Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko Tepavčević, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na temu samo da se nadovežem na govor prethodnog kolege i da kažem da SDPS pruža punu podršku svim državnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala i mafije. To je naš zadatak jer mi se borimo za društvo bez kriminala, bez mafije, za bezbednost svih naših građana.

Sada da se osvrnem na zakon o kome mi danas ovde govorimo.

Mi smo danas ovde i od vas ministarko i od koleginica i kolega narodnih poslanika čuli mnogo pojedinosti i detalja vezanih za zakon o socijalnim kartama, ali ono što je moj glavni utisak je da zakon o socijalnim kartama, koji je Srbija već duži niz godina pokušavala da donese, čak i nekoliko decenija predstavlja krupan korak ka iskorenjivanju siromaštva i ostvarivanju težnji da Srbija postane društvo socijalne pravde.

Za nas socijaldemokrate Rasima Ljajića, čiji je dan stranke svetski dan socijalne pravde, jedan od temeljnih ciljeva je borba protiv siromaštva. Koliki uspeh u toj borbi možemo da postignemo i kakvi će nam biti rezultati zavisiće od toga koliko nam je jaka ekonomija.

Za socijalna izdvajanja u bilo kom segmentu potrebna je ekonomija koja će puniti budžet iz koga se izdvajaju sredstva za bolesne, bespomoćne, stare, invalide i druge socijalno ugrožene kategorije. Ta sredstva je, naravno, potrebno zaraditi, a bez ulaganja u infrastrukturu, bez stranih investicija, to prosto nije moguće, pa je samo deklarativno zalaganje za socijalnu pravdu mrtvo slovo na papiru.

Zakon o socijalnim kartama je veliki iskorak u tom smeru. Treba imati u vidu da socijalne karte koje Srbija uvodi zahtevaju i velika finansijska sredstva. Zato je potrebna, kao što sam i naglasila snažna ekonomija koju ova država sigurno može da iznese.

Uostalom, to se pokazalo sada i u vreme pandemije kada je srpska ekonomija pokazala najveću žilavost i najveću otpornost na krizu i to pre svega, zahvaljujući velikim prilivima stranih investicija. To nismo rekli samo mi, to je i u zvaničnom izveštaju priznala i Evropska komisija.

Predlogom ovog zakona država je pokazala volju da skenira problem i da imamo realnu predstavu o tome kakav je socioekonomski položaj našeg stanovništva.

Zakon o socijalnim kartama podrazumeva jedinstvenu bazu podataka i uspostavljanje informacionog sistema koji će upravljati tim podacima da bi se novac, odnosno socijalna pomoć ravnopravno rasporedila onima kojima je ona stvarno najpotrebnija.

Da biste vi videli da li neko ispunjava uslove trebaju vam podaci, tj. potreban vam je informacioni sistem. Taj informacioni sistem će u potpunosti zaživeti i biće zaokružen 2022. godine, jer je potrebno vreme za njegovu izradu da bi bio efikasan i da bi dao željene efekte.

Ovaj informacioni sistem sadržaće na jednom mestu sve podatke koji će se dobiti ukrštanjem različitih baza podataka sa različitih mesta i svi oni kojima je pomoć neophodna biće evidentirani u jedinstvenom sistemu i svi oni koji imaju pravo na pomoć, bez ikakvog apliciranja, tj. bez prijave, moći će tu pomoć i da ostvare. Svako će biti u prilici da dobije socijalnu pomoć, jer će ga sistem prepoznavati.

Ovaj zakon se odnosi na različite kategorije stanovništva, ali ilustrovaću na jednom primeru.

Kako, recimo, da jedna baka iz nekog zlatiborskog sela, sa Pešteri, sa vrha Kablara, ili iz nekog solitera novobeogradskog bloka, koja ne može da živi od svoje penzije i koja više ne može da privređuje, kako ona da zna na koji način može da ostvari pomoć. Nju neko mora da prepozna, da ide od šaltera do šaltera, od ustanove do ustanove, pa to je nemoguće. To ovaj zakon rešava. Ona mora da bude evidentirana, moraju da budu evidentirani njeni prihodi, njena imovina, da budu evidentirani svi podaci vezani za članove njenog domaćinstva. Sistem mora da prepozna takve ljude.

Upravo ovaj zakon, zakon o socijalnim kartama to rešava. Umesto da kao do sada različite vrste podataka budu pohranjene u različitim institucijama sada će zahvaljujući novom informacionom sistemu svi ti podaci moći da se povuku i moći će da se stvori jedinstvena baza podataka i na taj način neko lice koje je u stanju socijalne potrebe, moći će brže, lakše, efikasnije da dođe do pomoći na koju ima zakonsko pravo.

Koliko je važno imati dobar informacioni sistem pokazalo se sada u vreme imunizacije i vakcinacije stanovništva, kada zaista, sve funkcioniše savršeno i besprekorno, gde i najveći kritičari vlasti, i oni koji pokušavaju da nađu zamerke shvataju da je kritika na račun vakcinacije i organizacije vakcinacije, potpuno promašena tema.

Mislim da ovaj zakon, zakon o socijalnim kartama dolazi u pravo vreme, u vreme kada su nam empatija, solidarnost, pomoć drugima najpotrebniji.

To su sve par ekselans vrednosti socijaldemokratije i to su vrednosti na kojima se temelji, koje baštini Socijaldemokratska partija Srbije, čiji sam ja ovde predstavnik, i zato će poslanička grupa naše stranke podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici.

Mi danas ovde raspravljamo o nekoliko sporazuma koji su sami po sebi važni, ali ne samo to. Ovi sporazumi potvrđuju saradnju i dobre bilateralne odnose između Srbije i Ruske Federacije, između Srbije i Luksenburga, zatim, Bosne i Hercegovine, kao između Srbije i Irana.

Sporazum o borbi protiv terorizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije koji je potpisan sredinom prošle godine kada je u poseti Beogradu bio ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, podrazumeva poboljšanje saradnje dveju zemlja kroz razmenu operativnih informacija i profesionalnih iskustava u borbi protiv terorizma. U pitanju je saradnja u domenu razmena informacija, obuke opremanja specijalnih snaga posebnim informatičkim i tehničkim sredstvima.

Kada govorimo o značaju ovog sporazuma, svakako je važno istaći da u novijoj svetskoj istoriji ne postoji nijedna država koja je imuna na terorizam. Terorizam je globalni svetski problem, koji se lako preliva i brzo širi sa jednog mesta na druge prostore, i kao takav ugrožava kako unutrašnji tako i međunarodnu bezbednost.

Od devedesetih godina dvadesetog veka veoma je uočljiva regrutacija terorista širom sveta kroz uspostavljanje terorističkih kampova za obuku, kao i umrežavanje terorističkih organizacija, i zato svaka zemlja ima obaveza da se bori protiv ovog velikog zla današnjice.

Da je terorizam opasnost i pretnja koja ne poznaje granice, nažalost, potvrđuju i brojni teroristički napadi kojima smo svedočili u novijoj istoriji. Stručnjaci za terorizam ocenjuju da je savremeni terorizam doživeo naglu ekspanziju između pedesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada je primena nasilja u političke svrhe, ili za podizanje društvene svesti postala popularna strategija. U kasnim decenijama prošlog veka terorizam se proširio van granica nacionalnih država i postao internacionalni problem.

Ja ću navesti samo neke primere čiji smo i mi ovde savremenici. Setimo se Njujorka 11. septembra 2001. godine, kada su oteta četiri putnička aviona od kojih su se dva zaletela i srušila, Kule bliznakinje, nebodere svetskog trgovinskog centra. Zatim, napada u Madridu 11. marta 2004. godine, kada su teroristi izveli seriju koordiniranih eksplozija bombi na sistem javnog železničkog prevoza u Madridu u Španiji, koji su ubili 192 i ranili 2050 osoba. Ti napadi se smatraju najtežim terorističkim zločinom na tlu Evrope u istoriji. Jedan od novijih terorističkih napada svakako jeste onaj u Parizu koji se dogodio 13. novembra 2015. godine.

Niko od nas ne može da zaboravi talačku krizu u Beslanu, što je naziv za jedan od najtežih terorističkih napada koji su se dogodili u Rusiji u njenoj istoriji. Počela je 1. septembra 2004. godine, nakon što su čečenski teroristi zauzeli jednu školu, a završila je trećeg septembra te godine, napadom ruskih specijalnih jedinica. Poginulo je 344 ljudi, od čega 186 dece. Ovo je jedan od najkrvoločnijih terorističkih napada uopšte.

Posle 11. septembra 2001. godine, donesen je niz antiterorističkih mera koje države članice antirerostičke koalicije moraju sprovesti.

Međunarodna zajednica, a posebno EU, razvile su kompleksan sistem za borbu protiv terorizma. Postoje brojni dokumenti Saveta Evrope, Evropske komisije i Evropskog parlamenta za adekvatnu borbu protiv terorizma.

Međutim, stručnjaci za terorizam ocenjuju da je, s druge strane, nastala jedna nova situacija u kojoj se sve intenzivnije povezuju organizovani kriminal i terorističke organizacije koje stvaraju potpuno neprirodna savezništva.

U takvim okolnostima, kada je ojačan međunarodni nadzor, teroristička organizacije sve češće koriste manje uobičajene mehanizme finansiranja, kao što su nezakonita trgovina, falsifikovanje novčanica, trgovina drogama.

Ako se želi dugoročna saradnja u borbi protiv terorizma i ako su se države na nju obavezale, u ovom slučaju to su Srbija i Ruska Federacija, onda je potrebno da se to reguliše zakonom.

Verujem da će ova saradnja dati dobre rezultate, budući da Rusija ima bogato iskustvo u borbi protiv terorizma i veoma uređen i pouzdan sistem koji čine njeno zakonodavstvo, oprema, informacije, baze podataka, što bi kroz ovaj vid saradnje moglo da doprinese i unapređenju našeg državnog sistema na polju borbe protiv terorizma.

S druge strane, bogato iskustvo i znanje Srbije u okviru sistema bezbednosti i te kako može da bude korisno i dragoceno za velike zemlje kao što je Ruska Federacija.

Uzimajući u obzir porast terorističkih pretnji, ali i međunarodne obaveze dveju zemalja, smatram da će potvrđivanje ovog sporazuma doprineti daljem unapređenju, kako borbe protiv terorizma, tako i unapređenje bilateralne saradnje Srbije i Ruske Federacije.

Mi danas ovde imamo još jedan važan dokument, a to je Sporazum o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara BiH i Vlade Republike Srbije i Crne Gore.

Naime, ovde je reč o definisanju prava i obaveza ugovornih strana, a tiče se prenosa nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora iznad BiH.

Do kraja 2019. godine kontrolu nad delom neba BiH, koji se pruža iznad 10.000 metara, zajednički su 1997. godine obavljale kontrole letenja Hrvatske sa jedne i Srbije i Crne Gore sa druge strane.

Ispunjavanjem potrebnih uslova, u skladu sa međunarodnim obavezama, Direktorat BiH BHANSA od 5. decembra 2019. godine, nadzire kompletan vazdušni saobraćaj iznad teritorije BiH i do 10.000 metara, kao što je to i ranije bio slučaj, ali i iznad 10.000 metara što je do tada bilo u nadležnosti, kao što sam rekla susednih zemalja.

Zemlje potpisnice ovog ugovora pristupile su izradi ovog dokumenta u želji da obezbede obavljanje letova preko zajedničkih državnih granica u skladu sa propisima jedinstvenog evropskog neba.

Ovim ugovorom definiše se da pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u najvećem delu vazdušnog prostora iznad BiH obavlja BHANSA, Agencija BiH, s tim da u jednom delu vazdušnog prostora iznad BiH uz granicu sa Republikom Srbijom nadležna za pružanje usluga ostane SMATSA, Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore.

Predlog ovog sporazuma potpisali su još 2019. godine nadležni ministri Srbije, Crne Gore i BiH. Usvajanjem ovog sporazuma mi dugoročno uspostavljamo pravni osnov za nadležnosti pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora BiH uz granicu sa Republikom Srbijom.

Jedan od važnih sporazuma danas pred nama je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina. Zašto je važan ovaj Sporazum?

Naime, treba znati da je 23 vrste sortnog semena iz Srbije priznat u Iranu i kada bi se uspostavio platni promet između Srbije i Irana, to jest kada bi se toj zemlji ukinule sankcije, teoretski, Iran sa svojih 80 miliona stanovnika bio bi sasvim dovoljno tržište za plasman poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

Sadašnji nivo trgovinske razmene od deset miliona dolara je samo kap u moru mogućnosti.

Kao predsednica Poslaničke grupe sa Iranom, ja sam imala tu čast i zadovoljstvo da posetim Iran, da razgovaram sa njihovim zvaničnicima i da se uverim u mogućnosti i šanse koje ta zemlja pruža kada je u pitanju izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Iran.

Takođe, moram da napomenem, dok je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija bio Rasim Ljajić, potpisano je nekoliko važnih trgovinskih sporazuma između Srbije i Irana. Takođe, ukinute su vize na jedno vreme i uspostavljeni direktni avionski letovi između dve zemlje. To je bila velika šansa i data je mogućnost saradnje. Međutim, zbog sankcije Iranu, to je ukinuto i ja se nadam da će nova američka administracija ponovo ukinuti međunarodne sankcije Iranu i da će se to tržište ponovo otvoriti kako za ostatak sveta, tako i za Srbiju, što je za nas u ovom trenutku i najinteresantnije.

Ovaj sporazum između dve zemlje potpisan je u Beogradu još 2018. godine, a njega je već ratifikovao iranski parlament. On podrazumeva saradnju u oblasti zaštite bilja, to jest kontrolu i sprečavanje unošenja i širenja štetnih organizama.

Zaštita bilja kao deo poljoprivredne proizvodnje je značajan segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i biljnih proizvoda. Stoga se vrlo veliki značaj pridaje zdravstvenom stanju biljaka, a posebno su važni seme i sadni materijal, jer oni služe za dalju reprodukcije, pa je stoga i mogućnost prenošenja štetnih organizama veća.

Jedna od važnih mera koja se podrazumeva u sprečavanju širenja štetnih organizama je svakako biljni karantin. Postoji unutrašnji i spoljni karantin. Sigurno da mnogo veću pažnju treba posvetiti spoljnom karantinu, jer se ne poznaje kvalitet pošiljke koja se uvozi u zemlju. Iz tog razloga se ovoj vrsti karantina poklanja posebna pažnja i zbog toga je ovaj sporazum važan.

Većina karantinski štetnih organizama dolazi iz drugih zemalja i ovde je važno istaći da biljni karantin postoji u svim zemljama sveta. Razlog tome je odbrana zemlje, jer unošenje jednog karantinski štetnog organizma može da prouzrokuje dalekosežne negativne posledice po poljoprivrednu proizvodnju.

Stoga je regulativa koja se odnosi na biljni karantin vrlo značajna, jer ona propisuje pravila ponašanja pri uvozu pošiljki iz drugih zemalja, a u slučaju eventualne pojave karantinski štetnog organizma u zemlji, propisuje mere za zaustavljanje širenja i iskorenjavanja zaraženog biljnog materijala.

Ovaj sporazum podrazumeva razmenu informacija u vezi sa pojavom karantinski štetnih organizama na teritoriji dve države, Irana i Srbije, kao i metoda koji se primenjuju za njihovo suzbijanje. Takođe, dve strane se obavezuju da sprovedu neophodne mere kontrole pošiljki bilja i biljnih proizvoda i svaku od tih pošiljki moraju da prate određeni sertifikati.

Karantin u zaštiti bilja počeo je da se primenjuje još krajem XIX veka, posle velikih šteta koje su nastale od nekih bolesti i štetočina u Evropi, kao što su krompirova plamenjača, pepelnica vinove loze i filoksera na vinovoj lozi, što je izazvalo uništavanje ogromnih površina pod zasadima i nanelo nemerljivu ekonomsku štetu. Stoga je jasno da zemlje koje trguju biljkama i biljnim proizvodima donose ovakve obavezujuće sporazume.

Ovde imamo još jedan sporazum, između Republike Srbije i Luksemburga o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, i ovde nema ništa sporno. Dve zemlje su se dogovorile da utvrde pravila za uzajamnu zaštitu tajnih podataka koje se razmenjuju u okviru politike, vojne, ekonomske ili bilo koje druge saradnje, a sve u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima dveju potpisnica.

Imajući u vidu značaj svih ovih sporazuma, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će za njih i glasati. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege, poštovani gosti, mi danas raspravljamo o izveštajima četiri važne državne nezavisne institucije, odnosno o zaključcima koje su usvojili nadležni odbori.

Treba istaći da nezavisni državni organi predstavljaju relativno mladu pojavu u političkom sistemu Srbije. Kao takvi oni imaju važnu kontrolnu ulogu i svojim radom značajno doprinose uspostavljanju vladavine prava u demokratskim društvima, kakva je Srbija.

Dobro je da smo uspostavili praksu da o izveštajima nezavisnih državnih tela raspravljamo u plenumu i to govori o otvorenosti i spremnosti ovog parlamenta da raspravljamo o svim temama.

Izveštaj o radu koji nezavisne državne institucije jednom godišnje podnose javnosti služe da nam pokažu koliki stepen zaštite je ostvaren u slučajevima kada nastupe povrede ljudskih prava.

Ti izveštaji su indikatori koliko su građani upoznati, na koji sve način mogu da traže zaštitu, koliko su ohrabreni da se obrate nezavisnim državnim institucijama, jer važno je napomenuti da u situaciji kada veliki broj povreda ljudskih prava iz raznoraznih razloga ni ne stigne do sudova, nezavisne institucije imaju ključnu ulogu i značaj u ostvarivanju ljudskih prava, najugroženijih građana i grupa.

U svojim izveštajima nezavisne državne institucije takođe iznose i preporuke za unapređenje stanja iz svog delokruga rada i na nama je da preporuke razmotrimo i svi zajedno doprinesemo boljem radu ovih institucija, a na dobrobit svih građana.

Godina za nama više nego ikada ranije pokazala je i kod nas i svuda u svetu neophodnost pronalaženja balansa između zaštite zdravlja i poštovanja ljudskih prava, u prvom redu ravnopravnosti koja je u kontekstu pandemije koja nas je zadesila bila na ispitu u svim oblastima. I taj ispit Srbija je, rekla bih, položila.

Nadam se da biste se i vi sa tim složili.

Iako su nam ovde predstavljeni veoma značajni podaci i presek stanja iz prošle godine, naravno, govorim o svim nezavisnim telima čije smo izveštaje imali priliku da analiziramo, čini mi se da teška i složena situacija u kojoj smo se kao država i društvo našli tokom ove godine ipak govore da smo kao društvo na ovom polju pokazali zrelost, odgovornost i spremnost da se izborimo i sa najvećim izazovima.

Kada govorimo o zaštiti građana od diskriminacije, možemo slobodno reći da Srbija ima dobar zakonodavni okvir i on se primenjuje, što proizilazi iz iscrpnih podataka koji su predstavljeni u ovom izveštaju, jer građani sve više koriste mehanizam zaštite ravnopravnosti i sve više se obraćaju Poverenici.

Ne mislim da to pokazuje da u našem društvu ima više diskrimanacije, već da je ova nezavisna institucija, tj. ljudi koji je čine na čelu sa gospođom Janković, predano radila na tome kako bi naši građani znali kome mogu da se obrate za zaštitu svog prava na ravnopravnost.

U izveštaju Poverenice, objektivno se sagledava stanje u oblasti zaštite ravnopravnosti, daju preporuke koje su nam i svojevrsni putokaz.

Šta, zapravo, želim da kažem? Pored preporuka koje se ciljano odnose na konkretne društvene grupe, neke se odnose na donošenje strateških dokumenata i na svima nama je zadatak da ti planovi i strategije budu doneti i da počnu da se primenjuju, jer se odnose na najosetljivije grupe ili na sve građane Srbije, pored ostalog u cilju smanjenja siromaštva, poboljšanja položaja starijih, podsticanja razvoja seoskih sredina.

Jasno je da postoje i brojni problemi i izazovi. Primera radi, naši građani sa invaliditetom suočavaju se sa preprekama u pristupačnosti objektima. Žene u Srbiji i dalje su diskriminisane zbog trudnoće i porodiljskog odsustva, a pojedini građani imaju prigovore na dostupnost zdravstvenim uslugama, naročito sada u vreme pandemije.

Dakle, ima još toga na čemu treba raditi i mislim da tu mi kao poslanici i poslanice možemo da pomognemo, kao i da je velika uloga obrazovanja i medija.

Mislim da bi deca morala od malih nogu da se kroz školski sistem intenzivnije uče toleranciji i prihvatanju različitosti i takođe mislim da bi mediji mogli da se malo više pozabave tzv. običnim čovekom, da kroz pojedinačne priče pokazuju primere diskriminacije i time ohrabruju građane da potraže zaštitu.

Ovde smo svi na istom zadatku.

Hoću da istaknem još nešto. Evidentno je povećanje postupanja po preporukama Poverenika u odnosu na sve prethodne godine, što govori o kredibilitetu institucije koji je građen čitavu deceniju i na čemu Poverenica Janković posebno predano radi sa svojim timom.

Zbog toga, puna podrška njenom izveštaju i zaključcima Odbora za ljudska i manjinska prava koji je prepoznao važnost preporuka Poverenice za celo naše društvo i sve naše građane.

Takođe, puna podrška i izveštaju Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, koji je u 2019. godini imao gotovo 14.000 rešenih predmeta.

Kada je reč o DRI, iz dosadašnjeg iskustva mogu reći da je ona u pravom smislu te reči nezavisna, stručna i otvorena za saradnju. Kontrolisanjem javnih finansija DRI doprinosi da se novac građana troši pravilno i transparentno i na taj način obezbeđuje stabilnost javnih finansija, ali i osigurava bolje pružanje usluga građanima.

Posebna vrednost u radu DRI je što prvo upozorava i ukazuje na to kako treba da se postupa, pa tek onda sankcioniše. DRI ukazuje i na manjkavost pojedinih zakona, uredbi, pravilnika i u saradnji sa skupštinskim Odborom za finasije predlaže njihovo boljoljšanje.

Rezultati aktivnosti DRI su vidljivi i uočavaju se pre svega u tome što ova nezavisna državna institucija nadzoriše da se sredstva građana u budžetu lokalnih zajednica, pokrajina i Republike troše racionalno, zakonito i transparentno.

Zbog svega navednog, poslanička grupa SDPS će podršati izveštaje sve četiri nezavisne institucije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, mi na ovoj sednici raspravljamo o setu finansijskih zakona, a ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na jedan potpuno novi zakon koji će Srbija dobiti, a koji uređuje tržište virtuelne i digitalne imovine.

Još 2017. godine digitalizacija je postavljena kao jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, što se pokazalo veoma dobro sada u vreme pandemije korona virusa, jer upravo zahvaljujući digitalnim uslugama u oblastima obrazovanja i zdravstva Srbija se prema ocenama OECD-a, organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, pozicionirala među pet najproduktivnijih zemalja na svetu kada je reč o digitalnim rešenjima u odgovoru na krizu.

Digitalizacija zdravstvenog sistema građanima u mnogome olakšava pristup zdravstvenim uslugama i te digitalne usluge treba i dalje unapređivati i pogotovo u uslovima pandemije da bi građani što manje bili izloženi riziku.

Donošenjem ovog zakona naša zemlja se svrstava u red zemalja koje su među prvima prepoznale neophodnost stvaranja regulatornog okvira za oblast digitalne imovine. Zašto je važno da Srbija dobije jedan ovakav zakon? Upravo zato što ni privreda, niti fizička lica do sada nisu imala nikakav okvir za poslovanje digitalnom imovinom, a to je proizvodilo brojne posledice, kao što su pravna nesigurnost, izbegavanje plaćanja poreskih obaveza, što je za posledicu imalo poslovanje u sivoj zoni.

Eksperti iz ove oblasti navode da predloženi zakon predstavlja krupan korak ka povećanju pravne sigurnosti, razvoju digitalnih tehnologija i konkurentnosti srpske privrede na svetskoj sceni. I mi ovde poslove uvodimo u legalne tokove.

Kako je to izgledalo do sada? Digitalna imovina, i to pre svega virtuelne valute, uređena je samo Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i to isključivo radi onemogućavanja kriminalnim grupama da zloupotrebljavaju virtuelne valute. Oni koji se ozbiljno bave ovim poslom snalazili su se tako što su svoje poslovne aktivnosti prijavljivali u inostranstvu, što je za posledicu imalo odliv velikog dela prihoda iz Srbije kroz izbegavanje plaćanja poreza.

To više neće biti moguće jer Zakon o digitalnoj imovini, koji omogućava trgovinu digitalnim valutama, predviđa i nova pravila. Evo na primer – ukoliko na poklon dobijete bitkoin bićete u obavezi da platite porez i to je još jedan porez koji bi građani svakako trebali da imaju u vidu. To ne treba shvatati kao još jedan namet, već naprotiv to je pravno uređenje još jedne oblasti poslovanja.

Socijaldemokratska partija Srbija, koja u svom programskom opredeljenju zastupa stav da je Vlada upravo iz prihoda koji potiču iz poreza dužna da pruži i zdravstvenu zaštitu i obrazovanje i svaku drugu vrstu udobnosti njenim građanima nema dileme da će naša poslanička grupa podržati ovaj Predlog zakona.

Značajan benefit od ovog zakona je što će privrednici na raspolaganju imati više inovativnih mogućnosti za razvoj svog poslovanja, kao što je na primere pokretanje platformi za razmenu digitalne imovine čija se vrednost na globalnom nivou procenjuje na više od 300 milijardi evra.

Donošenje ovog zakona značajno je i sa stanovišta pravne sigurnosti naročito u vreme pandemije korona virusa, kada se ogroman deo komunikacije i poslovanja odvija digitalnim putem, u čemu važno mesto zauzima i digitalna imovina.

U situaciji kad kriptovalute postaju opšte prihvaćeni način plaćanja još jednom ističem dobro je da postoji pravni okvir koji reguliše ovu oblast, šta više, može da razvije i domaće tržište, ali i da privuče i strane kompanije.

Budući da je ovo jedna velika novina i potpuno novi propisi predviđeno je da zakon stupi na snagu godinu dana posle njegovog donošenja i to je dobro jer ostavlja dovoljno vremena i za usvajanje podzakonskih akata i usklađivanje sa drugim zakonima, ali i to da oni koji se bave pružanjem usluga povezanim sa digitalnom imovinom svoje poslovanje usklade sa zakonom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća, poštovana gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, mi na ovoj sednici usvajamo budžet za 2021. godinu, ali u potpuno izmenjenim, rekla bih, pre svega izmenjenim životnim okolnostima u odnosu na sve prethodne godine, u vreme kada se naša zemlja suočava sa strašnom pandemijom i brojkama koje iz dana u dan obaraju nove rekorde.

Naša država u otežanim uslovima krize ogromna sredstva na dnevnom nivou izdvaja za nove bolnice, obnovu i proširenje postojećih kapaciteta, za lekove, medicinsku opremu, ali i za plate i penzije i sve to ide iz budžeta.

U planu je da se sa tim nastavi i u 2021. godini, što je predviđeno i budžetom koji se nalazi pred nama. U ostalom, ministar je detaljno obrazložio jutros koje bolnice i domovi zdravlja u Srbiji su ovim budžetom predviđeni za obnovu i rekonstrukciju tokom naredne godine i svi toga moramo biti svesni. Nema građanina koji je zatražio lekarsku pomoć, a da je nije dobio, da nije smešten u bolnicu ako je to neophodno.

Ovde treba istaći značaj izgradnje dve nove kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu, i to u rekordnom roku. Batajnica već prima pacijente i Kruševac će za nekoliko dana. Sve to će umnogome rasteretiti druge bolnice i omogućiti lečenje najtežih bolesnika. Za sada se borimo i sistem opstaje, zahvaljujući lekarima i drugom medicinskom i nemedicinskom osoblju koji ulažu nadljudske napore, ali i državi.

Ima i onih koji kritikuju i naravno uvek i sve možemo kritikovati, ali ovo je vreme kada sve podele moramo ostaviti po strani. Moramo biti solidarni i usmereni jedni na druge, pomagati jedni drugima, pridržavati se svih neophodnih mera, iako nam je već svima svega preko glave, ali samo odgovorni, usmereni ka jednom cilju, a to je borba protiv virusa, možemo pomoći i našim zdravstvenim radnicima i jedni drugima i našoj zemlji.

Smatram da treba da bude tema broj jedan sve ovo i stoga sve resurse i kapacitete moramo usmeriti na borbu protiv korona virusa svesni da život i država ne smeju da stanu. Ne možemo zaustaviti ekonomiju jer moramo obezbediti sredstva za borbu protiv pandemije, za plate i penzije, za investicije.

S toga ohrabruje činjenica da je ovim Predlogom budžeta predviđeno 330 milijardi dinara za kapitalne investicije, što bi trebalo da omogući privredni rast od 6%. Planirana uvećana izdvajanja za javne investicije podržao je i Fiskalni savet, karakterišući ih kao dobre elemente predloženog budžeta.

Ovogodišnji budžet projektovan je na približno 12 milijardi evra i on je realan. To kaže i MMF, sa kojim Srbija i dalje ima aranžman, ali to kažu i brojni istaknuti ekonomisti u Srbiji.

Budžet je za oko pola milijarde evra uvećan u odnosu na prethodni, što je realno, jer se državna kasa projektuje na osnovu očekivanog privrednog rasta. Taj rast je planiran na 6%, dakle, za gotovo 1% veći u odnosu na tekuću godinu sa čim se saglasio i MMF, tako da je, još jednom ističem, budžet realno isplaniran.

Takođe, planirani deficit od 3%, koji je u skladu sa stavom MMF-a, daje mogućnost podrške predviđenoj stopi rasta od 6%.

I Fiskalni savet je sugerisao da projekti koji su važni za zdravlje i kvalitet života stanovništva, kao i za privredni oporavak zemlje u šta spada opremanje zdravstvenog sistema kao investicije u osnovnu infrastrukturu, budu realizovani što efikasnije. To je uostalom i plan Vlade Republike Srbije.

S tim u vezi, treba istaći da su ovim budžetom predviđena sredstva za izgradnju autoputa Preljina-Požega, koji treba da bude završen do kraja 2021. godine, zatim Moravskog koridora, autoputa Niš-Pločnik, autoputa Ruma-Šabac-Loznica i nekih brzih saobraćajnica, zatim, za rehabilitaciju pruga, kao i za nove industrijske parkove. Sve ovo je važno za podsticaj domaćih i stranih investitora da ulažu u Srbiju jer bez puteva nema ni investicija. Primer dobre prakse je autoput Miloš Veliki, koji omogućava, ne samo bezbednu i brzu vožnju, već i primer sve više investicija duž trase autoputa.

Značajna sredstva predviđena su i za podršku poljoprivrednicima. Samo za IPARD biće izdvojeno 4,7 milijardi dinara i smatram da je ovo dobro, jer većim izdvajanjima u poljoprivredu država nikako nije na gubitku. Naprotiv, poljoprivreda je jedan od najvažnijih ekonomskih sektora. Ulaganja u poljoprivredu su sigurna investicija, a uloženi novac se najbrže i najsigurnije vraća zato što je svaki poljoprivredni proizvođač sam za sebe firma koja stvara novu dodatu vrednost.

Ove godine 5,2% ukupnog budžeta planirano je za Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za brigu o selu, što je značajno uvećanje za prethodni budžet.

Ono što je moja sugestija, ministre, jesu i dalje nikad dovoljna sredstva za zaštitu životne sredine. Briga o životnoj sredini mora da bude jedan od prioriteta, a bez ulaganja nema ni zdrave životne sredine. Bez većih ulaganja u komunalnu infrastrukturu takođe nema zdrave životne sredine. Samo zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije i bitan faktor za kvalitet života ljudi.

Zato ohrabruju najave u projekte za prečišćavanje kako otpadnih voda, tako i vazduha, ali i za sanaciju čak 15 deponija u Srbiji, što je odlična vest. Za prečišćavanje otpadnih voda je predviđeno 3,2 milijarde dolara i tim projektom biće obuhvaćeno čak 70 lokalnih samouprava. Još jednom napominjem, samo uz veću brigu i veća ulaganja možemo imati i zdraviju životnu sredinu.

Ono što mene posebno raduje kada su u pitanju zakoni o kojima raspravljamo na ovoj sednici je i to što će od 1. januara iduće godine do 31. decembra 2023. godine biti olakšano zapošljavanje na određeno i neodređeno vreme u javnom sektoru, nakon što je šest godina na snazi bila zabrana zapošljavanja u tom sektoru. O zapošljavanju u javnom sektoru više neće odlučivati vladina komisija, već same institucije prema svojim potrebama i mogućnostima. To je dobra već i način da ljude zadržimo u Srbiji, ali o tome će se više reći tokom sutrašnje rasprave.

Za kraj da se vratim na budžet. Ohrabruje ipak ocena Fiskalnog saveta da Srbija i pored svetske krize nije ni blizu opasnosti od izbijanja fiskalne krize i da će država moći sigurno u narednom periodu uredno da izvršava svoje finansijske obaveze.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati, kako Predlog budžeta, tako i ostale predložene zakona o kojima raspravljamo na ovoj sednici. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovane gospođo Janković, parlament Srbije danas treći put bira Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Bez imalo skromnosti moram da istaknem da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao relativno institucija. Za deset godina postojanja pored toga što je postala vidljiva i prepoznatljiva napravila je velike i važne korake ka većoj toleranciji i ravnopravnosti i zaštiti svih naših građanki i građana od diskriminacije.

Kao predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava, ravnopravnost polova u prethodnom mandatu, imala sam priliku da kroz niz različitih aktivnosti sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i bivšom i nadam se budućom Poverenicom uverim u rad i posvećenost i institucije i Brankice Janković, kao i svih njenih saradnika u unapređenju ravnopravnosti svih društvenih grupa, ali i svih građana i građanki Republike Srbije.

U prethodnom periodu Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je kroz brojne različite aktivnosti radio na zaštiti od diskriminacije. Učestvovala sam na brojnim skupovima i pratila istraživanja o odnosu prema diskriminaciji koji iz godine u godinu sprovodi ovo nezavisno telo i činjenica je da diskriminacije ima, ali da se ona ipak smanjuje i ono što je mnogo važnije, bolje razume kao pojava koja je zakonom zabranjena.

Bez obzira što je diskriminacija i dalje prisutna u našem društvu ti napori zavređuju pohvale. Mislim da je dosta toga urađeno na poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom, tu pre svega mislim na pristupačnost objekata i na tome treba raditi još intenzivnije i još više. I, ne mislim samo na fizičke barijere, već i na druge prepreke sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom i očekujem i verujem da će Poverenik na tome raditi i u narednom periodu.

Takođe, Odbor je u saradnji sa Poverenicom organizovao sednice i javna slušanja posvećena položaju naših najstarijih građana povodom 1. oktobra Međunarodnog dana starih, a na kojima se ukazivalo na važnost međugeneracijske solidarnosti i povezivanje mladih i starih. Moram ovom prilikom da istaknem da su ovo samo neke od vrednosti za koje se zalaže i na vrhu liste prioriteta Socijaldemokratske partije Srbije.

I pored svih napora činjenica je moramo dalje raditi na unapređenju i položaju naših starih građana i građanki, jer značajan broj starijih osoba i dalje se susreće sa različitim problemima, kao što su problemi vezani za usluge u sopstvenom domu, dostupnost i kvalitet zdravstvenih usluga, nedostatak pomoći pri kretanju i pomoći u kući, a naročito na sve ovo moramo obratiti pažnju sada u uslovima pandemije korona virusa.

Takođe, postoje i problemi kojima kao društvo moramo stati na put, kao što su nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Problemi starijih osoba su specifični, veoma često proizilaze iz njihovog zdravstvenog stanja, ali i porodičnih odnosa i stoga zahtevaju poseban pristup i pažnju.

Uverena sam da će skupštinski odbor na čijem čelu je moj kolega Muamer Bačevac i buduća Poverenica Brankica Janković značajnu pažnju posvetiti i ovim pitanjima i ne samo oni, jer pažnja, human odnos i razumevanje je ono što svi možemo i moramo pružiti našim starijima, roditeljima, prijateljima, komšijama. To je nešto što ne zahteva posebna finansijska sredstva i angažovanje institucija već zavisi i od nas samih i zahteva samo malo vremena i dobre volje.

Osvrnula bih se i na još nekoliko konkretnih aktivnosti. Kao vredno naše pažnje mislim da treba izdvojiti poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji nam je dostavljen pre nepunih godinu dana i u kome je predstavljena i dobra analiza, ali i pravci delovanja kako bi se poboljšalo stanje na tržištu rada i zapošljavanja. S tim u vezi, Poverenik je za poslodavce ponudio jedan dobar priručnik pod nazivom „Kodeks ravnopravnosti“ kako bi se uticalo na jednak tretman prilikom zapošljavanja. Sve ovo, naravno, sada u uslovima pandemije podložno je još većem senzibilitetu i pažnji i samim tim još većim obavezama buduće Poverenice.

Kada je u pitanju položaj žena, pohvalila bi reagovanje Poverenice Brankice Janković svaki put kada su žene iz političkog i javnog života bile izložene uvredama i ponižavanjima, pa čak i govorom mržnje i ne samo žene, već i osude i pretnje predsednika Republike i njegovoj porodici, uvrede na nacionalnoj osnovi, vršnjačko nasilje itd.

Moram da primetim da sam, zajedno sa svojim koleginicama narodnim poslanicama iz Ženske parlamentarne mreže, pažljivo pogledala analizu zastupljenosti žena na lokalu, o čijim se rezultatima i ovde u parlamentu govorilo. Od skoro 200 opština i gradova u Srbiji, pre samo tri do četiri godine samo 12 žena je bilo na njihovom čelu. Mislim da nam je svima, i kolegama i koleginicama, to bio motiv da se takva slika menja. Naš sadašnji parlament i aktuelni sastav Vlade, kao i zastupljenost žena u lokalnim samoupravama to i pokazuju.

Iako je srpsko društvo danas spremnije da prihvati različitost, ipak treba još mnogo toga učiniti i pred nama su različiti i veliki izazovi koje kao društvo moramo da prevaziđemo.

Poštovani narodni poslanici i poslanice, na kraju da zaključim, kontinuitet koji ćemo pokazati izborom Brankice Janković kao Poverenice na jasan način će pokazati koliko je ovom domu i nama kao poslanicima i poslanicama ravnopravnost značajna i ključna kao jedan od temelja svakog demokratskog društva i uslov ostvarivanja svih drugih ljudskih prava.

Očekujem da će Poverenica održati obećanje dato ovde u Narodnoj skupštini pre godinu dana, kada se usvajao Izveštaj, da će Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao nezavisna nadležna državna institucija za zaštitu prava ravnopravnosti nastaviti svoj rad na zaštiti od diskriminacije svakog pojedinca i društvene grupe.

Gospođo Janković, sagledavajući vaš rad i rad vašeg tima u proteklih pet godina, imajući poverenje da ćete i dalje profesionalno, posvećeno i savesno voditi ovu instituciju, Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića će podržati vaš izbor na mestu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege narodni poslanici, ovo je drugi rebalans budžeta za ovu godinu i možemo slobodno reći da ga donosimo u poprilično izmenjenim okolnostima. To bi bilo neobično da zdravstvena kriza nije pogodila domaću ekonomiju mnogo više nego što je bilo ko mogao da pretpostavi.

Zato su dodatni rashodi za ublažavanje posledica pandemije virusa korona i logični i neophodni, jer niko čak ni u svetu nije mogao ni da približno prognozira razmere pandemije, a samim tim i da planira sredstva za pokriće troškova antikriznih mera.

Država Srbija je brzo i efikasno reagovala na zdravstvenu krizu i to ne mogu da joj ospore ni najveći kritičari. Ogromna sredstva usmerena su na borbu protiv pandemije, najpre za nabavku neophodne opreme i izgradnju i unapređenje zdravstvene infrastrukture, a potom i za oporavak privrede i stanovništva. Čak dve stotine miliona evra vanrednih troškova izdvojene su za nabavku lekova, aparata, izgradnju i opremanje kovid bolnica.

Naš zdravstveni sistem se i pored ogromnih priliva pacijenata u tri navrata do sada pokazao kao odličan i efikasan, i to u velikoj meri zahvaljujući lekarima i medicinskom osoblju. Zato im moramo odati zahvalnost i priznanje, ali ne samo kroz povećanje plata, već pre svega insistiranjem na poštovanju mera i odgovornim ponašanjem i države i građana, podizanjem kolektivne svesti u međusobnoj solidarnosti, svesti o teškom položaju zdravstvenih radnika u ovim uslovima, jer samo timski udruženi i zajedno možemo držati epidemiju pod kontrolom.

Moramo svakoga trenutka biti svesni da je pred nama težak period, najpre u zdravstvenom smislu, na šta nam svakodnevno ukazuju brojke zaraženih i obolelih, ali nas takođe čekaju i veliki izazovi da sve troškove stavimo pod kontrolu i uvedemo u red javne finansije.

Ono što naglašava i Fiskalni savet, a što ne može niko da ospori je što u vreme krize nisu umanjene javne investicije u infrastrukturu, kao što sam već rekla, bolnice, ali i održavanje državnih puteva, izgradnja autoputeva, železnica. I ovim rebalansom javne investicije su znatno povećane i u odnosu na prethodni rebalans koji smo imali u aprilu i u odnosu na budžet za ovu godinu.

Ono što je važno istaći, kada se uporede prognoze MMF-a, Svetske banke i Evropske komisije, Ministarstva finansija i Fiskalnog saveta, je da se privredna aktivnost oporavljala brže od očekivanja. U vremenu krize Srbija ništa ne zaostaje od drugih evropskih ekonomija u oporavku i saniranju, slobodno možemo reći, velikog udara na budžet, koji niko nije mogao ni da predvidi.

Moram da napomenem i to da je pad BDP-a Srbije u 2020. godini znatno manji nego u većini zemalja Evrope. Prema najnovijoj projekciji koju su izradili Evropska banka i MMF, Srbija beleži najmanji pad u Evropi i on iznosi 1,5%, dok poređanja radi neke zemlje beleže u proseku pad i do 10%, Hrvatska 9%, Crna Gora 12%, Slovenija 7%. To što Srbija beleži najmanji pad rezultat je ne samo strukture domaće privrede, kako ocenjuju pojedini ekonomisti, oni navode da najveći pad beleže zemlje sa najvećim učešćem turizma u BDP-u i one zemlje koje su najviše pogođene pandemijom.

Moram da istaknem da je i u Srbiji, pored zdravstvenog sistema koji je pretrpeo daleko najveći udar, i turizam jedna od grana koja je najviše pogođena. Zato je izdvojeno 150 miliona dinara, koliko je rebalansom odobreno za subvencije premija polisa osiguranja turističkim agencijama učinjen važan korak za pomoć turističkom sektoru, a posebno manjim organizatorima putovanja, koji su najviše pogođeni tokom pandemije. I ovo nije jedina mera. Omogućeni su i povoljni krediti za likvidnost, kao i sredstva iz posebnog programa Fonda za razvoj, ali i značajne subvencije za podršku rada hotelskoj industriji.

Ovako nizak pad BDP-a zasniva se na tome što se naša ekonomija u velikoj meri oslanja na proizvodnju hrane i prehrambenih proizvoda. Zbog toga je neophodno podstaći i razvijati poljoprivredu i zato je ovim rebalansom predviđeno znatno više sredstava za subvencije u poljoprivredi. Ministar Nedimović je obećao da će u narednih mesec dana biti isplaćen novac po osnovu zahteva za subvencije, kojih je tokom pandemije prispelo znatno više nego ranije i mi ga, naravno, držimo za reč.

Zahvaljujući svim ovim merama koje su rezultat odgovorne politike koju je do sada vodio predsednik i Vlada Republike Srbije, a nema razloga da ne verujem da će i aktuelna Vlada nastaviti kontinuitet prognoze MMF-a i Evropske komisije za naredne dve godine predviđaju oporavak srpske ekonomije.

Međutim, i pored svega moramo biti svesni da ovo nije kraj, da kriza nije završena, pogotovo imajući u vidu da se epidemiološka situacija u svetu ponovo pogoršava, da svakim danom raste broj zaraženih, da se povećava udar kako na zdravstveni sistem, tako i na ekonomiju.

Evo, danas imamo novi neslavni rekord u Srbiji – 2.823 zaražena i nažalost 14 preminulih. Zato, u iščekivanju vakcine, kao slamke spasa, svi moramo biti odgovorni i poštovati epidemiološke mere. Moramo biti solidarni, pokazati da brinemo jedni o drugima i o svojim zdravstvenim radnicima. Da bi zdravstveni sistem izdržao i da bismo mogli da se lečimo i od drugih bolesti koje nisu korona, nosimo maske, izbegavajmo okupljanja, držimo distancu. Nije teško, a znači život.

Zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, kao socijalno odgovorna i solidarna, podržati i ove mere koje su pre svega usmerene na borbu protiv korona krize, ali i sve buduće predloge koji će se odnositi na zaštitu stanovništva i držanje epidemije pod kontrolom. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana Poverenice gospođo Janković, poštovani članovi tima Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, poštovani narodni poslanici Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je i ove, kao i prethodnih godina, razmatrao godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Redovan godišnji izveštaj za 2018. godinu razmatrali smo na sednici održanoj 10. septembra i utvrdili Predloge zaključaka koji su danas ovde pred nama.

Poverenica Brankica Janković koja je prisustvovala sednici upoznala je članove Odbora sa ključnim nalazima i preporukama iz Izveštaja.

Izveštaj je omogućio Odboru uvid u stanje u ostvarivanju ravnopravnosti gde je postignut napredak, ali i kompletan uvid u to sa kojim problemima se naši građani susreću, kada je reč o ostvarivanju prava na jednakost.

Polazeći od nalaza utvrđenih ovim izveštajem, Odbor je u Predlogu zaključaka dao preporuke u kojim oblastima treba da kao država reagujemo, kako bismo dalje radili na unapređenju stanja u oblasti ravnopravnosti naših građana i građanki, odnosno kako bismo sprečili situacije u kojima neko lično svojstvo dovodi do nejednakog postupanja prema određenim licima ili grupama, odnosno diskriminacija.

U Predlogu zaključaka posebno smo istakli sledeće preporuke. Polazeći od toga da je isteklo važenje pojedinih strategija i akcionih planova koji se odnose upravo na zaštitu ljudskih prava pojedinih osetljivih grupa, važno je da Vlada i nadležna ministarstva što pre pristupe, odnosno okončaju rad na izradi ovih strateških dokumenata i pratećih akcionih planova.

Ovo je naročito važno imajući u vidu da je reč o strategijama koje se odnose na zaštitu od diskriminacije, unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, zaštitu dece od nasilja, zaštitu i brigu o starijim osobama. Reč je o posebno osetljivim grupama naših građana i jasno definisanje ciljeva, prioriteta i aktivnosti kojima bismo odgovorili na izazove u ostvarivanju njihovih prava i unapređenju njihovog položaja, svakako treba da budu u vrhu naših prioriteta.

Narodna skupština je i do sada kroz zakonodavne aktivnosti nastojala da unapredi položaj ovih lica, ali imajući u vidu kompleksnost pitanja, neophodno je da sve institucije i svi nivoi vlasti zajednički i koordinirano doprinose boljem položaju naših građana.

Posebno smo želeli da ukažemo na pitanja koja se odnose na položaj dece i mladih, ali takođe smo želeli da istaknemo i potrebu unapređenja položaja starijih osoba i s tim u vezi značaj međugeneracijske solidarnosti. Vrednosti kao što su tolerancija, razumevanje, solidarnost i nediskriminacija treba da se neguju od najranijih uzrasta kako bismo sprečili negativne pojave u našem društvu, kao što je vršnjačko nasilje koje upravo proizilazi iz netolerancije i diskriminacije.

Posebno smo ukazali na položaj dece iz osetljivih grupa, kao što je Romska zajednica, gde su deca izložena raznim kršenjima dečijih prava. To su pre svega dečiji rad ili rani brakovi. Ukazali smo i na problem odlaska mladih iz Srbije i potrebu da se unaprede aktivnosti koje će omogućiti mladim, obrazovnim ljudima da se ostvare u svojim profesijama i da sa druge strane, svojim znanjem i veštinama doprinesu razvoju svoje zemlje.

Srbija nije jedina zemlja koja se susreće sa ovim problemom. Sve zemlje regiona se bore sa odlaskom mladih u inostranstvo. Zato veoma ohrabruje najava da će Vlada predložiti mere, kako bi se unapredilo zapošljavanje mladih, a pre svega najava premijerke Ane Brnabić da će Vlada Narodnoj skupštini predložiti set mera koje podrazumevaju izmene zakona o poreske olakšice za zapošljavanje mladih.

Kada govorimo o zabrani diskriminacije, ne možemo, a da ne pomenemo naše starije građane. Posebno bih na današnji dan, Međunarodni dan starijih osoba, želela da se osvrnemo na položaj starijih osoba, uz želju da se u narednom periodu još više pažnje posveti ovoj kategoriji naših građanki i građana.

Iako smo svesni da je našim najstarijima potrebna podrška i pomoć u problemima koje starenje neminovno nosi, mi ne smemo starost posmatrati kao problem, već moramo prepoznati doprinos starijih osoba, koristiti njihova znanja i iskustva i obezbediti njihovo veće uključivanje u društveni život, čime će nje doprineti kvalitetu njihovog života, ali i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Mi smo u našem Predlogu zaključaka, pored preporuke da se što pre donese nova strategija o starenju, posebno ukazali na položaj starijih osoba koje žive u ruralnim i nepristupačnim područjima, a koji se susreću sa brojnim problemima. S toga bih, kao što je Poverenik i naveo u svom izveštaju, trebalo dalje raditi na povećanju dostupnosti usluga zdravstvene i socijalne zaštite, kao što su kućno lečenje i nega, jačanje patronažnih službi za obilazak i pomoć starima, dalji razvoj i unapređenje sistema, savetovanje putem telefona, uvođenje mobilnih usluga koje odgovaraju na specifične potrebe starijih.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, naročito kada je reč o učešću u političkom životu i odlučivanju sastav Narodne skupštine i činjenica da se žene nalaze na najodgovornijim mestima, kako u Narodnoj skupštini, tako i u Vladi, svakako govore u prilog tome da ima značajnih pomaka.

Naravno postoji veliki prostor za dalje unapređivanje u različitim oblastima, kao što su žensko preduzetništvo i položaj žena na tržištu rada i u radnom odnosu u smislu jednakih uslova za napredovanje i jednaku zaradu.

Očekujemo da će novi zakon o rodnoj ravnopravnosti unaprediti zakonski okvir u ovoj oblasti, ali isto tako je važno da se doneti zakoni primenjuju.

Kada je reč o položaju žena, ono što predstavlja najtežu posledicu neravnoteže moći i rodno zasnovane diskriminacije je svakako nasilje nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Država je svesna problema i preduzeti su značajni koraci, naročito nakon usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ali, nasilje se na žalost i dalje dešava.

Mislim da celo društvo treba da se bori protiv ovog velikog problema, pre svega kroz prevenciju, a tu spadaju ono o čemu sam na početku govorila, jačanje svesti o toleranciji i jednakosti od najranijeg uzrasta. Jedna od preporuka koju je Odbor predložio u predlogu zaključaka jeste dalje jačanje koordinisanog odgovora svih nadležnih institucija na pojave nasilja, kao i veća podrška žrtvama kroz razvoj servisa podrške.

Ova pitanja bi trebalo da budu i predmet regulisanja u budućem zakonu o rodnoj ravnopravnosti kako bismo se u potpunosti uskladi sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju nasilja u porodici Istambulskom konvencijom.

U našem predlogu zaključaka dali smo i druge preporuke koje se tiču naših građana i građanki kao što su osobe sa invaliditetom i ukazali smo na potrebu donošenja nove strategiju za zaštitu osoba sa invaliditetom.

Kada je reč o nacionalnim manjinama došlo je do unapređenja zakonskog okvira, i ono što treba da kao Narodna skupština pratimo kroz ostvarivanje kontrole funkcije jeste njegova efikasna primera.

Pitanju nacionalnih manjina Srbija posvećuje veliku pažnju. To proizilazi iz činjenice da smo u pregovorima sa EU usvojili poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Pitanja na koje je Poverenik ukazao u svom izveštaju se odnose na ravnomernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u sastavu državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti i i na položaj Roma i Romkinja, te je Odbor u svom predlogu zaključaka podržao ove preporuke.

Ukazali smo i na položaj LGBT populacije i konstatovali da i ovoj oblasti treba raditi na sprečavanju diskriminacije i bilo kakve vrste nasilja i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Na kraju bih konstatovala da izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nama narodnim poslanicima daje uvid u stanje ljudskih prava, kada je reč o pravu na jednakost i verujem da će predlog zaključaka i preporuke i mere koje u okviru tog akta budemo usvojili u Narodnoj skupštini biti primenjene od strane nadležnih organa, o čemu bi Narodna skupština i ovaj Odbor trebalo da budu redovno obaveštavani. Verujem da ćemo kao najviše zakonodavno telo, ali i telo koje vrši parlamentarnu kontrolu nad radom Vlade svojim aktivnostima, u okviru obe ove funkcije doprineti daljem unapređivanju svih ljudskih prava uključujući i prava na jednakost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U svom izlaganju osvrnuću se Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima.

Usvajanje ovog zakona značajno je sa više nivoa, odnosno više je razloga za njegovo donošenje. Prvi i osnovni razlog je bolja naplata poreza, odnosno smanjenje utaje poreza.

Potpisivanjem Konvencije i usvajanjem zakona o kome mi danas ovde raspravljamo, stvaraju se uslovi da Srbija i 128 potpisnica država i jurisdikcija unaprede međusobnu saradnju, čime će biti poboljšana međunarodna pomoć poreskih organa, a sve sa ciljem bolje naplate poreza, odnosno sprečavanja pranja novca i borbe protiv terorizma.

Šta je dovelo do potrebe intenziviranja saradnje na međunarodnom nivou? Upravo velike razmere poreske nediscipline, to jest izbegavanje plaćanja poreza.

Naime, pravne praznine i neusaglašenost poreskih propisa dovele su do premeštanja dobiti u države sa niskim poreskim opterećenjima. Na taj načni multinacionalne kompanije, ali i pojedinci, na veštački način ostvaruju dobit, izbegavaju plaćanje poreza, a država u kojoj je ta dobit ostvarena gubi značajna sredstva.

To može da bude vrlo opasno, s obzirom da su poreski prihodi deo ukupnih prihoda jedne države. Neplaćanje poreza utiče na smanjenje obima prihoda države, to jest na smanjenje ukupne količine novca koji država ima na raspolaganju tokom budžetske godine.

Ako imamo u vidu da se iz novca koji država prikupi, finansira i zadovoljenje potrebe građana u oblastima nadležnosti države, kao što su zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita i slično, nije teško zaključiti da smanjen obim prikupljenih poreza i ostalih prihoda države znači da država mora da smanji potrošnju.

Kada nije u mogućnosti da smanji potrošnju, a ubiranje poreza i ostalih prihoda nije dovoljno za finansiranje javnih rashoda, država je prinuđena da se zadužuje. Zbog obaveze vraćanja dugova povećavaju se rashodi države u narednim godinama, koji, ukoliko ne rastu poreski i drugi prihodi, padaju na teret budućih generacija. Sve su ovo posledice izbegavanja plaćanja poreza, koje će biti mnogo teže ostvarivo kada stupi na snagu Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći.

Potpisivanjem ove konvencije Srbija je pokazala kooperativnost i ambiciju da se aktivno priključi međunarodnim naporima za sprečavanje nezakonitog izbegavanja poreskih obaveza.

Budući da Republika Srbija nije u mogućnosti da odmah preuzme sve obaveze koje propisuje Konvencija, biće potrebno da obezbedi dodatno tehničke uslove, ljudske resurse, čime će doći do daljih unapređenja kapaciteta u oblasti poreskih pitanja.

Stvara se i mogućnosti da kroz međunarodnu saradnju steknemo dodatna iskustva u ovoj oblasti, što će imati pozitivan povratni uticaj u samoj zemlji, obučeno ljudstvo, mogućnost da naši eksperti učestvuju u radu međunarodnih ekspertskih tela, sama saradnja na terenu naših poreskih vlasti i poreskih vlasti drugih država potpisnica ove konvencije i sticanje novih iskustava u praksi.

Ovim se šalje i poruka domaćoj privrednoj javnosti, ali i javnosti uopšte da je država spremna da učini sve napore kako bi se popravila poreska disciplina.

Pristupanje konvenciji će dovesti do poboljšanja sveukupnog privrednog ambijenta, što dalje doprinosi povećanju poverenja stranih investitora, odnosno povećanju stranih investicija.

Ono što je jako važno, Konvencija garantuje zaštitu osnovnih prava poreskih obaveznika. Ovim Republika Srbija pokazuje privrženost politici implementacije i unapređenja ljudskih prava i prava uopšte tako što pomaže poreskim obveznicima da ostvaruju svoja prava i obezbeđuje adekvatnu zaštitu tih prava.

Kao članica Saveta Evrope i država koja sarađuje sa Organizacijom za evropsku saradnju i razvoj, kao država kandidat za članstvo u EU i kao država koja kontinuirano pokazuje doprinos stalnom poboljšanju međunarodnih odnosa, logično je da Republika Srbija pristupi jednoj ovakvoj konvenciji, pokazujući i na taj način da je značajan činilac u izgradnji međunarodnog poretka.

Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija ovim pokazuje da je privržena ispunjavanju svojih obaveza u procesu pridruženja. Tako i dalje ostajemo na pozicijama snažnog partnerstva sa EU, što nam ostavlja prostor da u okviru tog partnerstva možemo da zahtevamo efikasnost i brzinu rešavanja pojedinih procesa i pitanja u našim odnosima sa EU.

Pristupanje ovoj konvenciji će dati osnov za pridubljivanje saradnje i stvaranja dodatnog poverenja uopšte., Pojedinačno gledano, u oblasti poreskih pitanja će doći do unapređenja konkretnih aktivnosti u tom sektoru i na samom terenu i time će se izgrađivati dodatno poverenje između nas i naših partnera.

Socijaldemokratska partija Srbije, koja u svom programskom opredeljenju zastupa stav da vlasti moraju da pruže udobnost, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje iz prihoda koji potiču iz poreza, podržava pristupanje Srbije ovoj konvenciji. Naša poslanička grupa glasaće za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću se u vremenu koje mi je na raspolaganju osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Juče smo imali dobru diskusiju na temu doživotne robije koja treba da postane deo srpske kaznene politike i uglavnom su se svi manje-više složili da treba da postoji doživotna, ali bilo je i onih mišljenja da doživotna robija bez mogućnosti uslovnog otpusta prosto nije humana. Javnost je podeljena po ovom pitanju, jedni postavljaju pitanje humanosti ljudskih prava i kao jaku argumentaciju za to doživotnu robiju karakterišu kao nečovečnu i ponižavajuću.

Međutim, 160.000 građana potpisnika peticije koju je pokrenuo Igor Jurić, otac svirepo ubijene petnaestogodišnje devojčice Tijane i svi oni koji za delo teško ubistvo podržavaju doživotnu robiju pitaju se šta ima humano i čovečno u nekom ko se drzne da na najmonstruozniji način oduzme detetu osnovno ljudsko pravo, pravo na život.

Minimalna kazna na koju može biti osuđen ubica deteta je 10 godina zatvora. Za takvu presudu je potrebno da se poklopi niz olakšavajućih okolnosti. Ovim izmenama zakona, uslovni otpust koji sud može da dozvoli nakon dve trećine odslužene kazne više ne važi za one koji počine teško ubistvo.

Iako sam protiv ograničavanja svih ljudskih sloboda, lično smatram da treba da donesemo ovakav zakon, a obrazložiću i zašto. Budući da je doživotna robija predviđena za starije od 21 godine koji ubiju dete ili trudnicu, to su već formirane ličnosti sa ozbiljnim mentalnim poremećajem i teško je, bolje reći nemoguće je da se takve osobe resocijalizuju, doživotnim ostatkom u zatvoru mi takve osobe sa jedne strane štitimo od njih samih da jednog dana ne ponove zločin i smatram da je jedini lek za takve osobe, mogu reći psihopate, izolacija i ne dozvoliti im da više ikada dođu u dodir sa decom i da slobodno šetaju.

Budući da povratnici predstavljaju jedan od najvećih bezbednosnih problema, izmene i dopune Krivičnog zakonika predviđaju i strožije kažnjavanje onih koji se vraćaju kriminalu i nasilju.

Iskustvo nam govori da ogroman procenat, čak prema nekim podacima 70% povratnika ponovo napravi isto krivično delo i zato ono što javnost treba da zna je da se uvođenjem doživotnog zatvora za ubice dece, povratnicima ne ostavlja prilika da ponovo siluju i ubiju.

Kada govorimo o povratnicima, reći ću i to da su do sada bar kako je praksa pokazala, za teška krivična dela u mnogim slučajevima izricane minimalne predviđene kazne. Navešću primer Olivere Krsmanović čija je brutalnost zgrozila Srbiju kada je 2005. godine zbog 600 dinara ubila taksistu Nezira Šišića. Ona je osuđena na 40 godina robije, pa joj je kazna smanjena na 15 i podnela je zahtev za uslovni otpust, jer je odslužila dve trećine. Ta ista osoba ima mogućnost da se za kratko vreme da se nađe u nekom novom taksi vozilu.

Odredbe Krivičnog zakonika koje su pred nama predviđaju da će na doživotni zatvor moći da budu osuđeni i oni koji ubiju prilikom pljačke ili razbojništva, onaj koji ubije vojno lice, tužioca, sudiju ili policajca zbog posla koji obavlja. Doživotni zatvor se predviđa i onome ko ubije člana svoje porodice kojeg je pre toga zlostavljao. Na sudijama je da dobro procene i odmere kazne, tj. mogućnost uslovnog otpusta.

Doživotnu robiju će prema predlogu ovog zakona izbeći oni koji su u vreme ubistva imali manje od 21 godine, kao i maloletnici. Za maloletnike nije potpuno jasno, jer struktura njihove ličnosti još uvek nije formirana i tu uz jaku stručnu podršku i praćenje postoji mogućnost resocijalizacije, međutim moje pitanje za ministarku je – kakva je razlika između nekoga ko ima recimo 21 ili 22 godine, kako se došlo baš do toga da za onog ko ima manje od 21 godine ne važi doživotna robija, a za starije važi?

Još sam dužna da kažem i ovo, kada je reč o kazni, mi već govorimo o posledicama iako i predviđena kazna može biti jedan vid prevencije, treba kao društvo da se zapitamo šta možemo da učinimo na preventivi da ne dođe do najtežih krivičnih dela.

Navešću i to da doživotna kazna nije presedan. Velika većina evropskih zemalja u svom kaznenom zakonodavstvu ima doživotnu robiju za najteža krivična dela. Kada je Srbija u pitanju, smatram da u vezi ovoga ne treba da se delimo, niti prema političkom, niti prema bilo kom drugom osnovu. Treba da objasnimo javnosti zašto je važan ovaj zakon i da apelujemo na njegovo usvajanje i primenimo ga.

Na kraju, borba Igora Jurića oca Tijane Jurić, devojčice čiji ubica na žalost neće dobiti doživotnu robiju, jer kazna ne može da se primenjuje retroaktivno, ipak je dobila epilog. Kako je i sam bezbroj puta naglašavao Igor Jurić koji je imao uvid u obdukcione nalaze dece koja su svirepo ubijena i kako je sam rekao da je video kroz kakve su muke i patnje prošla dok su izgubila život, borio se da smrt njegove Tijane, ali i druge nedužne dece koju su ni krive ni dužne ubili monstrumi i pedofili ne budu uzaludne. Mnogi psiholozi sa kojima sam razgovarala ne veruju u mogućnost resocijalizacije ovakvih osoba.

Završiću takođe rečenicom iz Jurićeve borbe, da sva naša deca budu zaštićena, da ubice njihovih vršnjaka nikada više ne budu na slobodi. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Ružiću, poštovani ministre Nedimoviću, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde govorimo o zakonima za Srbiju veoma značajne i povezane oblasti, to su poljoprivreda i turizam.

Ove dve privredne grane se međusobno prožimaju jer je turizam značajno tržište za plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, tako s jedne strane širok izbor domaćih proizvoda obogaćuje turističku ponudu a turizam, s druge strane, kroz afirmaciju nacionalne kuhinje i specifičnih proizvoda podstiče razvoj poljoprivrede. Jednostavno rečeno, turizmu su potrebni poljoprivredni proizvodi a poljoprivredi su potrebni potrošači.

Seoski turizam je kao posebna kategorija, stoga smatram da je važno što bolje urediti ove dve oblasti a zakonski predlozi koji su danas pred nama upravo to i nude.

Zašto je važno doneti novi zakon o turizmu i zakon o ugostiteljstvu? Više je razloga. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je turizam u Srbiji u ekspanziji i da postiže značajne ekonomske rezultate, potkrpljene brojkama koje govore da je 2018. bila rekordno uspešna turistička godina u kojoj je ostvareno 1,5 milijardi dolara čistog deviznog priliva, od turizma što je rast od 15% u odnosu na 2017. godinu, onda je, složićete se to jedan od razloga da se ova oblast sistemski reguliše.

Gospodine Šešelj, možda je trebalo da čujete malo podataka i činjenice o oblasti o kojoj ste vi pričali.

(Predsedavajući: Molim vas, koleginice Karanović.)

(Vojislav Šešelj: Daćete vi meni napismeno.)

Hoću, hoću.

Takođe treba imati u vidu regulative EU koje se odnose na organizovanje putovanja i povezane turističke aranžmane, zatim regulative razvijenih turističkih zemalja u okruženju i doći ćemo do zaključka da je Predlog zakona nastao kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanja problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede.

Jedan od prioritetnih zadataka je potreba smanjenja sive ekonomije, naročito u delu organizovanja turističkih putovanja. Ne jednom bili smo svedoci da se čitavi autobusi turista vrate sa pola puta jer im je saopšteno da ih ne čeka plaćeni smeštaj i da je iz nepoznatog razloga njihov aranžman propao.

Mnogi ljudi su uplatili letovanje, a kada je trebalo da krenu na put, jednostavno, agencija više nije postojala.

Postojeća zakonska rešenja nisu dovoljno štitila putnike i oni su vrlo često dovođeni u zabludu bez mogućnosti reklamacija i nadoknada štete.

Članom 58. predloženog Zakona o turizmu, koji je danas pred nama i o kome mi raspravljamo, propisuje se da se garancijom putovanja usled insolventnosti organizatora putovanja posebno obezbeđuju troškovi nužnog smeštaja, ishrani i povratka putnika sa putovanja umesto polaska u zemlji i inostranstvu, kao i sva nastala potraživanja putnika. Garancijom putovanja obezbeđuju se potpuna naknada štete nastala na ispunjenje obaveze organizatora putovanja koja je ugovorena u uslovima i programu putovanja. To građani treba da znaju.

Kako bi se ovaj primarni zadatak smanjenje sive ekonomije i ostvario, predlog zakona o turizmu o kome mi danas raspravljamo u potpunosti je usaglašen sa zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opšte upravnom postupku. Zakonom je izvršeno i usaglašavanje i sa strategijom razvoja sa turizmom za period 2016 – 2025. godina.

Kada je reč o strategiji i razvoja turizma, moram da istaknem da rezultati idu ispred ciljeva koji su zacrtani strategijom. Visina deviznog priliva u 2018. godini, koji je iznosio 1,5 milijardi dolara, ostvareni je dve godine ranije nego što je planirano strategijom razvoja turizma.

Na pitanje novinara – kako je došlo do odstupanja od strategije, tj. do značajnog skoka rezultata u odnosu na planirane, ministar Rasim Ljajić je rekao da nije pesimistično prognozirana strategija i da su rezultati postignuti zahvaljujući velikom radu i trudu ogromnog broja ljudi i time što je turizam prepoznat, ne samo kao zabava i rekreacija, nego ga države prepoznaju kao industriju koja doprinosi ekonomskom oporavku zemlje.

Srbija je na šestom mestu u Evropi kada je reč o posetama turista, što je odlična rezultat, naročito ako posmatramo broj poseta u nekom ranijem periodu.

Naša zemlja je po broju dolazaka stranih gostiju iza sebe ostavila mnoge veće evropske destinacije. Važno je istaći da rezultati postignuti u turizmu nisu slučajnost već plod dobrog planiranja, ulaganja i velikog truda.

Za razliku od prethodnih godina u 2018. godini po prvi put smo imali identičan broj domaćih i stranih gostiju, približno po 1,7 miliona, što ukazuje na to da Srbija postaje sve prepoznatljivija destinacija za strane turiste.

U prilog tome govori i podatak da je procentualno najveći rast dolaska u Srbiju zabeležen od strane kineskih turista kojih je u prošloj godini bilo više od sto hiljada.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbiju je u 2018. godini posetilo ukupno 3.430.500 turista. To je približno brojci od tri i po miliona, sa 9,5 miliona noćenja, što je za 11% više nego u 2017. godini, kada je ukupan broj turista iznosio nešto više od tri miliona.

Poređenja radi, u 2017. godini domaćih turista bilo je više nego stranih za oko sto hiljada. U 2016. od ukupnog broja koji je iznosio 2,7 miliona turista, domaćih je bilo za oko dve stotine hiljada više u odnosu na strane. Dakle, osim što se iz godine u godinu povećava broj turista, imamo i sve više stranaca.

Ako se vratimo u 2010. godinu, broj stranih turista je bio duplo manji u odnosu na broj domaćih, a ukupan broj turista u odnosu na 2010. godinu je povećan za više od milion i po u 2018. godini. I to su, složićete se, odlični rezultati.

Ovim ostvarenim turističkim rezultatima najviše su doprineli Beograd, Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor i Vrnjačka Banja. Tih takozvanih pet zlatnih destinacija privuku 75% svih gostiju, dok 25% se odnosi na sve druge destinacije.

Ovi podaci ukazuju da potencijali Srbije nisu dovoljno iskorišćeni, naročito srpske banje.

Najveći problemi pojedinih destinacija su to što se godinama nije ulagalo u infrastrukturne projekte kao i nedostatak promocije.

Očekuje se da će se Srbija u narednom periodu imati desetak ozbiljnih međunarodno priznatih ratifikovanih turističkih destinacija.

Da bi se ova očekivanja i ostvarila i da bi se unapredio turizam u Srbiji neophodno je izgraditi nove i popraviti postojeće puteve, izgraditi komunalnu infrastrukturu, podstaći seoski turizam, proizvodnju organske hrane, povesti mnogo više računa o životnoj sredini.

Zakonom o turizmu predviđeno je unapređenje koordinacije rada svih aktera, od nacionalnog, regionalnog do lokalnog nivoa, kao i privatnog sektora, a sve radi postizanja maksimalnih rezultata i racionalnijeg trošenja budžetskih sredstava i to povezivanje je u stvari i ključni cilj ovog zakona.

Jedna od uspešnih mera za unapređenje turizma pokazala se i podela vaučera za beneficirani odmor u Srbiji. Na taj način Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija podstiče razvoj domaćeg turizma, a vaučeri ujedno predstavljaju pomoć i podsticaj penzionerima, poljoprivrednicima, nezaposlenima, kao i zaposlenima sa primanjima do 60.000 dinara.

Možemo slobodno reći da je podela vaučera za pojedine destinacije bila gotovo spasonosna, što je, recimo, slučaj sa Soko Banjom, koja je tokom 2018. godine ušla u top pet destinacija sa rastom broja noćenja od preko 80% u odnosu na prethodnu godinu.

Da je interesovanje za vaučere veliko govori i podatak da je za manje od dva meseca ove godine čak 39 hiljada građana podnelo zahtev za njihovo dobijanje. Ako bi se trend nastavio sa tom dinamikom, bez dodatnih sredstava, već u maju bi morali da obustavimo ovu akciju.

Imajući u vidu da su vaučeri značajni ne samo zbog rasta turističkog prometa, već i zbog produženja turističke sezone, kao i oživljavanje manjih turističkih destinacija širom Srbije, resorno ministarstvo će uputiti zahtev za dodatna sredstva za vaučere. Ja mislim da postoji dovoljno opravdani razlozi da se ta sredstva i odobre.

Da bi ostvarila zacrtane ciljeve za 2019. godinu, a to su 3,7 miliona gostiju, od čega dva miliona stranih turista, Srbija mora da prati savremene trendove u turizmu i navike turista ne samo u našoj zemlji i okruženju, nego i na globalnom nivou.

Svesni činjenice da Srbija nije destinacija za prvi ili glavni odmor, već da turisti žele da imaju veći broj manjih odmora, tzv. vikend odmora, šansa je u mladima koji žele da posete nove neotkrivene destinacije. Zato moramo da se prilagodimo i da idemo u susret novim tehnološkim trendovima i digitalizaciji.

Turisti danas koriste internet tokom putovanja i više od polovine njih žele digitalnog turističkog vodiča. To su sve promene koje nas očekuju.

Da bi se odlučili za određenu destinaciju, za sve veći broj turista važna je i bezbednost zemlje u koju putuju i to je neretko jedan od glavnih motiva. U tome treba da vidimo veliku šansu da pošaljemo poruku da su Srbija i region stabilni.

Planovi za ovu godinu su između 3,6 i 3,7 miliona gostiju. Od toga očekuje se između 1,9 i 2 miliona stranih turista. Očekivanja su da devizni priliv od prošlogodišnje 1,5 milijarde dolara dostigne cifru od 1,7 milijardi.

Ministar Ljajić kaže da su postavljeni ciljevi vrlo realistični i dostižni. U susret ovim ciljevima svakako idu ulaganja u puteve, infrastrukturu, obnovu banja. Boraveći nedavno u Tutinu, predsednik Vučić je rekao da će za godinu dana biti izgrađeno 22 kilometra puta koji će povezati Novi Pazar i Tutin, što značajano može da doprinese i razvoju turizma tog kraja.

Otvaranjem autoputa kroz Grdeličku klisuru povećaće se i šansa za turizam jablaničkog okruga. Predsednik je najavio ulaganje u turizam Vlasinskog jezera. Obećao je da će država u Sijerinsku banju uložiti oko 60 miliona dinara.

Autoput od Beograda do Čačaka i od Čačka do Požege znatno bi mogao da doprinese razvoju turizma na Zlatiboru, Divčibarima, kao i seoskog turizma tog kraja i to su samo neki od primera.

Ipak, mesta koja strani turisti najčešće posećuju su Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i Vrnjačka Banja. Dve nove destinacije koje su se istakle tokom 2018. godine bile su Niš i Soko Banja za koje se očekuju da će se i dalje razvijati.

U naredne dve godine Srbija bi trebalo da dobije tri obnovljene turističke destinacije koje bi uz već postojeće sačinjavale top deset odredišta koja turisti najviše posećuju. To su region donjeg Podunavlja, oblast oko Palića i Divčibare.

U razvoj donjeg Podunavlja kao nove turističke destinacije biće uloženo 13 milijardi evra iz IPA fondova EU. Golubačka tvrđava na Dunavu biće potpuno završena do kraja ovog meseca. Završiće se i tvrđava u Novom Gradištu, a najavljeno je i potpisivanje ugovora sa EU o donaciji sredstava za obnovu tvrđave Fetislam kod Kladova.

Radiće se i kompletna saobraćajna i komunalna infrastruktura za Rajačke pivnice kod Negotina, a na nalazištu Feliks Romulijana će se graditi veliki centar za posetioce sa smeštajnim kapacitetima.

Na Paliću se, u saradnji sa gradom i Pokrajnom, gradi veliki akva-spa i velnes centar, a vrednost investicije je oko devet miliona evra. Radovi su u toku. Trebalo bi da budu završeni za godinu i po dana, čime bi se otvorio prostor za privatne investicije i nove sadržaje, čiji je nedostatak bio razlog zašto su turisti zaobilazili Palić i išli u mađarske banje.

Treća destinacija koja bi trebalo da uđe u prvih deset su Divčibare, gde košarkaš Miloš Teodosić ulaže pet miliona evra za izgradnju hotela i velikog sportsko-rekreativnog centra sa fudbalskim i košarkaškim terenima.

Imajući u vidu regulative razvijenih turističkih zemalja EU, regulative zemalja u okruženju, specifičnost savremenog ugostiteljstva kao i stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva, kao i potrebe turista, jasno je da postoji potreba da se turizam i ugostiteljstvo regulišu sa dva posebna zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu.

Inače, ova dva zakonska rešenja, to jest njihovo sprovođenje direktno će se odraziti na privredni razvoj različitih delatnosti povezanih sa potrebama turista i to na ugostiteljstvo i hotelijerstvo kroz smeštaj i gastronomske usluge, zatim na sve vrste saobraćaja namenjene prevozu turista, na trgovinu, sport i razne vrste kulturnih manifestacija.

Zakon će indirektno imati i pozitivne efekte na poljoprivredu kroz plasman poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, jer u suprotnom mnogi od njih ne bi mogli da nađu plasman na svetskom tržištu. Zatim, na građevinarstvo kroz izgradnju ugostiteljskih objekata, kao i na druge privredne grane. Sve su ovo više nego jasni razlozi da Skupština usvoji ova dva zakonska rešenja.

Mi danas pred sobom imamo i Zakon o Centralnom registru stanovništva. Značaj donošenja ovog zakona je u tome što će se spajanjem svih podataka u jednu elektronsku bazu, umesto iz dosadašnjih 11 plus dve različitih evidencija obezbediti stvaranje objedinjenog registra u elektronskoj formi. Na ovaj način procedure za pribavljanje podataka biće skraćene, a ceo postupak biće brži, lakši i jeftiniji nego do sada.

Građani više neće morati da na različitim šalterima prikupljaju dokumenta da bi obavili određeni posao, već će na jednom šalteru Službenici iz objedinjenog elektronskog registra moći da pribave podatke za usluge građanima što će smanjiti čekanja i gužve na šalterima.

Ovim zakonom posebna pažnja posvećena je i zašiti i bezbednosti, jer će pristup podacima imati samo ovlašćeni službenici, a građani će moći da izvrše uvid u svoje podatke.

Istovremeno će se postići i pozitivan efekat u oblasti zaštite životne sredine, zato što više neće biti bespotrebnih papira, jer se radi o digitalnom Centralnom registru stanovništva.

Kada je reč o setu zakona iz oblasti poljoprivrede, odnosno Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja i Zakon o zdravlju bilja, zajednički imenitelji osigurati visok nivo zaštite zdravlja ljudi. Zbog toga je neophodno uspostaviti sistem službenih i referentnih laboratorija za ispitivanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivanje zemljišta, kao i sredstava za zaštitu bilja.

Neophodno je uspostaviti i sistem registracija ovih sredstava kako bi se obezbedio visok nivo zaštite, kako zdravlja ljudi, tako i zdravlja životinja i životne sredine.

Predlogom zakona o bezbednosti hrane, obuhvaćeni su svi u lancu ishrane, počev od proizvodnje hrane za životinje, primarne proizvodnje, prerade, skladištenja, transporta i maloprodaje. Zakon o bezbednosti hrane predviđa i tačnu podelu nadležnosti i kontrolu lanca ishrane. Time se zatvara krug kada je u pitanju bezbednost hrane, a ujedno ispunjavaju se i uslovi za nesmetanu trgovinu, kako unutrašnjem tako i u međunarodnom prometu.

Ovi standardi su u skladu sa propisima EU, tj. u ove zakone preneti su odgovarajući standardi EU, koje Srbija mora da primenjuje na putu ka članstvu. Zahvaljujem.

Reklamiram član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Gospodine Arsiću, ja želim da kažem da šef naše poslaničke grupe, gospodin Mijatović, nije pozivao na ubistvo, što ste i vi rekli, ali ću citirati, imamo stenograme, mi smo juče bili šokirani kada je jedna od poslanica SRS, evo citiram, rekla, obraćajući se ministru Siniši Malom – nemojte misliti da vi nećete biti sledeća meta Vojislava Šešelja, kao što je sada Rasim LJajić meta. Bićete sledeći, sigurni budite.

Ne znam, gospodine Mali, da li ste vi čuli ovo. Mi nismo verovali šta čujemo, ali bili smo šokirani. Sada smo uzeli stenogram i ovde je jasno da je SRS napokon priznala da je Rasim LJajić meta Vojislava Šešelja.

I, ja vas molim da ne dozvoljavate …

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram član 108. Ne moram da ga citiram, svi dobro znate šta taj član znači. Prethodni govornik je ovde rekao da je mislio da je njihova koleginica rekla da je Rasim LJajić politička meta.

Ne, gospodo, ona je jasno rekla da je Rasim LJajić meta Vojislava Šešelja. Možda su oni mislili da je Rasim LJajić politička meta, ali su isto tako rekli da će Siniša Mali biti sledeća meta, sigurno. Možda oni misle da će Siniša Mali biti finansijska meta zato što je kod njega državna kasa. Pošto Rasim LJajić nije hteo da bude finansijska meta i nije vam dao novac za to što govorite, pa sada u to uvlačite i ministra finansija. E, neće vam to poći za rukom.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Trivan, poštovani članovi Kabineta Ministarstva za zaštitu životne sredine, koleginice i kolege, ja pre svega želim da izrazim zadovoljstvo zbog činjenice da mi nakon dužeg vrmena ovde u Skupštini uopšte raspravljamo o zakonima iz oblasti zaštite životne sredine.

Takođe, posle dužeg vremena imamo zasebno ministarstvo zaduženo za zaštitu životne sredine koje brine o ovoj važnoj oblasti i predlaže zakone koji moraju biti usklađeni sa evropskim zakonodavstvom.

Upravo u ovoj oblasti nas čeka ogroman posao i Poglavlje 27 je jedno od najzahtevnijih poglavlja u procesu pristupanja Srbije EU.

Treba zanti da su propisi EU u vezi sa životnom sredinom izuzetno obimni i čine gotovo jednu trećinu ukupnog broja svih propisa, što samo po sebi govori koliki se značaj daje životnoj sredini i koliko su zemlje kandidati pod lupom EU kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Sama politika životne sredine u EU zasniva se na principima preventivnog delovanja i borbi protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja. Jedan od značajnih principa je i uključivanje zaštite životne sredine u druge politike kao što su poljoprivreda, industrija, transport, energetika.

Jedan od svetskih i evropskih principa je – zagađivač plaća i naša zemlja mora da ide ka punoj primeni tog i ostalih principa, ukoliko želimo zdravu životnu sredinu za naše građane. Svi ovi principi počivaju na zajedničkoj odgovornosti, i Evropske unije i država članica. Jasno je da Srbiju na ovom putu čeka mnogo posla i malo vremena.

Usklađivanje propisa sa evropskim zakonodavstvom samo je prvi korak u procesu prilagođavanja standardima EU i ove izmene i dopune zakona o kojima mi danas ovde raspravljamo su samo neki od tih koraka.

Sledeća faza u prilagođavanju standardima podrazumeva adekvatnu primenu i sprovođenje propisa u praksi, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Zato su neophodne značajne investicije za ulaganje u infrastrukturu, održavanje sagrađenih postrojenja kao i administrativne troškove.

Procene su da će u preuzimanju standarda najveći trošak biti u sektoru voda, sektoru otpada i industrijskog zagađenja. Međutim, ohrabrujuće je da će se značajan deo troškova finansirati iz fondova EU. Zbog toga moramo voditi računa o sredstvima koja nam stoje na raspolaganju i doneti zakone koji će omogućiti da ta sredstva i povučemo.

Izmene i dopune zakona koje su na dnevnom redu ove sednice odnose se upravo na ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova i kofinansiranje projekata iz sredstava „Zelenog fonda“ za projekte koji se finansiraju iz predpristupnih fondova EU.

Mi na ovaj način stvaramo formalno-pravne uslove za korišćenje tih sredstava. Da budem jasna, ovim zakonom uvodi se obaveza da poljoprivredno gazdinstvo koje konkuriše za IPARD podsticaje mora da ispunjava određene uslove iz oblasti zaštite životne sredine. To znači da ukoliko se odstupa od standarda, tj. ukoliko planirana investicija za koju se traže sredstva narušava tj. zagađuje životnu sredinu, automatski ne ispunjava uslove za povlačenje sredstava.

Nadležni organi moraju dati saglasnost da investicija ispunjava uslove u skladu sa zakonima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, i to po EU propisima, sa kojima su usklađeni propisi Republike Srbije.

Ovde, ministre, moram da napravim malu digresiju i da naglasim da bi ovaj model, tj. procena uticaja na životnu sredinu trebalo sa većom pažnjom da se primenjuje i na druge oblasti, tj. na veće zagađivače nego što je poljoprivreda, kao što su energetika, industrija, građevinarstvo.

Upravo iz ovih razloga proističu i proširenja nadležnosti inspekcije za zaštitu životne sredine, a samim tim i stvara se potreba za većim brojem inspektora i mislim, ministre, da u budućnosti i na to treba obratiti pažnju.

Sve ovo govorim zbog efikasnije zaštite životne sredine, uz održivi poljoprivredni i sveobuhvatni razvoj. Nadam se da svi težimo cilju da se u Srbiji uspostavi održivi sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na taj način stvaraju se preduslovi za konkurentu privredu, bolje zdravlje ljudi, bolji kvalitet života.

Mislim da su ovo zajednički ciljevi svih nas i zato se nadam da će, ako ne svi a ono velika većina, uključujući i kolege iz opozicije, podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.