| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 21 dan
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 29 dana i 9 sati
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
čeka se odgovor 7 godina i 3 meseca i 5 sati
Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...
Hvala, predsednice Narodne skupštine.
Poštovani predsedniče Vlade Srbije, gospodo ministri, kolege narodni poslanici, sagledavajući makroekonomske pokazatelje u našoj zemlji jasno možemo uočiti da postoje dobri i opravdani razlozi za donošenje izmene budžeta za tekuću godinu.
Prvi i osnovni razlog je taj što su prihodi i rashodi nadmašili planove za 2024. godinu i mi sada u državnoj kasi imamo uštede od 133 milijarde dinara, odnosno milijardu i 136 miliona evra poreskih i ostalih prihoda više nego što je to planirano kada je krojen inicijalni budžet za ovu godinu i to nam daje prostor za rebalans.
Taj višak u državnoj kasi nije slučajan i nije došao sam od sebe već je rezultat bolje naplate prihoda, odnosno odgovorne fiskalne politike i dobro vođene ekonomije zemlje. Rezultat takve politike je da u ovom trenutku država može da izdvoji dodatni novac za plate, penzije, vojsku, infrastrukturu, poljoprivredu, zdravstvo, nauku, kulturu.
Ovde moramo istaći činjenicu da je u prvih šest meseci zabeležen ekonomski rast od 4,3% što je glavni uslov za rasta standarda stanovništva, ali i pokazatelj da je ekonomija zemlje u uslovima globalne krize vođena u dobrom pravcu. Rast od 4,3% ekonomski stručnjaci ocenjuju kao veoma pristojan sa tendencijom uvećanja do kraja godine.
Kada govorimo o rashodima i oni su za 193 milijarde povećani u odnosu na planirani osnovni budžet za 2024. godinu. Tu imamo novine kao što je ugovor o nabavci rafala kako bismo učvrstili i ojačali našu vojnu i odbrambenu poziciju, priprema infrastrukture za prihvat vojnika koji će od iduće godine služiti obavezni vojni rok, zatim najavljeno povećanje penzija od 1. decembra, a ne od 1. januara, ne predviđene loše agrometeorološke prilike koje su negativno uticale na poljoprivredu tako da su sve to dodatni rashodi koji nisu bili planirani još uvek važećim budžetom.
Velika suša tokom leta koja je nanela ogromne štete i posledice biće jednim delom nadoknađene kroz povećanje sredstava za subvenciju poljoprivredi, što je predviđeno ovim rebalansom i to je jedan od značajnih neplaniranih rashoda u budžetu.
Sve su ovo razlozi zbog kojih mi danas pred sobom imamo predlog za dovođenje državne kase u nešto izmenjeni rekla bih, realni i uravnoteženi okvir.
Analizirajući Predlog rebalansa budžeta jasno možemo uočiti da je on razvojni, da je pozitivan i da je kredibilno planiran. Mi sada rebalansom raspoređujemo 133 milijarde dinara dodatnih uvećanih prihoda što nam govori da je inicijalni budžet za 2024. godinu vrlo pažljivo i odgovorno projektovan. Sredstva predviđena rebalansom budžeta ako pažljivo posmatrate predlog ovog zakona pravilno su i odgovorno raspoređena po prioritetima. Višak para u državnoj kasi biće usmeren na poboljšanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija, izgradnju i završetak železnica, auto-puteva, brzih saobraćajnica, za poljoprivredu, zdravstvo, prosvetu, Vojsku Srbije.
Za nas u SDPS od posebnog značaja je odgovorno vođenje socijalne politike te stoga ohrabruje najava da će minimalna zarada biti povećana za 13,7% odnosno sa 404 ma 457 evra kao i odluka o povećanju penzija za 10,9% od 1. decembra zašta su predviđena sredstva i ovim rebalansom koji je u stvari kako je rekao ministar finansija uvod u budžet za iduću godinu kada nas očekuje najavljeno povećanje plata prosvetnim radnicima od 12% i u javnom sektoru za 8%.
Višak novca u državnoj kasi omogućiće da prosečna plata u Srbiji koja iznosi 818 evra do kraja godina poraste na 920 evra. Najviše povećanje planirano za porodice sa decom za šta je kroz Zakon o finansijskoj podršci tim porodicama koji je takođe na dnevnom redu ove sednice predviđeno 25 milijardi dinara dodatnih sredstava. Ovim povećanjem biće omogućena isplata novca za decu rođena od 1. januara ove godine i to za prvo dete 500 hiljada dinara, za drugo 600 hiljada dinara, dok će za treće dete roditeljski dodatak iznositi dva miliona 280 hiljada dinara, a za četvrto tri miliona 180 hiljada dinara. Isplata kreće odmah nakon usvajanja rebalansa budžeta.
Ovo su među najvećim, ako ne i najveći podsticaji nataliteta u regionu. Ako gledamo širu sliku, to nije jedina mera, jer država kroz smanjenje stope nezaposlenosti, kontinuirano povećanje plata, ulaganje u nauku, u tehnološki razvoj, u infrastrukturu, poboljšanje celokupnog privrednog ambijenta podstiče mlade da ostaju i stvaraju i proširuju porodice u Srbiji.
Kada sam spomenula smanjenje stope nezaposlenosti, važno je istaći da 2.360.000 ljudi danas radi i plaća porez i na taj način puni budžet.
Ovim rebalansom nisu zaobiđeni, kao što sam na početku rekla, ni poljoprivredni proizvođači koji su zbog dugog sušnog perioda zabeležili znatno smanjenje prinosa. Da bi im bar delimično bila nadoknađena šteta, predlogom rebalansa agrarni budžet uvećan je za 18 milijardi dinara. Najveći deo tih sredstava predviđen je za subvencije.
Dobra vest za stočare i ratare je što će, kako je najavljeno u Ministarstvu poljoprivrede, subvencije za krave biti uvećane sa sadašnjih 40 na 55 hiljada dinara po grlu, podsticaj za kvalitetne priplodne junice 100 hiljada dinara, kao i 17 hiljada dinara za sertifikovano seme.
Iako učešće u agrarnom budžetu iznosi iznosi 7,5% u ukupnom budžetu Republike Srbije, neki će reći da je to nedovoljno, i ja se slažem da treba uvek više, naročito ako se ima u vidu da poljoprivreda značajno doprinosi rastu BDP-a, što ove godine, nažalost, nije bio slučaj zbog loših agro-meteoroloških uslova, ali treba biti realan i reći da su podsticaji za poljoprivredu u poslednjih nekoliko godina značajno uvećani, da su subvencijama obuhvaćene gotovo sve kategorije - i grla stoke, i obradive površine, mehanizacija, podizanje zasada, sistemi za navodnjavanje, digitalizacija u poljoprivredi i da se, što je takođe važno, subvencije isplaćuju na vreme, što poljoprivrednicima daje jednu vrstu sigurnosti da mogu da planiraju sopstvenu proizvodnju.
Za nas socijaldemokrate važna je sigurnost svakog pojedinca, svakog radnika, zaštita interesa zaposlenih i njihovih porodica i zato podržavamo svako povećanje plata i penzija, subvencije, davanje države kada god su ona zasnovana na zdravim i realnim osnovama.
Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu omogućilo je da se kroz ovaj rebalans omoguće dodatna sredstva za finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata kao što je završetak pruge Novi Sad – Subotica, nastavak izgradnje auto-puteva, brzih saobraćajnica, za projekat izgradnje i modernizacije gradske železnice u Beogradu, gde spada i izgradnja železničke pruge od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona. Zatim, nastavak izgradnje bolničkog kliničkog centara širom Srbije.
Ovde treba napomenuti da je za zdravstveni sektor ovim rebalansom izdvojeno dodatnih 27 milijardi dinara za lečenje dece u inostranstvu, izgradnju bolnica, nabavku opreme.
Sve je ovo značajno sa više aspekata, najpre zbog podizanja kvaliteta života građana, a potom i povećanja privrednog rasta, jer se rast BDP-a podstiče pre svega ulaganjem u infrastrukturu i kapitalne investicije.
Analizirajući budžet koji je pred nama, jasno se može videti da pored sektora građevine, koji obuhvata nastavak započetih i realizaciju novih infrastrukturnih projekata, uslužni sektor takođe ima značajnu i dominantnu ulogu u ekonomskom rastu i on se posebno ogleda u sektorima trgovine, turizma i ugostiteljstva.
Ja ovde koristim priliku da pohvalim Ministarstvo turizma koje je, zahvaljujući povećanom prilivu turista, u prvih šest meseci ove godine ostvarilo 17% više deviznog priliva u odnosu na isti period prošle godine, što je značajno doprinelo punjenju budžeta Republike Srbije.
Sve u svemu, uprkos krizi koja i dalje potresa ceo svet zbog konflikta u Ukrajini, sukoba na Bliskom Istoku, Srbija ima stabilnu ekonomiju, udeo javnog duga od 49,8% u odnosu na BDP je dosta daleko ispod nivoa Mastrihta od 60% i ohrabruje izjava ministra finansija da je zemlja potpuno likvidna i da sve svoje obaveze ispunjava na vreme.
Važna je i ocena Fiskalnog saveta, koji navodi da finansije u Srbije, uz određene rizike, ipak idu u dobrom pravcu.
Od naše procene, poštovane kolege narodni poslanici, da li je višak prihoda dobro raspoređen, odnosno hoćemo li podržati ovaj predlog rebalansa, zavisi da li će penzioneri dobiti povišicu, hoće li biti povećana davanja u poljoprivredi, zdravstvu, prosveti, hoće li biti isplaćeni dodaci porodicama sa decom, nastavak izgradnje infrastrukture. Dug je spisak onih koji čekaju ishod našeg glasanja. Zato vas pozivam da podržimo rebalans, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja.
Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Koleginice i kolege, poštovani građani, posle dva teška zločina koji su se 3. i 4. maja dogodili u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje, a kada su ubijana nedužna deca i mladi ljudi, pokrenute su mnoge teme u društvu: od odgovornosti, bezbednosti, sistema vrednosti, uloge medija, društvenih mreža, institucija, porodice, pojedinaca, do preduzimanja mera da nam se ovakve stvari više nikada ne ponove.
Kada se dogode ovako strašne tragedije mnogi su skloni da optužuju vlast i to je u najmanju ruku zlonamerno, naročito ako neko želi da na tim optužbama politički profitira. Ne može vlast da bude kriva za sve. Ove tragedije niko nije mogao ni da predvidi, ni da spreči. Niko nije mogao ni da pretpostavi da će jedno dete da ubije drugu decu i zato mislim da je najmanje što sada možemo i moramo da učinimo da ne upiremo prstom jedni u druge, da se međusobno ne optužujemo zarad bilo kakvih interesa, već da vidimo šta svi zajedno kao društvo možemo da uradimo, da olakšamo onima koji su doživeli tragediju i da svi zajedno izađemo iz ove kolektivne tragedije.
Stvari moramo da rešavamo dijalogom i svako od nas pojedinačno, i lično, i profesionalno, mora da da svoj doprinos, da smanjimo tenzije, da saslušamo jedni druge, da vidimo šta i na koji način možemo da učinimo, da se okrenemo pravim vrednostima i da društvo menjamo na bolje. Prvi mi ovde u Skupštini moramo biti svesni zbog čega i zbog koga smo ovde. Moramo voditi računa o sopstvenoj pristojnosti i o tome kakvu poruku šaljemo građanima i javnosti. Naročito na ovoj sednici moramo, pre svega, imati na umu zbog čega je ona sazvana, a sazvana je povodom tragedije koja nas je zadesila.
Danas raspravljamo o medijima, odnosno nadzorom nad programima komercijalnih pružalaca medijskih usluga. Podsetiću da je zadatak medija da štite ustavno pravo građana na tačno i pravovremeno informisanja. Mediji moraju biti slobodni, ali odgovorni i profesionalni i moraju voditi računa, pre svega, o etičnosti.
Na Svetski dan slobode medija, 3. maj ove godine, u Srbiji, nažalost, dogodio se masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i ja moram da kažem da su mnogi mediji izveštavajući o ovom strašnom događaju pali na ispitu profesionalizma, kršeći etička pravila struke i izlazeći sa imenima, izjavama prestrašene dece, imenom i fotografijom dečaka ubice, informacijama i poluinformacijama pre zvaničnog saopštenja policije.
Većina medija, nažalost, bilo da su naklonjeni jednima ili drugima, bez razlike, nastavila je da se vodi senzacionalizmom i nije odgovorila zadatku da profesionalno, poštujući pravila struke, izveštava građane vodeći računa o javnom interesu. Iz ove situacije izrodile su se optužbe na račun medija da šire nasilje, kao i zahtevi za smenu REM-a i ukidanje dve televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Ja ne mogu da se složim sa zahtevom da mediji budu zabranjivani i ukidani, ali ono za šta se zalažem je da mediji poštuju kodeks i da se pridržavaju zakona. Sve ono čime se krši novinarski kodeks i elementarna pravila struke mora se sankcionisati na adekvatan način. Regulatorno telo za elektronske medije može i mora da upozorava, da kažnjava i suspenduje medije koji ne poštuju pravila i ne rade po zakonu.
Kada govorimo o REM-u, o zahtevu za smenu, moramo imati u vidu da je aktuelni sastav REM-a plod međustranačkog dijaloga iz 2019. godine koji se odvijao uz posredstvo evroparlamentaraca. Niko ne beži od dijaloga. Smatram da treba da se razgovara, ali treba podsetiti da se članovi Saveta REM-a biraju prema Zakonu o elektronskim medijima.
Takođe, podsetiću da je Vlada Srbije 2020. godine usvojila Medijsku strategiju koja predviđa izmene Zakona o elektronskim medijima i da taj novi zakon donosi mnoge novine kada je u pitanju Regulatorno telo za elektronske medije.
Od pooštrenih kriterijuma za izbor članova Saveta REM-a menjaće se i predlagači kao i broj i status članova REM-a. Takođe, predviđene su i novine kada su u pitanju ovlašćenja i REM će prema tom zakonu moći da izriče i novčane kazne što sada nije slučaj. Hajde da prvo poboljšamo Zakon o elektronskim medijima, pa da uđemo u njegovu primenu.
Kada govorimo o izveštavanju medija u vanrednim, nepredviđenim situacijama kakve su se dogodine početkom maja u Beogradu i okolini Mladenovca i o greškama koje su učinjene, ono što je važno, institucije uvek moraju da imaju spremne predstavnike koji će biti na raspolaganju u medijima da bi se predupredili senzacionalizam i neproverene informacije kako bi građani bili pravovremeno i tačno informisani i da se ne bi nanosila dodatna bol onima koji su pogođeni tragedijom.
Nedopustivo je da se u medijima odvija istraga, nije etički da se mediji vode manipulacijom i komercijalizacijom ovako teških zločina. Zadatak regulatornih tela je da na ovakve situacije adekvatno reaguju i da u okviru svojih nadležnosti i u skladu sa zakonom te pojave sankcionišu.
Nažalost, ne samo kod nas, već svuda u svetu, trend je da se juri za klikovima i rejtinzima i neretko vesti postaju roba na tržištu pomoću koje mediji ostvaruju profit. Zadatak svih nas treba da bude takvo stanje menjamo, da iskorenimo govor mržnje i da pokušamo da vratimo etičnost i u medije i u politiku, u sve sfere života.
Negativne pojave treba sankcionisati, a sa druge strane mora da se otvori prostor za stalni dijalog između medijske zajednice i nadležnih institucija, da se grade mehanizmi koji će raditi na slobodi medija i na profesionalnom izveštavanju.
Kada govorimo o odgovornosti medija za stanje u društvu i za određene pojave mnogi za sve loše što se dešava krive rijaliti programe. Ja se slažem da i o tome treba da se vodi debata i podržavam ukidanje rijaliti programa, ali moramo imati u vidu da živimo u vreme dominacije interneta na kome se takođe odvija rijaliti, društvenih mreža i da je svima i da je samim tim sve više aktera na medijskoj sceni, da ogroman broj vlasnika profila na mrežama ima veći uticaj od pojedinih klasičnih medija. Mnogi od njih skloni su, na žalost, zloupotrebama, širenju lažnih vesti što može da nanese ogromnu štetu.
Internetom se šire skaradni sadržaji, uvrede. Mnogi internet zloupotrebljavaju za širenje nasilja, agresije, promociju poremećenih vrednosti za sajber kriminal i sve ove negativne pojave sa interneta svakako se loše odražavaju, posebno na decu i mlade, na formiranje ličnosti, uspostavljanje sistema vrednosti, poimanje života.
Ovde moramo da budemo svi na zadatku i REM i provajderi da kontrolišu i ukidaju neadekvatne sadržaje na mrežama, roditelji da prate aktivnosti dece na internetu, da se pojača vaspitna uloga škole, da roditelji i nastavnici kod dece razvijaju kritičko mišljenje za izbor sadržaja na internetu. Takođe, i mediji su ti koji mogu da pomognu da umesto negativnih daju pozitivne primere i prednosti korišćenja interneta i društvenih mreža.
Ukidanje rijaliti programa otvara medijski prostor za nove sadržaje i taj prostor treba iskoristiti za naučne, obrazovne, sportske, kulturne programe, za promociju vrednosti koje su u interesu građana i napredak celokupnog društva.
Od velike je važnosti da se iz svega ovoga izvuku pouke i pronađu mehanizmi, da se daju ozbiljne smernice medijima, a oni koji ne poštuju pravila moraju da snose konsekvence.
I za kraj, važno je naglasiti da je posle tragedija u Beogradu i Mladenovcu država preduzela hitne i brze korake protiv nasilja i mi kao stranka dajemo punu podršku svim tim merama.
Sada treba osnažiti stručne timove, dati im punu podršku. Kada je u pitanju OŠ „Vladislav Ribnikar“ tu pored struke prvenstveno moramo da uvažimo mišljenje dece i njihovih roditelja. Već su postignuti određeni dogovori između predstavnika roditelja, predsednika i Vlade Srbije i na tome treba nastaviti. Jedino spuštanjem tenzija, razumevanjem, dijalogom i uvažavanjem drugog mišljenja možemo da izađemo iz ove situacije. Hvala.
Hvala, predsedniče.
Gospodo ministri, na početku svog izlaganja osvrnuću se na nekoliko predloga zakona koji se tiču saradnje na Zapadnom Balkanu i koji će građanima olakšati putovanje, studiranje i posao. Jedan od tih sporazuma donet u okviru Berlinskog procesa je Sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu. To znači da će u buduće za putovanje između država biti potrebna samo lična karta. Ovo je još jedan od benefita koji je građanima Zapadnog Balkana doneo Berlinski proces. On se u velikoj meri podudara sa inicijativom Otvoreni Balkan koju su osmislili i realizuju je lideri koji shvataju da narodi sa ovih prostora moraju da se povezuju i međusobno rešavaju probleme. Neke zemlje više zagovaraju Berlinski proces, ali praksa je već pokazala da Otvoreni Balkan nije u suprotnosti sa Berlinskim procesom i da ova dva procesa mogu da teku paralelno, jer u konačnom i jedan i drugi predstavljaju put ka EU.
Koliko je ova inicijativa važna govori i činjenica da zemlje članice Otvorenog Balkana - Srbija, Severna Makedonija i Albanija već beleže vidljive rezultate, jer su, zahvaljujući olakšicama i zajedničkom ekonomskom tržištu, svoje spoljnotrgovinsko poslovanje povećale za više od 50%.
Mišljenja sam, a verujem, složićete se sa mnom, da je ovo trenutak kada Balkan mora ekonomski da se poveže, a ova inicijativa omogućava ukidanje nepotrebnih procedura na granicama, što ubrzava protok ljudi, usluga, roba i kapitala, smanjuje gužve, čekanje kamiona sa robom i sve to za krajnji cilj ima podizanje kvaliteta života građana kao i ekonomski prosperitet i napredak zemalja članica.
Značaj ove inicijative je u tome što su njeni tvorci prepoznali da mi na Zapadnom Balkanu ne treba da budemo zaglavljeni u devedesetim godinama i da se stalno vraćamo u prošlost, već da gledamo u napred i da živimo u društvima koja pružaju veće mogućnosti za sve građane.
Drugi zakon o kom želim da govorim tiče se ulaganja u infrastrukturu u obrazovanje. Moramo biti svesni činjenice da nema bolje investicije u budućnost jednog društva od ulaganja u obrazovanje. Živimo u vreme ubrzanih tehnoloških promena, nastanka novih zanimanja, sve češćih izmena na tržištu rada, zatim deficita pojedinih zanimanja i da bismo odgovorili izazovima savremenog društva moramo da pripremimo koncept celoživotnog učenja i usavršavanja. U modernom poslovnom svetu obrazovanje zaposlenih je nešto na čemu insistiraju moderne kompanije koje su često otvorene i za saradnju sa školama i univerzitetima i učenicima omogućavaju da uče na praktičnim primerima i da svoja znanja primenjuju u realnom radnom okruženju.
Srbija je prepoznala ovaj model i mi smo 2017. godine doneli Zakon o dualnom obrazovanju koji se realizuje na nivou srednjih škola, gde je učenicima na raspolaganju 51 profil po novom modelu obrazovanja, a razna privredna preduzeća su ponudila više od 3.000 novih radnih mesta za učenje kroz rad. Godine 2019. doneli smo Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i do sada je akreditovano 36 studijskih programa u 10 visokoškolskih ustanova.
Zakon o kome danas raspravljamo omogućava 40 miliona evra obezbeđenih iz kredita Evropske investicione banke, a ceo projekat programa modernizacije škola, centara iznosi 80 miliona evra.
Još jednom želim da istaknem da je svaki dinar uložen u obrazovanje. Tu mislim i na infrastrukturu i na programe i na edukaciju, investicija koja će se u budućnosti vratiti višestruko, jer obrazovni proces, uz porodične vrednosti, formira svakog pojedinca i, ukoliko se taj proces uspešno odvija, čitava zajednica je na dobitku.
Jedno od načela Socijaldemokratske partije Srbije je da Srbija treba da bude država obrazovanja i da mladima treba pružiti što bolje obrazovanje u koje treba da budu uključeni svi slojevi stanovništva, pripadnici svih društvenih grupa, bez obzira na njihove materijalne mogućnosti i socijalno poreklo.
Povezivanje obrazovanja sa privredom i potrebama društva na čemu, kroz donošenje ovakvih zakona, mi radimo, ima za cilj ostanak mladih visoko obrazovnih kadrova, jer su oni ključni faktor napretka i razvoja zemlje.
Ministarstvo poljoprivrede danas je predstavilo predlog izmene i dopune Zakona, a ja bih se osvrnula na deo koji se tiče e-Agrara. Srbija želi, ali i mora da održava korak sa savremenim svetom i savremenim tehnologijama i kroz niz inicijativa koje je tokom prethodnih godina Vlada Srbije, kroz proces digitalizacije preduzimala, stvorena je dobra osnova da se što veći broj vrlo kompleksnih procesa koji oduzimaju vreme građanima i nadležnim službama sprovode na efikasniji način.
Da bi poljoprivreda i poljoprivrednici u Srbiji mogli da budu uspešni i konkurentni u 21. veku neophodno je i da poljoprivrednici, ali i država kao važan partner prihvate savremen tehnologije i savremene načine upravljanja resursima kojima raspolažu naši ratari, stočari, voćari, vinogradari.
Ove izmene i dopune zakona omogućiće primenu e-Agrara u postupku za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ovo je značajno jer pravila i procedure za njihovo odobravanje su već zastarele, a i komplikovane što se odrazilo i na brzinu njihove obrade, pa su i obrađivanja isplate subvencija kasnili.
Podržavam odluku poput ukidanja vremenskog ograničenja za prijavu za registar poljoprivrednih gazdinstava, što nam pokazuje da ministarstvo razume da je određenim poljoprivrednicima potrebno više vremena.
Ovde želim da istaknem da je isplata subvencija na vreme od velikog značaja jer to daje sigurnost našim poljoprivrednicima da planiraju i proširuju proizvodnju. Upravo kroz sistem, poput e-Agrara, stvoriće se mogućnost da se polje i na vreme rasporede subvencije i podsticaji i nadam se da će ministarstvo u narednom periodu tu mogućnost i ostvariti.
Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržaće ove i ostale zakone na dnevnom redu. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajuća.
Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.
Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.
Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.
Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.
Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?
Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.
Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.
Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.
Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.
Zaista, ja želim da vam se zahvalim na odgovorima i na jedno i na drugo pitanje i da kažem da ohrabruje činjenica da broj zaraženih od korona virusa polako pada.
Ohrabruje činjenica da je država osmislila kampanje za vakcinaciju i ja mislim da je to jedini način da se vratimo i normalnom životu i normalnim privrednim aktivnostima.
Međutim, nažalost mi i dalje trpimo posledice korone. Mnogi sektori su pogođeni. Među najviše pogođenima je avio saobraćaj. Pored toga, pogođeni su i drumski saobraćaj, autobuski.
Gospodine Momiroviću, vaše ministarstvo je izdvojilo subvencije za autobuske prevoznike. O kakvim subvencijama je reč, koliko je to novca i da li je to dovoljno da ove firme opstanu i da radnici koji se bave ovom delatnošću prežive? Hvala.
Hvala.
Svoje pitanje postavljam Ministarstvu građevine, saobraćaja, infrastrukture, a tiče se parking mesta za automobile.
Naći slobodno parking mesto je problem ne samo u Beogradu, već i u manjim gradovima u Srbiji. Ipak, najveći problem parkiranja je u prestonici, budući da u Beogradu trenutno ima oko 700.000 registrovanih vozila, što je rekordan broj u istoriji ovog grada, a takođe, svakodnevno se u Beograd slije ogroman broj vozila iz čitave Srbije.
Prema zvaničnim podacima svakom objektu u centru Beograda nedostaje 25 parking mesta, ali parkiranje više nije noćna mora samo za uži centar grada. Recimo, na Novom Beogradu vi ste do samo pre par godina nekako uspevali da nađete slobodno parking mesto kada se vraćate kući s posla. Međutim, danas to je nemoguća misija, kako na Novom Beogradu, tako i na Karaburmi, Voždovcu, Čukarici, u celom Beogradu.
Zbog nedostatka parking mesta ne pate samo vozači koji traže parking, već i pešaci koji ne mogu normalno da se kreću trotoarima koji su često zauzeti automobilima, majke sa kolicima, invalidi, a otežano je i kretanje vozilima zbog automobila parkiranih na obe strane ulice.
Mi smo pre neku noć imali slučaj u jednom gradu u Srbiji da je u jednoj ulici oštećeno oko 20 automobila parkiranih na delu predviđenim za kretanje vozila, verovatno zato što su zakrčili prolaz za neko veće vozilo, a da ne govorimo o slučajevima kada, recimo, vozila „Hitne pomoći“, vatrogasci, gradska čistoća, vozila za čišćenje snega jednostavno ne mogu da priđu određenoj lokaciji zbog parkiranih vozila na mestima predviđenim za prolaz prioritetnim službama.
I ovde je šteta višestruka. Vlasnici automobila nemaju mesta za parking. Ako svoje vozilo nepristojno parkiraju nanose štetu drugima, a i sebi, jer će sigurno biti uhvaćeni u prekršaju i moraće da plate kaznu, a s druge strane kruženje nekada i od 10 do 15 minuta u potrazi za slobodnim mestom utiče i na zagađenje životne sredine.
Moje pitanje – da li postoji plan ili strategija kako doći do većeg broja mesta gde će građani moći da parkiraju, odnosno kako smanjiti broj nepropisno parkiranih vozila, a da to nisu samo kazne?
Svedoci smo sve veće gradnje stambenog prostora i prema Zakonu o planiranju i izgradnji investitor je dužan da obezbedi onoliko parking mesta koliko ima stambenih jedinica. Problem je što većina ljudi koja kupuje stan nije u mogućnosti da kupi i parking mesto i oni su prinuđeni da parkiraju napolju i na taj način ionako prebukirane ulice dobijaju nove parking korisnike.
Svesni smo da ovo nije jednostavno rešiti, ali mora da postoji način. I moje pitanje – da li su to javne garaže koje bi sklonile automobile sa ulica, da li je u planu njihova izgradnja, u kojim delovima grada i kojom dinamikom i da li postoje još neka rešenja koja su na pomolu? Hvala.
Hvala, predsedniče.
Ja svoje pitanje upućujem Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture.
Naime, ovih danas se užurbano privode kraju radovi na deonici autoputa „Miloš Veliki“ od Preljine do Pakovraće, a na celoj trasi autoputa od Preljine do Požege, na najzahtevnijim građevinskim radovima, 24 sata dnevno angažovano je oko devet stotina radnika.
Na deonici Preljina – Požega, dugoj 31 kilometar, grade se tri tunela, jedan kroz Trbušine i dva tunela Laz i Munjino brdo kroz planinu Jelicu, ukupne dužine od 2.800 metara i to su najduži tuneli u našoj zemlji.
Da je ovo jedna od zahtevnijih deonica govori i podatak da će pored ova tri tunela na trasi Preljina – Požega biti 35 mostova, četiri nadvožnjaka, dve saobraćajne petlje i čak dva miliona kubika nasipa.
Dodatno radove usložnjava i potreba za izmeštanjem postojeće tehničke infrastrukture. Od naplatne rampe Preljina do buduće petlje u Pakovraću potrebno je izmestiti elektroenergetske i telekomunikacione vodove i gasne instalacije.
Na ovoj deonici dugoj 14 kilometara autoput prolazi kroz pet mesnih zajednica i tokom radova dešavalo se da građevinske mašine preseku vodove i da meštani ostanu bez struje, vode, telefona i interneta. Takođe, zbog potrebe izgradnje autoputa, usled prolaska kamiona i teških građevinskih mašina, devastirano je oko 40 kilometara puteva kroz sela Prijevor, Trbušani, Rakova, Pakovraće i Preljina.
Svesni značaja autoputa, meštani su, iako često paralisani jer nisu mogli da dođu do svojih njiva, a ostajali su bez struje i vode, bili strpljivi i pokazali gostoprimstvo i prema domaćim i kineskim izvođačima radova, ali očekuju da se sve vrati u prvobitno stanje.
Moje pitanje je – kada će lokalni putevi biti rekonstruisani, a ostala infrastruktura, poput strujnih, telekomunikacionih vodova, vodovodna i gasna mreža u potpunosti biti osposobljeni i stavljeni u funkciju? Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.
Pitanje postavljam Ministarstvu zdravlja, a tiče se kovid propusnica.
Naime, državni sekretar Mirsad Đerlek najavio je da je sve spremno za uvođenje kovid propusnica, ali da se čeka finalna odluka. Moje pitanje je od čega ta odluka zavisi i ko treba da da zeleno svetlo?
Oni koji su protiv kovid propusnica kažu da se njihovim uvođenjem krše ljudska prava, ali smo svedoci da se u mnogim zemljama EU i zapadnim demokratijama te propusnice primenjuju već mesecima unazad, tako da ta mišljenja ne treba da obeshrabruju i osporavaju konačnu odluku o uvođenju ove mere. Mene više obeshrabruje činjenica da svakim danom imamo po šest, sedam hiljada zaraženih i po nekoliko desetina umrlih od korone, a da je imunizovano nešto manje od 41% građana.
Juče sam od jednog reportera iz Novog Sada čula rečenicu nad kojom treba svi da se zapitamo, a to je da su redovi za testiranje veći od redova za vakcinaciju. Ta rečenica nam sve govori.
Kovid propusnice, to javnost treba da zna, pre svega, služe da se zaustavi širenje infekcije i sasvim je zdrava i ispravna odluka da na mestima gde se stvaraju najveće gužve mogu da borave samo oni koji su vakcinisani, odnosno sa kovid propusnicom.
Želim da postavim još jedno pitanje, a to je kako sprečiti zloupotrebe sa kovid propusnicama, jer već svakodnevno čujemo od nevakcinisanih da nije nikakav problem da falsifikuju, odnosno kopiraju nečiju propusnicu i prikažu je kao svoju, jer ne postoji mogućnost da vas, recimo u kafiću ili u noćnom klubu legitimiše neko ko za to nije ovlašćen.
Ja se uzdam u svest onih građana koji su se vakcinisali i na taj način već pokazali odgovornost i prema sebi i prema drugima da neće svoje sertifikate ustupati drugima, jer bi u tom slučaju ugrozili i svoje i zdravlje drugih ljudi.
Moje poslednje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja smatra da bi uvođenje kovid propusnica bilo neka vrsta podsticaja ako smo već iscrpeli sve druge vidove da se poveća broj vakcinisanih, naročito među mladima koji najviše posećuju noćne klubove i kafiće i da li se razmišlja da bez kovid propusnica ne možete ući u javni prevoz, tržni centar, na koncert, utakmicu, na neko privatno slavlje koji okuplja veći broj ljudi i na koji način je to moguće iskontrolisati?
Postoji još jedna nedoumica kod građana koji su primili dve doze vakcine, a prošlo je šest meseci od prijema druge doze. Da li se oni smatraju imunizovanima i da li mogu da dobiju kovid propusnicu ukoliko ne prime treću dozu i da li im dalje važi kovid sertifikat za ulazak u druge zemlje?
Zahvaljujem.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 125000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 125000.00 | RSD | 01.08.2022 - |