JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Živi na Novom Beogradu.

Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu.

Na teviziji Čačak je radila 5 godina, u infromativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autor političke emisije “TV Parlament”, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Od 2001. godine radi na TV B92. Trenutno je urednica informativnog programa TV Prve.

Autor je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića. U informativnom programu televizije B92 radi kao urednica vesti i reporterka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 12 dana i 7 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću se u vremenu koje mi je na raspolaganju osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Juče smo imali dobru diskusiju na temu doživotne robije koja treba da postane deo srpske kaznene politike i uglavnom su se svi manje-više složili da treba da postoji doživotna, ali bilo je i onih mišljenja da doživotna robija bez mogućnosti uslovnog otpusta prosto nije humana. Javnost je podeljena po ovom pitanju, jedni postavljaju pitanje humanosti ljudskih prava i kao jaku argumentaciju za to doživotnu robiju karakterišu kao nečovečnu i ponižavajuću.

Međutim, 160.000 građana potpisnika peticije koju je pokrenuo Igor Jurić, otac svirepo ubijene petnaestogodišnje devojčice Tijane i svi oni koji za delo teško ubistvo podržavaju doživotnu robiju pitaju se šta ima humano i čovečno u nekom ko se drzne da na najmonstruozniji način oduzme detetu osnovno ljudsko pravo, pravo na život.

Minimalna kazna na koju može biti osuđen ubica deteta je 10 godina zatvora. Za takvu presudu je potrebno da se poklopi niz olakšavajućih okolnosti. Ovim izmenama zakona, uslovni otpust koji sud može da dozvoli nakon dve trećine odslužene kazne više ne važi za one koji počine teško ubistvo.

Iako sam protiv ograničavanja svih ljudskih sloboda, lično smatram da treba da donesemo ovakav zakon, a obrazložiću i zašto. Budući da je doživotna robija predviđena za starije od 21 godine koji ubiju dete ili trudnicu, to su već formirane ličnosti sa ozbiljnim mentalnim poremećajem i teško je, bolje reći nemoguće je da se takve osobe resocijalizuju, doživotnim ostatkom u zatvoru mi takve osobe sa jedne strane štitimo od njih samih da jednog dana ne ponove zločin i smatram da je jedini lek za takve osobe, mogu reći psihopate, izolacija i ne dozvoliti im da više ikada dođu u dodir sa decom i da slobodno šetaju.

Budući da povratnici predstavljaju jedan od najvećih bezbednosnih problema, izmene i dopune Krivičnog zakonika predviđaju i strožije kažnjavanje onih koji se vraćaju kriminalu i nasilju.

Iskustvo nam govori da ogroman procenat, čak prema nekim podacima 70% povratnika ponovo napravi isto krivično delo i zato ono što javnost treba da zna je da se uvođenjem doživotnog zatvora za ubice dece, povratnicima ne ostavlja prilika da ponovo siluju i ubiju.

Kada govorimo o povratnicima, reći ću i to da su do sada bar kako je praksa pokazala, za teška krivična dela u mnogim slučajevima izricane minimalne predviđene kazne. Navešću primer Olivere Krsmanović čija je brutalnost zgrozila Srbiju kada je 2005. godine zbog 600 dinara ubila taksistu Nezira Šišića. Ona je osuđena na 40 godina robije, pa joj je kazna smanjena na 15 i podnela je zahtev za uslovni otpust, jer je odslužila dve trećine. Ta ista osoba ima mogućnost da se za kratko vreme da se nađe u nekom novom taksi vozilu.

Odredbe Krivičnog zakonika koje su pred nama predviđaju da će na doživotni zatvor moći da budu osuđeni i oni koji ubiju prilikom pljačke ili razbojništva, onaj koji ubije vojno lice, tužioca, sudiju ili policajca zbog posla koji obavlja. Doživotni zatvor se predviđa i onome ko ubije člana svoje porodice kojeg je pre toga zlostavljao. Na sudijama je da dobro procene i odmere kazne, tj. mogućnost uslovnog otpusta.

Doživotnu robiju će prema predlogu ovog zakona izbeći oni koji su u vreme ubistva imali manje od 21 godine, kao i maloletnici. Za maloletnike nije potpuno jasno, jer struktura njihove ličnosti još uvek nije formirana i tu uz jaku stručnu podršku i praćenje postoji mogućnost resocijalizacije, međutim moje pitanje za ministarku je – kakva je razlika između nekoga ko ima recimo 21 ili 22 godine, kako se došlo baš do toga da za onog ko ima manje od 21 godine ne važi doživotna robija, a za starije važi?

Još sam dužna da kažem i ovo, kada je reč o kazni, mi već govorimo o posledicama iako i predviđena kazna može biti jedan vid prevencije, treba kao društvo da se zapitamo šta možemo da učinimo na preventivi da ne dođe do najtežih krivičnih dela.

Navešću i to da doživotna kazna nije presedan. Velika većina evropskih zemalja u svom kaznenom zakonodavstvu ima doživotnu robiju za najteža krivična dela. Kada je Srbija u pitanju, smatram da u vezi ovoga ne treba da se delimo, niti prema političkom, niti prema bilo kom drugom osnovu. Treba da objasnimo javnosti zašto je važan ovaj zakon i da apelujemo na njegovo usvajanje i primenimo ga.

Na kraju, borba Igora Jurića oca Tijane Jurić, devojčice čiji ubica na žalost neće dobiti doživotnu robiju, jer kazna ne može da se primenjuje retroaktivno, ipak je dobila epilog. Kako je i sam bezbroj puta naglašavao Igor Jurić koji je imao uvid u obdukcione nalaze dece koja su svirepo ubijena i kako je sam rekao da je video kroz kakve su muke i patnje prošla dok su izgubila život, borio se da smrt njegove Tijane, ali i druge nedužne dece koju su ni krive ni dužne ubili monstrumi i pedofili ne budu uzaludne. Mnogi psiholozi sa kojima sam razgovarala ne veruju u mogućnost resocijalizacije ovakvih osoba.

Završiću takođe rečenicom iz Jurićeve borbe, da sva naša deca budu zaštićena, da ubice njihovih vršnjaka nikada više ne budu na slobodi. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Ružiću, poštovani ministre Nedimoviću, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde govorimo o zakonima za Srbiju veoma značajne i povezane oblasti, to su poljoprivreda i turizam.

Ove dve privredne grane se međusobno prožimaju jer je turizam značajno tržište za plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, tako s jedne strane širok izbor domaćih proizvoda obogaćuje turističku ponudu a turizam, s druge strane, kroz afirmaciju nacionalne kuhinje i specifičnih proizvoda podstiče razvoj poljoprivrede. Jednostavno rečeno, turizmu su potrebni poljoprivredni proizvodi a poljoprivredi su potrebni potrošači.

Seoski turizam je kao posebna kategorija, stoga smatram da je važno što bolje urediti ove dve oblasti a zakonski predlozi koji su danas pred nama upravo to i nude.

Zašto je važno doneti novi zakon o turizmu i zakon o ugostiteljstvu? Više je razloga. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je turizam u Srbiji u ekspanziji i da postiže značajne ekonomske rezultate, potkrpljene brojkama koje govore da je 2018. bila rekordno uspešna turistička godina u kojoj je ostvareno 1,5 milijardi dolara čistog deviznog priliva, od turizma što je rast od 15% u odnosu na 2017. godinu, onda je, složićete se to jedan od razloga da se ova oblast sistemski reguliše.

Gospodine Šešelj, možda je trebalo da čujete malo podataka i činjenice o oblasti o kojoj ste vi pričali.

(Predsedavajući: Molim vas, koleginice Karanović.)

(Vojislav Šešelj: Daćete vi meni napismeno.)

Hoću, hoću.

Takođe treba imati u vidu regulative EU koje se odnose na organizovanje putovanja i povezane turističke aranžmane, zatim regulative razvijenih turističkih zemalja u okruženju i doći ćemo do zaključka da je Predlog zakona nastao kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanja problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede.

Jedan od prioritetnih zadataka je potreba smanjenja sive ekonomije, naročito u delu organizovanja turističkih putovanja. Ne jednom bili smo svedoci da se čitavi autobusi turista vrate sa pola puta jer im je saopšteno da ih ne čeka plaćeni smeštaj i da je iz nepoznatog razloga njihov aranžman propao.

Mnogi ljudi su uplatili letovanje, a kada je trebalo da krenu na put, jednostavno, agencija više nije postojala.

Postojeća zakonska rešenja nisu dovoljno štitila putnike i oni su vrlo često dovođeni u zabludu bez mogućnosti reklamacija i nadoknada štete.

Članom 58. predloženog Zakona o turizmu, koji je danas pred nama i o kome mi raspravljamo, propisuje se da se garancijom putovanja usled insolventnosti organizatora putovanja posebno obezbeđuju troškovi nužnog smeštaja, ishrani i povratka putnika sa putovanja umesto polaska u zemlji i inostranstvu, kao i sva nastala potraživanja putnika. Garancijom putovanja obezbeđuju se potpuna naknada štete nastala na ispunjenje obaveze organizatora putovanja koja je ugovorena u uslovima i programu putovanja. To građani treba da znaju.

Kako bi se ovaj primarni zadatak smanjenje sive ekonomije i ostvario, predlog zakona o turizmu o kome mi danas raspravljamo u potpunosti je usaglašen sa zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opšte upravnom postupku. Zakonom je izvršeno i usaglašavanje i sa strategijom razvoja sa turizmom za period 2016 – 2025. godina.

Kada je reč o strategiji i razvoja turizma, moram da istaknem da rezultati idu ispred ciljeva koji su zacrtani strategijom. Visina deviznog priliva u 2018. godini, koji je iznosio 1,5 milijardi dolara, ostvareni je dve godine ranije nego što je planirano strategijom razvoja turizma.

Na pitanje novinara – kako je došlo do odstupanja od strategije, tj. do značajnog skoka rezultata u odnosu na planirane, ministar Rasim Ljajić je rekao da nije pesimistično prognozirana strategija i da su rezultati postignuti zahvaljujući velikom radu i trudu ogromnog broja ljudi i time što je turizam prepoznat, ne samo kao zabava i rekreacija, nego ga države prepoznaju kao industriju koja doprinosi ekonomskom oporavku zemlje.

Srbija je na šestom mestu u Evropi kada je reč o posetama turista, što je odlična rezultat, naročito ako posmatramo broj poseta u nekom ranijem periodu.

Naša zemlja je po broju dolazaka stranih gostiju iza sebe ostavila mnoge veće evropske destinacije. Važno je istaći da rezultati postignuti u turizmu nisu slučajnost već plod dobrog planiranja, ulaganja i velikog truda.

Za razliku od prethodnih godina u 2018. godini po prvi put smo imali identičan broj domaćih i stranih gostiju, približno po 1,7 miliona, što ukazuje na to da Srbija postaje sve prepoznatljivija destinacija za strane turiste.

U prilog tome govori i podatak da je procentualno najveći rast dolaska u Srbiju zabeležen od strane kineskih turista kojih je u prošloj godini bilo više od sto hiljada.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbiju je u 2018. godini posetilo ukupno 3.430.500 turista. To je približno brojci od tri i po miliona, sa 9,5 miliona noćenja, što je za 11% više nego u 2017. godini, kada je ukupan broj turista iznosio nešto više od tri miliona.

Poređenja radi, u 2017. godini domaćih turista bilo je više nego stranih za oko sto hiljada. U 2016. od ukupnog broja koji je iznosio 2,7 miliona turista, domaćih je bilo za oko dve stotine hiljada više u odnosu na strane. Dakle, osim što se iz godine u godinu povećava broj turista, imamo i sve više stranaca.

Ako se vratimo u 2010. godinu, broj stranih turista je bio duplo manji u odnosu na broj domaćih, a ukupan broj turista u odnosu na 2010. godinu je povećan za više od milion i po u 2018. godini. I to su, složićete se, odlični rezultati.

Ovim ostvarenim turističkim rezultatima najviše su doprineli Beograd, Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor i Vrnjačka Banja. Tih takozvanih pet zlatnih destinacija privuku 75% svih gostiju, dok 25% se odnosi na sve druge destinacije.

Ovi podaci ukazuju da potencijali Srbije nisu dovoljno iskorišćeni, naročito srpske banje.

Najveći problemi pojedinih destinacija su to što se godinama nije ulagalo u infrastrukturne projekte kao i nedostatak promocije.

Očekuje se da će se Srbija u narednom periodu imati desetak ozbiljnih međunarodno priznatih ratifikovanih turističkih destinacija.

Da bi se ova očekivanja i ostvarila i da bi se unapredio turizam u Srbiji neophodno je izgraditi nove i popraviti postojeće puteve, izgraditi komunalnu infrastrukturu, podstaći seoski turizam, proizvodnju organske hrane, povesti mnogo više računa o životnoj sredini.

Zakonom o turizmu predviđeno je unapređenje koordinacije rada svih aktera, od nacionalnog, regionalnog do lokalnog nivoa, kao i privatnog sektora, a sve radi postizanja maksimalnih rezultata i racionalnijeg trošenja budžetskih sredstava i to povezivanje je u stvari i ključni cilj ovog zakona.

Jedna od uspešnih mera za unapređenje turizma pokazala se i podela vaučera za beneficirani odmor u Srbiji. Na taj način Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija podstiče razvoj domaćeg turizma, a vaučeri ujedno predstavljaju pomoć i podsticaj penzionerima, poljoprivrednicima, nezaposlenima, kao i zaposlenima sa primanjima do 60.000 dinara.

Možemo slobodno reći da je podela vaučera za pojedine destinacije bila gotovo spasonosna, što je, recimo, slučaj sa Soko Banjom, koja je tokom 2018. godine ušla u top pet destinacija sa rastom broja noćenja od preko 80% u odnosu na prethodnu godinu.

Da je interesovanje za vaučere veliko govori i podatak da je za manje od dva meseca ove godine čak 39 hiljada građana podnelo zahtev za njihovo dobijanje. Ako bi se trend nastavio sa tom dinamikom, bez dodatnih sredstava, već u maju bi morali da obustavimo ovu akciju.

Imajući u vidu da su vaučeri značajni ne samo zbog rasta turističkog prometa, već i zbog produženja turističke sezone, kao i oživljavanje manjih turističkih destinacija širom Srbije, resorno ministarstvo će uputiti zahtev za dodatna sredstva za vaučere. Ja mislim da postoji dovoljno opravdani razlozi da se ta sredstva i odobre.

Da bi ostvarila zacrtane ciljeve za 2019. godinu, a to su 3,7 miliona gostiju, od čega dva miliona stranih turista, Srbija mora da prati savremene trendove u turizmu i navike turista ne samo u našoj zemlji i okruženju, nego i na globalnom nivou.

Svesni činjenice da Srbija nije destinacija za prvi ili glavni odmor, već da turisti žele da imaju veći broj manjih odmora, tzv. vikend odmora, šansa je u mladima koji žele da posete nove neotkrivene destinacije. Zato moramo da se prilagodimo i da idemo u susret novim tehnološkim trendovima i digitalizaciji.

Turisti danas koriste internet tokom putovanja i više od polovine njih žele digitalnog turističkog vodiča. To su sve promene koje nas očekuju.

Da bi se odlučili za određenu destinaciju, za sve veći broj turista važna je i bezbednost zemlje u koju putuju i to je neretko jedan od glavnih motiva. U tome treba da vidimo veliku šansu da pošaljemo poruku da su Srbija i region stabilni.

Planovi za ovu godinu su između 3,6 i 3,7 miliona gostiju. Od toga očekuje se između 1,9 i 2 miliona stranih turista. Očekivanja su da devizni priliv od prošlogodišnje 1,5 milijarde dolara dostigne cifru od 1,7 milijardi.

Ministar Ljajić kaže da su postavljeni ciljevi vrlo realistični i dostižni. U susret ovim ciljevima svakako idu ulaganja u puteve, infrastrukturu, obnovu banja. Boraveći nedavno u Tutinu, predsednik Vučić je rekao da će za godinu dana biti izgrađeno 22 kilometra puta koji će povezati Novi Pazar i Tutin, što značajano može da doprinese i razvoju turizma tog kraja.

Otvaranjem autoputa kroz Grdeličku klisuru povećaće se i šansa za turizam jablaničkog okruga. Predsednik je najavio ulaganje u turizam Vlasinskog jezera. Obećao je da će država u Sijerinsku banju uložiti oko 60 miliona dinara.

Autoput od Beograda do Čačaka i od Čačka do Požege znatno bi mogao da doprinese razvoju turizma na Zlatiboru, Divčibarima, kao i seoskog turizma tog kraja i to su samo neki od primera.

Ipak, mesta koja strani turisti najčešće posećuju su Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i Vrnjačka Banja. Dve nove destinacije koje su se istakle tokom 2018. godine bile su Niš i Soko Banja za koje se očekuju da će se i dalje razvijati.

U naredne dve godine Srbija bi trebalo da dobije tri obnovljene turističke destinacije koje bi uz već postojeće sačinjavale top deset odredišta koja turisti najviše posećuju. To su region donjeg Podunavlja, oblast oko Palića i Divčibare.

U razvoj donjeg Podunavlja kao nove turističke destinacije biće uloženo 13 milijardi evra iz IPA fondova EU. Golubačka tvrđava na Dunavu biće potpuno završena do kraja ovog meseca. Završiće se i tvrđava u Novom Gradištu, a najavljeno je i potpisivanje ugovora sa EU o donaciji sredstava za obnovu tvrđave Fetislam kod Kladova.

Radiće se i kompletna saobraćajna i komunalna infrastruktura za Rajačke pivnice kod Negotina, a na nalazištu Feliks Romulijana će se graditi veliki centar za posetioce sa smeštajnim kapacitetima.

Na Paliću se, u saradnji sa gradom i Pokrajnom, gradi veliki akva-spa i velnes centar, a vrednost investicije je oko devet miliona evra. Radovi su u toku. Trebalo bi da budu završeni za godinu i po dana, čime bi se otvorio prostor za privatne investicije i nove sadržaje, čiji je nedostatak bio razlog zašto su turisti zaobilazili Palić i išli u mađarske banje.

Treća destinacija koja bi trebalo da uđe u prvih deset su Divčibare, gde košarkaš Miloš Teodosić ulaže pet miliona evra za izgradnju hotela i velikog sportsko-rekreativnog centra sa fudbalskim i košarkaškim terenima.

Imajući u vidu regulative razvijenih turističkih zemalja EU, regulative zemalja u okruženju, specifičnost savremenog ugostiteljstva kao i stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva, kao i potrebe turista, jasno je da postoji potreba da se turizam i ugostiteljstvo regulišu sa dva posebna zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu.

Inače, ova dva zakonska rešenja, to jest njihovo sprovođenje direktno će se odraziti na privredni razvoj različitih delatnosti povezanih sa potrebama turista i to na ugostiteljstvo i hotelijerstvo kroz smeštaj i gastronomske usluge, zatim na sve vrste saobraćaja namenjene prevozu turista, na trgovinu, sport i razne vrste kulturnih manifestacija.

Zakon će indirektno imati i pozitivne efekte na poljoprivredu kroz plasman poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, jer u suprotnom mnogi od njih ne bi mogli da nađu plasman na svetskom tržištu. Zatim, na građevinarstvo kroz izgradnju ugostiteljskih objekata, kao i na druge privredne grane. Sve su ovo više nego jasni razlozi da Skupština usvoji ova dva zakonska rešenja.

Mi danas pred sobom imamo i Zakon o Centralnom registru stanovništva. Značaj donošenja ovog zakona je u tome što će se spajanjem svih podataka u jednu elektronsku bazu, umesto iz dosadašnjih 11 plus dve različitih evidencija obezbediti stvaranje objedinjenog registra u elektronskoj formi. Na ovaj način procedure za pribavljanje podataka biće skraćene, a ceo postupak biće brži, lakši i jeftiniji nego do sada.

Građani više neće morati da na različitim šalterima prikupljaju dokumenta da bi obavili određeni posao, već će na jednom šalteru Službenici iz objedinjenog elektronskog registra moći da pribave podatke za usluge građanima što će smanjiti čekanja i gužve na šalterima.

Ovim zakonom posebna pažnja posvećena je i zašiti i bezbednosti, jer će pristup podacima imati samo ovlašćeni službenici, a građani će moći da izvrše uvid u svoje podatke.

Istovremeno će se postići i pozitivan efekat u oblasti zaštite životne sredine, zato što više neće biti bespotrebnih papira, jer se radi o digitalnom Centralnom registru stanovništva.

Kada je reč o setu zakona iz oblasti poljoprivrede, odnosno Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja i Zakon o zdravlju bilja, zajednički imenitelji osigurati visok nivo zaštite zdravlja ljudi. Zbog toga je neophodno uspostaviti sistem službenih i referentnih laboratorija za ispitivanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivanje zemljišta, kao i sredstava za zaštitu bilja.

Neophodno je uspostaviti i sistem registracija ovih sredstava kako bi se obezbedio visok nivo zaštite, kako zdravlja ljudi, tako i zdravlja životinja i životne sredine.

Predlogom zakona o bezbednosti hrane, obuhvaćeni su svi u lancu ishrane, počev od proizvodnje hrane za životinje, primarne proizvodnje, prerade, skladištenja, transporta i maloprodaje. Zakon o bezbednosti hrane predviđa i tačnu podelu nadležnosti i kontrolu lanca ishrane. Time se zatvara krug kada je u pitanju bezbednost hrane, a ujedno ispunjavaju se i uslovi za nesmetanu trgovinu, kako unutrašnjem tako i u međunarodnom prometu.

Ovi standardi su u skladu sa propisima EU, tj. u ove zakone preneti su odgovarajući standardi EU, koje Srbija mora da primenjuje na putu ka članstvu. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Reklamiram član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Gospodine Arsiću, ja želim da kažem da šef naše poslaničke grupe, gospodin Mijatović, nije pozivao na ubistvo, što ste i vi rekli, ali ću citirati, imamo stenograme, mi smo juče bili šokirani kada je jedna od poslanica SRS, evo citiram, rekla, obraćajući se ministru Siniši Malom – nemojte misliti da vi nećete biti sledeća meta Vojislava Šešelja, kao što je sada Rasim LJajić meta. Bićete sledeći, sigurni budite.

Ne znam, gospodine Mali, da li ste vi čuli ovo. Mi nismo verovali šta čujemo, ali bili smo šokirani. Sada smo uzeli stenogram i ovde je jasno da je SRS napokon priznala da je Rasim LJajić meta Vojislava Šešelja.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 12:40