JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Živi na Novom Beogradu.

Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu.

Na teviziji Čačak radila je pet godina u infromativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autor političke emisije “TV Parlament”, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Godine 2000. na poziv uredništva TV B92 prelazi u Beograd gde je radila kao reporter i urednik u informativnom programu do 2006. godine. Iste godine pridružila se redakciji informativnog programa Prve srpske televizije.

Autor je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića. U informativnom programu televizije B92 radi kao urednica vesti i reporterka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. U XI skupštinskom sazivu bila je predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, članica Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i zamenik člana Odbora za prava deteta.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodna poslanica, kada se našla na 30. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 25 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 4 meseca i 3 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 4 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se na početku svog izlaganja osvrnuti na Sporazum između Republike Srbije i Severne Makedonije, a tiče se saradnje u oblasti protiv trgovine ljudima.

Budući da dve zemlje imaju dobru saradnju, što su pre samo nekoliko dana, kada je Srbija Severnoj Makedoniji donirala vakcine, potvrdili i premijer te zemlje Zoran Zajev i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, oni su tada najavili i nove vidove saradnje u više oblasti, tako da je logično i od obostranog je interesa donošenje sporazuma o zajedničkoj borbi protiv trgovine ljudima.

S obzirom da obe zemlje, i Severna Makedonija i Srbija se nalaze na tzv. Balkanskoj ruti i da su potpisivanjem Mini Šengena granice između Srbije i Severne Makedonije otvorene za slobodno kretanje i ljudi i roba i usluga i kapitala, što je velika prednost i napredak, ali, s druge strane, to je veliki bezbednosni izazov.

Zato je neophodno i zakonom urediti način borbe protiv kriminala, u konkretnom slučaju – zajedničku borbu protiv trgovine ljudima.

Ne treba gubiti iz vida da, pored trgovine oružjem i narkoticima, trgovina ljudima predstavlja najunosniju granu organizovanog kriminala i najteži oblik kršenja ljudskih prava.

Brojni su razlozi da neko postane žrtva trgovine ljudima. Najčešće su ekonomske prirode, jer siromaštvo i loš ekonomski položaj vrlo često su uzrok da neko poveruje u lažna obećanja o boljem životu i tako nesvesno postane žrtva trgovine ljudima. Zatim, to mogu biti migracije, jer u tom slučaju ljudi najčešće nemaju veliki izbor i zaštitu i lako postaju žrtve kriminalaca. Takođe i porast organizovanog kriminala je u tesnoj vezi sa trgovinom ljudima, jer ona daje mogućnost kriminalnim grupama da dođu do velike materijalne koristi i sticanja visokog profita.

Istraživanja govore da je od svih oblika trgovine ljudima najzastupljenija ona koja se odvija sa ciljem seksualne eksploatacije i ovde su uglavnom žrtve devojčice i mlade žene. Brojni su i primeri prinude na prošnju koja se neretko odvija svakodnevno na ulici pred našim očima. Zatim, prinuda na vršenje krivičnih dela i u tu klopku najčešće zapadaju mladi ljudi misleći da je to brz i lak način da dođu do novca, ali i prinuda na brak, kao i radna eksploatacija.

Sve su to primeri trgovine ljudima, a čak 80% žrtava su žene i deca.

Treba imati u vidu i da je migrantska kriza donela nove izazove kada je reč o borbi protiv trgovine ljudima i ovim problemom naročito su zahvaćene Srbija i Severna Makedonija. Posebno osetljivu grupu čine deca, naročito ona koja putuju bez pratnje odraslih. Takva relativno novonastala situacija zahteva prilagođavanje celokupnog antitrafiking mehanizma i ceo novi sistem usluga koje su neophodne kako bi se žrtvama trgovine ljudima pružila sva potrebna pomoć i zaštita. Sporazum koji je pred nama predviđa sve neophodne mehanizme i u mnogome bi trebalo da doprinese uspešnijem suzbijanju trgovine ljudima u regionu. U čemu se ogledaju ti mehanizmi? Pored ostalog u prevenciji.

Ovaj sporazum, koji ćemo mi, nadam se, usvojiti, predviđa sprovođenje zajedničkih informativnih kampanja dveju zemalja u cilju sprečavanja trgovine ljudima, a posebno dece. Zatim, sprovođenje kampanja koje bi se odnosile na otkrivanje novih trendova u trgovini ljudima, posebno u eri digitalnih tehnologija, kada su sve veće mogućnosti zloupotreba na internetu. Kao jedan od važnih vidova prevencije, neophodno je i jačanje socioekonomskog položaja ranjivih kategorija ljudi, jer jedan od osnovnih razloga zbog kojih ljudi bivaju uvučeni u proces trgovine ljudima je, kao što sam već napomenula, ekonomske prirode.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smatramo da dosledna borba protiv kriminala podrazumeva pre svega borbu protiv uzroka koji dovode do kriminalnih radnji. Nejednake mogućnosti, beznađe, nedostatak obrazovanja i socijalne teškoće česti su uzroci kriminala, ali i pogodno tlo da se sklizne i postane žrtva kriminala, u ovom slučaju žrtva trgovine ljudima. Zato se mi iz Socijaldemokratske partije Srbije zalažemo za pooštravanje kazni za sva krivične dela, jer smatramo da je svrha sankcije generalna prevencija kriminala. Zato su, smatramo, neophodne veoma stroge kazne koje će pre svega preventivno uticati na smanjenje stope kriminaliteta.

Takođe, smatramo da Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje ima ključnu ulogu u ovoj borbi, mora da stoji na raspolaganju dovoljan broj obučenih kadrova, kao i sva savremena oprema. Takođe, neophodna je saradnja sa tužilaštvima, ali i sa Ministarstvom pravde kada je u pitanju pružanje pomoći žrtvama. Žrtvi se mora pružiti zaštita, ona mora biti obaveštena o svojim pravima i obavezama vezano za smeštaj, pravnu pomoć, pomoć u pribavljanje dokumenata, kao i pomoć za dobrovoljni povratak u zemlju porekla.

Ovaj Sporazum o saradnji između Srbije i Severne Makedonije tretira sve spomenute aspekte, kao i zaštitu podataka o ličnosti. Kada su deca u pitanju, sporazum predviđa procenu svih rizika kao što su roditeljske kompetencije, a preduzimaju se i mere starateljske zaštite i pružanja neophodne pomoći i podrške, a sve u najboljem interesu deteta. Nadležni organi obeju strana potpisnica ovog sporazuma se međusobno obaveštavaju o svim pokrenutim postupcima.

Nisu Srbija i Severna Makedonija jedine zemlje koje se suočavaju sa ovim izazovima. To je problem širih razmera i smatram da je saradnja država regiona važna i neophodna u cilju borbe protiv trgovine ljudima, a sporazum o kome mi ovde danas govorimo, kao i dosadašnja saradnja sa drugim zemljama kao što su Austrija, Slovenija, Mađarska, je svedočanstvo da Srbija ovom problemu pristupa veoma odgovorno i ozbiljno.

Još jedan važan bezbednosni sporazum je pred nama, a tiče se granične saradnje i bezbednosti granice između Srbije i EU. Srbija se graniči sa četiri zemlje EU, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom. Od ukupne dužine granice, koja iznosi 2352 kilometra, granica sa zemljama EU je 1337 kilometara. Ovaj sporazum nije isključivo stvar ili ideja Srbije, već i EU koja želi da dodatno osnaži bezbednost na svojim spoljnim granicama. Ovo je još jedan mehanizam u borbi protiv migrantske krize.

Koliko god da postoje različiti stavovi i koliko god da su države EU podeljene kada je reč o politici azila, ipak postoji, rekla bih, zajednički imenitelj, a to je zaštita spoljnih granica, što se direktno reflektuje na zemlje koje nisu u EU, u ovom slučaju i na Srbiju. Mi tu ne možemo ostati izuzeti. Dobro je da donosimo pravni okvir koji će da tretira ovu oblast.

Ovaj sporazum će omogućiti zajedničke operacije i angažovanje timova čije će aktivnosti biti usmerene na zaustavljanje ilegalne imigracije, kao i prekograničnog kriminala, a mogu da uključe i veću tehničku i operativnu pomoć na granici i to je dobro.

Ono što je još dobro i treba napomenuti da su članovi tima Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu Fronteks ovlašćeni da obavljaju zadatke potrebne za kontrolu granice, ali s tim da moraju da poštuju zakonodavstvo Republike Srbije i mogu obavljati zadatke samo na osnovu instrukcija u prisustvu policijskih službenika Republike Srbije. Zato će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije u Danu za glasanje podržati sve sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko Tepavčević, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na temu samo da se nadovežem na govor prethodnog kolege i da kažem da SDPS pruža punu podršku svim državnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala i mafije. To je naš zadatak jer mi se borimo za društvo bez kriminala, bez mafije, za bezbednost svih naših građana.

Sada da se osvrnem na zakon o kome mi danas ovde govorimo.

Mi smo danas ovde i od vas ministarko i od koleginica i kolega narodnih poslanika čuli mnogo pojedinosti i detalja vezanih za zakon o socijalnim kartama, ali ono što je moj glavni utisak je da zakon o socijalnim kartama, koji je Srbija već duži niz godina pokušavala da donese, čak i nekoliko decenija predstavlja krupan korak ka iskorenjivanju siromaštva i ostvarivanju težnji da Srbija postane društvo socijalne pravde.

Za nas socijaldemokrate Rasima Ljajića, čiji je dan stranke svetski dan socijalne pravde, jedan od temeljnih ciljeva je borba protiv siromaštva. Koliki uspeh u toj borbi možemo da postignemo i kakvi će nam biti rezultati zavisiće od toga koliko nam je jaka ekonomija.

Za socijalna izdvajanja u bilo kom segmentu potrebna je ekonomija koja će puniti budžet iz koga se izdvajaju sredstva za bolesne, bespomoćne, stare, invalide i druge socijalno ugrožene kategorije. Ta sredstva je, naravno, potrebno zaraditi, a bez ulaganja u infrastrukturu, bez stranih investicija, to prosto nije moguće, pa je samo deklarativno zalaganje za socijalnu pravdu mrtvo slovo na papiru.

Zakon o socijalnim kartama je veliki iskorak u tom smeru. Treba imati u vidu da socijalne karte koje Srbija uvodi zahtevaju i velika finansijska sredstva. Zato je potrebna, kao što sam i naglasila snažna ekonomija koju ova država sigurno može da iznese.

Uostalom, to se pokazalo sada i u vreme pandemije kada je srpska ekonomija pokazala najveću žilavost i najveću otpornost na krizu i to pre svega, zahvaljujući velikim prilivima stranih investicija. To nismo rekli samo mi, to je i u zvaničnom izveštaju priznala i Evropska komisija.

Predlogom ovog zakona država je pokazala volju da skenira problem i da imamo realnu predstavu o tome kakav je socioekonomski položaj našeg stanovništva.

Zakon o socijalnim kartama podrazumeva jedinstvenu bazu podataka i uspostavljanje informacionog sistema koji će upravljati tim podacima da bi se novac, odnosno socijalna pomoć ravnopravno rasporedila onima kojima je ona stvarno najpotrebnija.

Da biste vi videli da li neko ispunjava uslove trebaju vam podaci, tj. potreban vam je informacioni sistem. Taj informacioni sistem će u potpunosti zaživeti i biće zaokružen 2022. godine, jer je potrebno vreme za njegovu izradu da bi bio efikasan i da bi dao željene efekte.

Ovaj informacioni sistem sadržaće na jednom mestu sve podatke koji će se dobiti ukrštanjem različitih baza podataka sa različitih mesta i svi oni kojima je pomoć neophodna biće evidentirani u jedinstvenom sistemu i svi oni koji imaju pravo na pomoć, bez ikakvog apliciranja, tj. bez prijave, moći će tu pomoć i da ostvare. Svako će biti u prilici da dobije socijalnu pomoć, jer će ga sistem prepoznavati.

Ovaj zakon se odnosi na različite kategorije stanovništva, ali ilustrovaću na jednom primeru.

Kako, recimo, da jedna baka iz nekog zlatiborskog sela, sa Pešteri, sa vrha Kablara, ili iz nekog solitera novobeogradskog bloka, koja ne može da živi od svoje penzije i koja više ne može da privređuje, kako ona da zna na koji način može da ostvari pomoć. Nju neko mora da prepozna, da ide od šaltera do šaltera, od ustanove do ustanove, pa to je nemoguće. To ovaj zakon rešava. Ona mora da bude evidentirana, moraju da budu evidentirani njeni prihodi, njena imovina, da budu evidentirani svi podaci vezani za članove njenog domaćinstva. Sistem mora da prepozna takve ljude.

Upravo ovaj zakon, zakon o socijalnim kartama to rešava. Umesto da kao do sada različite vrste podataka budu pohranjene u različitim institucijama sada će zahvaljujući novom informacionom sistemu svi ti podaci moći da se povuku i moći će da se stvori jedinstvena baza podataka i na taj način neko lice koje je u stanju socijalne potrebe, moći će brže, lakše, efikasnije da dođe do pomoći na koju ima zakonsko pravo.

Koliko je važno imati dobar informacioni sistem pokazalo se sada u vreme imunizacije i vakcinacije stanovništva, kada zaista, sve funkcioniše savršeno i besprekorno, gde i najveći kritičari vlasti, i oni koji pokušavaju da nađu zamerke shvataju da je kritika na račun vakcinacije i organizacije vakcinacije, potpuno promašena tema.

Mislim da ovaj zakon, zakon o socijalnim kartama dolazi u pravo vreme, u vreme kada su nam empatija, solidarnost, pomoć drugima najpotrebniji.

To su sve par ekselans vrednosti socijaldemokratije i to su vrednosti na kojima se temelji, koje baštini Socijaldemokratska partija Srbije, čiji sam ja ovde predstavnik, i zato će poslanička grupa naše stranke podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici.

Mi danas ovde raspravljamo o nekoliko sporazuma koji su sami po sebi važni, ali ne samo to. Ovi sporazumi potvrđuju saradnju i dobre bilateralne odnose između Srbije i Ruske Federacije, između Srbije i Luksenburga, zatim, Bosne i Hercegovine, kao između Srbije i Irana.

Sporazum o borbi protiv terorizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije koji je potpisan sredinom prošle godine kada je u poseti Beogradu bio ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, podrazumeva poboljšanje saradnje dveju zemlja kroz razmenu operativnih informacija i profesionalnih iskustava u borbi protiv terorizma. U pitanju je saradnja u domenu razmena informacija, obuke opremanja specijalnih snaga posebnim informatičkim i tehničkim sredstvima.

Kada govorimo o značaju ovog sporazuma, svakako je važno istaći da u novijoj svetskoj istoriji ne postoji nijedna država koja je imuna na terorizam. Terorizam je globalni svetski problem, koji se lako preliva i brzo širi sa jednog mesta na druge prostore, i kao takav ugrožava kako unutrašnji tako i međunarodnu bezbednost.

Od devedesetih godina dvadesetog veka veoma je uočljiva regrutacija terorista širom sveta kroz uspostavljanje terorističkih kampova za obuku, kao i umrežavanje terorističkih organizacija, i zato svaka zemlja ima obaveza da se bori protiv ovog velikog zla današnjice.

Da je terorizam opasnost i pretnja koja ne poznaje granice, nažalost, potvrđuju i brojni teroristički napadi kojima smo svedočili u novijoj istoriji. Stručnjaci za terorizam ocenjuju da je savremeni terorizam doživeo naglu ekspanziju između pedesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada je primena nasilja u političke svrhe, ili za podizanje društvene svesti postala popularna strategija. U kasnim decenijama prošlog veka terorizam se proširio van granica nacionalnih država i postao internacionalni problem.

Ja ću navesti samo neke primere čiji smo i mi ovde savremenici. Setimo se Njujorka 11. septembra 2001. godine, kada su oteta četiri putnička aviona od kojih su se dva zaletela i srušila, Kule bliznakinje, nebodere svetskog trgovinskog centra. Zatim, napada u Madridu 11. marta 2004. godine, kada su teroristi izveli seriju koordiniranih eksplozija bombi na sistem javnog železničkog prevoza u Madridu u Španiji, koji su ubili 192 i ranili 2050 osoba. Ti napadi se smatraju najtežim terorističkim zločinom na tlu Evrope u istoriji. Jedan od novijih terorističkih napada svakako jeste onaj u Parizu koji se dogodio 13. novembra 2015. godine.

Niko od nas ne može da zaboravi talačku krizu u Beslanu, što je naziv za jedan od najtežih terorističkih napada koji su se dogodili u Rusiji u njenoj istoriji. Počela je 1. septembra 2004. godine, nakon što su čečenski teroristi zauzeli jednu školu, a završila je trećeg septembra te godine, napadom ruskih specijalnih jedinica. Poginulo je 344 ljudi, od čega 186 dece. Ovo je jedan od najkrvoločnijih terorističkih napada uopšte.

Posle 11. septembra 2001. godine, donesen je niz antiterorističkih mera koje države članice antirerostičke koalicije moraju sprovesti.

Međunarodna zajednica, a posebno EU, razvile su kompleksan sistem za borbu protiv terorizma. Postoje brojni dokumenti Saveta Evrope, Evropske komisije i Evropskog parlamenta za adekvatnu borbu protiv terorizma.

Međutim, stručnjaci za terorizam ocenjuju da je, s druge strane, nastala jedna nova situacija u kojoj se sve intenzivnije povezuju organizovani kriminal i terorističke organizacije koje stvaraju potpuno neprirodna savezništva.

U takvim okolnostima, kada je ojačan međunarodni nadzor, teroristička organizacije sve češće koriste manje uobičajene mehanizme finansiranja, kao što su nezakonita trgovina, falsifikovanje novčanica, trgovina drogama.

Ako se želi dugoročna saradnja u borbi protiv terorizma i ako su se države na nju obavezale, u ovom slučaju to su Srbija i Ruska Federacija, onda je potrebno da se to reguliše zakonom.

Verujem da će ova saradnja dati dobre rezultate, budući da Rusija ima bogato iskustvo u borbi protiv terorizma i veoma uređen i pouzdan sistem koji čine njeno zakonodavstvo, oprema, informacije, baze podataka, što bi kroz ovaj vid saradnje moglo da doprinese i unapređenju našeg državnog sistema na polju borbe protiv terorizma.

S druge strane, bogato iskustvo i znanje Srbije u okviru sistema bezbednosti i te kako može da bude korisno i dragoceno za velike zemlje kao što je Ruska Federacija.

Uzimajući u obzir porast terorističkih pretnji, ali i međunarodne obaveze dveju zemalja, smatram da će potvrđivanje ovog sporazuma doprineti daljem unapređenju, kako borbe protiv terorizma, tako i unapređenje bilateralne saradnje Srbije i Ruske Federacije.

Mi danas ovde imamo još jedan važan dokument, a to je Sporazum o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara BiH i Vlade Republike Srbije i Crne Gore.

Naime, ovde je reč o definisanju prava i obaveza ugovornih strana, a tiče se prenosa nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora iznad BiH.

Do kraja 2019. godine kontrolu nad delom neba BiH, koji se pruža iznad 10.000 metara, zajednički su 1997. godine obavljale kontrole letenja Hrvatske sa jedne i Srbije i Crne Gore sa druge strane.

Ispunjavanjem potrebnih uslova, u skladu sa međunarodnim obavezama, Direktorat BiH BHANSA od 5. decembra 2019. godine, nadzire kompletan vazdušni saobraćaj iznad teritorije BiH i do 10.000 metara, kao što je to i ranije bio slučaj, ali i iznad 10.000 metara što je do tada bilo u nadležnosti, kao što sam rekla susednih zemalja.

Zemlje potpisnice ovog ugovora pristupile su izradi ovog dokumenta u želji da obezbede obavljanje letova preko zajedničkih državnih granica u skladu sa propisima jedinstvenog evropskog neba.

Ovim ugovorom definiše se da pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u najvećem delu vazdušnog prostora iznad BiH obavlja BHANSA, Agencija BiH, s tim da u jednom delu vazdušnog prostora iznad BiH uz granicu sa Republikom Srbijom nadležna za pružanje usluga ostane SMATSA, Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore.

Predlog ovog sporazuma potpisali su još 2019. godine nadležni ministri Srbije, Crne Gore i BiH. Usvajanjem ovog sporazuma mi dugoročno uspostavljamo pravni osnov za nadležnosti pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora BiH uz granicu sa Republikom Srbijom.

Jedan od važnih sporazuma danas pred nama je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina. Zašto je važan ovaj Sporazum?

Naime, treba znati da je 23 vrste sortnog semena iz Srbije priznat u Iranu i kada bi se uspostavio platni promet između Srbije i Irana, to jest kada bi se toj zemlji ukinule sankcije, teoretski, Iran sa svojih 80 miliona stanovnika bio bi sasvim dovoljno tržište za plasman poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

Sadašnji nivo trgovinske razmene od deset miliona dolara je samo kap u moru mogućnosti.

Kao predsednica Poslaničke grupe sa Iranom, ja sam imala tu čast i zadovoljstvo da posetim Iran, da razgovaram sa njihovim zvaničnicima i da se uverim u mogućnosti i šanse koje ta zemlja pruža kada je u pitanju izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Iran.

Takođe, moram da napomenem, dok je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija bio Rasim Ljajić, potpisano je nekoliko važnih trgovinskih sporazuma između Srbije i Irana. Takođe, ukinute su vize na jedno vreme i uspostavljeni direktni avionski letovi između dve zemlje. To je bila velika šansa i data je mogućnost saradnje. Međutim, zbog sankcije Iranu, to je ukinuto i ja se nadam da će nova američka administracija ponovo ukinuti međunarodne sankcije Iranu i da će se to tržište ponovo otvoriti kako za ostatak sveta, tako i za Srbiju, što je za nas u ovom trenutku i najinteresantnije.

Ovaj sporazum između dve zemlje potpisan je u Beogradu još 2018. godine, a njega je već ratifikovao iranski parlament. On podrazumeva saradnju u oblasti zaštite bilja, to jest kontrolu i sprečavanje unošenja i širenja štetnih organizama.

Zaštita bilja kao deo poljoprivredne proizvodnje je značajan segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i biljnih proizvoda. Stoga se vrlo veliki značaj pridaje zdravstvenom stanju biljaka, a posebno su važni seme i sadni materijal, jer oni služe za dalju reprodukcije, pa je stoga i mogućnost prenošenja štetnih organizama veća.

Jedna od važnih mera koja se podrazumeva u sprečavanju širenja štetnih organizama je svakako biljni karantin. Postoji unutrašnji i spoljni karantin. Sigurno da mnogo veću pažnju treba posvetiti spoljnom karantinu, jer se ne poznaje kvalitet pošiljke koja se uvozi u zemlju. Iz tog razloga se ovoj vrsti karantina poklanja posebna pažnja i zbog toga je ovaj sporazum važan.

Većina karantinski štetnih organizama dolazi iz drugih zemalja i ovde je važno istaći da biljni karantin postoji u svim zemljama sveta. Razlog tome je odbrana zemlje, jer unošenje jednog karantinski štetnog organizma može da prouzrokuje dalekosežne negativne posledice po poljoprivrednu proizvodnju.

Stoga je regulativa koja se odnosi na biljni karantin vrlo značajna, jer ona propisuje pravila ponašanja pri uvozu pošiljki iz drugih zemalja, a u slučaju eventualne pojave karantinski štetnog organizma u zemlji, propisuje mere za zaustavljanje širenja i iskorenjavanja zaraženog biljnog materijala.

Ovaj sporazum podrazumeva razmenu informacija u vezi sa pojavom karantinski štetnih organizama na teritoriji dve države, Irana i Srbije, kao i metoda koji se primenjuju za njihovo suzbijanje. Takođe, dve strane se obavezuju da sprovedu neophodne mere kontrole pošiljki bilja i biljnih proizvoda i svaku od tih pošiljki moraju da prate određeni sertifikati.

Karantin u zaštiti bilja počeo je da se primenjuje još krajem XIX veka, posle velikih šteta koje su nastale od nekih bolesti i štetočina u Evropi, kao što su krompirova plamenjača, pepelnica vinove loze i filoksera na vinovoj lozi, što je izazvalo uništavanje ogromnih površina pod zasadima i nanelo nemerljivu ekonomsku štetu. Stoga je jasno da zemlje koje trguju biljkama i biljnim proizvodima donose ovakve obavezujuće sporazume.

Ovde imamo još jedan sporazum, između Republike Srbije i Luksemburga o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, i ovde nema ništa sporno. Dve zemlje su se dogovorile da utvrde pravila za uzajamnu zaštitu tajnih podataka koje se razmenjuju u okviru politike, vojne, ekonomske ili bilo koje druge saradnje, a sve u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima dveju potpisnica.

Imajući u vidu značaj svih ovih sporazuma, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će za njih i glasati. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -