JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Živi na Novom Beogradu.

Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu.

Na teviziji Čačak je radila 5 godina, u infromativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autor političke emisije “TV Parlament”, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Od 2001. godine radi na TV B92. Trenutno je urednica informativnog programa TV Prve.

Autor je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića. U informativnom programu televizije B92 radi kao urednica vesti i reporterka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:20

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 17 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 25 dana i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Poštovana predsedavajuća, poštovana Poverenice gospođo Janković, poštovani članovi tima Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, poštovani narodni poslanici Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je i ove, kao i prethodnih godina, razmatrao godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Redovan godišnji izveštaj za 2018. godinu razmatrali smo na sednici održanoj 10. septembra i utvrdili Predloge zaključaka koji su danas ovde pred nama.

Poverenica Brankica Janković koja je prisustvovala sednici upoznala je članove Odbora sa ključnim nalazima i preporukama iz Izveštaja.

Izveštaj je omogućio Odboru uvid u stanje u ostvarivanju ravnopravnosti gde je postignut napredak, ali i kompletan uvid u to sa kojim problemima se naši građani susreću, kada je reč o ostvarivanju prava na jednakost.

Polazeći od nalaza utvrđenih ovim izveštajem, Odbor je u Predlogu zaključaka dao preporuke u kojim oblastima treba da kao država reagujemo, kako bismo dalje radili na unapređenju stanja u oblasti ravnopravnosti naših građana i građanki, odnosno kako bismo sprečili situacije u kojima neko lično svojstvo dovodi do nejednakog postupanja prema određenim licima ili grupama, odnosno diskriminacija.

U Predlogu zaključaka posebno smo istakli sledeće preporuke. Polazeći od toga da je isteklo važenje pojedinih strategija i akcionih planova koji se odnose upravo na zaštitu ljudskih prava pojedinih osetljivih grupa, važno je da Vlada i nadležna ministarstva što pre pristupe, odnosno okončaju rad na izradi ovih strateških dokumenata i pratećih akcionih planova.

Ovo je naročito važno imajući u vidu da je reč o strategijama koje se odnose na zaštitu od diskriminacije, unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, zaštitu dece od nasilja, zaštitu i brigu o starijim osobama. Reč je o posebno osetljivim grupama naših građana i jasno definisanje ciljeva, prioriteta i aktivnosti kojima bismo odgovorili na izazove u ostvarivanju njihovih prava i unapređenju njihovog položaja, svakako treba da budu u vrhu naših prioriteta.

Narodna skupština je i do sada kroz zakonodavne aktivnosti nastojala da unapredi položaj ovih lica, ali imajući u vidu kompleksnost pitanja, neophodno je da sve institucije i svi nivoi vlasti zajednički i koordinirano doprinose boljem položaju naših građana.

Posebno smo želeli da ukažemo na pitanja koja se odnose na položaj dece i mladih, ali takođe smo želeli da istaknemo i potrebu unapređenja položaja starijih osoba i s tim u vezi značaj međugeneracijske solidarnosti. Vrednosti kao što su tolerancija, razumevanje, solidarnost i nediskriminacija treba da se neguju od najranijih uzrasta kako bismo sprečili negativne pojave u našem društvu, kao što je vršnjačko nasilje koje upravo proizilazi iz netolerancije i diskriminacije.

Posebno smo ukazali na položaj dece iz osetljivih grupa, kao što je Romska zajednica, gde su deca izložena raznim kršenjima dečijih prava. To su pre svega dečiji rad ili rani brakovi. Ukazali smo i na problem odlaska mladih iz Srbije i potrebu da se unaprede aktivnosti koje će omogućiti mladim, obrazovnim ljudima da se ostvare u svojim profesijama i da sa druge strane, svojim znanjem i veštinama doprinesu razvoju svoje zemlje.

Srbija nije jedina zemlja koja se susreće sa ovim problemom. Sve zemlje regiona se bore sa odlaskom mladih u inostranstvo. Zato veoma ohrabruje najava da će Vlada predložiti mere, kako bi se unapredilo zapošljavanje mladih, a pre svega najava premijerke Ane Brnabić da će Vlada Narodnoj skupštini predložiti set mera koje podrazumevaju izmene zakona o poreske olakšice za zapošljavanje mladih.

Kada govorimo o zabrani diskriminacije, ne možemo, a da ne pomenemo naše starije građane. Posebno bih na današnji dan, Međunarodni dan starijih osoba, želela da se osvrnemo na položaj starijih osoba, uz želju da se u narednom periodu još više pažnje posveti ovoj kategoriji naših građanki i građana.

Iako smo svesni da je našim najstarijima potrebna podrška i pomoć u problemima koje starenje neminovno nosi, mi ne smemo starost posmatrati kao problem, već moramo prepoznati doprinos starijih osoba, koristiti njihova znanja i iskustva i obezbediti njihovo veće uključivanje u društveni život, čime će nje doprineti kvalitetu njihovog života, ali i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Mi smo u našem Predlogu zaključaka, pored preporuke da se što pre donese nova strategija o starenju, posebno ukazali na položaj starijih osoba koje žive u ruralnim i nepristupačnim područjima, a koji se susreću sa brojnim problemima. S toga bih, kao što je Poverenik i naveo u svom izveštaju, trebalo dalje raditi na povećanju dostupnosti usluga zdravstvene i socijalne zaštite, kao što su kućno lečenje i nega, jačanje patronažnih službi za obilazak i pomoć starima, dalji razvoj i unapređenje sistema, savetovanje putem telefona, uvođenje mobilnih usluga koje odgovaraju na specifične potrebe starijih.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, naročito kada je reč o učešću u političkom životu i odlučivanju sastav Narodne skupštine i činjenica da se žene nalaze na najodgovornijim mestima, kako u Narodnoj skupštini, tako i u Vladi, svakako govore u prilog tome da ima značajnih pomaka.

Naravno postoji veliki prostor za dalje unapređivanje u različitim oblastima, kao što su žensko preduzetništvo i položaj žena na tržištu rada i u radnom odnosu u smislu jednakih uslova za napredovanje i jednaku zaradu.

Očekujemo da će novi zakon o rodnoj ravnopravnosti unaprediti zakonski okvir u ovoj oblasti, ali isto tako je važno da se doneti zakoni primenjuju.

Kada je reč o položaju žena, ono što predstavlja najtežu posledicu neravnoteže moći i rodno zasnovane diskriminacije je svakako nasilje nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Država je svesna problema i preduzeti su značajni koraci, naročito nakon usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ali, nasilje se na žalost i dalje dešava.

Mislim da celo društvo treba da se bori protiv ovog velikog problema, pre svega kroz prevenciju, a tu spadaju ono o čemu sam na početku govorila, jačanje svesti o toleranciji i jednakosti od najranijeg uzrasta. Jedna od preporuka koju je Odbor predložio u predlogu zaključaka jeste dalje jačanje koordinisanog odgovora svih nadležnih institucija na pojave nasilja, kao i veća podrška žrtvama kroz razvoj servisa podrške.

Ova pitanja bi trebalo da budu i predmet regulisanja u budućem zakonu o rodnoj ravnopravnosti kako bismo se u potpunosti uskladi sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju nasilja u porodici Istambulskom konvencijom.

U našem predlogu zaključaka dali smo i druge preporuke koje se tiču naših građana i građanki kao što su osobe sa invaliditetom i ukazali smo na potrebu donošenja nove strategiju za zaštitu osoba sa invaliditetom.

Kada je reč o nacionalnim manjinama došlo je do unapređenja zakonskog okvira, i ono što treba da kao Narodna skupština pratimo kroz ostvarivanje kontrole funkcije jeste njegova efikasna primera.

Pitanju nacionalnih manjina Srbija posvećuje veliku pažnju. To proizilazi iz činjenice da smo u pregovorima sa EU usvojili poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Pitanja na koje je Poverenik ukazao u svom izveštaju se odnose na ravnomernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u sastavu državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti i i na položaj Roma i Romkinja, te je Odbor u svom predlogu zaključaka podržao ove preporuke.

Ukazali smo i na položaj LGBT populacije i konstatovali da i ovoj oblasti treba raditi na sprečavanju diskriminacije i bilo kakve vrste nasilja i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Na kraju bih konstatovala da izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nama narodnim poslanicima daje uvid u stanje ljudskih prava, kada je reč o pravu na jednakost i verujem da će predlog zaključaka i preporuke i mere koje u okviru tog akta budemo usvojili u Narodnoj skupštini biti primenjene od strane nadležnih organa, o čemu bi Narodna skupština i ovaj Odbor trebalo da budu redovno obaveštavani. Verujem da ćemo kao najviše zakonodavno telo, ali i telo koje vrši parlamentarnu kontrolu nad radom Vlade svojim aktivnostima, u okviru obe ove funkcije doprineti daljem unapređivanju svih ljudskih prava uključujući i prava na jednakost. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U svom izlaganju osvrnuću se Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima.

Usvajanje ovog zakona značajno je sa više nivoa, odnosno više je razloga za njegovo donošenje. Prvi i osnovni razlog je bolja naplata poreza, odnosno smanjenje utaje poreza.

Potpisivanjem Konvencije i usvajanjem zakona o kome mi danas ovde raspravljamo, stvaraju se uslovi da Srbija i 128 potpisnica država i jurisdikcija unaprede međusobnu saradnju, čime će biti poboljšana međunarodna pomoć poreskih organa, a sve sa ciljem bolje naplate poreza, odnosno sprečavanja pranja novca i borbe protiv terorizma.

Šta je dovelo do potrebe intenziviranja saradnje na međunarodnom nivou? Upravo velike razmere poreske nediscipline, to jest izbegavanje plaćanja poreza.

Naime, pravne praznine i neusaglašenost poreskih propisa dovele su do premeštanja dobiti u države sa niskim poreskim opterećenjima. Na taj načni multinacionalne kompanije, ali i pojedinci, na veštački način ostvaruju dobit, izbegavaju plaćanje poreza, a država u kojoj je ta dobit ostvarena gubi značajna sredstva.

To može da bude vrlo opasno, s obzirom da su poreski prihodi deo ukupnih prihoda jedne države. Neplaćanje poreza utiče na smanjenje obima prihoda države, to jest na smanjenje ukupne količine novca koji država ima na raspolaganju tokom budžetske godine.

Ako imamo u vidu da se iz novca koji država prikupi, finansira i zadovoljenje potrebe građana u oblastima nadležnosti države, kao što su zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita i slično, nije teško zaključiti da smanjen obim prikupljenih poreza i ostalih prihoda države znači da država mora da smanji potrošnju.

Kada nije u mogućnosti da smanji potrošnju, a ubiranje poreza i ostalih prihoda nije dovoljno za finansiranje javnih rashoda, država je prinuđena da se zadužuje. Zbog obaveze vraćanja dugova povećavaju se rashodi države u narednim godinama, koji, ukoliko ne rastu poreski i drugi prihodi, padaju na teret budućih generacija. Sve su ovo posledice izbegavanja plaćanja poreza, koje će biti mnogo teže ostvarivo kada stupi na snagu Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći.

Potpisivanjem ove konvencije Srbija je pokazala kooperativnost i ambiciju da se aktivno priključi međunarodnim naporima za sprečavanje nezakonitog izbegavanja poreskih obaveza.

Budući da Republika Srbija nije u mogućnosti da odmah preuzme sve obaveze koje propisuje Konvencija, biće potrebno da obezbedi dodatno tehničke uslove, ljudske resurse, čime će doći do daljih unapređenja kapaciteta u oblasti poreskih pitanja.

Stvara se i mogućnosti da kroz međunarodnu saradnju steknemo dodatna iskustva u ovoj oblasti, što će imati pozitivan povratni uticaj u samoj zemlji, obučeno ljudstvo, mogućnost da naši eksperti učestvuju u radu međunarodnih ekspertskih tela, sama saradnja na terenu naših poreskih vlasti i poreskih vlasti drugih država potpisnica ove konvencije i sticanje novih iskustava u praksi.

Ovim se šalje i poruka domaćoj privrednoj javnosti, ali i javnosti uopšte da je država spremna da učini sve napore kako bi se popravila poreska disciplina.

Pristupanje konvenciji će dovesti do poboljšanja sveukupnog privrednog ambijenta, što dalje doprinosi povećanju poverenja stranih investitora, odnosno povećanju stranih investicija.

Ono što je jako važno, Konvencija garantuje zaštitu osnovnih prava poreskih obaveznika. Ovim Republika Srbija pokazuje privrženost politici implementacije i unapređenja ljudskih prava i prava uopšte tako što pomaže poreskim obveznicima da ostvaruju svoja prava i obezbeđuje adekvatnu zaštitu tih prava.

Kao članica Saveta Evrope i država koja sarađuje sa Organizacijom za evropsku saradnju i razvoj, kao država kandidat za članstvo u EU i kao država koja kontinuirano pokazuje doprinos stalnom poboljšanju međunarodnih odnosa, logično je da Republika Srbija pristupi jednoj ovakvoj konvenciji, pokazujući i na taj način da je značajan činilac u izgradnji međunarodnog poretka.

Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija ovim pokazuje da je privržena ispunjavanju svojih obaveza u procesu pridruženja. Tako i dalje ostajemo na pozicijama snažnog partnerstva sa EU, što nam ostavlja prostor da u okviru tog partnerstva možemo da zahtevamo efikasnost i brzinu rešavanja pojedinih procesa i pitanja u našim odnosima sa EU.

Pristupanje ovoj konvenciji će dati osnov za pridubljivanje saradnje i stvaranja dodatnog poverenja uopšte., Pojedinačno gledano, u oblasti poreskih pitanja će doći do unapređenja konkretnih aktivnosti u tom sektoru i na samom terenu i time će se izgrađivati dodatno poverenje između nas i naših partnera.

Socijaldemokratska partija Srbije, koja u svom programskom opredeljenju zastupa stav da vlasti moraju da pruže udobnost, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje iz prihoda koji potiču iz poreza, podržava pristupanje Srbije ovoj konvenciji. Naša poslanička grupa glasaće za ovaj zakon. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću se u vremenu koje mi je na raspolaganju osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Juče smo imali dobru diskusiju na temu doživotne robije koja treba da postane deo srpske kaznene politike i uglavnom su se svi manje-više složili da treba da postoji doživotna, ali bilo je i onih mišljenja da doživotna robija bez mogućnosti uslovnog otpusta prosto nije humana. Javnost je podeljena po ovom pitanju, jedni postavljaju pitanje humanosti ljudskih prava i kao jaku argumentaciju za to doživotnu robiju karakterišu kao nečovečnu i ponižavajuću.

Međutim, 160.000 građana potpisnika peticije koju je pokrenuo Igor Jurić, otac svirepo ubijene petnaestogodišnje devojčice Tijane i svi oni koji za delo teško ubistvo podržavaju doživotnu robiju pitaju se šta ima humano i čovečno u nekom ko se drzne da na najmonstruozniji način oduzme detetu osnovno ljudsko pravo, pravo na život.

Minimalna kazna na koju može biti osuđen ubica deteta je 10 godina zatvora. Za takvu presudu je potrebno da se poklopi niz olakšavajućih okolnosti. Ovim izmenama zakona, uslovni otpust koji sud može da dozvoli nakon dve trećine odslužene kazne više ne važi za one koji počine teško ubistvo.

Iako sam protiv ograničavanja svih ljudskih sloboda, lično smatram da treba da donesemo ovakav zakon, a obrazložiću i zašto. Budući da je doživotna robija predviđena za starije od 21 godine koji ubiju dete ili trudnicu, to su već formirane ličnosti sa ozbiljnim mentalnim poremećajem i teško je, bolje reći nemoguće je da se takve osobe resocijalizuju, doživotnim ostatkom u zatvoru mi takve osobe sa jedne strane štitimo od njih samih da jednog dana ne ponove zločin i smatram da je jedini lek za takve osobe, mogu reći psihopate, izolacija i ne dozvoliti im da više ikada dođu u dodir sa decom i da slobodno šetaju.

Budući da povratnici predstavljaju jedan od najvećih bezbednosnih problema, izmene i dopune Krivičnog zakonika predviđaju i strožije kažnjavanje onih koji se vraćaju kriminalu i nasilju.

Iskustvo nam govori da ogroman procenat, čak prema nekim podacima 70% povratnika ponovo napravi isto krivično delo i zato ono što javnost treba da zna je da se uvođenjem doživotnog zatvora za ubice dece, povratnicima ne ostavlja prilika da ponovo siluju i ubiju.

Kada govorimo o povratnicima, reći ću i to da su do sada bar kako je praksa pokazala, za teška krivična dela u mnogim slučajevima izricane minimalne predviđene kazne. Navešću primer Olivere Krsmanović čija je brutalnost zgrozila Srbiju kada je 2005. godine zbog 600 dinara ubila taksistu Nezira Šišića. Ona je osuđena na 40 godina robije, pa joj je kazna smanjena na 15 i podnela je zahtev za uslovni otpust, jer je odslužila dve trećine. Ta ista osoba ima mogućnost da se za kratko vreme da se nađe u nekom novom taksi vozilu.

Odredbe Krivičnog zakonika koje su pred nama predviđaju da će na doživotni zatvor moći da budu osuđeni i oni koji ubiju prilikom pljačke ili razbojništva, onaj koji ubije vojno lice, tužioca, sudiju ili policajca zbog posla koji obavlja. Doživotni zatvor se predviđa i onome ko ubije člana svoje porodice kojeg je pre toga zlostavljao. Na sudijama je da dobro procene i odmere kazne, tj. mogućnost uslovnog otpusta.

Doživotnu robiju će prema predlogu ovog zakona izbeći oni koji su u vreme ubistva imali manje od 21 godine, kao i maloletnici. Za maloletnike nije potpuno jasno, jer struktura njihove ličnosti još uvek nije formirana i tu uz jaku stručnu podršku i praćenje postoji mogućnost resocijalizacije, međutim moje pitanje za ministarku je – kakva je razlika između nekoga ko ima recimo 21 ili 22 godine, kako se došlo baš do toga da za onog ko ima manje od 21 godine ne važi doživotna robija, a za starije važi?

Još sam dužna da kažem i ovo, kada je reč o kazni, mi već govorimo o posledicama iako i predviđena kazna može biti jedan vid prevencije, treba kao društvo da se zapitamo šta možemo da učinimo na preventivi da ne dođe do najtežih krivičnih dela.

Navešću i to da doživotna kazna nije presedan. Velika većina evropskih zemalja u svom kaznenom zakonodavstvu ima doživotnu robiju za najteža krivična dela. Kada je Srbija u pitanju, smatram da u vezi ovoga ne treba da se delimo, niti prema političkom, niti prema bilo kom drugom osnovu. Treba da objasnimo javnosti zašto je važan ovaj zakon i da apelujemo na njegovo usvajanje i primenimo ga.

Na kraju, borba Igora Jurića oca Tijane Jurić, devojčice čiji ubica na žalost neće dobiti doživotnu robiju, jer kazna ne može da se primenjuje retroaktivno, ipak je dobila epilog. Kako je i sam bezbroj puta naglašavao Igor Jurić koji je imao uvid u obdukcione nalaze dece koja su svirepo ubijena i kako je sam rekao da je video kroz kakve su muke i patnje prošla dok su izgubila život, borio se da smrt njegove Tijane, ali i druge nedužne dece koju su ni krive ni dužne ubili monstrumi i pedofili ne budu uzaludne. Mnogi psiholozi sa kojima sam razgovarala ne veruju u mogućnost resocijalizacije ovakvih osoba.

Završiću takođe rečenicom iz Jurićeve borbe, da sva naša deca budu zaštićena, da ubice njihovih vršnjaka nikada više ne budu na slobodi. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -