Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Jasmina Karanac

Jasmina Karanac

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Poštovana predsedavajuća, poštovana Poverenice gospođo Janković, poštovani članovi tima Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, poštovani narodni poslanici Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je i ove, kao i prethodnih godina, razmatrao godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Redovan godišnji izveštaj za 2018. godinu razmatrali smo na sednici održanoj 10. septembra i utvrdili Predloge zaključaka koji su danas ovde pred nama.

Poverenica Brankica Janković koja je prisustvovala sednici upoznala je članove Odbora sa ključnim nalazima i preporukama iz Izveštaja.

Izveštaj je omogućio Odboru uvid u stanje u ostvarivanju ravnopravnosti gde je postignut napredak, ali i kompletan uvid u to sa kojim problemima se naši građani susreću, kada je reč o ostvarivanju prava na jednakost.

Polazeći od nalaza utvrđenih ovim izveštajem, Odbor je u Predlogu zaključaka dao preporuke u kojim oblastima treba da kao država reagujemo, kako bismo dalje radili na unapređenju stanja u oblasti ravnopravnosti naših građana i građanki, odnosno kako bismo sprečili situacije u kojima neko lično svojstvo dovodi do nejednakog postupanja prema određenim licima ili grupama, odnosno diskriminacija.

U Predlogu zaključaka posebno smo istakli sledeće preporuke. Polazeći od toga da je isteklo važenje pojedinih strategija i akcionih planova koji se odnose upravo na zaštitu ljudskih prava pojedinih osetljivih grupa, važno je da Vlada i nadležna ministarstva što pre pristupe, odnosno okončaju rad na izradi ovih strateških dokumenata i pratećih akcionih planova.

Ovo je naročito važno imajući u vidu da je reč o strategijama koje se odnose na zaštitu od diskriminacije, unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, zaštitu dece od nasilja, zaštitu i brigu o starijim osobama. Reč je o posebno osetljivim grupama naših građana i jasno definisanje ciljeva, prioriteta i aktivnosti kojima bismo odgovorili na izazove u ostvarivanju njihovih prava i unapređenju njihovog položaja, svakako treba da budu u vrhu naših prioriteta.

Narodna skupština je i do sada kroz zakonodavne aktivnosti nastojala da unapredi položaj ovih lica, ali imajući u vidu kompleksnost pitanja, neophodno je da sve institucije i svi nivoi vlasti zajednički i koordinirano doprinose boljem položaju naših građana.

Posebno smo želeli da ukažemo na pitanja koja se odnose na položaj dece i mladih, ali takođe smo želeli da istaknemo i potrebu unapređenja položaja starijih osoba i s tim u vezi značaj međugeneracijske solidarnosti. Vrednosti kao što su tolerancija, razumevanje, solidarnost i nediskriminacija treba da se neguju od najranijih uzrasta kako bismo sprečili negativne pojave u našem društvu, kao što je vršnjačko nasilje koje upravo proizilazi iz netolerancije i diskriminacije.

Posebno smo ukazali na položaj dece iz osetljivih grupa, kao što je Romska zajednica, gde su deca izložena raznim kršenjima dečijih prava. To su pre svega dečiji rad ili rani brakovi. Ukazali smo i na problem odlaska mladih iz Srbije i potrebu da se unaprede aktivnosti koje će omogućiti mladim, obrazovnim ljudima da se ostvare u svojim profesijama i da sa druge strane, svojim znanjem i veštinama doprinesu razvoju svoje zemlje.

Srbija nije jedina zemlja koja se susreće sa ovim problemom. Sve zemlje regiona se bore sa odlaskom mladih u inostranstvo. Zato veoma ohrabruje najava da će Vlada predložiti mere, kako bi se unapredilo zapošljavanje mladih, a pre svega najava premijerke Ane Brnabić da će Vlada Narodnoj skupštini predložiti set mera koje podrazumevaju izmene zakona o poreske olakšice za zapošljavanje mladih.

Kada govorimo o zabrani diskriminacije, ne možemo, a da ne pomenemo naše starije građane. Posebno bih na današnji dan, Međunarodni dan starijih osoba, želela da se osvrnemo na položaj starijih osoba, uz želju da se u narednom periodu još više pažnje posveti ovoj kategoriji naših građanki i građana.

Iako smo svesni da je našim najstarijima potrebna podrška i pomoć u problemima koje starenje neminovno nosi, mi ne smemo starost posmatrati kao problem, već moramo prepoznati doprinos starijih osoba, koristiti njihova znanja i iskustva i obezbediti njihovo veće uključivanje u društveni život, čime će nje doprineti kvalitetu njihovog života, ali i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Mi smo u našem Predlogu zaključaka, pored preporuke da se što pre donese nova strategija o starenju, posebno ukazali na položaj starijih osoba koje žive u ruralnim i nepristupačnim područjima, a koji se susreću sa brojnim problemima. S toga bih, kao što je Poverenik i naveo u svom izveštaju, trebalo dalje raditi na povećanju dostupnosti usluga zdravstvene i socijalne zaštite, kao što su kućno lečenje i nega, jačanje patronažnih službi za obilazak i pomoć starima, dalji razvoj i unapređenje sistema, savetovanje putem telefona, uvođenje mobilnih usluga koje odgovaraju na specifične potrebe starijih.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, naročito kada je reč o učešću u političkom životu i odlučivanju sastav Narodne skupštine i činjenica da se žene nalaze na najodgovornijim mestima, kako u Narodnoj skupštini, tako i u Vladi, svakako govore u prilog tome da ima značajnih pomaka.

Naravno postoji veliki prostor za dalje unapređivanje u različitim oblastima, kao što su žensko preduzetništvo i položaj žena na tržištu rada i u radnom odnosu u smislu jednakih uslova za napredovanje i jednaku zaradu.

Očekujemo da će novi zakon o rodnoj ravnopravnosti unaprediti zakonski okvir u ovoj oblasti, ali isto tako je važno da se doneti zakoni primenjuju.

Kada je reč o položaju žena, ono što predstavlja najtežu posledicu neravnoteže moći i rodno zasnovane diskriminacije je svakako nasilje nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Država je svesna problema i preduzeti su značajni koraci, naročito nakon usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ali, nasilje se na žalost i dalje dešava.

Mislim da celo društvo treba da se bori protiv ovog velikog problema, pre svega kroz prevenciju, a tu spadaju ono o čemu sam na početku govorila, jačanje svesti o toleranciji i jednakosti od najranijeg uzrasta. Jedna od preporuka koju je Odbor predložio u predlogu zaključaka jeste dalje jačanje koordinisanog odgovora svih nadležnih institucija na pojave nasilja, kao i veća podrška žrtvama kroz razvoj servisa podrške.

Ova pitanja bi trebalo da budu i predmet regulisanja u budućem zakonu o rodnoj ravnopravnosti kako bismo se u potpunosti uskladi sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju nasilja u porodici Istambulskom konvencijom.

U našem predlogu zaključaka dali smo i druge preporuke koje se tiču naših građana i građanki kao što su osobe sa invaliditetom i ukazali smo na potrebu donošenja nove strategiju za zaštitu osoba sa invaliditetom.

Kada je reč o nacionalnim manjinama došlo je do unapređenja zakonskog okvira, i ono što treba da kao Narodna skupština pratimo kroz ostvarivanje kontrole funkcije jeste njegova efikasna primera.

Pitanju nacionalnih manjina Srbija posvećuje veliku pažnju. To proizilazi iz činjenice da smo u pregovorima sa EU usvojili poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Pitanja na koje je Poverenik ukazao u svom izveštaju se odnose na ravnomernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u sastavu državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti i i na položaj Roma i Romkinja, te je Odbor u svom predlogu zaključaka podržao ove preporuke.

Ukazali smo i na položaj LGBT populacije i konstatovali da i ovoj oblasti treba raditi na sprečavanju diskriminacije i bilo kakve vrste nasilja i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Na kraju bih konstatovala da izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nama narodnim poslanicima daje uvid u stanje ljudskih prava, kada je reč o pravu na jednakost i verujem da će predlog zaključaka i preporuke i mere koje u okviru tog akta budemo usvojili u Narodnoj skupštini biti primenjene od strane nadležnih organa, o čemu bi Narodna skupština i ovaj Odbor trebalo da budu redovno obaveštavani. Verujem da ćemo kao najviše zakonodavno telo, ali i telo koje vrši parlamentarnu kontrolu nad radom Vlade svojim aktivnostima, u okviru obe ove funkcije doprineti daljem unapređivanju svih ljudskih prava uključujući i prava na jednakost. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

U svom izlaganju osvrnuću se Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima.

Usvajanje ovog zakona značajno je sa više nivoa, odnosno više je razloga za njegovo donošenje. Prvi i osnovni razlog je bolja naplata poreza, odnosno smanjenje utaje poreza.

Potpisivanjem Konvencije i usvajanjem zakona o kome mi danas ovde raspravljamo, stvaraju se uslovi da Srbija i 128 potpisnica država i jurisdikcija unaprede međusobnu saradnju, čime će biti poboljšana međunarodna pomoć poreskih organa, a sve sa ciljem bolje naplate poreza, odnosno sprečavanja pranja novca i borbe protiv terorizma.

Šta je dovelo do potrebe intenziviranja saradnje na međunarodnom nivou? Upravo velike razmere poreske nediscipline, to jest izbegavanje plaćanja poreza.

Naime, pravne praznine i neusaglašenost poreskih propisa dovele su do premeštanja dobiti u države sa niskim poreskim opterećenjima. Na taj načni multinacionalne kompanije, ali i pojedinci, na veštački način ostvaruju dobit, izbegavaju plaćanje poreza, a država u kojoj je ta dobit ostvarena gubi značajna sredstva.

To može da bude vrlo opasno, s obzirom da su poreski prihodi deo ukupnih prihoda jedne države. Neplaćanje poreza utiče na smanjenje obima prihoda države, to jest na smanjenje ukupne količine novca koji država ima na raspolaganju tokom budžetske godine.

Ako imamo u vidu da se iz novca koji država prikupi, finansira i zadovoljenje potrebe građana u oblastima nadležnosti države, kao što su zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita i slično, nije teško zaključiti da smanjen obim prikupljenih poreza i ostalih prihoda države znači da država mora da smanji potrošnju.

Kada nije u mogućnosti da smanji potrošnju, a ubiranje poreza i ostalih prihoda nije dovoljno za finansiranje javnih rashoda, država je prinuđena da se zadužuje. Zbog obaveze vraćanja dugova povećavaju se rashodi države u narednim godinama, koji, ukoliko ne rastu poreski i drugi prihodi, padaju na teret budućih generacija. Sve su ovo posledice izbegavanja plaćanja poreza, koje će biti mnogo teže ostvarivo kada stupi na snagu Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći.

Potpisivanjem ove konvencije Srbija je pokazala kooperativnost i ambiciju da se aktivno priključi međunarodnim naporima za sprečavanje nezakonitog izbegavanja poreskih obaveza.

Budući da Republika Srbija nije u mogućnosti da odmah preuzme sve obaveze koje propisuje Konvencija, biće potrebno da obezbedi dodatno tehničke uslove, ljudske resurse, čime će doći do daljih unapređenja kapaciteta u oblasti poreskih pitanja.

Stvara se i mogućnosti da kroz međunarodnu saradnju steknemo dodatna iskustva u ovoj oblasti, što će imati pozitivan povratni uticaj u samoj zemlji, obučeno ljudstvo, mogućnost da naši eksperti učestvuju u radu međunarodnih ekspertskih tela, sama saradnja na terenu naših poreskih vlasti i poreskih vlasti drugih država potpisnica ove konvencije i sticanje novih iskustava u praksi.

Ovim se šalje i poruka domaćoj privrednoj javnosti, ali i javnosti uopšte da je država spremna da učini sve napore kako bi se popravila poreska disciplina.

Pristupanje konvenciji će dovesti do poboljšanja sveukupnog privrednog ambijenta, što dalje doprinosi povećanju poverenja stranih investitora, odnosno povećanju stranih investicija.

Ono što je jako važno, Konvencija garantuje zaštitu osnovnih prava poreskih obaveznika. Ovim Republika Srbija pokazuje privrženost politici implementacije i unapređenja ljudskih prava i prava uopšte tako što pomaže poreskim obveznicima da ostvaruju svoja prava i obezbeđuje adekvatnu zaštitu tih prava.

Kao članica Saveta Evrope i država koja sarađuje sa Organizacijom za evropsku saradnju i razvoj, kao država kandidat za članstvo u EU i kao država koja kontinuirano pokazuje doprinos stalnom poboljšanju međunarodnih odnosa, logično je da Republika Srbija pristupi jednoj ovakvoj konvenciji, pokazujući i na taj način da je značajan činilac u izgradnji međunarodnog poretka.

Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija ovim pokazuje da je privržena ispunjavanju svojih obaveza u procesu pridruženja. Tako i dalje ostajemo na pozicijama snažnog partnerstva sa EU, što nam ostavlja prostor da u okviru tog partnerstva možemo da zahtevamo efikasnost i brzinu rešavanja pojedinih procesa i pitanja u našim odnosima sa EU.

Pristupanje ovoj konvenciji će dati osnov za pridubljivanje saradnje i stvaranja dodatnog poverenja uopšte., Pojedinačno gledano, u oblasti poreskih pitanja će doći do unapređenja konkretnih aktivnosti u tom sektoru i na samom terenu i time će se izgrađivati dodatno poverenje između nas i naših partnera.

Socijaldemokratska partija Srbije, koja u svom programskom opredeljenju zastupa stav da vlasti moraju da pruže udobnost, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje iz prihoda koji potiču iz poreza, podržava pristupanje Srbije ovoj konvenciji. Naša poslanička grupa glasaće za ovaj zakon. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću se u vremenu koje mi je na raspolaganju osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Juče smo imali dobru diskusiju na temu doživotne robije koja treba da postane deo srpske kaznene politike i uglavnom su se svi manje-više složili da treba da postoji doživotna, ali bilo je i onih mišljenja da doživotna robija bez mogućnosti uslovnog otpusta prosto nije humana. Javnost je podeljena po ovom pitanju, jedni postavljaju pitanje humanosti ljudskih prava i kao jaku argumentaciju za to doživotnu robiju karakterišu kao nečovečnu i ponižavajuću.

Međutim, 160.000 građana potpisnika peticije koju je pokrenuo Igor Jurić, otac svirepo ubijene petnaestogodišnje devojčice Tijane i svi oni koji za delo teško ubistvo podržavaju doživotnu robiju pitaju se šta ima humano i čovečno u nekom ko se drzne da na najmonstruozniji način oduzme detetu osnovno ljudsko pravo, pravo na život.

Minimalna kazna na koju može biti osuđen ubica deteta je 10 godina zatvora. Za takvu presudu je potrebno da se poklopi niz olakšavajućih okolnosti. Ovim izmenama zakona, uslovni otpust koji sud može da dozvoli nakon dve trećine odslužene kazne više ne važi za one koji počine teško ubistvo.

Iako sam protiv ograničavanja svih ljudskih sloboda, lično smatram da treba da donesemo ovakav zakon, a obrazložiću i zašto. Budući da je doživotna robija predviđena za starije od 21 godine koji ubiju dete ili trudnicu, to su već formirane ličnosti sa ozbiljnim mentalnim poremećajem i teško je, bolje reći nemoguće je da se takve osobe resocijalizuju, doživotnim ostatkom u zatvoru mi takve osobe sa jedne strane štitimo od njih samih da jednog dana ne ponove zločin i smatram da je jedini lek za takve osobe, mogu reći psihopate, izolacija i ne dozvoliti im da više ikada dođu u dodir sa decom i da slobodno šetaju.

Budući da povratnici predstavljaju jedan od najvećih bezbednosnih problema, izmene i dopune Krivičnog zakonika predviđaju i strožije kažnjavanje onih koji se vraćaju kriminalu i nasilju.

Iskustvo nam govori da ogroman procenat, čak prema nekim podacima 70% povratnika ponovo napravi isto krivično delo i zato ono što javnost treba da zna je da se uvođenjem doživotnog zatvora za ubice dece, povratnicima ne ostavlja prilika da ponovo siluju i ubiju.

Kada govorimo o povratnicima, reći ću i to da su do sada bar kako je praksa pokazala, za teška krivična dela u mnogim slučajevima izricane minimalne predviđene kazne. Navešću primer Olivere Krsmanović čija je brutalnost zgrozila Srbiju kada je 2005. godine zbog 600 dinara ubila taksistu Nezira Šišića. Ona je osuđena na 40 godina robije, pa joj je kazna smanjena na 15 i podnela je zahtev za uslovni otpust, jer je odslužila dve trećine. Ta ista osoba ima mogućnost da se za kratko vreme da se nađe u nekom novom taksi vozilu.

Odredbe Krivičnog zakonika koje su pred nama predviđaju da će na doživotni zatvor moći da budu osuđeni i oni koji ubiju prilikom pljačke ili razbojništva, onaj koji ubije vojno lice, tužioca, sudiju ili policajca zbog posla koji obavlja. Doživotni zatvor se predviđa i onome ko ubije člana svoje porodice kojeg je pre toga zlostavljao. Na sudijama je da dobro procene i odmere kazne, tj. mogućnost uslovnog otpusta.

Doživotnu robiju će prema predlogu ovog zakona izbeći oni koji su u vreme ubistva imali manje od 21 godine, kao i maloletnici. Za maloletnike nije potpuno jasno, jer struktura njihove ličnosti još uvek nije formirana i tu uz jaku stručnu podršku i praćenje postoji mogućnost resocijalizacije, međutim moje pitanje za ministarku je – kakva je razlika između nekoga ko ima recimo 21 ili 22 godine, kako se došlo baš do toga da za onog ko ima manje od 21 godine ne važi doživotna robija, a za starije važi?

Još sam dužna da kažem i ovo, kada je reč o kazni, mi već govorimo o posledicama iako i predviđena kazna može biti jedan vid prevencije, treba kao društvo da se zapitamo šta možemo da učinimo na preventivi da ne dođe do najtežih krivičnih dela.

Navešću i to da doživotna kazna nije presedan. Velika većina evropskih zemalja u svom kaznenom zakonodavstvu ima doživotnu robiju za najteža krivična dela. Kada je Srbija u pitanju, smatram da u vezi ovoga ne treba da se delimo, niti prema političkom, niti prema bilo kom drugom osnovu. Treba da objasnimo javnosti zašto je važan ovaj zakon i da apelujemo na njegovo usvajanje i primenimo ga.

Na kraju, borba Igora Jurića oca Tijane Jurić, devojčice čiji ubica na žalost neće dobiti doživotnu robiju, jer kazna ne može da se primenjuje retroaktivno, ipak je dobila epilog. Kako je i sam bezbroj puta naglašavao Igor Jurić koji je imao uvid u obdukcione nalaze dece koja su svirepo ubijena i kako je sam rekao da je video kroz kakve su muke i patnje prošla dok su izgubila život, borio se da smrt njegove Tijane, ali i druge nedužne dece koju su ni krive ni dužne ubili monstrumi i pedofili ne budu uzaludne. Mnogi psiholozi sa kojima sam razgovarala ne veruju u mogućnost resocijalizacije ovakvih osoba.

Završiću takođe rečenicom iz Jurićeve borbe, da sva naša deca budu zaštićena, da ubice njihovih vršnjaka nikada više ne budu na slobodi. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Ružiću, poštovani ministre Nedimoviću, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde govorimo o zakonima za Srbiju veoma značajne i povezane oblasti, to su poljoprivreda i turizam.

Ove dve privredne grane se međusobno prožimaju jer je turizam značajno tržište za plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, tako s jedne strane širok izbor domaćih proizvoda obogaćuje turističku ponudu a turizam, s druge strane, kroz afirmaciju nacionalne kuhinje i specifičnih proizvoda podstiče razvoj poljoprivrede. Jednostavno rečeno, turizmu su potrebni poljoprivredni proizvodi a poljoprivredi su potrebni potrošači.

Seoski turizam je kao posebna kategorija, stoga smatram da je važno što bolje urediti ove dve oblasti a zakonski predlozi koji su danas pred nama upravo to i nude.

Zašto je važno doneti novi zakon o turizmu i zakon o ugostiteljstvu? Više je razloga. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je turizam u Srbiji u ekspanziji i da postiže značajne ekonomske rezultate, potkrpljene brojkama koje govore da je 2018. bila rekordno uspešna turistička godina u kojoj je ostvareno 1,5 milijardi dolara čistog deviznog priliva, od turizma što je rast od 15% u odnosu na 2017. godinu, onda je, složićete se to jedan od razloga da se ova oblast sistemski reguliše.

Gospodine Šešelj, možda je trebalo da čujete malo podataka i činjenice o oblasti o kojoj ste vi pričali.

(Predsedavajući: Molim vas, koleginice Karanović.)

(Vojislav Šešelj: Daćete vi meni napismeno.)

Hoću, hoću.

Takođe treba imati u vidu regulative EU koje se odnose na organizovanje putovanja i povezane turističke aranžmane, zatim regulative razvijenih turističkih zemalja u okruženju i doći ćemo do zaključka da je Predlog zakona nastao kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanja problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede.

Jedan od prioritetnih zadataka je potreba smanjenja sive ekonomije, naročito u delu organizovanja turističkih putovanja. Ne jednom bili smo svedoci da se čitavi autobusi turista vrate sa pola puta jer im je saopšteno da ih ne čeka plaćeni smeštaj i da je iz nepoznatog razloga njihov aranžman propao.

Mnogi ljudi su uplatili letovanje, a kada je trebalo da krenu na put, jednostavno, agencija više nije postojala.

Postojeća zakonska rešenja nisu dovoljno štitila putnike i oni su vrlo često dovođeni u zabludu bez mogućnosti reklamacija i nadoknada štete.

Članom 58. predloženog Zakona o turizmu, koji je danas pred nama i o kome mi raspravljamo, propisuje se da se garancijom putovanja usled insolventnosti organizatora putovanja posebno obezbeđuju troškovi nužnog smeštaja, ishrani i povratka putnika sa putovanja umesto polaska u zemlji i inostranstvu, kao i sva nastala potraživanja putnika. Garancijom putovanja obezbeđuju se potpuna naknada štete nastala na ispunjenje obaveze organizatora putovanja koja je ugovorena u uslovima i programu putovanja. To građani treba da znaju.

Kako bi se ovaj primarni zadatak smanjenje sive ekonomije i ostvario, predlog zakona o turizmu o kome mi danas raspravljamo u potpunosti je usaglašen sa zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opšte upravnom postupku. Zakonom je izvršeno i usaglašavanje i sa strategijom razvoja sa turizmom za period 2016 – 2025. godina.

Kada je reč o strategiji i razvoja turizma, moram da istaknem da rezultati idu ispred ciljeva koji su zacrtani strategijom. Visina deviznog priliva u 2018. godini, koji je iznosio 1,5 milijardi dolara, ostvareni je dve godine ranije nego što je planirano strategijom razvoja turizma.

Na pitanje novinara – kako je došlo do odstupanja od strategije, tj. do značajnog skoka rezultata u odnosu na planirane, ministar Rasim Ljajić je rekao da nije pesimistično prognozirana strategija i da su rezultati postignuti zahvaljujući velikom radu i trudu ogromnog broja ljudi i time što je turizam prepoznat, ne samo kao zabava i rekreacija, nego ga države prepoznaju kao industriju koja doprinosi ekonomskom oporavku zemlje.

Srbija je na šestom mestu u Evropi kada je reč o posetama turista, što je odlična rezultat, naročito ako posmatramo broj poseta u nekom ranijem periodu.

Naša zemlja je po broju dolazaka stranih gostiju iza sebe ostavila mnoge veće evropske destinacije. Važno je istaći da rezultati postignuti u turizmu nisu slučajnost već plod dobrog planiranja, ulaganja i velikog truda.

Za razliku od prethodnih godina u 2018. godini po prvi put smo imali identičan broj domaćih i stranih gostiju, približno po 1,7 miliona, što ukazuje na to da Srbija postaje sve prepoznatljivija destinacija za strane turiste.

U prilog tome govori i podatak da je procentualno najveći rast dolaska u Srbiju zabeležen od strane kineskih turista kojih je u prošloj godini bilo više od sto hiljada.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbiju je u 2018. godini posetilo ukupno 3.430.500 turista. To je približno brojci od tri i po miliona, sa 9,5 miliona noćenja, što je za 11% više nego u 2017. godini, kada je ukupan broj turista iznosio nešto više od tri miliona.

Poređenja radi, u 2017. godini domaćih turista bilo je više nego stranih za oko sto hiljada. U 2016. od ukupnog broja koji je iznosio 2,7 miliona turista, domaćih je bilo za oko dve stotine hiljada više u odnosu na strane. Dakle, osim što se iz godine u godinu povećava broj turista, imamo i sve više stranaca.

Ako se vratimo u 2010. godinu, broj stranih turista je bio duplo manji u odnosu na broj domaćih, a ukupan broj turista u odnosu na 2010. godinu je povećan za više od milion i po u 2018. godini. I to su, složićete se, odlični rezultati.

Ovim ostvarenim turističkim rezultatima najviše su doprineli Beograd, Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor i Vrnjačka Banja. Tih takozvanih pet zlatnih destinacija privuku 75% svih gostiju, dok 25% se odnosi na sve druge destinacije.

Ovi podaci ukazuju da potencijali Srbije nisu dovoljno iskorišćeni, naročito srpske banje.

Najveći problemi pojedinih destinacija su to što se godinama nije ulagalo u infrastrukturne projekte kao i nedostatak promocije.

Očekuje se da će se Srbija u narednom periodu imati desetak ozbiljnih međunarodno priznatih ratifikovanih turističkih destinacija.

Da bi se ova očekivanja i ostvarila i da bi se unapredio turizam u Srbiji neophodno je izgraditi nove i popraviti postojeće puteve, izgraditi komunalnu infrastrukturu, podstaći seoski turizam, proizvodnju organske hrane, povesti mnogo više računa o životnoj sredini.

Zakonom o turizmu predviđeno je unapređenje koordinacije rada svih aktera, od nacionalnog, regionalnog do lokalnog nivoa, kao i privatnog sektora, a sve radi postizanja maksimalnih rezultata i racionalnijeg trošenja budžetskih sredstava i to povezivanje je u stvari i ključni cilj ovog zakona.

Jedna od uspešnih mera za unapređenje turizma pokazala se i podela vaučera za beneficirani odmor u Srbiji. Na taj način Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija podstiče razvoj domaćeg turizma, a vaučeri ujedno predstavljaju pomoć i podsticaj penzionerima, poljoprivrednicima, nezaposlenima, kao i zaposlenima sa primanjima do 60.000 dinara.

Možemo slobodno reći da je podela vaučera za pojedine destinacije bila gotovo spasonosna, što je, recimo, slučaj sa Soko Banjom, koja je tokom 2018. godine ušla u top pet destinacija sa rastom broja noćenja od preko 80% u odnosu na prethodnu godinu.

Da je interesovanje za vaučere veliko govori i podatak da je za manje od dva meseca ove godine čak 39 hiljada građana podnelo zahtev za njihovo dobijanje. Ako bi se trend nastavio sa tom dinamikom, bez dodatnih sredstava, već u maju bi morali da obustavimo ovu akciju.

Imajući u vidu da su vaučeri značajni ne samo zbog rasta turističkog prometa, već i zbog produženja turističke sezone, kao i oživljavanje manjih turističkih destinacija širom Srbije, resorno ministarstvo će uputiti zahtev za dodatna sredstva za vaučere. Ja mislim da postoji dovoljno opravdani razlozi da se ta sredstva i odobre.

Da bi ostvarila zacrtane ciljeve za 2019. godinu, a to su 3,7 miliona gostiju, od čega dva miliona stranih turista, Srbija mora da prati savremene trendove u turizmu i navike turista ne samo u našoj zemlji i okruženju, nego i na globalnom nivou.

Svesni činjenice da Srbija nije destinacija za prvi ili glavni odmor, već da turisti žele da imaju veći broj manjih odmora, tzv. vikend odmora, šansa je u mladima koji žele da posete nove neotkrivene destinacije. Zato moramo da se prilagodimo i da idemo u susret novim tehnološkim trendovima i digitalizaciji.

Turisti danas koriste internet tokom putovanja i više od polovine njih žele digitalnog turističkog vodiča. To su sve promene koje nas očekuju.

Da bi se odlučili za određenu destinaciju, za sve veći broj turista važna je i bezbednost zemlje u koju putuju i to je neretko jedan od glavnih motiva. U tome treba da vidimo veliku šansu da pošaljemo poruku da su Srbija i region stabilni.

Planovi za ovu godinu su između 3,6 i 3,7 miliona gostiju. Od toga očekuje se između 1,9 i 2 miliona stranih turista. Očekivanja su da devizni priliv od prošlogodišnje 1,5 milijarde dolara dostigne cifru od 1,7 milijardi.

Ministar Ljajić kaže da su postavljeni ciljevi vrlo realistični i dostižni. U susret ovim ciljevima svakako idu ulaganja u puteve, infrastrukturu, obnovu banja. Boraveći nedavno u Tutinu, predsednik Vučić je rekao da će za godinu dana biti izgrađeno 22 kilometra puta koji će povezati Novi Pazar i Tutin, što značajano može da doprinese i razvoju turizma tog kraja.

Otvaranjem autoputa kroz Grdeličku klisuru povećaće se i šansa za turizam jablaničkog okruga. Predsednik je najavio ulaganje u turizam Vlasinskog jezera. Obećao je da će država u Sijerinsku banju uložiti oko 60 miliona dinara.

Autoput od Beograda do Čačaka i od Čačka do Požege znatno bi mogao da doprinese razvoju turizma na Zlatiboru, Divčibarima, kao i seoskog turizma tog kraja i to su samo neki od primera.

Ipak, mesta koja strani turisti najčešće posećuju su Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i Vrnjačka Banja. Dve nove destinacije koje su se istakle tokom 2018. godine bile su Niš i Soko Banja za koje se očekuju da će se i dalje razvijati.

U naredne dve godine Srbija bi trebalo da dobije tri obnovljene turističke destinacije koje bi uz već postojeće sačinjavale top deset odredišta koja turisti najviše posećuju. To su region donjeg Podunavlja, oblast oko Palića i Divčibare.

U razvoj donjeg Podunavlja kao nove turističke destinacije biće uloženo 13 milijardi evra iz IPA fondova EU. Golubačka tvrđava na Dunavu biće potpuno završena do kraja ovog meseca. Završiće se i tvrđava u Novom Gradištu, a najavljeno je i potpisivanje ugovora sa EU o donaciji sredstava za obnovu tvrđave Fetislam kod Kladova.

Radiće se i kompletna saobraćajna i komunalna infrastruktura za Rajačke pivnice kod Negotina, a na nalazištu Feliks Romulijana će se graditi veliki centar za posetioce sa smeštajnim kapacitetima.

Na Paliću se, u saradnji sa gradom i Pokrajnom, gradi veliki akva-spa i velnes centar, a vrednost investicije je oko devet miliona evra. Radovi su u toku. Trebalo bi da budu završeni za godinu i po dana, čime bi se otvorio prostor za privatne investicije i nove sadržaje, čiji je nedostatak bio razlog zašto su turisti zaobilazili Palić i išli u mađarske banje.

Treća destinacija koja bi trebalo da uđe u prvih deset su Divčibare, gde košarkaš Miloš Teodosić ulaže pet miliona evra za izgradnju hotela i velikog sportsko-rekreativnog centra sa fudbalskim i košarkaškim terenima.

Imajući u vidu regulative razvijenih turističkih zemalja EU, regulative zemalja u okruženju, specifičnost savremenog ugostiteljstva kao i stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva, kao i potrebe turista, jasno je da postoji potreba da se turizam i ugostiteljstvo regulišu sa dva posebna zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu.

Inače, ova dva zakonska rešenja, to jest njihovo sprovođenje direktno će se odraziti na privredni razvoj različitih delatnosti povezanih sa potrebama turista i to na ugostiteljstvo i hotelijerstvo kroz smeštaj i gastronomske usluge, zatim na sve vrste saobraćaja namenjene prevozu turista, na trgovinu, sport i razne vrste kulturnih manifestacija.

Zakon će indirektno imati i pozitivne efekte na poljoprivredu kroz plasman poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, jer u suprotnom mnogi od njih ne bi mogli da nađu plasman na svetskom tržištu. Zatim, na građevinarstvo kroz izgradnju ugostiteljskih objekata, kao i na druge privredne grane. Sve su ovo više nego jasni razlozi da Skupština usvoji ova dva zakonska rešenja.

Mi danas pred sobom imamo i Zakon o Centralnom registru stanovništva. Značaj donošenja ovog zakona je u tome što će se spajanjem svih podataka u jednu elektronsku bazu, umesto iz dosadašnjih 11 plus dve različitih evidencija obezbediti stvaranje objedinjenog registra u elektronskoj formi. Na ovaj način procedure za pribavljanje podataka biće skraćene, a ceo postupak biće brži, lakši i jeftiniji nego do sada.

Građani više neće morati da na različitim šalterima prikupljaju dokumenta da bi obavili određeni posao, već će na jednom šalteru Službenici iz objedinjenog elektronskog registra moći da pribave podatke za usluge građanima što će smanjiti čekanja i gužve na šalterima.

Ovim zakonom posebna pažnja posvećena je i zašiti i bezbednosti, jer će pristup podacima imati samo ovlašćeni službenici, a građani će moći da izvrše uvid u svoje podatke.

Istovremeno će se postići i pozitivan efekat u oblasti zaštite životne sredine, zato što više neće biti bespotrebnih papira, jer se radi o digitalnom Centralnom registru stanovništva.

Kada je reč o setu zakona iz oblasti poljoprivrede, odnosno Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja i Zakon o zdravlju bilja, zajednički imenitelji osigurati visok nivo zaštite zdravlja ljudi. Zbog toga je neophodno uspostaviti sistem službenih i referentnih laboratorija za ispitivanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivanje zemljišta, kao i sredstava za zaštitu bilja.

Neophodno je uspostaviti i sistem registracija ovih sredstava kako bi se obezbedio visok nivo zaštite, kako zdravlja ljudi, tako i zdravlja životinja i životne sredine.

Predlogom zakona o bezbednosti hrane, obuhvaćeni su svi u lancu ishrane, počev od proizvodnje hrane za životinje, primarne proizvodnje, prerade, skladištenja, transporta i maloprodaje. Zakon o bezbednosti hrane predviđa i tačnu podelu nadležnosti i kontrolu lanca ishrane. Time se zatvara krug kada je u pitanju bezbednost hrane, a ujedno ispunjavaju se i uslovi za nesmetanu trgovinu, kako unutrašnjem tako i u međunarodnom prometu.

Ovi standardi su u skladu sa propisima EU, tj. u ove zakone preneti su odgovarajući standardi EU, koje Srbija mora da primenjuje na putu ka članstvu. Zahvaljujem.
Reklamiram član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Gospodine Arsiću, ja želim da kažem da šef naše poslaničke grupe, gospodin Mijatović, nije pozivao na ubistvo, što ste i vi rekli, ali ću citirati, imamo stenograme, mi smo juče bili šokirani kada je jedna od poslanica SRS, evo citiram, rekla, obraćajući se ministru Siniši Malom – nemojte misliti da vi nećete biti sledeća meta Vojislava Šešelja, kao što je sada Rasim LJajić meta. Bićete sledeći, sigurni budite.

Ne znam, gospodine Mali, da li ste vi čuli ovo. Mi nismo verovali šta čujemo, ali bili smo šokirani. Sada smo uzeli stenogram i ovde je jasno da je SRS napokon priznala da je Rasim LJajić meta Vojislava Šešelja.
I, ja vas molim da ne dozvoljavate …
Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram član 108. Ne moram da ga citiram, svi dobro znate šta taj član znači. Prethodni govornik je ovde rekao da je mislio da je njihova koleginica rekla da je Rasim LJajić politička meta.

Ne, gospodo, ona je jasno rekla da je Rasim LJajić meta Vojislava Šešelja. Možda su oni mislili da je Rasim LJajić politička meta, ali su isto tako rekli da će Siniša Mali biti sledeća meta, sigurno. Možda oni misle da će Siniša Mali biti finansijska meta zato što je kod njega državna kasa. Pošto Rasim LJajić nije hteo da bude finansijska meta i nije vam dao novac za to što govorite, pa sada u to uvlačite i ministra finansija. E, neće vam to poći za rukom.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Trivan, poštovani članovi Kabineta Ministarstva za zaštitu životne sredine, koleginice i kolege, ja pre svega želim da izrazim zadovoljstvo zbog činjenice da mi nakon dužeg vrmena ovde u Skupštini uopšte raspravljamo o zakonima iz oblasti zaštite životne sredine.

Takođe, posle dužeg vremena imamo zasebno ministarstvo zaduženo za zaštitu životne sredine koje brine o ovoj važnoj oblasti i predlaže zakone koji moraju biti usklađeni sa evropskim zakonodavstvom.

Upravo u ovoj oblasti nas čeka ogroman posao i Poglavlje 27 je jedno od najzahtevnijih poglavlja u procesu pristupanja Srbije EU.

Treba zanti da su propisi EU u vezi sa životnom sredinom izuzetno obimni i čine gotovo jednu trećinu ukupnog broja svih propisa, što samo po sebi govori koliki se značaj daje životnoj sredini i koliko su zemlje kandidati pod lupom EU kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Sama politika životne sredine u EU zasniva se na principima preventivnog delovanja i borbi protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja. Jedan od značajnih principa je i uključivanje zaštite životne sredine u druge politike kao što su poljoprivreda, industrija, transport, energetika.

Jedan od svetskih i evropskih principa je – zagađivač plaća i naša zemlja mora da ide ka punoj primeni tog i ostalih principa, ukoliko želimo zdravu životnu sredinu za naše građane. Svi ovi principi počivaju na zajedničkoj odgovornosti, i Evropske unije i država članica. Jasno je da Srbiju na ovom putu čeka mnogo posla i malo vremena.

Usklađivanje propisa sa evropskim zakonodavstvom samo je prvi korak u procesu prilagođavanja standardima EU i ove izmene i dopune zakona o kojima mi danas ovde raspravljamo su samo neki od tih koraka.

Sledeća faza u prilagođavanju standardima podrazumeva adekvatnu primenu i sprovođenje propisa u praksi, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Zato su neophodne značajne investicije za ulaganje u infrastrukturu, održavanje sagrađenih postrojenja kao i administrativne troškove.

Procene su da će u preuzimanju standarda najveći trošak biti u sektoru voda, sektoru otpada i industrijskog zagađenja. Međutim, ohrabrujuće je da će se značajan deo troškova finansirati iz fondova EU. Zbog toga moramo voditi računa o sredstvima koja nam stoje na raspolaganju i doneti zakone koji će omogućiti da ta sredstva i povučemo.

Izmene i dopune zakona koje su na dnevnom redu ove sednice odnose se upravo na ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova i kofinansiranje projekata iz sredstava „Zelenog fonda“ za projekte koji se finansiraju iz predpristupnih fondova EU.

Mi na ovaj način stvaramo formalno-pravne uslove za korišćenje tih sredstava. Da budem jasna, ovim zakonom uvodi se obaveza da poljoprivredno gazdinstvo koje konkuriše za IPARD podsticaje mora da ispunjava određene uslove iz oblasti zaštite životne sredine. To znači da ukoliko se odstupa od standarda, tj. ukoliko planirana investicija za koju se traže sredstva narušava tj. zagađuje životnu sredinu, automatski ne ispunjava uslove za povlačenje sredstava.

Nadležni organi moraju dati saglasnost da investicija ispunjava uslove u skladu sa zakonima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, i to po EU propisima, sa kojima su usklađeni propisi Republike Srbije.

Ovde, ministre, moram da napravim malu digresiju i da naglasim da bi ovaj model, tj. procena uticaja na životnu sredinu trebalo sa većom pažnjom da se primenjuje i na druge oblasti, tj. na veće zagađivače nego što je poljoprivreda, kao što su energetika, industrija, građevinarstvo.

Upravo iz ovih razloga proističu i proširenja nadležnosti inspekcije za zaštitu životne sredine, a samim tim i stvara se potreba za većim brojem inspektora i mislim, ministre, da u budućnosti i na to treba obratiti pažnju.

Sve ovo govorim zbog efikasnije zaštite životne sredine, uz održivi poljoprivredni i sveobuhvatni razvoj. Nadam se da svi težimo cilju da se u Srbiji uspostavi održivi sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na taj način stvaraju se preduslovi za konkurentu privredu, bolje zdravlje ljudi, bolji kvalitet života.

Mislim da su ovo zajednički ciljevi svih nas i zato se nadam da će, ako ne svi a ono velika većina, uključujući i kolege iz opozicije, podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana guvernerko Tabaković, poštovani ministre Đorđeviću, koleginice i kolege, pred nama je set predloga važnih finansijskih zakona koji pružaju finansijsku zaštitu bankarskim klijentima, bolje rečeno svim građanima jer u savremenom svetu, složićete se, nema građanina koji na neki način nije povezan sa bankama.

Bilo da mu plata ili penzija leže preko računa, ili su to privatnici ili velike kompanije, zatim pojedinci koji svoje finansijske transakcije obavljaju putem platnih kartica ili elektronski, bilo da su to građani koji podižu kredit.

Dakle, banke su naša neminovnost i zato je važno sistemski što bolje urediti ovu oblast, da bi građani koji su na bilo koji način vezani za neku banku bili sigurni da su dobro zakonom zaštićeni.

Tako na primer usvajanjem ovih zakona, građanima će biti omogućeno da lakše uporede naknade koje nude i naplaćuju različiti pružaoci platnih usluga, a na sajtu NBS biće dostupni svi podaci u vezi sa cenom platnih usluga na tržištu Srbije.

Banke će u buduće imati obavezu da korisnicima najmanje jednom godišnje, bez naknade, dostave izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa platnim računom.

Zakonom je predviđena i olakšana procedura prilikom promene banaka kod kojih građani i privreda imaju otvorene račune. Na ovaj način biće dovoljno da se korisnik obrati novom pružaocu platnih usluga i ovlasti ga da on izvrši prenos svih ili pojedinih platnih usluga od prethodnog ili da ako tako želi korisnik, ugasi prethodni račun, što je do sada bilo mnogo komplikovanije i složenije.

Na ovaj način podstiče se i konkurencija između pružalaca bankarskih usluga, a za klijente je svaka konkurencija dobrodošla.

Usvajanjem Predloga zakona o platnim uslugama sve institucije koje pružaju ove vrste usluga moraće jasno da istaknu iznose svojih naknada kako bi se potrošači lako opredelili za one najpovoljnije.

Čuli smo i podatke NBS koji je iznela guvernerka, da je samo tokom prošle godine stiglo 208 pritužbi na pružene usluge platnog prometa, a najveći broj ticao se upravo tekućeg računa. Te pritužbe se, pre svega, odnose na otvaranje, vođenje i gašenje tekućih računa, kao i na plaćanje naknada. Predloženi zakon planira da uvede red i u visinu cena ovih usluga i jednostavniju proceduru gašenja računa u jednoj i prelazak u drugu banku. To će sada biti brže, jednostavnije i bez nepotrebnih administrativnih zahteva.

Dobar je i predlog da će ubuduće u slučaju da neko ukrade ili zloupotrebi nečiju platnu karticu, vlasnik te kartice odgovarati samo za iznos od 3.000 dinara, a svu odgovornost iznad tog iznosa snosiće banke koje će morati da mu nadoknade gubitak. Ova pogodnost predviđena je Zakonom o platnim uslugama.

Novim rešenjima odgovornost građana za neodobrenu platnu transakciju sa 15.000 dinara, smanjuje se, kao što sam rekla, na 3.000 dinara, kako oni sa niskim primanjima ne bi u slučaju zloupotrebe snosili preveliki trošak, s jedne strane, i kako bi banke ponudile bolju zaštitu za korišćenje platnih instrumenata, s druge strane.

Ovom odredbom pruža se podsticaj bankama za ulaganje u primenu dodatnih sigurnosnih mera, kako bi se smanjio broj zloupotreba.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, kojima se unapređuje zaštita korisnika u slučaju kada im se finansijske usluge pružaju preko interneta ili mobilnog telefona. Ovim zakonom se, pored zaštite građana, podstiče digitalizacija u finansijskom sektoru, tj. korisnici se ohrabruju da finansijske transakcije, kao što su, recimo, plaćanje računa, obavljaju u elektronskom obliku.

Jednim od predloženih zakona, o kojima mi ovde raspravljamo, predviđeno je i jeftinije plaćanje karticama. Naime, Predlogom zakona o međubanakrskim naknadama, ograničiće se troškovi plaćanja, pre svega, platnim karticama. Od provizija koje su propisali izdavaoci platnih kartica zavisi koji će iznos ostati trgovcu pošto mu mušterija uslugu plati karticom. On te troškove ugrađuje u cenu robe koju plaćaju kupci.

Novo zakonsko rešenje predviđa da međubanakrska naknada kod transakcija debitnom karticom ne može biti viša od 0,2% vrednosti izvršene transakcije, dok međubankarska naknada kod transakcije kreditnom karticom ne može biti viša od 0.3% vrednosti izvršene transakcije.

Ograničavanjem međubankarskih naknada trgovcima se otvara mogućnost da postavljanjem post terminala, pod povoljnijim uslovima privuku nove potrošače i bolje se pozicioniraju na tržištu.

Ovo su sve rešenja od kojih će, kada budu usvojena i dosledno primenjivana, građani imati finansijsku zaštitu i ova rešenja su u interesu svih građana Srbije i zato smatram da treba da budu usvojena. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko Mihajlović, poštovani članovi kabineta ministarke građevine, saobraćaja, infrastrukture, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, budući da imam par minuta na raspolaganju i da su moje kolege već iznele stav poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije o većini zakona o kojima mi danas ovde raspravljamo.

Osvrnuću se na Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja. Glavni preduslovi da bismo poboljšali bezbednost u saobraćaju i da bi se smanjile brojke crne statistike na našim putevima su svakako dobri zakoni i njihova dosledna primena, ali i dobri putevi.

Mi smo nedavno usvojili set zakona iz oblasti bezbednosti saobraćaja i za vrlo kratko vreme oni daju prve pozitivne efekte. Samo od uvođenja merenja srednje brzine na autoputu, broj saobraćajnih nesreća u Srbiji smanjio se za 25%. Od stupanja na snagu novog zakona, broj poginulih smanjen je za 48%. To su zvanični i ohrabrujući podaci, ali naravno ne možemo biti zadovoljni sve dok imamo i jednog poginulog na srpskim putevima.

Drugi faktor koji utiče na bezbednost, kao što sam već rekla, je kvalitet puteva. Izgradnjom Koridora 10 i Koridora 11, čije su brojne deonice već puštene u saobraćaj, Srbija se svrstava u red zemalja sa najsavremenijom putnom infrastrukturom. Na taj način su stvoreni uslovi da se donese zakon koji propisuje povećanje maksimalne dozvoljene brzine na autoputu sa 120 na 130 kilometara na sat. Valjda je, složićete se, i cilj izgradnje nove infrastrukture da se vozimo brže i bezbednije. Ako uzmemo u obzir činjenice koje sam već navela, ali i to da je u većini zemalja u okruženju, kao i u većini zemalja EU, maksimalna dozvoljena brzina 130 kilometara na čas, onda je sasvim opravdano da i Srbija donese ovakav zakon.

Ovo se naravno nije desilo preko noći i samo zato što su to pravila EU. Naime, pre deset godina za to nisu ni postojali objektivni uslovi. Tada nismo imali ovakve puteve, a u međuvremenu svedoci smo u Srbiji se voze mnogo bolji automobili, a one u tranzitu da i ne spominjemo. Ovo je strateška mera, jer se povećanjem brzine povećava i protočnost turista u tranzitu što smanjuje mogućnost zagušenja na našim putevima, pogotovo u vreme praznika i u vreme godišnjih odmora.

Navešću primer da se na Koridoru 10 broj automobila u odnosu na pre dve godine povećao za 17 miliona. Povećanjem brzine od 10 kilometara na čas, vreme od Horgoša do Preševa skraćuje se za 22 minuta. Ali, ipak, kada sve okolnosti uzmemo u obzir, bezbednost mora biti na prvom mestu. Stoga je i predviđeno da ostanu ograničenja tamo gde su propisi brzine 100 kilometara na čas.
Da li mogu još samo jednu rečenicu?
Samo da se osvrnem i na Predlog o bezbednosti saobraćaja, koji propisuje mnogo strože kazne za nasilničku vožnju. Podržavam ovu meru i smatram da nema dovoljno stroge kazne ako su u pitanju ljudski životi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je set finansijskih zakona koje Srbija kao zemlja čije je strateško opredeljenje članstvo u EU treba da donese da bi postala ravnopravna članica zajednice evropskih narodna.

Predloženi zakoni koji su danas pred Narodnom skupštinom su u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između EU sa jedne i Srbije sa druge strane.

Kada imamo u vidu da je primena SSP preduslov za pozitivnu ocenu Srbije o pregovorima sa EU, onda je jasno i zašto je potrebno da svoje zakonodavstvo uskladimo sa evropskim. Znamo da su dve najvažnije obaveze koje je Srbija preuzela ovim sporazumom uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU.

U tom smislu, jedan od preduslova za ispunjenje ovih obaveza je i izmena i dopuna Zakona o devizom poslovanju, o kome danas raspravljamo. Ovde želim da istaknem da usklađivanje naših finansijskih zakona sa evropskim zakonodavstvom ne treba da shvatimo kao puke ciljeve i obaveze koje je pred nas postavila EU, već između ostalog, tim zakonima želimo da postignemo određene pozitivne ekonomske efekte, kao što su omogućavanje jednostavnijeg, bržeg i lakšeg protoka novca, a samim tim i roba i usluga, kako unutar Srbije, tako i između Srbije i ostatka sveta.

Jedna od novina Zakona o deviznom poslovanju je ta što je posebno dat podsticaj izvozno orijentisanoj IT industriji. Ako uzmemo u obzir podatak da bi Srbija mogla da poveća izvoz softvera sa 800 miliona dolara, koliko sada iznosi, na dve milijarde dolara, složićete se poštovane kolege, da je očigledno reč o industriji kojoj treba pomoći, jer je softver najbolji gotov proizvod koji Srbija u ovom trenutku može da izveze.

Koliko su značajne ove izmene zakona govori to što će, ako budu usvojene, a nadam se da hoće, omogućiti kompanijama da svoj digitalni biznis vode iz Srbije u celom svetu. Sve ovo direktno utiče na bar tri elementa naše ukupne privrede, kao i na društvo uopšte.

Prvo, udeo visokotehnoloških i gotovih proizvoda u ukupnom izvozu se povećava. Drugo, struktura radne snage koja učestvuje u stvaranju izvoznih proizvoda se značajno poboljšava učešćem većeg broja visokokvalifikovanih stručnjaka. Treće, visokoobrazovani kadrovi će biti motivisani da žive i rade u Srbiji.

Novina koju donosi ovaj predlog zakona je i da će građani Srbije moći između sebe da trguju digitalnim proizvodima i da realizuju transakcije u devizama. Dakle, prodavci iz Srbije više neće kršiti zakone ako neko, takođe iz Srbije želi da kupi njihov softver.

Da pojasnim, prema dosadašnjem zakonu, oni koji se u Srbiji bave ovom trgovinom, ukoliko im kupac plati devizama čine prekršaj, jer je u Srbiji dinar jedino zakonito sredstvo plaćanja.

Oni koji se ozbiljno bave ovim poslom snašli su se tako što su osnovali svoje kompanije u inostranstvu, uglavnom u zemljama u okruženju ili su im kolege koje već imaju kompaniju u inostranstvu naplaćivale takvu vrstu usluga. Dakle, da bi izbeli devizni prekršaj morali su da se dovijaju na razne načine, što više neće biti slučaj. Dobro je i da se ovaj propis odnosi i na elektronske knjige koje su veoma tražene, kako u svetu, tako i kod nas.

Ja ministre Đorđeviću, verujem da Srbija neće stati samo na ovim izmenama i da će se postepeno sva onlajn plaćanja uskladiti sa sličnim propisima EU. Nadam se da će biti donet propis i da oni koji ostalu fizičku robu prodaju preko interneta mogu da plaćaju u stranoj valuti, ukoliko su i kupac i prodavac rezidenti iz Srbije, kao što će to biti slučaj u IT sektoru.

Predložene izmene Zakona o deviznom poslovanju, a koje se odnose na plaćanje iz inostranstva, obradovaće i humanitarne organizacije koje su registrovane u Srbiji. One će ubuduće moći da preko pej-pala primaju donacije iz inostranstva, a da tako ne krše zakon. To je najbrži način za pomoć u vanrednim situacijama poput onih koje smo u Srbiji imali 2014. godine.

Kada govorimo o Zakonu o deviznom poslovanju, ne mogu, a da ne spomenem kripto valutu i najatraktivniji bit koin, kao sredstvo plaćanja, o čemu danas bruji gotovo čitava planeta.

Znamo da je u Srbiji dinar jedina valuta kojom se može plaćati, osim u specijalnim slučajevima propisanim zakonom, o čemu ovde mi danas govorimo. Narodna banka Srbije ne smatra bit koin valutom, pa prema tome, ne dozvoljava bankama i menjačnicima da bave otkupom ili prodajom bit koina. S druge strane, kupoprodaja kriptovaluta zakonom nije zabranjena. Evropska unija je, koliko sam razumela, a ako nisam, ispravite me, zauzela stav da se razmena virtuelnih valuta smatra finansijskim transakcijama.

Zanima me da li se razmišlja o tome kako će se Srbija u budućnosti odnositi prema kripto valuti i da li će se taj vid finansijske transakcije jednog dana uvesti u zakonske okvire? Naravno, ne mislim da se to može desiti preko noći, jer Srbija svoje zakonodavstvo postepeno usklađuje sa evropskim i u tom smislu, ovde imamo dobre finansijske i druge zakone.

Da je tako, potvrđuje i to što stranci sve više vide interes da ulažu u Srbiju. Da nemamo dobre zakone, Srbija ne bi bila u njihovom fokusu. Ilustrovaću to primerom hrvatskih portala koji su kritikujući vladu svoje zemlje, da je daleko od privlačne destinacije za strane ulagače, sa žaljenjem konstatovala da je Srbija, citiram – prešišala ceo region i pokupila sve strane investicije.

Mi smo u protekle tri godine privukli sedam milijardi evra stranih investicija, što je za oko četiri milijarde evra više nego u Hrvatskoj. Evo sada se najavljuju i dve nove investicije, a reč je o automobilskoj industriji. Jedan ide u Vojvodinu, a jedna u centralnu Srbiju, Čačak, što me posebno raduje.

Naime, nemačka kompanija „Forverk“ uložiće u izgradnju fabrike automobilskih delova u Čačku oko 50 miliona evra, a plan je da se zaposli 1.000 ljudi. Ovo su samo dva od 54 projekta koji bi Srbiji uskoro trebali da donesu dve i po milijarde evra stranih investicija i da otvore prostor za 30.000 radnih mesta. Dobro je da je Srbija prepoznala trend seljenja industrije iz zapadne Evrope na istok i mi tu šansu moramo da iskoristimo, uz razumljivi oprez, složićete se.

Korist od stranih investicija je očigledna. Svakako izvoz sa jedne i radna mesta sa druge strane. Ali, ono na čemu moramo još više da poradimo ministre je da stvorimo i bolje uslove za domaće investitore.

U tom smislu, ministar Vujović je nedavno, kada su ga novinari pitali – da li ima prostora za smanjenje poreza, izjavio da ima, ali ne mnogo, pa je moje pitanje – koliko ima tog prostora i šta bi još mogle biti olakšice za domaće investitore?

Pred nama je danas još nekoliko važnih predloga zakona, kao što su Predlog zakona o dopunama Zakona o računovodstvu, zatim Predlog zakona o dopuni Zakona o reviziji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu. Dakle, ovo su važni sistemski zakoni, jer od kvaliteta finansijskih izveštaja i od kvaliteta revizije tih izveštaja zavisi i kvalitet realnog prikaza stanja u ekonomiji, a od toga, između ostalog, zavisi i dolazak novih investitora koji žele da vide realne finansijske izveštaje kompanija za koje su zainteresovani. Od ovih izveštaja zavisi i realni prikaz osnovice za oporezivanje, kod poreza na imovinu i poreza na dobit. Na kraju krajeva, od toga na zavisi i prihod u budžetu i veličina deficita.

Dakle, završni račun nekog privrednog društva mora da bude kredibilan dokument,a da bi bio takav, svi koji imaju odgovornost za njegovo kreiranje moraju takođe da poseduju odgovarajući kredibilitet.

Upravo iz ovih razloga su bitne predložene odredbe koje onemogućavaju da pravna i fizička lica, ukoliko su pravosnažno osuđivana za određena krivična dela ili ako se protiv njih vodi neki krivični postupak, budu osnivači, vlasnici, odnosno članovi organa upravljanja privrednih društava, odnosno preduzetnici u delatnostima računovodstva, revizije i faktoringa.

Sve ove izmene predložene su u kontekstu napora Republike Srbije da svoje zakonodavstvo prilagodi najvišim međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Na ovaj način, Srbija jasno pokazuje da je stala u red zemalja koje se organizovano bore protiv ovih pojava.

Mislim da su sve ovo, naravno, uz neke eventualne amandmane koji će učiniti preciznijim i dostupnijim za razumevanje predložene zakone, više nego dobri razlozi da prihvatimo ove zakone i da damo podršku njihovom doslednom sprovođenju. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre Ružiću, poštovani saradnici ministara lokalne samouprave i prosvete, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naš amandman odnosi se na član 23. tačnije tačka 8) Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija.

Da bih bila jasnija, ja ću vam pročitati nekoliko tačaka ovog člana i doći ćemo na spornu tačku 8).U izvornom obliku, ovaj član glasi: „Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja prati primenu ovog zakona, donosi metodologiju za razvoj standarda kvalifikacija na predlog Agencije, povezuje NOKS sa EOKS-om, usvaja standard kvalifikacije, donosi standarde za samovrednovanje i spoljašnju proveru kvaliteta JPO-a, obavlja poslove nacionalne koordinacione tačke“ i kada smo došli do tačke 8) kaže „i druge poslove u skladu sa ovim zakonom“. Što bi moglo da se prevede Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja i druge poslove u skladu sa ovim Zakonom.

Mi smo predložili da se ispred rečenice u tački 8) doda: „obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

Naš amandman ne menja suštinu ovog člana, ali ga preciznije formuliše, te vam s toga sugerišem da još jednom razmislite i prihvatite ovaj amandman. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovana ministarka, kolege narodni poslanici, ja smatram da je veoma važno što je prihvaćen amandman Socijaldemokratske partije Srbije na član 45. ovog zakona stav 2, koji u osnovnom tekstu glasi: „Ako se sednica skupštine nije mogla održati zbog nedostatka kvoruma, ponovo se saziva najranije 10 a najkasnije 30 dana od dana kada je sednica trebalo da bude održana, sa istim predloženim dnevnim redom“. Naravno, reč je o ponovljenoj sednici.
S obzirom na to da je propisano da se nova sednica mora održati u roku od najkasnije 30 dana, mi smo predložili da najraniji rok za ponovno sazivanje sednice umesto 10 dana bude tri dana, jer je ponekad i u kraćem roku moguće okupiti članove stambene jedinice, a pogotovo ako se mora rešavati nešto što je vrlo hitno. Stoga smatram da je veoma važno i korisno što je ovaj amandman postao sastavni deo zakona. Zahvaljujem.