoprivredne fakultete.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i pored odlične promocije, ostalo je 453 slobodna mesta o trošku države, i 225 samofinansirajućih. To govori da zbog težine i slabo plaćenog posla, mladi ne žele da se opredeljuju za poljoprivrednu struku. Međutim, neke ankete govore da je među upisanim studentima i znatan broj onih koji žele da posle školovanja se vrate na svoja imanja, da unaprede svoja gazdinstva i to je ono što vraća nadu poljoprivredi.

Mi ne znamo kakvi će tačno biti rezultati popisa 2023. godine, ali na osnovu ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, sprovedene 2018. godine, na uzorku od 120 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, i na osnovu onoga što je vidljivo golim okom, možemo zaključiti da je posedovna struktura u poljoprivredi i dalje nepovoljna. Veliki je, čak dominantan broj malih poljoprivrednih gazdinstava, i takođe je nepovoljna starosna struktura kao što sam već rekla, obrazovna struktura poljoprivrednika.

To su sve faktori koji smanjuju i ograničavaju mogućnost poljoprivrednih gazdinstava da prate i da se prilagode promenama na sve zahtevnijem, kako domaćem tako i svetskom tržištu i tržišnoj konkurenciji.

Sve ovo što sam navela, takođe nepovoljno utiče na uspešnu primenu inovacije iz oblasti poljoprivrednih nauka u praksi što se odražava na ekonomske efekte našeg agrara, ali i konkurentnost.

Međutim, kada pogledamo kompletnu sliku naša poljoprivreda je drastično drugačija u odnosu na prethodni popis koji je održan 2012. godine, naročito kada je u pitanju naša mehanizacija koja je obnovljena, kada je u pitanju primena agro-tehničkih mera, kada je u pitanju pregled sistema za navodnjavanje, protivgradnih sistema, primenom inovacije u praksi, pa ako hoćete i prinos.

Ja očekujem da ćemo kada dobijemo rezultate popisa moći da sagledamo stanje naše poljoprivrede i da na osnovu tih podataka sistematski i planski pristupimo rešavanju problema i unapređivanju našeg agrara. Da popunimo sve praznine i otklonimo sve nedostatke. Moramo menjati navike i pravila i raditi na podizanju produktivnosti.

Navešću primer ratara koji uzmu veliki broj krava, a nije im važno koliko ta krava daje mleka, već samo da dobiju prioritetno pravo na zakup zemljišta i subvencije. To nije dobro za Srbiju jer idemo u smanjenje produktivnosti umesto da podižemo proizvodnju.

Mi ne možemo popisom rešiti sve probleme u poljoprivredi, ali posle popisa tačno ćemo znati ko je nosilac poljoprivrednog gazdinstva, koliko ima godina, gde se to gazdinstvo nalazi, imaćemo podatke o zemljišnom fondu, kategorijama zemljišta, površinama pod usevima, površinama pod voćnjacima i vinogradima, podatke o tome koliki procenat zemljišta se navodnjava, kolika je upotreba đubriva, hemikalija, koliki je procenat organske proizvodnje, koliki je broj grla stoke i ostalih domaćih životinja, koliko imamo košnica pčela, koliki je broj poljoprivrednih objekata, u kakvom nam je stanju poljoprivredna mehanizacija, sa čime raspolažemo itd.

Prethodni popis poljoprivrede održan 2012. godine u skladu sa zakonom iz te iste godine i tada je započet proces usaglašavanja sa međunarodnim standardima u poljoprivredi.

Budući da je 10 godina dug period i da se mnogo toga promenilo i na polju tehnologije i digitalizacije i metodologije, neophodno je da donesemo novi zakon o popisu poljoprivrede usklađen sa standardima Evropske unije kojem je pored ostalog predviđeno sprovođenje popisa na svakih 10 godina, a između dva popisa svake treće godine sprovođenje ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Popis poljoprivrede će se sprovoditi u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine i započeće se ne kasnije od godinu dana po završetku popisa stanovništva, pre svega zbog korišćenja informacija ovog popisa, ali i zbog uštede finansijskih sredstava, jer će se oprema koja se bude koristila za popis stanovništva koristiti i za popis poljoprivrede.

Zbog svega navedenog finansijska sredstva predviđena za realizaciju popisa poljoprivrede 2023. godine su manja za oko 43% u odnosu na utrošena sredstva za popis 2012. godine.

Popis je finansijski podržan kroz IPA 2018, što znači da će učešće sredstava iz budžeta Republike Srbije biti oko 33%, a ostalo iz IPA fondova i to je dobro.

Podaci će se prikupljati neposredno od gazdinstava, metodom intervjua i za taj posao biće angažovano 3.500 popisivača. Zakonom su propisane i kazne. Tako je npr. kazna od 100 hiljada do milion dinara predviđena za pravno lice koje obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje, ako odbije da popisivaču da podatke ili mu da netačne ili nepotpune podatke.

S druge strane, novčanom kaznom od 30 do 50 hiljada dinara kazniće se i lice zaduženo za obavljanje poslova popisa ako te poslove ne obavlja blagovremeno i na pripisan način. Zato ovom poslu treba pristupiti odgovorno.

Sprovođenje popisa je u skladu sa zahtevima svetskog programa. Za popis poljoprivrede FAO Ujedinjenih nacija i to upravo radi prikupljanja podataka neophodnih za analizu i praćenje globalne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, jer neki od ciljeva održivog razvoja su povećanje investiranja preko unapređivanja međunarodne saradnje, investiranja u seosku infrastrukturu, poljoprivredna istraživanja, savetodavne usluge i razvoj banaka biljnog i stočnog genetskog materijala, kako bi se unapredili proizvodni kapaciteti posebno u zemljama u razvoju. To je dobro i za Srbiju.

Na putu ka Evropskoj uniji naša poljoprivreda mora da se prilagodi brojnim propisima koji će značajno promeniti postojeće stanje u poljoprivredi i toga treba da budu svesni i naši poljoprivredni proizvođači.

I, ne samo to, pored prilagođavanja standardima Evropske unije, pred Srbijom je mnogo posla i izazova u ovoj oblasti ukoliko želimo da unapredimo našu poljoprivredu, da je sačuvamo i da ostvarujemo značajnije ekonomske rezultate.

Pored pravila koje nam propisuje Evropska unija i koja nam nameću naši trgovinski partneri, mi se moramo prilagođavati i mnogo strožijim i surovijim pravilima. Ta pravila nameće priroda kroz klimatske promene, koje se iz godine u godinu sve izraženiji i koje ostavljaju sve veće posledice ukoliko se ne prilagođavamo zakonitostima koje nam priroda nameće.

Pogledajte samo ove godine, najpre smo imali nezapamćene suše koje su prepolovile, a u pojedinim krajevima i potpuno devastirale rod malina, polja pod kukuruzom, od visokih temperatura izgoreli su travnjaci za ispašu stoke, presušila izvorišta vode.

Baš sam pre nekoliko dana na javnom servisu gledala reportažu iz Banata, gde na hiljade grla ovaca i krava više nema šta da pase, osim potpuno sasušenih ostataka trave, pastiri nemaju vode da napoje svoje stado.

Posle velikih suša suočili smo se sa ogromnim padavinama, kišom, olujom, gradom. U nekim delovima naše zemlje, poput Blaca, grad je potpuno uništio ovogodišnji rod, iako je od početka sezone ispaljen rekordan broj od 12.000 protivgradnih raketa, ni to negde nije pomoglo, jer priroda je uvek jača od čoveka.

Stručnjaci su na svetskom panelu o klimatskim promenama krajem juna ove godine upozori da nas ukoliko trajno globalno zagrevanje bude iznad praga od 1,5 stepena i dostigne 2 stepena Celzijusa, tek čekaju ekstremne vrućine i glad u svetu.

Zato je ovaj Zakon o popisu poljoprivrede u službi održive poljoprivrede jer je cilj popisa da se dobiju tačni, pouzdani i međunarodno uporedivi podaci, da bi se u dogledno vreme na globalnom nivou postiglo održivo upravljanje i efikasno korišćenje prirodnih resursa, kako bi se povećala poljoprivredna produktivnost i da svim ljudima na planeti bude dostupna hrana u dovoljnim količinama.

Verujući da su ovo ciljevi kojima svi težimo, Socijaldemokratska partija Srbije će podržati predloženi zakon.

Pred nama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid-19.

Ovo je opravdana mera koju svakako treba podržati, jer je usled zdravstvene krize koja je pogodila čitav svet, a samim tim i našu zemlju likvidnost privrede značajno ugrožena. Zato je važno donositi mere za ublažavanje posledica pandemije.

Kako bi se izašlo u susret velikom broju privrednih subjekata koji su kod Fonda za razvoj podneli zahtev za kredit još krajem prošle godine, a koji zbog nedostatka sredstava nisu razmatrani, a samim tim nerealizovani, potrebno je nastaviti preduzete mere podrške koje za cilj imaju povećanje likvidnosti preduzeća, na kraju krajeva, njihovu održivost i opstanak.

Posle usvajanja ovog Predloga zakona, a nadam se da će to biti u toku današnjeg dana, pravo na korišćenje sredstava po osnovu ovog zakona imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom, trgovinom ili obavljaju uslužnu poljoprivrednu delatnost, a koji su Fondu podneli zahteve do 10. decembra 2020. godine.

Ovo su povoljni krediti sa kamatnom stopom od 1% godišnje i sa rokom otplate od 48 meseci, uključujući grejs period od 18 meseci, znači 30 meseci otplaćivanja kredita.

Fond tokom prošle godine nije mogao da izađe u susret svim potražiocima kredita, jer nije bilo dovoljno finansijskih sredstava, ali posle usvajanja ovog zakona sredstva za njegovo sprovođenje biće obezbeđena iz kreditne linije Evropske investicione banke.

Ovim zakonom omogućićemo velikom broju preduzeća i privrednih subjekata čiji je opstanak bio ugrožen da nastave da žive i obavljaju svoju delatnost.

S toga smatram da niko ne treba da ima dilemu da ovaj zakon treba podržati, isto kao treba da podržimo i Finansijski ugovor, odnosno podršku Vlade Srbije malim i srednjim preduzećima kroz podsticaje u vidu dodele povoljnih kredita za obrtna sredstva i održavanje likvidnosti u otežanim uslovima poslovanja izazvanih pandemijom.

Za ove namene Evropska investiciona banka odobrila je Vladi Republike Srbije kredit u iznosu od 200 miliona evra. Ova sredstva namenjena su malim i srednjim preduzećima za nabavku obrtnih sredstava, ali i održavanje tekuće likvidnosti i da bi mogla da izmiruje obaveze prema zaposlenima, poslovnim partnerima i državi.

Na kraju, ministre, kao što ste i vi rekli, dve osnovne i najvažnije stvari u borbi protiv pandemije su vakcina i ekonomija i ja se sa tim slažem. Shvatajući važnost ovih mera za opstanak velikog broja preduzeća, a samim tim i za očuvanje velikog broja radnih mesta i egzistencije zaposlenih i njihovih porodica, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za predložene zakone.

Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarko, poštovani članovi kabineta, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da su svi ovi sporazumi, o kojima mi danas raspravljamo, korisni i dobri za našu zemlju, za trgovinu, za poljoprivredu i oni će uticati na unapređenje životne sredine i zbog toga će Socijaldemokratska partija Srbije podržati sve ove predloge.

U svom izlaganju najpre ću se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju odluke Mešovitog komiteta EFTE i Republike Srbije o slobodnoj trgovini, a u vezi sa definicijom pojma proizvodi sa poreklom.

Ugovor o slobodnoj trgovini između Republike Srbije sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine, koji je potpisan još 2009. godine, umnogome omogućava našoj zemlji bolje pozicioniranje u režim u slobodne trgovine.

Međutim, kao što sam i rekla, ugovor između Srbije i EFTA potpisan je pre 12 godina, a budući da je trgovina živ proces i da se pravila na tržištu neprestano menjaju, mi se moramo prilagođavati i poštovati propise koje nalažu članice tog udruženja. U ovom slučaju to su Island, Linhenštajn, Norveška i Švajcarska kao članice EFTA.

Zašto je važan ovaj sporazum? Zato što omogućava izvoz naših proizvoda bez carine na tržište koje ima više od 13 miliona stanovnika, i ne samo to, već i privlačenje stranih investitora iz ovih zemalja. Osim investicija našim poljoprivrednicima od velikog značaja će biti iskustvo koje će steći učestvovanjem na ovim tržištima. Kroz učestvovanje na visokorazvijenim i visoko zahtevnim tržištima zemalja EFTA, našim poljoprivrednicima i prerađivačima otvara se i mogućnost da steknu nova izuzetno vredna znanja, kako kroz kooperaciju sa proizvođačima iz tih zemalja, tako i kroz proces takmičenja na tržištu.

Sa svakom od ovih članica Srbija je potpisala posebne bilateralne sporazume o trgovini poljoprivrednim proizvodima i oni čine sastavni deo EFTA sporazuma.

Danas stoga razmatramo i dva bilateralna sporazuma sa dve članice EFTA, Švajcarskom i Islandom, kojima će se neophodne izmene uneti u sporazume o poljoprivredi između naše zemlje i te dve države.

Odluka Mešovitog komiteta EFTA, o kojoj mi danas raspravljamo, i koju ovaj parlament treba da po potvrdi tiče se pre svega novog seta pravila o poreklu robe, a predviđa mogućnost za primenu pune kumulacije porekla, odnosno sabiranja porekla sa zemljama i teritorijama sa kojima je to moguće.

Najnovija odluka EFTA odnosi se i na ukidanje zabrane povraćaja i oslobođenja od plaćanja carine i daje mogućnost za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu. Sve ovo su nove i olakšavajuće okolnosti kako za naše proizvođače, tako i za izvoznike.

Proizvodi sa oznakom geografskog porekla su resurs za lokalni ekonomski razvoj i oni prave razliku jer su pojam za autentičnost i za kvalitet i kao takvi su i konkurentniji na tržištu. Ovo je posebno značajno kada govorimo o izvozu na tržištu zemalja EFTA. To su tržišta koja karakteriše veoma visok stepen razvijenosti i neka od najbogatijih tržišta na koja naši poljoprivrednici izvoze svoje proizvode.

Uzmimo na primer tržište Švajcarske, države sa kojom danas potvrđujemo jedan od sporazuma o poljoprivrednim proizvodima i dok nam Švajcarska uspeva da pokrije svoje potrebe iz oblasti životinjskih proizvoda ostaje značajan uvoznik biljnih proizvoda i tu je naša šansa.

Švajcarska je čak i pandemijske 2020. godine uvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od preko 10 milijardi evra, ali ono što je za nas značajno je struktura ovog proizvoda.

Pored uvoza žitarica za naše poljoprivrednike i proizvođače najveću priliku predstavlja rast uvoza proizvoda od voća i smrznutog voća, što je velika šansa za mnoge naše proizvode koji su poznati i u svetu priznati po svom kvalitetu, poput svetski poznate srpske maline.

Drugi segment rasta je deo tržišta u kojima naši poljoprivrednici već imaju iskustva na ovom tržištu, a to su organski proizvodi, začinsko i lekovito bilje.

Ono što je karakteristika za ove proizvode je to da predstavljaju premijum proizvoda u oblasti poljoprivrede i da kupce traže u najzahtevnijim segmentima tržišta. To su proizvodi koji na svaki način mogu da se dokažu svojim kvalitetom, čistotom sastojaka i njihov proces, proces njihove proizvodnje je kontrolisan i sertifikovan.

Dokaz o poreklu, kao i efikasan i jednostavan način da dođu do njega je od vitalnog značaja za proizvođače koji učestvuju na ovom tržištu. U strukturi gazdinstava Srbije, Vlada i Ministarstvo poljoprivrede su prepoznali da je organska proizvodnja velika šansa za opstanak i razvoj manjih gazdinstava. S toga rast proizvoda koji imaju dokaz geografskog porekla, odnosno organskih proizvoda značajno može da doprinese opstanku lokalnih zajednica i seoskih domaćinstava, a takođe su i važan deo turističke i gastronomske ponude nekog kraja. Zato treba podsticati i mlade, naročito poljoprivrednike da razvijaju sopstveni brend i da zaštite njihovo geografsko poreklo.

Mi moramo da menjamo navike, da pravimo gotov proizvod, a ne da izvozimo sirovine, a da nam drugi od tih istih naših sirovina vraćaju gotov proizvod po mnogo višim cenama. Zaštitom porekla proizvoda sigurno će rasti kako tražnja, tako i konkurentnost proizvoda i na kraju, ono što je i najvažnije, njegova cena. Neki primeri govore da su cene proizvoda nakon zaštite njegovog porekla porasle i za 30% jer potrošači sve više postaju zainteresovani za kvalitet, traže specifične proizvoda, ali sa nekim drugačijim neobičnim karakteristikama i zato su spremni da plate i višu cenu. Tu prednost treba iskoristiti jer Srbija je poljoprivredna zemlja i treba u što većoj meri da se baziramo i da podstičemo proizvodnju hrane jer ona je značajan nacionalni resurs, a zaštitom porekla stvaramo i veću dodatnu vrednost.

Smatram da su potencijali naše zemlje za proizvodnju hrane sa zaštićenim imenom i poreklom veliki, a se još uvek ne koriste dovoljno. Srbija ima 45 prehrambenih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, od čega je 11 sertifikovano.

Budući da su takvi proizvodi nekada i do tri puta skuplji i da se traže na zahtevnom inostranom tržištu više pažnje moramo posvetiti ovom pitanju, a svoje zakonodavstvo i propise u oblasti proizvodnje, prerade, bezbednosti, čuvanja, transporta hrane moramo prilagoditi standardima EU. Zato će Poslanička grupa SDPS podržati predložene sporazume koji se tiču i geografskog porekla i poljoprivrednih proizvoda i međunarodnog prevoza između Srbije i država EFTA. Zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre finansija, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na sporazume koji se tiču finansijske podrške borbi protiv klimatskih promena.

Prvi je, između francuske Agencije za razvoj i Republike Srbije, a odnosi se na realizaciju programa za urbane sredine otporne na klimatske promene.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeno je zaduživanje kod francuske Agencije za obnovu i razvoj u iznosu od 50 miliona evra, za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak, kao i zaduživanje kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 82 miliona 600 hiljada evra.

Budući da smo mi ove godine usvojili Zakon o klimatskim promenama, koji nas obavezuje da smanjimo zagađenje, tj. nivo gasova sa efektom staklene bašte, jer nas na to obavezuje i međunarodna zajednica i EU čiji član želimo da postanemo, mi moramo biti spremni za taj trenutak.

Nas čeka i usvajanje strategije nisko ugljeničkog razvoja, kao i program mera prilagođavanja klimatskim promenama. Za sprovođenje svega ovoga potrebna su nam i velika finansijska sredstva. Imajući u vidu da je energetska stabilnost u Srbiji uglavnom vezana za fosilna goriva, odnosno ugalj, koji pored saobraćaja generiše najviše štetnih gasova i da su kvalitet vazduha, zaštita od poplava, nestašice vode, upravljanje otpadom pitanja koja su najizloženija klimatskim promenama, jasno je da su nam potrebna sredstva da ojačamo kapacitete i lokalnih samouprava i ministarstava, da prilagode svoje politike i strategije, u cilju rešavanja ovih problema, odnosno razvoja urbanih sredina otpornih na klimatske promene.

Svet se suočava sa činjenicom da skoro polovina svetske populacije živi u gradovima. Procene su da će do 2050. godine ova brojka porasti na dve trećine, što će dodatno zakomplikovati planiranje i izgradnju prateće infrastrukture, kao što su saobraćajnice, javni prevoz, parking, odvoz smeća, vodosnabdevanje.

Imajući u vidu sve navedeno, postavlja se pitanje, kako obezbediti održivi razvoj u gradovima? Oni koji se bave ovim pitanjima kažu da odgovor leži u projektovanju pametnih gradova, odnosno urbanih sredina koje koriste pametne tehnologije, koje se baziraju na održivosti kako ekonomskoj i ekološkoj, tako i društvenoj.

Zanimljivo je, ako obratite pažnju, da se u Agendi o ciljevima održivog razvoja 2030, u cilju 11, nametnulo pitanje pametnih gradova i taj pod cilj definisan je kao održivi gradovi i zajednice. Srbija je potpisnica ove agende i mi moramo vremenom ispunjavati i ove ciljeve.

Jasno je da konvencijalni način upravljanja gradovima nećemo moći da zadovoljimo potrebe koje nameće veliki broj ljudi smešten na relativno malom prostoru i zato je potrebno planirati i unapređivati čak i osnovne usluge i infrastrukturu u gradovima.

Neko je definiciju pametnog grada uporedio sa ljudskim organizmom. Parafraziraću to poređenje, da pametni grad funkcioniše kao ljudsko telo. Imamo zgrade i građevine u kojima se odvijaju svakodnevne aktivnosti poput mišića i organa. Zelene površine pomažu gradovima da dišu i one su pluća gradova. Putevi koji omogućavaju svakodnevni transport su kao krvotok u organizmu čoveka. Na kraju imamo pet čula koja daju informacije našem nervnom sistemu i upućuju nas na prilagođavanje okolini. Ta čula pametnih gradova su senzori koji prikupljaju i povezuju različite vrste informacija potrebne za upravljanje gradom, šalju podatke u velike baze i na osnovu tih podataka gradske uprave i preduzeća, sisteme funkcionisanja grada prilagođavaju potrebama njihovih građana.

Na osnovu tih podataka prave se aplikacije za mobilne telefone, koje su dostupne građanima, da u svakom trenutku mogu da se upoznaju i sa gužvama u gradu i sa zonama gde ima slobodnih parking mesta i sa tim kada će im stići javni prevoz, kakav je kvalitet vazduha itd.

Grupa narodnih poslanika u okviru parlamentarne mreže za digitalnu bezbednost juče je posetila kompaniju "Huavej". Oni su nam predstavili projekte svojih pametnih gradova kreirane uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija i bez tih pametnih gradova ne bi bilo normalnog funkcionisanja, niti života u gradovima koji imaju 10, 20, 25 miliona stanovnika, kao što su Šenžen, Peking, Šangaj i ostali gradovi.

Da bi sve ovo funkcionisalo i bilo u službi građana i održivog razvoja, bez obzira o kom gradu ili o kom kontinentu se radi, da li je u pitanju Kina, Srbija, Amerika, Azija, potrebne su najpre politike i strategije, a zatim nove napredne informaciono-komunikacione tehnologije i rešenja, kao i stručni kadrovi koji će ove izazove 21. veka sprovesti u delo.

Zato ja očekujem da će ova sredstva koja povlačimo iz francuske Agencije za razvoj i Međunarodne banke za obnovu i razvoj doprineti da naša zemlja što pre uđe u proces zelenog oporavka i realizacije programa za urbane sredine otporne na klimatske promene.

Zbog toga će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati ove sporazume. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.

Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.

Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.

Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.

Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?

Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.

Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.

Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.

Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zaista, ja želim da vam se zahvalim na odgovorima i na jedno i na drugo pitanje i da kažem da ohrabruje činjenica da broj zaraženih od korona virusa polako pada.

Ohrabruje činjenica da je država osmislila kampanje za vakcinaciju i ja mislim da je to jedini način da se vratimo i normalnom životu i normalnim privrednim aktivnostima.

Međutim, nažalost mi i dalje trpimo posledice korone. Mnogi sektori su pogođeni. Među najviše pogođenima je avio saobraćaj. Pored toga, pogođeni su i drumski saobraćaj, autobuski.

Gospodine Momiroviću, vaše ministarstvo je izdvojilo subvencije za autobuske prevoznike. O kakvim subvencijama je reč, koliko je to novca i da li je to dovoljno da ove firme opstanu i da radnici koji se bave ovom delatnošću prežive? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Hvala, predsedavajući.

Ja svoje pitanje postavljam Ministarstvu rudarstva i energetike, a tiče se energetske efikasnosti.

Naime, nedavno je resorna ministarka Zorana Mihajlović najavila subvencije, tj. pomoć građanima za zamenu prozora i izolaciju stambenih objekata kroz Fond za energetsku efikasnost.

Spremajući se za ovo pitanje, došla sam do podatka da Srbija troši čak pet puta više energije u domaćinstvima od proseka EU, da 40% energije u domaćinstvima gubimo zato što su stambene zgrade i kuće loše izolovane i zato što imamo stare i dotrajale prozore. To je količina energije ravna proizvodnji jedne termoelektrane. Ja sam sigurna da je većina građana zainteresovana za ovu vrstu pomoći, jer gubitkom i bacanjem energije vi gubite novac.

Navešću primer Novog Beograda. To je opština u kojoj ja živim. Moje komšije je obradovala ova vest, ali oni nemaju dovoljno informacija. Većina stambenih zgrada i solitera na Novom Beogradu građena je za vreme Tita, u drugoj polovini prošlog veka, za vreme masovne izgradnje, kada je bio cilj da se što više ljudi useli u stanove. Ceo Novi Beograd tada je izgrađen od betona i bez izolacije. Te zgrade su i danas u istom stanju. Iako su radijatori topli, stanovi su hladni ili vam je potrebno mnogo energije da ih zagrejete.

To nije slučaj samo sa Novim Beogradom. I u ostalim delovima Beograda, u svim drugim gradovima u Srbiji, ali takođe i u seoskim domaćinstvima veliki broj stambenih objekata nema odgovarajuću ili najčešće nikakvu izolaciju. Procene su da je to čak 70% objekata. Ako je tačna informacija da bi subvencije za unapređenje energetske efikasnosti iznosile 50% sredstava, odnosno da bi građani plaćali samo polovinu troškova, onda je to veliki motiv i podstrek, a korist bi bila višestruka, pre svega ekonomska jer bi se na taj način uštedele ogromne količine energije koju sada bacamo kroz prozor, zatim socijalna jer bi se građani osećali i komotnije i komfornije i manje bi plaćali za utrošenu energiju i ono na šta svet sve više obraća pažnju je životna sredina, smanjila bi se proizvodnja energije koju najvećim delom dobijamo iz uglja, a na taj način smanjili bi smo i zagađenje.

Moje pitanje je - kada će ovaj fond profunkcionisati, odnosno kada će građani moći da konkurišu za sredstva, da li će to biti na nivou države ili lokalnih samouprava, kao i šta će im biti potrebno od dokumentacije? Da li će se baviti posebni program za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i oni mogli da zamene prozore i izoluju svoje stambene objekte? Na koji način će građani biti upoznati sa ovim mogućnostima i gde će moći da dobiju potrebna uputstva, kao i da konkurišu za subvencije? Kakve će biti procedure da bi jedan soliter ili stambena zgrada mogla da uđe u program za postavljanje izolacije? Na kraju, za koliko bi godina Srbija mogla da dođe do zadovoljavajućeg nivoa energetske efikasnosti, odnosno da gubitke energije svede na manje od 10%? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -