JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Živi na Novom Beogradu.

Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu.

Na teviziji Čačak radila je pet godina u infromativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autor političke emisije “TV Parlament”, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Godine 2000. na poziv uredništva TV B92 prelazi u Beograd gde je radila kao reporter i urednik u informativnom programu do 2006. godine. Iste godine pridružila se redakciji informativnog programa Prve srpske televizije.

Autor je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića. U informativnom programu televizije B92 radi kao urednica vesti i reporterka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. U XI skupštinskom sazivu bila je predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, članica Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i zamenik člana Odbora za prava deteta.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodna poslanica, kada se našla na 30. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 8 meseci i 15 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 4 godine i 6 meseci i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 4 godine i 8 meseci i 24 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Hvala, potpredsednice Kovač.

Poštovani ministre Nedimoviću, poštovani članovi kabineta ministra poljoprivrede, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde govorimo o sredstvima potrebnim za izgradnju i završetak velikih infrastrukturnih projekata, odnosno sredstvima za nastavak gradnje autoputeva kroz Srbiju, za unapređenje životne sredine, unapređenje poljoprivrede, sredstvima potrebnim za izgradnju široko pojasne infrastrukture u ruralnim predelima Srbije koji još uvek nemaju dobar ili uopšte nemaju internet.

Sve su ovo projekti koji olakšavaju život i podižu životni standard građana, za čiju realizaciju su potrebna ogromna finansijska sredstva. U Srbiji u ovom trenutku projektuje se i gradi oko 1.300 kilometara modernih saobraćajnica, osam autoputeva i 16 brzih saobraćajnica.

Moramo se prisetiti da je budžetom za tekuću 2022. godinu za ove namene predviđeno čak 486 milijardi dinara i da ulaganje u kapitalne projekte predstavlja jedan od nosećih stubova razvoja naše ekonomije.

Pre nekoliko dana otvoren je autoput Miloš Veliki od Preljine do Pakovraća, a do kraja godine biće završen kompletan deo autoputa do Požege. Vi ste imali priliku prvog dana nakon otvaranja ove deonice da vidite da je duplo više vozila prošlo kroz naplatnu rampu Pakovraće nego kroz Preljinu. To je najbolji pokazatelj koliki je značaj ove deonice.

Otvaranje ove deonice je od posebnog značaja takođe jer će se smanjiti gužve koje su se stvarale kroz Čačak na putu ka Zlatiboru i Crnoj Gori i čekanja na naplatnoj rampi u Preljini, a kroz nju će sada prolaziti samo vozila koja idu u smeru ka Kraljevu i dalje ka Novom Pazaru.

Takođe, značaj ovog autoputa je i u tome što će se gradovi zapadne Srbije približiti Beogradu, odnosno mnogo brže i bezbednije će se do Beograda stizati iz Požege, Užica, Lučana, Ivanjice.

Ovaj put doprineće i većem razvoju turizma u zapadnoj Srbiji, jer će se mnogo manje vremena provoditi da stignete do Zlatibora, Tare, Zlatara, Uvca, Ovčar Banje, odnosno Ovčarsko-kablarske klisure u koju država takođe ulaže značajna sredstva i koja zajedno sa planinom Kablar postoje sve posećenija i značajnija turistička destinacija.

Izgradnjom ove deonice autoputa izmešta se saobraćaj iz Ovčar banje, odnosno smanjuje saobraćajna gužva na jednoj od najopasnijih deonica duž Zapadne Morave i jezera Međuvršje, koja je odnela mnogo ljudskih života kao i Ibarska magistrala.

Moglo bi se još mnogo govoriti o značaju autoputa Miloš Veliki koji će omogućiti i mnogo više investicija u ovom delu Srbije, ali važno je spomenuti i ostale saobraćajnice koje se u ovom trenutku grade kroz našu zemlju.

Na autoput Miloš Veliki nadovezaće se i autoput od Požege do Duge Poljane i dalje ka Boljaru, odnosno granici sa Crnom Gorom. Taj put proći će kroz Arilje i Ivanjicu i ta deonica počeće da se gradi već u martu ove godine. Ovaj put ići će preko Pešteri i od životnog je značaja za stanovnike Sjenice, Tutina i Novog Pazara, koji će biti na svega 20 kilometara do autoputa.

Autoput će za stanovnike ovog kraja značiti bržu, bolju i bezbedniju vezu sa Beogradom, sutra sa Crnom Gorom i Sarajevom, ali i bolje uslove za dolazak investitora i ostanak mladih ljudi u tim krajevima, koji imaju ogromne potencijale kako u oblasti turizma, tako i u proizvodnji zdrave hrane.

Početak izgradnje ovog dela autoputa najavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom nedavne posete Sjenici i Novom Pazaru, govoreći o značaju ovog puta i ogromnim potencijalima tog kraja naše zemlje.

Mi danas treba da potvrdimo Ugovor o kreditu koji se odnosi na izgradnju Moravskog koridora od Preljine do Pojata. Ovo su ogromne investicije i nijedna zemlja finansijski ne može da podnese da istovremeno gradi ovoliki broj autoputeva iz sopstvenih sredstava. To moramo da razumemo. Zato je važno da potvrdimo ovaj ugovor koji će omogućiti završetak 112 kilometara autoputa koji će proći kroz Kraljevo i Kruševac i povezati koridore 10 i 11, ali i 500 hiljada ljudi koji žive duž trase budućeg autoputa.

Ono što je karakteristično i zbog čega je još važan Moravski koridor je što će ovo biti moderan autoput, imaće sistem za odbranu od poplava koji će štiti sva mesta duž celog autoputa i što će ovaj pravac biti potpuno digitalizovan, jer će se duž cele trase postavljati optički kablovi i to će omogućiti digitalizaciju tog dela Srbije, što će biti dobar signal i odlična osnova investitorima da ulažu u ovaj kraj naše zemlje.

Mi danas na dnevnom redu imamo i potvrđivanje Ugovora o zajmu za kredit za izgradnju brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, odnosno Fruškogorskog koridora. Ova trasa je važna u ekonomskom smislu, jer će povezati Vojvodinu sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, sa Šapcem, Loznicom i dalje sa Bosnom i Hercegovinom, ali je značajna i zbog toga što će se probijanjem tunela dužine 3,5 kilometra kroz Frušku Goru rešiti ogroman problem prolaska teretnih vozila i kamiona preko Fruške Gore i kroz Irig, kuda trenutno prolazi jedna od najprometnijih i najzagušenijih saobraćajnica u Srbiji.

Da ne govorimo o problemima u zimskom periodu, kada ukoliko se jedan kamion popreči na Iriškom vencu, onda imati potpuni kolaps. Izgradnjom ove brze saobraćajnice takvi problemi biće prošlost.

Stručnjaci naglašavaju da ogroman broj kamiona i automobila koji prolaze ovom trasom znatno utiču i na životnu okolinu, odnosno zagađenje vazduha, i da će probijanjem tunela problem zagađenja biti uspešno rešen i pogodovaće očuvanju životne sredine Fruške Gore.

Ova brza saobraćajnica, kao što sam i rekla, doneće višestruku korist, od smanjenja zagađenja, smanjenja zagušenosti saobraćaja, do bržeg i bezbednijeg putovanja. Zato je važno da potvrdimo sporazum koji je pred nama sa kineskom Eksport-import bankom, kako bi ova brza saobraćajnica bila završena početkom 2024. godine, kako je i planirano.

Mi danas treba da potvrdimo i nekoliko ugovora o zajmu za sredstva za unapređenje životne sredine koja je zauzela visoko mesto na listi prioriteta ove vlasti. Jedan od tih ugovora odnosi se na sredstva iz kineskog aranžmana za prvu fazu sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda, odnosno izgradnju kolektora, nakon čega treba da usledi izgradnja prve fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, u Velikom Selu. Ovaj projekat je od ogromne važnosti za Beograd, koji sve svoje otpadne vode ispušta u Savu i Dunav i jedini je grad u Evropi koji nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda. To nije ni brz, ni jednostavan posao, on zahteva i vreme i ogroman novac. Čak se navodi cifra od nekoliko milijardi evra, da Beograd u narednoj deceniji u potpunosti reši problem otpadnih voda i kanalizacija.

Ovo je projekat od izuzetnog značaja, jer je to pitanje životne sredine i boljeg kvaliteta života građana i zato je važan ovaj aranžman sa Kinom, jer će se izgradnjom prve i najveće od ukupno pet planiranih fabrika za preradu otpadnih voda za 80% smanjiti ispuštanje otpadnih voda u Savu i Dunav.

Mi ovde danas imamo i nekoliko aranžmana između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj programa za rešavanje problema čvrstog otpada. Ovo su važni projekti, a tiču se izgradnje osam regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom koji će zbrinjavati i selektovati otpad iz 30 gradova u Srbiji.

Planirana je izgradnja centra u Kaleniću koji će zbrinjavati otpad iz 11 jedinica lokalne samouprave, Somboru koji obuhvata pet jedinica lokalne samouprave, Dubokom devet, Novoj Varoši sa četiri jedinice lokalne samouprave. Zatim, u drugoj fazi planirana je izgradnja centara u Pirotu, Požarevcu, Inđiji, Sremskoj Mitrovici.

Ova sredstva namenjena su i za nabavku kontejnera i vozila za odvoz smeća, što je trenutno jedna od najslabijih karija, jer lokalne samouprave često nemaju dovoljan broj vozila ili su ona najčešće stara i po nekoliko decenija. Značaj ovakvog načina upravljanja otpadom ogleda se i u tome što se njime uvodi praksa održivog upravljanja čvrstim otpadom kroz izgradnju sanitarnih deponija, izgradnju postrojenja za ponovnu upotrebu materijala, postrojenja za kompostiranje i primarno sortiranje otpada. Dakle, ovaj projekat ima za cilj da odgovori, odnosno reši goruće izazove u sektoru čvrstog otpada širom Srbije.

Ja ću samo napraviti jednu malu digresiju i navešću primer da sam ja krajem prošle godine zajedno sa kolegama iz Zelene poslaničke grupe boravila u studijskoj poseti Sloveniji. Tamo smo posetili njihov centar za preradu otpada koji prerađuje dve trećine otpada koji generiše čitava Slovenija i 43 opštine iz Slovenije odvozi otpad u taj centar. Taj centar koštao je 155 miliona evra. Ljudi u Sloveniji su nam rekli da nijedna država nije u mogućnosti da iz sopstvenih sredstava finansira ovakvu investiciju i da je 70% ovih sredstava obezbeđeno iz fondova EU.

Ovaj sistem je održiv i on se finansira iz novca koji građani plaćaju za odvoženje otpada, zatim, taj centar sam proizvodi gas koji je potreban za pokretanje ovog centra, tako da je on samoodrživ, kakvi će biti i budući reciklažni centri u Srbiji.

Izgradnjom ovakvih modernih i savremenih centara mi u potpunosti ispunjavamo standarde koji važe u zemljama EU i zato očekujem da će narodni poslanici podržati ove sporazume.

Važno je za kraj da kažem da damu punu podršku ovim, ali i svim ugovorima koji su danas na dnevnom redu Skupštine, jer se tiču ulaganja u infrastrukturu, koja je najbolji pokretač privrednog rasta i podizanja BDP-a. Moja poslanička grupa, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržaće ove sporazume. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Hvala potpredsedniče Krkobabiću.

Poštovani ministre Nedimoviću, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u ovom delu svog izlaganja osvrnuti na ugovor o zajmu koji se tiče uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim delovima Srbije.

Projekat izgradnje komunikacione infrastrukture u ruralnom području postavljen je sa ciljem da se ubrza razvoj širokopojasnih mreža u zonama koje nemaju internet, što su uglavnom sela koja su udaljena od velikih gradova.

Naime, plan je da u tim selima obezbedi konekcija brzine od najmanje 100 megabajta po sekundi, što omogućava sasvim pouzdan i siguran internet, a kao pristupne tačke biće korišćene škole i to je uglavnom u 90% slučajeva, a u mestima gde nažalost nema škola koristiće se druge javne ustanove.

Ovim projektom biće povezano 1.200 škola i javnih ustanova u Srbiji i to je jedan od strateški važnih projekata.

Kada govorimo o važnosti ovog poduhvata treba imati u vidu da pola miliona domaćinstava u Srbiji nemaju internet, a složićete se da je u 21. veku život bez interneta nezamisliv. To se pokazalo naročito u vreme pandemije kada su deca pohađala onlajn nastavu i kada je veliki broj ljudi radio od kuće.

Ovde moram da pohvalim Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija koje je pokrenulo projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture sa ciljem da poslednja kuća u selu dobije internet.

Na taj način hiljade mladih ljudi dobiće mogućnost savremenog obrazovanja, a privrednicima i poljoprivrednicima iz takvih ruralnih krajeva omogućiće uspešnije poslovanje. Ovo je od ključnog značaja za ravnomerni regionalni razvoj i za suzbijanje digitalnog jaza između urbanih i ruralnih sredina. U tom kontekstu ja ovde moram da istaknem podatak da je u razvijenim ekonomijama podela urbano-ruralno zanemariva i da 89% stanovnika urbanih područja koristi internet u odnosu na 85% stanovnika ruralnih područja. U državama u razvoju slika je drastično drugačija i taj odnos je 72% u urbanim u odnosu na 34% u ruralnim sredinama.

Zato je važan ovaj projekat u Srbiji da bi se, kako sam već rekla, taj digitalni jaz sveo na najmanju moguću meru. Ono što je dobra stavka ovog ugovora između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, od koje i uzimamo zajam je obuka o digitalnoj pismenosti, odnosno obuka ljudi na selu da koriste internet, kao i druge usluge E uprave.

Ovaj projekat daje niz pogodnosti ljudima u udaljenim krajevima, da mogu elektronski od kuće da plaćaju račune, da apliciraju za razne projekte, za subvencije, naročito iz oblasti poljoprivrede, da se informišu, da koriste internet televiziju koja im omogućava mnoštvo kanala i različitih programa, itd. Jednostavno, bez interneta vi ne možete da razvijate ni turizam, ni ekonomiju, ni savremenu poljoprivrednu proizvodnju. Bez interneta nema ni savremenog načina života.

Još za kraj, kada govorimo o značaju interneta u savremenom svetu, želim da istaknem jednu zanimljivu činjenicu, a to je da je Finska prva zemlja na svetu koja je 2010. godine pristup internetu svrstala na listu osnovnih ljudskih prava. Iduće 2011. godine u izveštaju UN navedeno je da je pristup internetu ljudsko pravo i da jedan od prioriteta svih država mora biti omogućavanje interneta svim građanima.

Projekat izgradnje komunikacione širokopojasne infrastrukture u ruralnim delovima Srbije je dobar pokazatelj da i naša zemlja rukovodi tim preporukama. Ja se nadam da će se u najkraćem mogućem roku Srbija približiti razvijenim zemljama sveta kada je u pitanju pristup internetu njenih građana. Zato pozivam kolege narodne poslanike da podržimo i ovaj predlog. Hvala.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 29.12.2021.

Zahvaljujem, potpredsednice Jevđić.

Koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom za nas socijaldemokrate Rasima Ljajića je od velike važnosti, jer su socijalne teme, odnosno socijalna zaštita u korenu imena naše stranke i temelj na kome počivaju sve vrednosti koje baštini SDPS.

Srbija ima zakon kojim se uređuje ova oblast, a pred Narodnom skupštinom su izmene kojima se roditeljski dodatak povećava sa 100 na 300 hiljada dinara.

Ovim izmenama, kao što smo čuli juče u obrazloženju, one se odnose na prvo dete koje je rođeno posle 31. decembra 2021. godine. Trista hiljada dinara za prvo dete nije mali iznos i svakako je dobrodošao za poboljšanje uslova za novorođenče, kao i za zadovoljenje osnovnih potreba u najranijem periodu bebe, jer će se celokupni iznos isplaćivati jednokratno.

Izmenom ovog dela zakona, gde se za 200.000 dinara povećava iznos za prvo dete, država pruža podršku, pre svega, porodicama sa slabijim materijalnim stanjem, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju, ali i deci bez roditeljskog staranja.

Ovo je, takođe, i značajna mera populacione politike koja će postati sastavni deo zakona i ideja je da posluži kao podsticaj rađanju dece.

Da li će ona dati pozitivne rezultate, to niko ne može da garantuje. Dosadašnja iskustva govore da mere za podizanje nataliteta koje su dale rezultat u jednoj zemlji, nisu uspele u nekoj drugoj, ali to ne treba da nas obeshrabri i mi treba da nastavimo da podstičemo natalitet.

Srbija i pored toga što je višestruko povećala sredstva za podsticaj rađanja, i dalje ima negativan prirodni priraštaj i to je problem ne samo naše zemlje, već se sa tim demografskim problemima suočava i cela Evropa.

Stopa nataliteta je svuda niska. Ako uzmemo u obzir pandemiju, gde je povećana stopa mortaliteta, zatim, ekonomsku krizu, onda dolazimo do nepovoljnih rezultata i do usložnjavanja problema.

Upozoravajuća je činjenica da mi ovu godinu završavamo sa 70.000 manje ljudi u odnosu na prethodnu samo po osnovu prirodnog priraštaja, a da ne govorimo o emigraciji. To je broj ljudi jednog većeg grada u Srbiji. Zato je jasno što je rešavanje demografije visoko na listi prioriteta i ono mora biti nacionalno pitanje broj jedan u Srbiji.

Bez podmlađivanja stanovništva nema ni jake ekonomije, jer na mladima je da usvajaju nova znanja, da prihvataju nove tehnologije i nove izazove za budućnost, a na državi je da vodi dobro osmišljenu populacionu politiku, da donosi ona zakonska rešenja koja doprinose ostvarivanju prava mladih na stvaranje porodice, uvažavajući pritom pravo svakog pojedinca da slobodno odluči da li će i koliko dece imati.

Ono što su identifikovani kao najveći problemi mladih kada je u pitanju stvaranje porodice je posao i stambeno pitanje, jer složićete se, teško je u 21. veku očekivati da se neko odluči na brak i decu ako ga roditelji izdržavaju i ako u istom stanu žive dve ili tri generacije.

Svesna ovog problema, država je, donoseći mere populacione politike predviđene ovim izmenama i dopunama zakona, predvidela pravo na novčana sredstva za izgradnju ili kupovinu stana, odnosno stambene jedinice po osnovu rođenja deteta. Pravo na ova sredstva stiču majke za dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da im je to prvi stan u vlasništvu.

Ovo je dobra podsticajna mera naročito ako se ima u vidu pravo da na nju imaju majke za dete rođeno posle 1. januara 2022. godine bez obzira da li im je to prvo ili imaju stariju decu za koju nisu lišene roditeljskog prava, odnosno decu o kojoj brinu.

Ono što majke treba da znaju je da zahtev za ostvarivanje ovog prava, odnosno novčane pomoći podnose preko jedinica lokalne samouprave u roku od godinu dana od rođenja deteta. Takođe je važno napomenuti da stambena jedinica izgrađena ili kupljena iz ovih podsticajnih sredstava nije predmet zajedničke imovine, već ona predstavlja posebnu imovinu majke i nije predmet deobe. Kada sve ovo uzmemo u obzir nameće se zaključak da su ove zakonske izmene deo ukupne brige o deci, da daju poseban podsticaj rađanju, kao i materijalno ugroženim porodicama i deci bez roditeljskog staranja i pokazuju nam jasno opredeljenje države da stalno unapređuje socijalnu zaštitu.

Takođe, ovaj zakon je važan segment ukupne populacione politike Srbije, jer demografija je pitanje opstanka i jedno od najvažnijih političkih pitanja i, ukoliko je populaciona politika dobro osmišljena i ukoliko smo odlučni da je sprovedemo, ona je, ne mogu reći garancija, jedna realna osnova za podizanje nataliteta i opstanak.

Ništa od toga neće biti i ne možemo očekivati vidljive rezultate ako mlade ne motivišemo i ako im ne stvorimo uslove da ostanu u Srbiji, da ovde formiraju porodicu i rađaju decu. Mladi hoće posao, hoće stabilnost, hoće sigurnost, hoće zdravu životnu sredinu. Na nama je da uradimo sve što možemo, a Srbija čini mnogo u tom pravcu. Svakako deo populacione politike i stvaranje ambijenta za ostanak mladih su i putevi koje gradimo i fabrike i naučno-tehnološki parkovi i škole, vrtići, bolnice i ulaganje u obrazovanje, unapređenje života na selu. Sve su to investicije za budućnost koje osiguravaju i radna mesta i osnov za sticanje dodatne vrednosti i udobniji život građana.

Mislim da je ključ svega međusobno poverenje i podrška između mladih i države. Država treba da čuje mlade, da ima sluha za njihove potrebe, da ih osnaži, da im omogući da učestvuju u donošenju zakona u kreiranju politika i odluka, da omogući njihovu samostalnost i da im bude konstantna podrška. Mladi treba da imaju poverenja u državu, da budu informisani, zainteresovani za politiku, za poslove od javnog interesa, da budu posvećeni demokratskim vrednostima, da budu politički aktivni, da iznose svoje mišljenje i da učestvuju u kreiranju budućnosti zemlje. Jedino takav odnos može biti pretpostavka za rešavanje izazova sa kojima se trenutno suočavamo, ali i onih koji nas čekaju u budućnosti.

Što se tiče ovoga, ali i ostalih predloga zakona koji su na dnevnom redu ove sednice, SDPS će u danu za glasanje podržati sve predloge. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.

Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.

Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.

Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.

Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?

Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.

Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.

Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.

Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zaista, ja želim da vam se zahvalim na odgovorima i na jedno i na drugo pitanje i da kažem da ohrabruje činjenica da broj zaraženih od korona virusa polako pada.

Ohrabruje činjenica da je država osmislila kampanje za vakcinaciju i ja mislim da je to jedini način da se vratimo i normalnom životu i normalnim privrednim aktivnostima.

Međutim, nažalost mi i dalje trpimo posledice korone. Mnogi sektori su pogođeni. Među najviše pogođenima je avio saobraćaj. Pored toga, pogođeni su i drumski saobraćaj, autobuski.

Gospodine Momiroviću, vaše ministarstvo je izdvojilo subvencije za autobuske prevoznike. O kakvim subvencijama je reč, koliko je to novca i da li je to dovoljno da ove firme opstanu i da radnici koji se bave ovom delatnošću prežive? Hvala.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Hvala.

Svoje pitanje postavljam Ministarstvu građevine, saobraćaja, infrastrukture, a tiče se parking mesta za automobile.

Naći slobodno parking mesto je problem ne samo u Beogradu, već i u manjim gradovima u Srbiji. Ipak, najveći problem parkiranja je u prestonici, budući da u Beogradu trenutno ima oko 700.000 registrovanih vozila, što je rekordan broj u istoriji ovog grada, a takođe, svakodnevno se u Beograd slije ogroman broj vozila iz čitave Srbije.

Prema zvaničnim podacima svakom objektu u centru Beograda nedostaje 25 parking mesta, ali parkiranje više nije noćna mora samo za uži centar grada. Recimo, na Novom Beogradu vi ste do samo pre par godina nekako uspevali da nađete slobodno parking mesto kada se vraćate kući s posla. Međutim, danas to je nemoguća misija, kako na Novom Beogradu, tako i na Karaburmi, Voždovcu, Čukarici, u celom Beogradu.

Zbog nedostatka parking mesta ne pate samo vozači koji traže parking, već i pešaci koji ne mogu normalno da se kreću trotoarima koji su često zauzeti automobilima, majke sa kolicima, invalidi, a otežano je i kretanje vozilima zbog automobila parkiranih na obe strane ulice.

Mi smo pre neku noć imali slučaj u jednom gradu u Srbiji da je u jednoj ulici oštećeno oko 20 automobila parkiranih na delu predviđenim za kretanje vozila, verovatno zato što su zakrčili prolaz za neko veće vozilo, a da ne govorimo o slučajevima kada, recimo, vozila „Hitne pomoći“, vatrogasci, gradska čistoća, vozila za čišćenje snega jednostavno ne mogu da priđu određenoj lokaciji zbog parkiranih vozila na mestima predviđenim za prolaz prioritetnim službama.

I ovde je šteta višestruka. Vlasnici automobila nemaju mesta za parking. Ako svoje vozilo nepristojno parkiraju nanose štetu drugima, a i sebi, jer će sigurno biti uhvaćeni u prekršaju i moraće da plate kaznu, a s druge strane kruženje nekada i od 10 do 15 minuta u potrazi za slobodnim mestom utiče i na zagađenje životne sredine.

Moje pitanje – da li postoji plan ili strategija kako doći do većeg broja mesta gde će građani moći da parkiraju, odnosno kako smanjiti broj nepropisno parkiranih vozila, a da to nisu samo kazne?

Svedoci smo sve veće gradnje stambenog prostora i prema Zakonu o planiranju i izgradnji investitor je dužan da obezbedi onoliko parking mesta koliko ima stambenih jedinica. Problem je što većina ljudi koja kupuje stan nije u mogućnosti da kupi i parking mesto i oni su prinuđeni da parkiraju napolju i na taj način ionako prebukirane ulice dobijaju nove parking korisnike.

Svesni smo da ovo nije jednostavno rešiti, ali mora da postoji način. I moje pitanje – da li su to javne garaže koje bi sklonile automobile sa ulica, da li je u planu njihova izgradnja, u kojim delovima grada i kojom dinamikom i da li postoje još neka rešenja koja su na pomolu? Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

Hvala, predsedniče.

Ja svoje pitanje upućujem Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, ovih danas se užurbano privode kraju radovi na deonici autoputa „Miloš Veliki“ od Preljine do Pakovraće, a na celoj trasi autoputa od Preljine do Požege, na najzahtevnijim građevinskim radovima, 24 sata dnevno angažovano je oko devet stotina radnika.

Na deonici Preljina – Požega, dugoj 31 kilometar, grade se tri tunela, jedan kroz Trbušine i dva tunela Laz i Munjino brdo kroz planinu Jelicu, ukupne dužine od 2.800 metara i to su najduži tuneli u našoj zemlji.

Da je ovo jedna od zahtevnijih deonica govori i podatak da će pored ova tri tunela na trasi Preljina – Požega biti 35 mostova, četiri nadvožnjaka, dve saobraćajne petlje i čak dva miliona kubika nasipa.

Dodatno radove usložnjava i potreba za izmeštanjem postojeće tehničke infrastrukture. Od naplatne rampe Preljina do buduće petlje u Pakovraću potrebno je izmestiti elektroenergetske i telekomunikacione vodove i gasne instalacije.

Na ovoj deonici dugoj 14 kilometara autoput prolazi kroz pet mesnih zajednica i tokom radova dešavalo se da građevinske mašine preseku vodove i da meštani ostanu bez struje, vode, telefona i interneta. Takođe, zbog potrebe izgradnje autoputa, usled prolaska kamiona i teških građevinskih mašina, devastirano je oko 40 kilometara puteva kroz sela Prijevor, Trbušani, Rakova, Pakovraće i Preljina.

Svesni značaja autoputa, meštani su, iako često paralisani jer nisu mogli da dođu do svojih njiva, a ostajali su bez struje i vode, bili strpljivi i pokazali gostoprimstvo i prema domaćim i kineskim izvođačima radova, ali očekuju da se sve vrati u prvobitno stanje.

Moje pitanje je – kada će lokalni putevi biti rekonstruisani, a ostala infrastruktura, poput strujnih, telekomunikacionih vodova, vodovodna i gasna mreža u potpunosti biti osposobljeni i stavljeni u funkciju? Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Hvala, predsedavajući.

Pitanje postavljam Ministarstvu zdravlja, a tiče se kovid propusnica.

Naime, državni sekretar Mirsad Đerlek najavio je da je sve spremno za uvođenje kovid propusnica, ali da se čeka finalna odluka. Moje pitanje je od čega ta odluka zavisi i ko treba da da zeleno svetlo?

Oni koji su protiv kovid propusnica kažu da se njihovim uvođenjem krše ljudska prava, ali smo svedoci da se u mnogim zemljama EU i zapadnim demokratijama te propusnice primenjuju već mesecima unazad, tako da ta mišljenja ne treba da obeshrabruju i osporavaju konačnu odluku o uvođenju ove mere. Mene više obeshrabruje činjenica da svakim danom imamo po šest, sedam hiljada zaraženih i po nekoliko desetina umrlih od korone, a da je imunizovano nešto manje od 41% građana.

Juče sam od jednog reportera iz Novog Sada čula rečenicu nad kojom treba svi da se zapitamo, a to je da su redovi za testiranje veći od redova za vakcinaciju. Ta rečenica nam sve govori.

Kovid propusnice, to javnost treba da zna, pre svega, služe da se zaustavi širenje infekcije i sasvim je zdrava i ispravna odluka da na mestima gde se stvaraju najveće gužve mogu da borave samo oni koji su vakcinisani, odnosno sa kovid propusnicom.

Želim da postavim još jedno pitanje, a to je kako sprečiti zloupotrebe sa kovid propusnicama, jer već svakodnevno čujemo od nevakcinisanih da nije nikakav problem da falsifikuju, odnosno kopiraju nečiju propusnicu i prikažu je kao svoju, jer ne postoji mogućnost da vas, recimo u kafiću ili u noćnom klubu legitimiše neko ko za to nije ovlašćen.

Ja se uzdam u svest onih građana koji su se vakcinisali i na taj način već pokazali odgovornost i prema sebi i prema drugima da neće svoje sertifikate ustupati drugima, jer bi u tom slučaju ugrozili i svoje i zdravlje drugih ljudi.

Moje poslednje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja smatra da bi uvođenje kovid propusnica bilo neka vrsta podsticaja ako smo već iscrpeli sve druge vidove da se poveća broj vakcinisanih, naročito među mladima koji najviše posećuju noćne klubove i kafiće i da li se razmišlja da bez kovid propusnica ne možete ući u javni prevoz, tržni centar, na koncert, utakmicu, na neko privatno slavlje koji okuplja veći broj ljudi i na koji način je to moguće iskontrolisati?

Postoji još jedna nedoumica kod građana koji su primili dve doze vakcine, a prošlo je šest meseci od prijema druge doze. Da li se oni smatraju imunizovanima i da li mogu da dobiju kovid propusnicu ukoliko ne prime treću dozu i da li im dalje važi kovid sertifikat za ulazak u druge zemlje?

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -