Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, koleginice i kolege, u tradiciji naroda sa ovih prostora je da priteknu jedni drugima u pomoć kada je to potrebno, naročito u velikim nevoljama i teškim situacijama. To je deo našeg nasleđa, naše kulture, odlika nesebičnosti, solidarnosti, empatije, svega onoga ljudskog što je utkano u nama.

Mi smo nebrojeno puta u našoj daljoj i bližoj prošlosti svedočili koliko je pomoć u katastrofama bila ona u ljudstvu, opremi, znanju, značajna i presudna kada oni koji su pogođeni katastrofom nisu u mogućnosti sami i sopstvenim sredstvima da se suprotstave nepogodi koja ih je zadesila.

Katastrofe izazvane brojnim prirodnim pojavama, odnosno opasnostima tehnološkim, zatim ratnim, bezbednosnim rizicima i pretnjama su stalno prisutna realnost za ljudska društva širom sveta i zato zemlje treba institucionalno, odnosno kroz zakone i sporazume da urede okvir, odnosno uslove za pružanje pomoći u takvim situacijama.

Ovaj Sporazum koji je pred nama, odnosno Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu je deo inicijative Mali Šengen, sada „Otvoreni Balkan“, zaključen sa namerom da se unesu pozitivne promene u celom regionu, da se podstakne privredna saradnja, olakša trgovina, kretanje ljudi, roba i usluga i da za svaki drugi način učini lakši život građanima i da približi naše narode.

Svesni izazova sa kojima se suočava savremeno čovečanstvo, a posebno porasta prirodnih katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama, kao što su poplave, požari, ekstremne temperature, potpisnici ovog Sporazuma predsednik Srbije i premijeri Severne Makedonije i Albanije su još jedan iskorak napravili u odnosima tri zemlje, a naši parlamenti stavljajući u zakonski okvir sve uslove i načine pružanja pomoći predviđene ovim Sporazumom.

Meni je žao i nadam se da će se to promeniti i da će Crna Gora i Bosna i Hercegovina shvatiti prednosti ovakve saradnje i pridružiti se ovom Sporazumu, jer katastrofe ne znaju za granice, a niko nije bezbedan dok svi nismo bezbedni.

Setimo se samo poplava 2014. godine koje su pokazale koliko je društvo ranjivo i bespomoćno pred prirodom i koliko je pomoć koja je tada odigrala značajnu ulogu u spasavanju ljudskih života i materijalnih dobara bila dragocena.

Prirodne katastrofe koje su se gotovo svake godine dešavale, ne samo u Srbiji, nego i u regionu i čitavom svetu, podsetimo se zemljotresa u Petrilji prošle godine, zatim u Albaniji 2019. godine, ekstremno visokih temperatura i suša tokom ove godine, i da ne nabrajam, upozoravaju da je neophodno da se svi bolje organizujemo u budućnosti.

Tim pre, ovaj Predlog zakona je od velikog značaja, jer predviđa način, odnosno okvir za dobrovoljno pružanje pomoći i saradnje u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu, a naročito u planiranju i sprovođenju mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, opasnosti izazvane radijacijom.

Takođe, Predlog zakona predviđa i pomoć u slučaju pandemijskih katastrofa. Mi smo tokom ove pandemije videli, s jedne strane sve slabosti i sebičnost savremenog sveta, a naročito najrazvijenijih zemalja kada se vodila bitka za nabavku respiratora, zaštitne opreme, sredstava za dezinfekciju, vakcina u borbi protiv virusa Kovid19, a s druge strane videli smo i solidarnost pojedinih zemalja koje su nesebično pružale pomoć drugima u borbi protiv ovog virusa, među kojima je i Srbija, koja je neretko bila i kritikovana potpuno neosnovano.

Zato je bilo nužno donošenje ovog Zakona, da bi zemlje potpisnice poštujući njegove odredbe, kao i potpisane međunarodne sporazume međusobno nesmetano sarađivale u cilju sprečavanja, odnosno ublažavanja posledica katastrofa.

Kada govorimo o prirodnim katastrofama, one su i podsetnik da je neophodno da promenimo svest i stav ljudi prema životnoj sredini, jer samo tokom zadnje decenije posebno se vidi porast katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama u kojima je stradalo na hiljade ljudi, a milioni su pogođeni zdravstveno, stambeno, glađu.

Ovde želim da istaknem da je zato važno u situacijama katastrofa, kada ljudski životi bivaju suštinski izmenjeni zbog gubitka najbližih, gubitka osećaja sigurnosti i nade, o čemu svedočimo i tokom ove pandemije, obratiti posebnu pažnju i na pružanje psiho-socijalne pomoći podrške. Ta vrsta pomoći je neophodna radi olakšavanja oporavka pojedinaca porodica i čitave zajednice i mislim da ona treba da postane sastavni deo borbe u prevazilaženju posledica katastrofa.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije će podržati ovaj i predlog o priznavanju vozačkih dozvola između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, budući da veliki broj kineskih državljana radi u Srbiji. Nemali broj naših državljana živi u Kini i, naravno, ove dozvole treba priznati uz svo poštovanje pravila i standarda zemlje domaćina.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsedniče Skupštine.

Poštovana ministarko Vujović, poštovane članice Kabineta Ministarstva za zaštitu životne sredine, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo još dva u nizu zakona koji je ovaj skupštinski saziv usvojio, a tiču se zaštite životne sredine. To su zakoni koje usklađujemo sa propisima Evropske unije i upravo oni su jasni pokazatelj koliko je životna sredina postala važna tema i koliko je visoko na listi prioriteta ove vlasti.

Da će država znatno više ulagati u oporavak i zaštitu životne sredine govori i činjenica da su sredstva namenjena budžetom za iduću godinu za životnu sredinu duplo veća u odnosu na inicijalni budžet 2020. i taj iznos je oko 15.000.000.000 dinara.

Ovoliki procenat budžeta za ekologiju do sada nikada nismo imali i meni kao članici Odbora za životnu sredinu, kao koordinatorki Zelene poslaničke grupe, nekome ko se kroz svoj rad zalaže za čistu i održivu životnu sredinu ta činjenica mnogo znači i posebno me raduje.

Zakoni koji se danas nalaze pred nama, a to su Predlog zakona o biocidnim proizvodima i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, tiču se zdravstvene bezbednosti, odnosno zdravlja ljudi, životinja i zaštite životne sredine.

Kada govorimo o Zakonu o biocidnim proizvodima treba da znamo šta su to biocidi, čemu služe, kako se koriste, na koji način se obeležavaju, skladište i kako se oni bezbedno zbrinjavaju.

Najjednostavnije rečeno, biocidi su aktivne supstance ili proizvodi koji sadrže jednu ili više aktivnih supstanci i kao takvi se stavljaju na tržište i koriste kao zaštita od različitih vrsti patogena, odnosno štetnih organizama kao što su virusi, bakterije, gljivice. Mi se svakodnevno susrećemo i koristimo neki biocidni proizvod, a da toga najčešće nismo ni svesni. Bez njih bi savremeni način života bio nezamisliv i neodrživ.

Ovi proizvodi imaju široku upotrebu u medicini, koristimo ih za dezinfekciju domaćinstava, u bolnicama, vrtićima, javnim ustanovama, prevozu. Biocidi se koriste za čuvanje hrane od štetnih mikroorganizama, za zaštitu bilja, tretiranje zemljišta, vode.

Ono što je ključno, to je pravilna upotreba i korišćenje ovih sredstava i zato je neophodan zakon kojim se regulišu liste aktivnih supstanci, dostupnost ovih proizvoda na tržištu, adekvatno pakovanje, obavezno obeležavanje biocidnog proizvoda.

Ovaj zakon prvenstveno se zasniva na načelu predostrožnosti kojim se obezbeđuje visok nivo zdravstvene zaštite ljudi, životinja, a posebno osetljivih grupa kao što su trudnice, deca, starija populacija, ali i radnici i stanovništvo ako su u velikoj meri i duže vreme izloženi dejstvu nekog biocidnog proizvoda. Zbog toga je veliki značaj i važnost ovog zakona, čije odredbe se odnose upravo na predostrožnost i zaštitu od biocida.

Širok je spektar biocidnih proizvoda i prema predlogu ovog zakona oni se razvrstavaju prema nameni, odnosno štetnom organizmu na koji deluju i zato svaki od ovih proizvoda mora da ima odobrenje da bi se našao na tržištu, odnosno stavio u promet, mora da ima rešenje o upisu u listu biocidnih proizvoda koji mogu biti dostupni na tržištu, odnosno koji se mogu koristiti. To rešenje mora biti doneto u skladu sa propisima koji važe u EU.

Ovaj i ovako koncipiran zakon je značajan i utoliko što građanima daje sigurnost da mogu da se pouzdaju u institucije koje na način propisan zakonom vode brigu o zaštiti ljudi, u smislu da su biocidni proizvodi bezbedni i da ih treba koristiti na adekvatan i propisan način.

Recimo, u krizama poput ove izazvane Kovidom 19 neznanje šta smemo da koristimo za dezinfekciju kože, a šta za dezinfekciju podova, kuhinjskih površina, toaleta, može da bude veliki neprijatelj i da ugrozi zdravlje. S druge strane, stavljanje biocidnih proizvoda u promet predstavlja veliki izazov i za domaću privredu. U trenutnim okolnostima pandemije veliki broj privrednika se odlučuje da otpočne i proizvodnju sredstava za dezinfekciju. Tim pre ovaj zakon nam je još potrebniji kako bi se ispunili svi standardi koji se odnose na zaštitu zdravlja i zdravstvenu bezbednost i koji su nam u skladu sa propisima zemalja EU.

Međutim, zakon propisuje i da se određeni biocidni proizvodi ne mogu naći na tržištu. Član 17. Predloga zakona kaže da Ministarstvo neće dati odobrenje za činjenjem dostupnim na tržištu biocidnog proizvoda radi korišćenja za opštu upotrebu ako taj proizvod ispunjava kriterijume za klasifikaciju kao akutno toksičan ili specifično toksičan za ciljani organ, ako je kancerogen ili reproduktivno toksičan.

Dakle, prema odredbama ovog zakona na tržištu se mogu naći samo oni biocidni proizvodi za koje je Ministarstvo izdalo odobrenje, a odobrenje se izdaje ukoliko se aktivne supstance u tom proizvodu nalaze na listi za biocide, odnosno ako ispunjavaju sve uslove navedene tim listama: da su dovoljno efikasni, da nemaju neprihvatljive efekte direktno ili indirektno preko vode za piće, hrane, hrane za životinje, vazduha ili druge indirektne efekte za zdravlje ljudi i životinja.

Ova predlog zakona prvi put uvodi i termin „tretirani proizvod“. Šta to znači? Na primer, to može biti semenska roba koja je tretirana određenom vrstom biocida radi zaštite od neke vrste patogena. Takav proizvod jasno na etiketi mora da ima podatke koji sadrže naziv svih aktivnih supstanci, sva relevantna uputstva za upotrebu, uključujući i sve mere predostrožnosti. Etiketa mora biti jasno vidljiva i lako čitljiva.

Biocidni proizvod, prema Predlogu zakona, da bi se našao na tržištu ne sme imati neželjene efekte na životnu sredinu u smislu kontaminacije površinskih i podzemnih voda, vode za piće, uticaj na biodiverzitet i ekosistem. Nadzor nad primenom

ovog zakona vrši Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, a inspekcijski nadzor vrše tri ministarstva, i to: Ministarstvo nadležno za zdravlje preko sanitarne inspekcije, Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za životnu sredinu i Ministarstvo nadležno za poslove veterine preko veterinarskih inspektora.

Inspektor može da vrši uzorkovanje biocidnog proizvoda ili tretiranog proizvoda radi utvrđivanja da li su ispunjeni uslovi da bi se ta vrsta biocida ili tretiranog proizvoda našla na tržištu, odnosno u upotrebi. Ukoliko se utvrdi da se određeni biocidnni proizvod čini dostupnim na tržištu ili koristi bez odobrenja, propisane su kaznene odredbe. Novčane kazne za pravna lica iznose od milion i po do tri miliona dinara ukoliko biocidni proizvod stavi na tržište, a ne poseduje odobrenje, odnosno dozvolu propisanu ovim zakonom.

Ova oblast je do sada bila uređena Zakonom o biocidnim proizvodima iz 2009. godine, koji je tada bio u velikom delu usklađen sa uslovima koji su važili u EU. Međutim, u međuvremenu EU donela je uredbu o biocidnim proizvodima, naročito zbog obezbeđivanja jedinstvenih uslova poslovanja u okviru jedinstvenog evropskog tržišta. Evropska komisija je u okviru Poglavlja 27 zahtevala da Republika Srbija nastavi proces usklađivanja propisa kojima se uređuju biocidni proizvodi sa uredbom koja važi na nivou EU.

Budući da Uredba o biocidnim proizvodima reguliše unutrašnje tržište EU, ovde nije moguće govoriti o potpunoj harmonizaciji, ali ovaj predlog zakona predvideo je maksimalnu moguću usaglašenost i njime će se, pored visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, unaprediti i nivo trgovine biocidnim proizvodima kako sa zemljama EU, tako i van nje. Zato ja pozivam kolege narodne poslanike da podržimo ovaj zakon.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, treba istaći da se ovaj predlog zakona odnosi na postrojenja koja spadaju u najveće zagađivače i oni su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu koja u stvari propisuje uslove pod kojima mogu da obavljaju svoje aktivnosti. To su uglavnom postrojenja iz energetskog sektora, sektora proizvodnje i prerade metala, mineralnih industrija, hemijskih postrojenja, postrojenja upravljanja otpadom, životinjske farme.

U Srbiji danas postoji 227 takvih postrojenja koja podležu izdavanju integrisanih dozvola, a do danas je izdato 46. Da bi ušla u procedure za pribavljanje integrisane dozvole, postrojenja mora da izrade dokumentaciju iz oblasti zaštite od velikog hemijskog udesa koja sadrži politiku prevencije od udesa, kao i plan zaštite. Tek po pribavljanju saglasnosti na predloženu dokumentaciju, ulaze u procedure za dobijanje dozvole za rad i to je suština ovog zakona.

Budući da su procedure za dobijanje integrisanih dozvola veoma složene i da su uočeni brojni problemi, počev od nepotpune dokumentacije, velikih materijalnih ulaganja potrebnih za realizaciju mera, mnogi od njih nemaju ni jasne planove kako da sprovedu mere u skladu sa evropskim standardima, veliki broj njih ne poseduje upotrebne dozvole, projektnu dokumentaciju, moramo se složiti da je posao oko ispunjenja zahteva odnosno standarda za integrisane dozvole veoma složen i da iziskuje dosta vremena.

S druge strane, i nadležni organi, davaoci dozvola, suočavaju se sa drugom vrstom problema, a to je nedostatak administrativnih odnosa kadrovskih kapaciteta. Zaposleni nisu dovoljno obučeni za pisanje dozvola i zbog toga je neophodno jačanje kapaciteta i zapošljavanje novih stručnih kadrova.

U EU važi nepisano pravilo da jedan pisac dozvole može godišnje izdati maksimalno tri do četiri dozvole. Ovde je potrebno da zaposleni poznaje veliki broj evropskih dokumenata, da konstantno prati evropsko i domaće zakonodavstvo. Zato je i predviđen novi rok za izdavanje integrisanih dozvola - 31. decembar 2024. godine, umesto kraja 2020. godine, povoljniji i za operatere koji će imati dovoljno vremena i za pribavljanje dokumentacije i za nadležne organe koji izdaju dozvole.

Budući da je ovde reč o dozvolama kojima se reguliše rad velikih zagađivača da bi se smanjila štetna dejstva emisija i uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu, tim dozvolama se obezbeđuje praćenje uticaja na kvalitet vode, vazduha, zemljišta, donose mere za sprečavanje hemijskih udesa i ograničavanje njihovih posledica, predviđa zaštita životne sredine posle prestanka rada i zatvaranje tih postrojenja, važno je temeljno pristupiti izdavanju ovih dozvola i zato je pomeranje roka na kraj 2024. godine opravdano.

Moja poslanička grupa će u danu za glasanje podržati oba ova predloga i nadam se da će to učiniti i ostale kolege poslanici. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege narodni poslanici, pred Skupštinom se danas nalazi drugi po redu rebalans budžeta za ovu godinu, posle onoga u aprilu kojim je bio obuhvaćen paket pomoći građanima i privredi zbog krize izazvane pandemijom Kovid-19 i koji je dao odlične rezultate i pozitivno uticao da i danas možemo da radimo na dopuni državne kase.

Analizirajući ovaj drugi predlog rebalansa budžeta, jasno se može videti da je on vrlo odgovorno isplaniran i da su prioritet građani, privreda i investicije. Predviđeno je znatno više sredstava za investicije što je dobra potez, jer investicije doprinose rastu BDP i to ne samo trenutno već i u budućnosti tako što podstiču kako zapošljavanje većeg broja ljudi, tako i potrošnju što sve ukupno pozitivno utiče na rast BDP.

U prilog ovome govore izveštaji sa sastanka sa misijom MMF pre nekoliko dana u Beogradu gde je ocenjeno da je u prvoj polovini ove godine zabeležen rast BDP 7,6% što je rekordno visok nivo i to zahvaljujući rezultatima u svim sektorima, posebno u industrijskoj proizvodnji, građevinarstvu i uslužnom sektoru. Takođe je ocenjeno da su povoljni uslovi na tržištu rada i rast realnih zarada od 6,2% uticali na povećanje privatne potrošnje, što se odrazilo na rast naše zemlje.

Danas se jasno vidi da je inicijalni budžet za 2021. godinu dobro i pažljivo planiran i da se budući da je ovo godina u kojoj se nadovezala zdravstvena kriza, planiranjem tog budžeta računalo na nepredviđene okolnosti koje su se nažalost desile i da je ostavljeno dovoljno prostora za dopunu budžeta čime se u aprilu izašlo u susret građanima i privredi, a sada pred kraj ove budžetske godine rebalans je rezultata većeg privrednog rasta od očekivanog, ali i bolje naplate poreza i najveći deo sredstava biće opredeljen za investicije.

Kada govorimo o punjenju državne kase treba da znamo da u strukturi ukupnih prihoda najveći deo čine poreski prihodi i to oko 86%, da nešto manje od 13% u tim prihodima čini neporeski deo, a ostatak oko 1% odnosi se na donacije.

Analizirajući prihode u budžetu jasno se može zaključiti da se u njihovom povećanju najviše doprineli PDV, ali i dobra situacija na tržištu rada, zbog kojeg su povećane uplate doprinosa u republičke fondove osiguranja, pa samim tim i smanjene uplate iz budžeta.

Ono što je važno poštovane kolege, šest meseci od prethodnog rebalansa u aprilu deficit budžeta je smanjen sa 6,9% BDP koliko je tada predviđeno na 4,9% BDP sa učešćem javnog duga, sa 58,2% prema BDP što su odlični rezultati. To je rezultat neočekivanog rasta budžetskih prihoda koji će biti za 132,2 milijarde dinara veći nego što je planirano rebalansom u aprilu, a u odnosu na prvobitni budžet za ovu godinu čak 152 milijarde dinara.

Ako sagledamo ekonomska kretanja u Republici Srbiji i za vreme najveće kovid krize, kada nisu radila brojna preduzeća ispostavilo se da recesija u stvari nije smanjila iznos ostvarenog profita na nivou cele privrede, pa je naplaćen ne samo viši porez na dobit, nego i porez na dividende.

Procena je da će PDV doneti u budžet oko 55 milijardi dinara više, nego što je u aprilu planirano, što je, kao što sam već i rekla, rezultat većeg privrednog rasta, nego što se očekivao, ali i bolje naplate poreza.

Više sredstava po osnovu PDV, slilo se u budžet zahvaljujući rastu lične potrošnje i boljim rezultatima ostvarenim u turizmu nego prošle godine.

Kada govorimo o boljim rezultatima u turizmu, navešću da je u 2019. godini, koja je bila rekordna za srpski turizam, ostvareno 10 miliona noćenja, dok je zaključno sa septembrom ove godine, prema zvaničnim podacima u Srbiji evidentirano 8,3 miliona noćenja što je premašilo sva očekivanja i što, složićete se predstavlja veliki uspeh. Devizni priliv od turizma za prvih šest meseci ove godine je bio u porastu za 33%.

Ovi podaci ukazuju na značajan oporavak i postepeni rast turističkih poseta, a da bi se ovakav trend nastavio kroz jesenju i zimsku sezonu, potrebna nam je stabilna epidemiološka situacija, što je u ovom trenutku jedino moguće obezbediti uz veliki procenat vakcinisanosti naših građana i to je jedini način da svi zajedno doprinesemo prvenstveno boljoj zdravstvenoj situaciji.

Vakcinacija je jedini pravi način da iskažemo humanost i solidarnost prema zdravstvenim radnicima i jedino tako možemo da ih rasteretimo, jer su na ivici snage i ulažući zadnje atome energije spašavajući naše živote. Većim brojem vakcinisanih doprinosimo i stabilnoj epidemiološkoj situaciji, koja je uslov svih uslova za normalan život i privređivanje za bolju realizaciju investicija.

Kada je reč o investicijama, ovim rebalansom predviđeno je dodatnih 27 milijardi dinara, a ukupno u ovoj godini iz budžeta će biti izdvojeno 389 milijardi dinara za investicije.

Ovim rebalansom značajnije povećanje sredstava planirano je za izgradnju deonice Pojate – Preljina ili Moravski koridor, deonice Novi Beograd – Surčin, „Gasovoda“ Srbija – Bugarska, izgradnju fabrike vakcina prve i jedine u regionu, izgradnju i opremanje kovid bolnice u Novom Sadu, nabavku opreme za Univerzitetski klinički centar, za ekologiju, za oslobađanje od istorijskog otpada, više sredstava za sport, za poljoprivredu, turizam.

Ono što mene posebno raduje, privode se kraju radovi na izgradnji deonice autoputa Preljina – Požega, do kraja godine biće završen deo od Preljine do Pakovraća, što će znatno rasteretiti saobraćaj u Čačku, jer svi oni koji idu ka Crnoj Gori i Bosni, više neće morati da prolaze kroz Čačak.

Takođe, radi se i veliki broj regionalnih i lokalnih seoskih puteva, što u mnogome olakšava život ljudima na selu, ali i omogućava veći broj turističkih poseta selima, koja su bila zaboravljena.

Ja ću navesti samo jedan pozitivan primer, a to je izgradnja puta prema jednom od najlepših vidikovaca u Srbiji na vrhu Kablara, čije su fotografije preplavile internet i koji je naprosto otkriven pre samo godinu, dve dana i postao turistički bum tokom pandemije kada su ljudi bežali u prirodu.

Tu su i ulaganja u Ovčar banju, malu srpsku Svetu Goru, čime će biti zaokružena turistička ponuda ovoga kraja.

Dakle, sve su to investicije koje popravljaju kvalitet života i doprinose boljem standardu, jer više sredstava u investicije i infrastrukturu, je najbolja ekonomska mera, za stimulisanje privrednog rasta.

I za kraj, budući da su sve svetske finansijske institucije, poput MMF i Svetske banke, pozitivno ocenile rast BDP, i ekonomski oporavak Srbije, kao jedan od najboljih u Evropi, i da podižu prognoze za Srbiju, odnosno projekcije rasta BDP na 6,5% a Vlada Srbije na osnovu tekućih ekonomskih dešavanja, smatra da će ove godine realni rast iznositi čak 7%. Ja očekujem da to ne budu samo brojke koje građani slušaju, već da će one omogućiti podizanje plata i penzija, naravno u zadatim okvirima, odnosno da će država preduzeti mere za poboljšanje standarda i podizanja nivoa kvaliteta života u Srbiji.

Sagledavajući budžet iz svih uglova, iz svih aspekata, možemo reći da je on u datim uslovima odlično isplaniran, da je realan i da je razvojni.

Zato će poslanička grupa SDPS podržati ovaj predlog i pozivamo i ostale kolege da učine isto. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predstavnici nezavisnih državnih regulatornih tela, koleginice i kolege narodni poslanici, analizirajući sva četiri izveštaja o kojima danas raspravljamo, iz njihovog sadržaja možemo zaključiti da se njihovoj izradi pristupilo veoma stručno i temeljno i da su svi do jednoga i detaljni i sveobuhvatni. Zato pozivam kolege da ove izveštaje u danu za glasanje podržimo.

Oni su nam dostavljeni na vreme i prošli su nadležne skupštinske odbore i dobre je što mi danas o njima ovde u plenumu raspravljamo.

Budući da je ovlašćeni predstavnik moje poslaničke grupe govorio o izveštaju revizora i Fiskalnog saveta, da će kolega kasnije govori o izveštaju o zaštiti konkurencije, ja ću kao članica Odbora za privredu i energetiku se osvrnuti u svom izlaganju na Izveštaj o radu Agencije za energetiku u 2020. godini.

Analizirajući prispeli izveštaj mogli smo videti da je u 2020. godini, pored toga što je bila godina pandemije u kojoj se čitav svet suočio sa potpuno neočekivanim i nepoznatim virusom koji je poremetio sve aspekte i života i privređivanja, sigurnost snabdevanja električnom energijom i gasom i naftnim derivatima u Srbiji bila je zadovoljavajuća. Mi imamo stalno kontinuirano snabdevanje. U 2020. godini mi nismo imali restrikcije, niti povećanje cene električne energije i gasa.

Ono što zabrinjava je energetska kriza koja preti celoj Evropi u kojoj situacije po pitanju obezbeđivanja energetika krajnje nepredvidiva, baš kao što je nepredvidiva zdravstvena kriza, ali ne samo u Evropi, nego u čitavom svetu. Energetska kriza postaje tema broj jedan na globalnom nivou, čak ispred korone, jer su se zbog povećanja privredne aktivnosti, nakon najvećeg udara korona krize, zalihe drastično smanjile i pale na nizak nivo, a potražnja za energijom u svetu je sve veća. Naročito je 6. oktobra šokirala i kao bomba odjeknula vest kada je cena gasa postavila istorijski rekord od 1.900 dolara za hiljadu metara kubnih. Ipak do kraja dana, posle obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina, cena je znatno pala, ali je i dalje visoka i nedostižna za većinu zemalja koje kupuju ovaj energent.

Takođe, na svetskim berzama beleži se i novi skok cene nafte, kao i električne energije što ukazuje samo na produbljivanje ove energetske krize. Iako se menja iz dana u dan, cena gasa je trenutno, bar je juče bila, oko 980 dolara za hiljadu kubnih metara, ne znam tačno koliko je danas, što mi kao zemlja, i po ocenama stručnjaka i po ocenama onih koji vode ovu državu, ne bismo nikako mogli da podnesemo. Međutim, zahvaljujući dobrom i odgovornom planiranju i prethodnim aktivnostima, Srbija je za sada mirna, i to kažu i predsednik Vlade, ali i stručnjaci i analitičari koji prate energetska kretanja. Budući da smo tranzitna zemlja, gas se redovna doprema banatskim tokom, a u skladištu Banatski Dvor se nalaze dovoljne rezerve ovog energenta, ali se on svakodnevno dopunjava novim količinama gasa, te stoga cene ne bi trebale da se menjaju do kraja godine, a za iduću godinu se aktivno pregovara. Prema sadašnjim najavama, Srbija će dobiti gas po povlašćenim cenama.

Što se tiče električne energije, Srbija je takođe u boljoj poziciji, jer smo nezavisni tako što proizvodimo dovoljne količine struje. Ono što je dobra vest jeste da je obezbeđen i preventivni uvoz do polovine decembra, a dok se ne završi remont Bloka B1 u termoelektrani u Obrenovcu. Takođe, u pripremi su projekti za izgradnju novih hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica, što će za 15% povećati proizvodne kapacitete električne energije i na taj način obezbediti dodatnu nezavisnost i energetsku sigurnost naše zemlje.

Mi smo na sednici Odbora za privredu i energetiku posvećenoj ceni energenata čuli da se cena struje za domaćinstva neće menjati do kraja godine i biće najjeftinija u ovom delu Evrope.

Međutim, to se ne odnosi na privredu, jer ona kilovate kupuje na slobodnom tržištu i ta činjenica je zabrinjavajuća ne samo za privredu, već i građane, jer će se neminovno je svaki skok cena energenata za privredu posredno odraziti na cene, odnosno pokrenuti poskupljenje svih proizvoda.

Cena struje u Evropi je već poskupela za 50% i za domaćinstva i države pojedinačno traže rešenja. Već u narednim danima, do kraja oktobra, prema najavama trebalo bi da se razmatra zajedničko rešenje.

Našla sam podatak EU koji se odnosi na period pre pandemije gde se kaže da je, recimo, 2019. godine ukupno oko 7% Evropljana imalo problem da zagreje svoje domove tokom zime, a u nekim zemljama je taj procenat bio mnogo viši, viši od 20% i sada se strahuje da bi to moglo da se udvostruči. Srbija nema taj problem.

Činjenica je i ono što svakako treba reći je da aktuelna energetska kriza pokazuje da države koje imaju termoelektrane na ugalj lakše podnose nove cenovne udare. Takođe i države koje imaju strateško partnerstvo sa „Gaspromom“ su u boljoj poziciji u pogledu sigurnosti snabdevanja gasom.

Što se tiče Srbije mi imao dugoročne aranžmane sa „Gaspromom“ i ja smatram da ne treba dovoditi u sumnju da li će taj aranžman biti i produžen.

Ono što je ova kriza svakako pokazala je da nije dobro da se ugalj i fosilna goriva brzo ili naglo eliminišu iz energetskog miksa, što svakako ne znači da ne treba postepeno prelaziti na obnovljive izvore energije.

Energetska tranzicija mora da bude dobro izbalansirana i da uvaži i ekološke i ekonomske aspekte i da bude održiva u smislu da obezbedi dovoljne količine energije, ali i da ide u pravcu karbonske neutralnosti, odnosno smanjenju globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu.

To svakako nije ni brz ni lak put, ali dok sve zemlje biju bitku da obezbede dovoljne količine energenata i razmišljaju o dugoročnoj energetskoj stabilnosti, ne smemo zaboraviti na klimatsku neutralnost i borbu protiv klimatskih promena, kao jedan od najvažnijih izazova u zaštiti životne sredine sa kojim se čovečanstvo danas suočava.

Srbija dobro balansira i planira svoju energetsku politiku, što se pokazalo i danas kada ceo svet bije bitku za energiju. Ja se nadam da će tako biti i u budućnosti.

Kao što sam rekla Socijaldemokratska partija Srbije će u momentu za glasanje podržati ovaj i ostala tri izveštaja o kojima danas raspravljamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko Vujović, poštovane članice Kabineta, ministarke zaštite životne sredine, koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o zaštiti od buke je još jedan u nizu zakona koji se tiče unapređenja životne sredine, a koji donosi ovaj skupštinski Saziv i on je u potpunosti u skladu sa propisima koji vladaju u EU.

Značaj ovog zakona je u tome što će se njegovom primenom smanjiti štetna dejstva buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Novina je što je predlogom zakona koji je pred nama predviđeno uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema zaštite od buke u životnoj sredini na celoj teritoriji republike.

Zakonom se utvrđuju mere u oblasti zaštite od buke kako bi se smanjili štetni efekti na zdravlje ljudi i čovekovu okolinu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, buka je posle zagađenja vazduha najveći uzročnik zdravstvenih problema povezanih sa okolinom u kojoj ljudi žive. Naravno, mnogo je više teških zdravstvenih problema povezano sa zagađenjem vazduha, ali buka utiče na kvalitet života, a posebno mentalnog zdravlja.

Zagađenje bukom predstavlja jedno od glavnih obeležja modernog života, pre svega u gradovima, a glavni uzročnici buke su saobraćaj, industrija, transport i sami građani. Izraz „grad koji nikada ne spava“ dobija novo značenje kada govorimo o zagađenju bukom, o konstantnom brujanju saobraćaja, buci sa gradilišta, sirenama, razglasima, muzici koja prati dnevni i noćni život i ritam jednog grada.

Prekomerna buka nije odlika samo Beograda, već i ostalih većih gradova u Srbiji. Buka je fenomen sa čijim posledicama se suočavaju svi razvijeniji gradovi širom sveta. Recimo, samo tokom 2016. godine u Njujorku je podneto više od dve stotine hiljada žalbi na prekomernu buku. Neminovno je da će procesom urbanizacije rasti i ovaj problem i da će povećanim stepenom urbanizacije sve veći broj ljudi biti izložen visokom nivou buke.

Istraživanja pokazuju da je svaki peti Evropljanin izložen štetnom dejstvu prekomerne buke, a to je više od 100 miliona ljudi koji trpi ove posledice. Ako se ne preduzmu aktivne mere ovaj problem će sigurno porasti u narednim godinama i zato je dobro što Srbija donosi Zakon o zaštiti od buke.

Želela bih, ministarka, posebno da pohvalim to što se ovim predlogom zakona predviđaju i propisuju preventivne mere, jer kao i kod zdravlja, tako i kod zagađenja, preventiva je često najbolji lek.

Zato se ovim predlogom zakona već u fazi planiranja i izgradnje velikih urbanističkih i drugih projekata predupređuju problemi i to je mnogo lakši i efikasniji put nego kada se kasnije ispravljaju propusti i nedostaci.

Tako će prema Predlogu ovog zakona prilikom projektovanja i izgradnje novih fabrika, puteva, železnica, pruga i drugih značajnih izvora buke sastavni deo projekata biti i akustično planiranje. To pre svega znači da se prilikom planiranja mora voditi računa o rasporedu zgrada i njihovoj funkciji, kao i rasporedu industrijskih, stambenih i rekreativnih zona, a sve u cilju smanjenja buke na optimalni nivo.

Deo planiranja i izgradnje, što takođe predviđa ovaj predlog zakona, su i akustična merenja i izrada strateških mapa buke koja će obuhvatiti sva ona mesta na kojima je zagađenje bukom intenzivno, velike gradove, glavne puteve, železnice, aerodrome.

U skladu sa izradom strateških mapa buke i akustičnim merenjima naseljenih mesta, lokalne samouprave će biti dužne da odrede tzv. „tihe zone“, odnosno oaze u naseljima i širim gradskim područjima. Ovde posebnu pažnju treba obratiti, odnosno posebno treba voditi računa o nivou buke u blizini škola i bolnica.

Iako možda ne zvuči kao posebno opasan oblik zagađenja, tokom decenije istraživanja su pokazala brojne posledice prekomerne buke po zdravlje onih koji su joj izloženi. Najočiglednije je da povećani nivo buke utiče na probleme sa sluhom i ranim gubljenjem sluha. Buka izaziva i loše posledice kod dece, dovodi do poremećaja koncentracije i smanjenja memorije, a samim tim stvara probleme u učenju i smanjuje njihovu sposobnost da rešavaju zadatke.

Zagađenje bukom dovodi se u vezu sa posledicama rizikom razvoja anksioznosti i depresije. Buka se dovodi čak i u vezu sa bolestima kardio-vaskularnog sistema. Svakog dana 70 miliona Evropljana je izloženo buci od preko 55 decibela samo zbog bučnosti saobraćaja. Za ilustraciju, za kvalitetan san, prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, buka ne bi smela da prelazi 30 decibela.

Da bi zakon o kome danas raspravljamo uspeo u svoj svojoj svrsi, a to je zaštita građana od buke, odnosno njihov mir, neophodno je da se on dosledno i sprovodi. Za one koji se budu oglušili o zakon, odnosno koji ga budu kršili, predviđene su i odgovarajuće kazne i to je dobro.

Predlogom zakona predviđeno je da će komunalni milicajci moći da mere nivo buke i što je značajnije da će na licu mesta moći da upozore one koji su odgovorni za incident, odnosno da izdaju prekršajnu prijavu i da privremeno oduzmu opremu kojom se građani uznemiravaju. Velika je odgovornost na jedinicama lokalne samouprave koje su dužne da utvrđuju mere i uslove zvučne zaštite od buke.

Ova zakonska rešenja pozitivno će uticati na sve građane jer će se smanjiti izloženost štetnim efektima buke tamo gde oni mogu ugroziti zdravlje ljudi i životnu sredinu. Preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite, poboljšaće se i kvalitet života građana.

Zadovoljstvo mi je da je Vlada Republike Srbije prepoznala ozbiljnost problema zagađenja bukom i da je odlučila da u njegovom rešavanju prati savremenu praksu EU. Nadam se da će i u budućnosti biti prepoznat značaj dugoročnog planiranja kako bi se problemi zagađenja uspešno rešavali i pre nego što nastanu.

Ovaj predlog zakona predstavlja značajnu novinu i približava Srbiju najboljim praksama iz sveta i s toga će poslanička grupa SPS podržati ovaj predlog u Danu za glasanje. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Pitanje postavljam Ministarstvu zdravlja, a tiče se kovid propusnica.

Naime, državni sekretar Mirsad Đerlek najavio je da je sve spremno za uvođenje kovid propusnica, ali da se čeka finalna odluka. Moje pitanje je od čega ta odluka zavisi i ko treba da da zeleno svetlo?

Oni koji su protiv kovid propusnica kažu da se njihovim uvođenjem krše ljudska prava, ali smo svedoci da se u mnogim zemljama EU i zapadnim demokratijama te propusnice primenjuju već mesecima unazad, tako da ta mišljenja ne treba da obeshrabruju i osporavaju konačnu odluku o uvođenju ove mere. Mene više obeshrabruje činjenica da svakim danom imamo po šest, sedam hiljada zaraženih i po nekoliko desetina umrlih od korone, a da je imunizovano nešto manje od 41% građana.

Juče sam od jednog reportera iz Novog Sada čula rečenicu nad kojom treba svi da se zapitamo, a to je da su redovi za testiranje veći od redova za vakcinaciju. Ta rečenica nam sve govori.

Kovid propusnice, to javnost treba da zna, pre svega, služe da se zaustavi širenje infekcije i sasvim je zdrava i ispravna odluka da na mestima gde se stvaraju najveće gužve mogu da borave samo oni koji su vakcinisani, odnosno sa kovid propusnicom.

Želim da postavim još jedno pitanje, a to je kako sprečiti zloupotrebe sa kovid propusnicama, jer već svakodnevno čujemo od nevakcinisanih da nije nikakav problem da falsifikuju, odnosno kopiraju nečiju propusnicu i prikažu je kao svoju, jer ne postoji mogućnost da vas, recimo u kafiću ili u noćnom klubu legitimiše neko ko za to nije ovlašćen.

Ja se uzdam u svest onih građana koji su se vakcinisali i na taj način već pokazali odgovornost i prema sebi i prema drugima da neće svoje sertifikate ustupati drugima, jer bi u tom slučaju ugrozili i svoje i zdravlje drugih ljudi.

Moje poslednje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja smatra da bi uvođenje kovid propusnica bilo neka vrsta podsticaja ako smo već iscrpeli sve druge vidove da se poveća broj vakcinisanih, naročito među mladima koji najviše posećuju noćne klubove i kafiće i da li se razmišlja da bez kovid propusnica ne možete ući u javni prevoz, tržni centar, na koncert, utakmicu, na neko privatno slavlje koji okuplja veći broj ljudi i na koji način je to moguće iskontrolisati?

Postoji još jedna nedoumica kod građana koji su primili dve doze vakcine, a prošlo je šest meseci od prijema druge doze. Da li se oni smatraju imunizovanima i da li mogu da dobiju kovid propusnicu ukoliko ne prime treću dozu i da li im dalje važi kovid sertifikat za ulazak u druge zemlje?

Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko Gojković, uvaženi ministre Popoviću sa članovima svojih kabineta, koleginice i kolege narodni poslanici, vrlo je važno i značajno za Srbiju što se Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar nalazi pred Narodnom skupštinom.

Iako je Srbija i do sada na razne načine pomagala obnovu i očuvanje manastira Hilandar, pružajući značajna finansijska sredstva, smatram da je bilo potrebno da se zakonski uredi način pružanja stalne i kontinuirane podrške i pomoći očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa jednog jedinog srpskog manastira na Svetoj gori, starog više od 800 godina.

Nebrojano puta do sada svedočili smo apelima i molbama i hilandarskog bratstva i Zadužbine manastira Hilandar sa sedištem u Beogradu, ali i pojedinaca za pomoć manastiru. Naročito posle strahovitog požara koji je besneo u noći između 3. i 4. marta 2004. godine, kada je Hilandar osvanuo u pepelu. Do danas je obnovljeno oko 80% izgorelih objekata.

Najveći i ključni donator obnove Hilandara, ali i pružalac pomoći očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira je Vlada Republike Srbije, koja je od 2004. do 2020. godine izdvojila 13 miliona evra za projekte obnove manastira, ali tu su i razna državna, javna i privatna preduzeća, kao i brojni pojedinci i prijatelji Hilandara.

Iz Zadužbine manastira Hilandar naglašavaju da je obnova po mnogo čemu specifična. Pre svega zbog lokacije, jer je dopremanje materijala na Svetu goru teško izvodljivo. Objekti koji se obnavljaju moraju biti istovetni kao i pre požara, urađeni istim materijalima, a komplikovano je i obezbediti dokumentaciju za majstore i stručnjake.

Sve je to naročito otežano u uslovima pandemije korona virusa, pa i obnova je u jednom trenutku bila usporena, pa čak i obustavljena. Zbog komplikovanih procedura za vreme pandemije zastao je i priliv novca i materijalnih sredstava, koja su ipak zahvaljujući brzi Ministarstva kulture obezbeđena.

Ono što je zanimljivo znati jeste da su tokom sanacije manastira otkriveni i ranije nepoznati delovi objekata zatrpani ispod naslaga zemlje i šuta posle dva požara koja su se dogodila u 18. veku. Neki veruju da se u neuklonjenim posledicama požara iz tog vremena mogu naći i uzroci najrazornijeg požara 2004. godine.

Budući da su sve građevine manastirskom kompleksa građene u vizantijskom stilu, a podovi i balkoni uglavnom od drveta, požar je odneo, nažalost, veći deo kompleksa. Na sreću, i pored nesagledive štete nastale u požarima, ono što je najvažnije, nikada nije gorela crkva i nisu gorele riznica ni manastirska biblioteka. Ono što je ipak najvažnije je to da je najvrednije što manastir ima ostalo sačuvano.

Obnova manastira nije bila nimalo laka, jer su prvu fazu obnove posle požara 2004. godine izvele grčke službe zaštite i grčke firme koje su te službe angažovale, jer manastir podleže administrativnom središtu Svete gore i pod jurisdikcijom je Vaseljenske patrijaršije.

Tek dve godine kasnije, 2006. godine otpočela je druga faza obnove koju su radili uglavnom naši majstori, radnici, stručnjaci i konzervatori.

Ono što je ovde važno istaći je da je Predlogom zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Hilandara kao jednog od naših najdragocenijih spomenika predviđena ne samo obnova i rekonstrukcija, već i aktivnosti koje se odnose na očuvanje i negovanje istorijskih i kulturnih vrednosti manastira Hilandar, praćenje stanja, istraživanje, prezentovanje pokretne i nepokretne kulturno istorijske baštine u sastavu manastira, izgradnja novih objekata, konzervacija i zaštita ostale kulturne baštine poput fresaka, ikona, rukopisa, itd.

Ono što takođe treba naglasiti je da je ovim Predlogom zakona predviđeno i podizanje nivoa društvene odgovornosti za zaštitu svetske baštine i srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, kao i podizanje svesti i znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj gori.

Srbija treba podjednako da brine i brine i pokazuje brigu za obnovu i očuvanje verskih i kulturnih objekata pripadnika ostalih verskih zajednica u Srbiji. Neki od primera su svakako obnova Bajrakli džamije u Beogradu, jedne od najstarijih očuvanih građevina Beograda koja je čuvala i čuva vrednu kulturnu baštinu Islama u Beogradu i Srbiji. Takođe, treba pomenuti i učešće u obnovi Subotičke sinagoge, druge najveće u Evropi posle sinagoge u Budimpešti. Svima nama treba da posluži kao dobar primer obnova džamije u Međurečju, na granici Srbije i BiH koju su zajedničkim zalaganjem i dobročinstvom obnovile komšije, Bošnjaci i Srbi. Navešću još jedan svetao i dobar primer, a to je primer grada Novog Pazara koji jednako posvećeno i predano brine i očuva Altun-alem džamiju i Petrovu crkvu i manastire Đurđevi stupovi i Sopoćani. Ovo su samo neki primeri koje treba isticati i slediti, jer bez očuvanja kulturno-istorijskog i verskog nasleđa, bez brige o dragocenim spomenicima koji svedoče o zajedništvu i istoriji jednog naroda nema ni njegovog identiteta.

Kada je reč o zakonu o kome danas govorimo, sredstva za obnovu, rekonstrukciju i očuvanje manastira Hilandar budžetski se opredeljuju za svaku tekuću godinu na osnovu usvojenih planova radova i izveštaja o realizaciji radova na obnovi, rekonstrukciji i očuvanju manastira, i tu nema dileme.

Ovaj zakon je tim pre važan i svakako ga treba podržati zato što manastir Hilandar predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture, jer se u njemu nalazi najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka, kao i Hilandarska povelja Stefana Prvovenčanog. Od 1988. godine zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira nalazi se na UNESKO-voj listi svetske baštine.

Hilandar je četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda. Osnovali su ga na ruševinama starijeg manastira 1198. godine monasi Veliki župan Stefan Nemanja i njegov najmlađi sin Rastko, koji su stvorili samostalnu srednjovekovne srpsku državu i autokefalnu srpsku crkvu. Manastir Hilandar pomagali su brojni srpski vladari, Stefan, Uroš, kralj Milutin, zatim car Dušan. Činili su to i ruski vladari, pećki patrijarsi, bugarski i grčki monasi da bi se manastir sačuvao u mnogo teškim i burnim vremenima, kroz istoriju.

Manastir su pomagali i vladari iz dinastije Obrenovića i Karađorđevića. Ovaj Predlog zakona potvrda je da to činimo i mi danas i zato verujem da će narodni poslanici u danu za glasanje podržati ovaj, kao i neke buduće predloge za očuvanje kulturno-istorijske baštine.

Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na tačku dnevnog reda koja se tiče izmena i dopuna, odnosno unapređivanja Kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Mislim da je suština svega da svi mi narodni poslanici, koliko nas ima, nas 250, kao nosioci ustavotvorne i zakonodavne vlasti svojim izlaganjima, diskusijama, replikama, svojim ponašanjem u Skupštini kao najvišem predstavničkom telu, ali i vam nje, u svojim javnim i medijskim nastupima, kao predstavnici građana koji su nam ukazali poverenje da zastupamo njihove interese i u njihovo ime govorimo ovde u parlamentu, treba da težimo da se ovaj Kodeks nikada i nad nikome od nas ne primeni i da budemo iznad njega.

Mislim da je to naša dužnost i obaveza, jer građani su nam dali poverenje da radimo isključivo u javnom interesu i bez obzira na različite stavove i različita mišljenja uvek postoji način da se bude pristojan i da bez uvreda i omalovažavanja drugih iskažemo svoj stav, stav svoje političke opcije i na taj način sačuvamo i lični integritet i dostojanstvo Narodne skupštine.

Moramo biti pošteni pa priznati da prelaženje linije pristojnosti i prihvatljivog ponašanja i komuniciranja u parlamentu nije naš izum. I u parlamentima drugih zemalja i mnogo starijih demokratija možemo čuti i videti ponašanje koje ne dolikuje parlamentu. Čak i u takvim parlamentima, pored verbalnih uvreda, mogli smo videti i pokušaje fizičkog obračunavanja sa političkim protivnicima. Zato se i propisuje Kodeks ponašanja i ko ga prekrši treba i da snosi sankcije.

Kodeks treba da doprinese i unapredi dijalog među poslanicima različitih političkih opcija i gledišta, da bude brana pristojnosti i vladavine prava, ali i instrument koji bi jačao ugled i integritet parlamenta i granica prihvatljivog nivoa komuniciranja preko koje niko ne bi smeo da prelazi.

Ako se pridržavamo dnevnog reda, ako uvažavamo političku i svaku drugu različitost, jer Skupština je mesto gde treba da se čuju različita mišljenja, ali da se ona iznesu na odgovoran, pošten i nepristrastan način, onda ćemo doći do najboljih zakonskih rešenja i rezultata u interesu javnosti i građana.

Narodni poslanik ni na jednom mestu ne treba i ne sme da zloupotrebljava svoju političku funkciju radi lične i partijske koristi. Ne sme da trguje uticajem, da se nađe u sukobu interesa i ničim ne sme da narušava ugled Narodne skupštine. Jedino takvim ponašanjem možemo podizati ugled i dostojanstvo parlamenta i jačati poverenje građana u Narodnu skupštinu.

Dopune i izmene Kodeksa u odnosu na dokument koji smo usvojili krajem prošle godine predviđaju formiranje etičke komisije koja će biti odgovorna i zadužena za sprovođenje Kodeksa, odnosno davaće svoje mišljenje o tome da li je Kodeks prekršen i u kojoj meri. Odluke etičke komisije biće objavljene na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije i to je dobra mera, jer će svako od nas voditi računa o tome da mu ime ne bude javno istaknuto na sajtu Narodne skupštine u lošem kontekstu.

Predloženim izmenama se unapređuje uloga etičke komisije kroz proširenje nadležnosti za davanje mišljenja o povredi Kodeksa i pooštravanju mere u slučaju povrede Kodeksa od strane narodnih poslanika. Na taj način se sprovode preporuke o Kodeksu koje je sačinio Savet Evrope.

Novina je i to će da će sada etička komisija davati mišljenje o povredi Poslovnika pre nego što o toj povredi odluči skupštinski odbor. Ovo je svakako dobra izmena, baš kao i objavljivanje mišljenja komisije na sajtu Narodne skupštine. Mišljenje i stav komisije će na taj način olakšati nadležnom skupštinskom odboru da donese ispravan stav o povredi Kodeksa.

Predviđeno je da komisija broji pet članova i oni neće moći da budu iz redova narodnih poslanika i drugih javnih funkcionera, niti će moći da budu članovi političkih partija, već stručnjaci iz oblasti etike, čime se obezbeđuje nepristrasnost i profesionalnost u radu komisije. Značajno je i to što će Administrativni odbor odmah po prijemu prijave primerak te prijave dostaviti etičkoj komisiji.

Ovo su značajne izmene koje svakako idu u smeru podizanja kvaliteta nivoa i rasprave i opšte atmosfere u parlamentu. Zato mi narodni poslanici moramo biti svesni Kodeksa koji usvajamo, odnosno standarda koji se od nas očekuju i jedino poštovanjem tih standarda, odnosno našom spremnošću da ih sprovedemo u praksu možemo postići očekivani efekat i dati odgovor javnosti da smo bili iskreni i u najboljoj veri usvojili ovaj dokument.

Današnjim izmenama postiže se usklađenost sa međunarodnim standardima i na taj način biće ispunjene preporuke grupe država za borbu protiv korupcije, što bi trebalo da doprinese pozitivnom mišljenju o napretku Srbiju na sledećem zasedanju GREKO.

Mi socijaldemokrate Rasima LJajića kao i do sada i ubuduće nastavićemo da budemo pristojni, odgovorni, svesni funkcije koju obavljamo, kao i značaja dostojanstva Narodne skupštine kao jednog od temelja demokratije i građanske države.

U danu za glasanje podržaćemo predložene izmene i dopune Kodeksa.

Zahvaljujem.

Hvala, potpredsednice Kovač.

Poštovana ministarko Matić, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde, kao što smo na početku sednice i čuli od ministarke, menjamo jedan deo CEFTA sporazuma koji se odnosi na definiciju "Proizvoda sa poreklom", odnosno prilagođavamo ga standardima panevropske konvencije.

Stvaranjem slobodne zone trgovine, još 2006. godine, kroz CEFTA sporazum, zemlje potpisnice tada su se opredelile za zajedničku ekonomsku politiku regiona. Sporazumom su tada definisane obaveze i pravila koja se odnose na trgovinu svim robama, a opšte pravilo je bilo ukidanje carine i drugih dažbina na izvoz i uvoz roba među zemljama u regionu. Tim sporazumom definisana je i saradnja carinske administracije, uspostavljena su pravila konkurencije i državne pomoći, kao i pravilo o zaštiti, a Aneksom 4 definisana su i operativna pravila o poreklu robe.

Budući da je zajednički komitet CEFTA nedavno doneo odluku o izmeni Aneksa 4 i Srbija kao članica CEFTA dužna je da poštuje odluke Zajedničkog komiteta i zato je ovaj zakon danas pred nama.

Izmene se ogledaju u implementaciji novog seta pravila o poreklu robe, koji se uvek usklađuje sa poslednjom verzijom panevropsko Mediteranske konvencije.

Izmene o kojima mi danas govorimo tiču se porekla robe, a predviđaju mogućnost za primenu pune kulminacije porekla, odnosno sabiranja porekla sa zemljama i teritorijama sa kojima je to moguće. To je dobro, jer se navike potrošača menjaju. Oni traže specifične proizvode sa neobičnim karakteristikama i vi vrlo često morate da uvezete jednu ili više sirovina da bi podigli nivo krajnjeg proizvoda. Ovim izmenama zakona za jedan proizvod vi možete koristiti, odnosno združiti sirovine različitog porekla, da biste postigli željeni cilj i zadovoljili potrebe kupaca.

Nova pravila, odnosno izmene, odnose se i na ukidanje zabrane, povraćaja i oslobođenja od plaćanja carine, a daje se i mogućnost za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu. Sve ovo su nove i olakšavajuće okolnosti, kako za naše proizvođače tako i za izvoznike.

Nameru da primene pravila Panevropske Konvencije o poreklu roba iskazale su sve zemlje EFTA, EU i Turska, kao jedna od najjačih ekonomija u Evropi.

Iste ove odredbe Panevropske konvencije mi smo kao članica EFTA usvajali pre dve nedelje ovde u parlamentu, a odnosile su se na Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i ostale četiri članice Evropskog udruženja slobodne trgovine.

Ja sam tada govorila o značaju oznake geografskog porekla proizvoda, jer su oni kao takvi i konkurentniji, a neki primeri govore da su proizvodi nakon zaštite njegovog porekla čak i do tri puta skuplji na tržištu.

Potrošači sve više postaju zainteresovani za kvalitet, traže neke drugačije, specifične proizvode i zato su spremni da plate i višu cenu.

U članice CEFTA Srbija izvozi 30% prehrambenih proizvoda i to je najveće tržište za proizvođače hrane posle EU, gde izvozimo čak 60% svojih proizvoda.

CEFTA sporazum koji definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi omogućava njenim članicama trgovinu bez carine na tržištu od preko 30 miliona stanovnika i sve članice dužne su da poštuju i da se pridržavaju pravila. Ali, u praksi, to uvek nije tako.

Kada dođe do kršenja tih pravila, najčešće ni Mešoviti komitet, kao centralni organ CEFTA nije u mogućnosti da reši te sporove. Problem je i što pojedina pravila nisu propisana na pravi način, odnosno što ne postoje sankcije za kršenje ovog sporazuma.

Setimo se samo kosovski taksi od 100% na uvoz proizvoda iz Srbije i drugih vancarinskih barijera, koje su bile na snazi više od godinu dana, kada je Srbija gubila više od milion evra dnevno. I tada su došle do izražaja sve slabosti CEFTE.

Mešoviti komitet najčešće ne može da nađe rešenje za sporne slučajeve u vezi sa ovim barijerama i do sada ni jedan vancarinski problem nije rešen na nivou CEFTE, već isključivo bilateralno, između članica strana u sporu.

Još dok je bio ministar trgovine, Rasim Ljajić je ukazivao na to da je, i pored opšteg stava u regionu, CEFTA od svog formiranja 2006. godine mnogo postigla u jačanju trgovinskih odnosa među zemljama članicama, ipak dostigla svoj maksimum i da je potrebno napraviti korak dalje u njenom funkcionisanju i nadogradnji.

Sve ovo vreme, od uspostavljanja CEFTA sporazuma, bilo je mnogo različitih inicijativa o regionalnom povezivanju. Jedna od takvih je i mini Šengen, kao zajednička inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije iz 2019. godine, koja se za razliku od CEFTA sporazuma odnosi na četiri evropske slobode, a to su - slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala.

Kako god da se ova inicijativa u budućnosti bude zvala, a najverovatnije će, bar prema najavama, danas u Skoplju dobiti novo ime, to je manje bitno od njenog sadržaja.

Navešću samo neke primere koji govore o prednostima takvih inicijativa. Izračunato je da se zbog čekanja kamiona sa robom na granicama u regionu godišnje gubi 26 miliona sati, a izraženo u novcu, region gubi 800 miliona evra zbog raznih prepreka u trgovini.

Uklanjanjem tih prepreka i olakšavanjem trgovine povećava se robna razmena sa svakom pojedinačnom zemljom regiona. Treba imati u vidu da je region drugi spoljnotrgovinski partner s kojim Srbija ostvaruje najveću robnu razmenu posle EU, kao što sam već navela.

Inicijativa mini Šengen osmišljena je u cilju jačanja ekonomskih veza u ovom regionu, a potvrdu toga videćemo još u toku današnjeg dana, kada će u Skoplju biti potpisana tri važna sporazuma za Srbiju, a jedan od njih tiče se upravo daljeg ukidanja trgovinskih barijera, odnosno ubrzanja protoka robe između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Čak je ideja da se na graničnim prelazima naprave brze trake za prolaz vozila, naročito kamiona sa robom.

Drugi sporazum je zajednička prevencija delovanje i pomoć u slučaju prirodnih katastrofa i treći da se pokuša da se dođe do ukidanja radnih dozvola, odnosno uspostavljanja slobodnog tržišta rada u ove tri zemlje - Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Ovakvim načinom povezivanja povećava se i prostor za veće ulaganje srpske privrede u druge zemlje regiona. Lakše ćemo privući strane investitore, pogotovo što je investitorima uvek profitabilnije da posluju na tržištu od 18 miliona ljudi, nego na malim i sitnijim tržištima.

Takođe, ova inicijativa daje osnov za poboljšanje infrastrukture, jer će EU lakše finansirati zajedničke nego pojedinačne projekte.

Ono što je, takođe, važno je da ovakvi vidovi saradnje ne samo ekonomski, već i politički, značajno doprinose stabilnosti celog regiona, što šalje poruku i stranim investitorima kada se opredeljuju gde da ulažu svoja sredstva.

Inicijativa mini Šengen, kako god da se u budućnosti bude zvala, takođe može da ima veliki značaj u vreme saniranja posledica korone, jer pandemija još uvek, nažalost, nije završena. Naročito se u vreme ove zdravstvene krize pokazalo da su regionalna povezanost i solidarnost izuzetno važni u zajedničkoj borbi za spasavanje ljudskih života. To se videlo i na primeru solidarnosti koju je Srbija pokazala izdvajajući vakcine za zemlje regiona.

Budući da, nažalost, borba protiv pandemije još nije gotova, ovaj primer trebalo bi da bude povod za jačanje saradnje na polju imunizacije stanovništva čitavog regiona.

Mislim da su ovo dovoljni razlozi zbog kojih bi i ostale države regiona trebalo da primenjuju slične sporazume koji imaju viziju zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana kroz jedinstveno tržište.

Ja se nadam da će se vrlo brzo i Crna Gora i BiH pridružiti ovoj inicijativi.

Povezivanje regiona i jačanje regionalne saradnje kroz ovakve inicijative kao što je mini Šengen ne treba gledati kao zamenu za proces evropskih integracija ili alternativu EU, jer ona to i nije. Sve zemlje potpisnice ove inicijative već imaju sporazume o slobodnoj trgovini u okviru CEFTA, koju podržava EU. Potrebno je učiniti napor i unaprediti funkcionisanje i proširenje CEFTA mandata.

Regionalnu saradnju treba shvatiti kao značajan proces za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini. U političkom smislu, punopravno članstvo u EU je spoljnopolitički prioritet za svaku zemlju Zapadnog Balkana, bez obzira na sve trenutne slabosti EU.

Verujući da će sporazum koji je pred nama doprineti nadogradnji i unapređenju funkcionisanja CEFTA, poslanička grupa SDPS će podržati Predlog o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, koji se odnosi na utvrđivanje Protokola o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom". Zahvaljujem.

Hvala potpredsednice, poštovani ministre Nedimoviću, poštovani članovi Vlade Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici.

Pred nama je danas važan zakon, koji će omogućiti popis poljoprivrede 2023. godine.

Popis poljoprivrede je istraživanje kojim će se prikupiti podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, na teritoriji Republike Srbije.

Ono što treba da se zna, da rezultati dobijeni popisom, nisu samo brojke i dosadni statistički podaci. Naprotiv, podaci dobijeni popisom daće jasnu sliku, odnosno kompletan pregled stanja poljoprivrede u Republici Srbiji, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.

Neophodno je da država zna čime raspolaže u ovoj oblasti, da bi mogla na što realniji način da pristupi izradi strateških ciljeva, kada je reč o planiranju i budućnosti naše poljoprivrede.

Koliko je važna podrška poljoprivrednoj proizvodnji i njenom razvoju, govori i činjenice o značajnom učešću poljoprivrede, u bruto domaćem proizvodu Srbije.

Poslednjih godina, udeo poljoprivredne proizvodnje, u ukupnom BDP u Srbiji, kreću se između 6% i 7,5%, što je oko četiri puta više nego u celoj EU. U vreme najveće pandemije virusa Kovid19, udeo poljoprivrede u BDP Srbije, iznosio je značajnih 7,5% i može se slobodno reći da su poljoprivreda i prehrambena industrija, takođe sa 7,5% učešća, sačuvale pad BDP-a u Srbiji.

To se dešava upravo zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije i zato je Srbija u vreme najveće korona krize, imala manji pad BDP-a, od drugih evropskih zemalja.

Poređenje radi, poljoprivreda u evropskim zemljama, koje se karakterišu visoko produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska, učestvuju sa manje od 2% u BDP-u. Praksa je pokazala da su poljoprivreda i prehrambena industrija, grane privrede koje nisu posustale u vreme zdravstvene krize i neće pretrpeti toliko veliku štetu, kao na primer neke druge grane, poput auto industrije i zato će i oporavak BDP-a Srbije, na koju u velikoj meri uticaj imaju poljoprivredna proizvodnja i prehrambena industrija biti i brži i lakši.

To je prepoznao i MMF, prognozirajući da će Srbija sledeće godine imati privredni rast od 7,1% što je dobro, jer to znači jače poverenje kod stranih investitora, ali i lakše vraćanje javnog duga u budućnosti.

Sve ovo govorim, da bi se shvatio značaj poljoprivrede i njen doprinos našoj ekonomiji i sveukupnom razvoju Srbije i da ni jednog trenutka ne smemo ni da potcenimo, ni da zapostavimo već da podstičemo i razvijamo poljoprivrednu proizvodnju, jer će potražnja za hranom u svetu biti sve veća.

Naša prednost je što smo mi i na dobrom geografskom položaju, imamo još uvek dobar prirodni potencijal, dobre karakteristike zemljišta, vodu, klimu, sve resurse za uspešno bavljenje poljoprivredom. Te resurse treba da sačuvamo i da ih koristimo na održiv način, jer su poljoprivreda i proizvodnja hrane naša velika šansa koju ne smemo da ispustimo.

Da bi smo prirodne resurse, koje imamo, koristili na što racionalniji način, odnosno da bismo postigli produktivniji nivo proizvodnje i ostvarili bolje ekonomske efekte u poljoprivredi, mi moramo unaprediti nivo znanja naših poljoprivrednika, jer je on kod većine nosilaca poljoprivredne proizvodnje i dalje nažalost nizak.

Ono što je meni ministre skrenulo pažnju ovih dana je, da prilikom upisa na fakultete ove godine, ubedljivo najmanje interesovanje je bilo za poljoprivredne fakultete.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i pored odlične promocije, ostalo je 453 slobodna mesta o trošku države, i 225 samofinansirajućih. To govori da zbog težine i slabo plaćenog posla, mladi ne žele da se opredeljuju za poljoprivrednu struku. Međutim, neke ankete govore da je među upisanim studentima i znatan broj onih koji žele da posle školovanja se vrate na svoja imanja, da unaprede svoja gazdinstva i to je ono što vraća nadu poljoprivredi.

Mi ne znamo kakvi će tačno biti rezultati popisa 2023. godine, ali na osnovu ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, sprovedene 2018. godine, na uzorku od 120 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, i na osnovu onoga što je vidljivo golim okom, možemo zaključiti da je posedovna struktura u poljoprivredi i dalje nepovoljna. Veliki je, čak dominantan broj malih poljoprivrednih gazdinstava, i takođe je nepovoljna starosna struktura kao što sam već rekla, obrazovna struktura poljoprivrednika.

To su sve faktori koji smanjuju i ograničavaju mogućnost poljoprivrednih gazdinstava da prate i da se prilagode promenama na sve zahtevnijem, kako domaćem tako i svetskom tržištu i tržišnoj konkurenciji.

Sve ovo što sam navela, takođe nepovoljno utiče na uspešnu primenu inovacije iz oblasti poljoprivrednih nauka u praksi što se odražava na ekonomske efekte našeg agrara, ali i konkurentnost.

Međutim, kada pogledamo kompletnu sliku naša poljoprivreda je drastično drugačija u odnosu na prethodni popis koji je održan 2012. godine, naročito kada je u pitanju naša mehanizacija koja je obnovljena, kada je u pitanju primena agro-tehničkih mera, kada je u pitanju pregled sistema za navodnjavanje, protivgradnih sistema, primenom inovacije u praksi, pa ako hoćete i prinos.

Ja očekujem da ćemo kada dobijemo rezultate popisa moći da sagledamo stanje naše poljoprivrede i da na osnovu tih podataka sistematski i planski pristupimo rešavanju problema i unapređivanju našeg agrara. Da popunimo sve praznine i otklonimo sve nedostatke. Moramo menjati navike i pravila i raditi na podizanju produktivnosti.

Navešću primer ratara koji uzmu veliki broj krava, a nije im važno koliko ta krava daje mleka, već samo da dobiju prioritetno pravo na zakup zemljišta i subvencije. To nije dobro za Srbiju jer idemo u smanjenje produktivnosti umesto da podižemo proizvodnju.

Mi ne možemo popisom rešiti sve probleme u poljoprivredi, ali posle popisa tačno ćemo znati ko je nosilac poljoprivrednog gazdinstva, koliko ima godina, gde se to gazdinstvo nalazi, imaćemo podatke o zemljišnom fondu, kategorijama zemljišta, površinama pod usevima, površinama pod voćnjacima i vinogradima, podatke o tome koliki procenat zemljišta se navodnjava, kolika je upotreba đubriva, hemikalija, koliki je procenat organske proizvodnje, koliki je broj grla stoke i ostalih domaćih životinja, koliko imamo košnica pčela, koliki je broj poljoprivrednih objekata, u kakvom nam je stanju poljoprivredna mehanizacija, sa čime raspolažemo itd.

Prethodni popis poljoprivrede održan 2012. godine u skladu sa zakonom iz te iste godine i tada je započet proces usaglašavanja sa međunarodnim standardima u poljoprivredi.

Budući da je 10 godina dug period i da se mnogo toga promenilo i na polju tehnologije i digitalizacije i metodologije, neophodno je da donesemo novi zakon o popisu poljoprivrede usklađen sa standardima Evropske unije kojem je pored ostalog predviđeno sprovođenje popisa na svakih 10 godina, a između dva popisa svake treće godine sprovođenje ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Popis poljoprivrede će se sprovoditi u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine i započeće se ne kasnije od godinu dana po završetku popisa stanovništva, pre svega zbog korišćenja informacija ovog popisa, ali i zbog uštede finansijskih sredstava, jer će se oprema koja se bude koristila za popis stanovništva koristiti i za popis poljoprivrede.

Zbog svega navedenog finansijska sredstva predviđena za realizaciju popisa poljoprivrede 2023. godine su manja za oko 43% u odnosu na utrošena sredstva za popis 2012. godine.

Popis je finansijski podržan kroz IPA 2018, što znači da će učešće sredstava iz budžeta Republike Srbije biti oko 33%, a ostalo iz IPA fondova i to je dobro.

Podaci će se prikupljati neposredno od gazdinstava, metodom intervjua i za taj posao biće angažovano 3.500 popisivača. Zakonom su propisane i kazne. Tako je npr. kazna od 100 hiljada do milion dinara predviđena za pravno lice koje obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje, ako odbije da popisivaču da podatke ili mu da netačne ili nepotpune podatke.

S druge strane, novčanom kaznom od 30 do 50 hiljada dinara kazniće se i lice zaduženo za obavljanje poslova popisa ako te poslove ne obavlja blagovremeno i na pripisan način. Zato ovom poslu treba pristupiti odgovorno.

Sprovođenje popisa je u skladu sa zahtevima svetskog programa. Za popis poljoprivrede FAO Ujedinjenih nacija i to upravo radi prikupljanja podataka neophodnih za analizu i praćenje globalne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, jer neki od ciljeva održivog razvoja su povećanje investiranja preko unapređivanja međunarodne saradnje, investiranja u seosku infrastrukturu, poljoprivredna istraživanja, savetodavne usluge i razvoj banaka biljnog i stočnog genetskog materijala, kako bi se unapredili proizvodni kapaciteti posebno u zemljama u razvoju. To je dobro i za Srbiju.

Na putu ka Evropskoj uniji naša poljoprivreda mora da se prilagodi brojnim propisima koji će značajno promeniti postojeće stanje u poljoprivredi i toga treba da budu svesni i naši poljoprivredni proizvođači.

I, ne samo to, pored prilagođavanja standardima Evropske unije, pred Srbijom je mnogo posla i izazova u ovoj oblasti ukoliko želimo da unapredimo našu poljoprivredu, da je sačuvamo i da ostvarujemo značajnije ekonomske rezultate.

Pored pravila koje nam propisuje Evropska unija i koja nam nameću naši trgovinski partneri, mi se moramo prilagođavati i mnogo strožijim i surovijim pravilima. Ta pravila nameće priroda kroz klimatske promene, koje se iz godine u godinu sve izraženiji i koje ostavljaju sve veće posledice ukoliko se ne prilagođavamo zakonitostima koje nam priroda nameće.

Pogledajte samo ove godine, najpre smo imali nezapamćene suše koje su prepolovile, a u pojedinim krajevima i potpuno devastirale rod malina, polja pod kukuruzom, od visokih temperatura izgoreli su travnjaci za ispašu stoke, presušila izvorišta vode.

Baš sam pre nekoliko dana na javnom servisu gledala reportažu iz Banata, gde na hiljade grla ovaca i krava više nema šta da pase, osim potpuno sasušenih ostataka trave, pastiri nemaju vode da napoje svoje stado.

Posle velikih suša suočili smo se sa ogromnim padavinama, kišom, olujom, gradom. U nekim delovima naše zemlje, poput Blaca, grad je potpuno uništio ovogodišnji rod, iako je od početka sezone ispaljen rekordan broj od 12.000 protivgradnih raketa, ni to negde nije pomoglo, jer priroda je uvek jača od čoveka.

Stručnjaci su na svetskom panelu o klimatskim promenama krajem juna ove godine upozori da nas ukoliko trajno globalno zagrevanje bude iznad praga od 1,5 stepena i dostigne 2 stepena Celzijusa, tek čekaju ekstremne vrućine i glad u svetu.

Zato je ovaj Zakon o popisu poljoprivrede u službi održive poljoprivrede jer je cilj popisa da se dobiju tačni, pouzdani i međunarodno uporedivi podaci, da bi se u dogledno vreme na globalnom nivou postiglo održivo upravljanje i efikasno korišćenje prirodnih resursa, kako bi se povećala poljoprivredna produktivnost i da svim ljudima na planeti bude dostupna hrana u dovoljnim količinama.

Verujući da su ovo ciljevi kojima svi težimo, Socijaldemokratska partija Srbije će podržati predloženi zakon.

Pred nama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid-19.

Ovo je opravdana mera koju svakako treba podržati, jer je usled zdravstvene krize koja je pogodila čitav svet, a samim tim i našu zemlju likvidnost privrede značajno ugrožena. Zato je važno donositi mere za ublažavanje posledica pandemije.

Kako bi se izašlo u susret velikom broju privrednih subjekata koji su kod Fonda za razvoj podneli zahtev za kredit još krajem prošle godine, a koji zbog nedostatka sredstava nisu razmatrani, a samim tim nerealizovani, potrebno je nastaviti preduzete mere podrške koje za cilj imaju povećanje likvidnosti preduzeća, na kraju krajeva, njihovu održivost i opstanak.

Posle usvajanja ovog Predloga zakona, a nadam se da će to biti u toku današnjeg dana, pravo na korišćenje sredstava po osnovu ovog zakona imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom, trgovinom ili obavljaju uslužnu poljoprivrednu delatnost, a koji su Fondu podneli zahteve do 10. decembra 2020. godine.

Ovo su povoljni krediti sa kamatnom stopom od 1% godišnje i sa rokom otplate od 48 meseci, uključujući grejs period od 18 meseci, znači 30 meseci otplaćivanja kredita.

Fond tokom prošle godine nije mogao da izađe u susret svim potražiocima kredita, jer nije bilo dovoljno finansijskih sredstava, ali posle usvajanja ovog zakona sredstva za njegovo sprovođenje biće obezbeđena iz kreditne linije Evropske investicione banke.

Ovim zakonom omogućićemo velikom broju preduzeća i privrednih subjekata čiji je opstanak bio ugrožen da nastave da žive i obavljaju svoju delatnost.

S toga smatram da niko ne treba da ima dilemu da ovaj zakon treba podržati, isto kao treba da podržimo i Finansijski ugovor, odnosno podršku Vlade Srbije malim i srednjim preduzećima kroz podsticaje u vidu dodele povoljnih kredita za obrtna sredstva i održavanje likvidnosti u otežanim uslovima poslovanja izazvanih pandemijom.

Za ove namene Evropska investiciona banka odobrila je Vladi Republike Srbije kredit u iznosu od 200 miliona evra. Ova sredstva namenjena su malim i srednjim preduzećima za nabavku obrtnih sredstava, ali i održavanje tekuće likvidnosti i da bi mogla da izmiruje obaveze prema zaposlenima, poslovnim partnerima i državi.

Na kraju, ministre, kao što ste i vi rekli, dve osnovne i najvažnije stvari u borbi protiv pandemije su vakcina i ekonomija i ja se sa tim slažem. Shvatajući važnost ovih mera za opstanak velikog broja preduzeća, a samim tim i za očuvanje velikog broja radnih mesta i egzistencije zaposlenih i njihovih porodica, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za predložene zakone.

Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarko, poštovani članovi kabineta, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da su svi ovi sporazumi, o kojima mi danas raspravljamo, korisni i dobri za našu zemlju, za trgovinu, za poljoprivredu i oni će uticati na unapređenje životne sredine i zbog toga će Socijaldemokratska partija Srbije podržati sve ove predloge.

U svom izlaganju najpre ću se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju odluke Mešovitog komiteta EFTE i Republike Srbije o slobodnoj trgovini, a u vezi sa definicijom pojma proizvodi sa poreklom.

Ugovor o slobodnoj trgovini između Republike Srbije sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine, koji je potpisan još 2009. godine, umnogome omogućava našoj zemlji bolje pozicioniranje u režim u slobodne trgovine.

Međutim, kao što sam i rekla, ugovor između Srbije i EFTA potpisan je pre 12 godina, a budući da je trgovina živ proces i da se pravila na tržištu neprestano menjaju, mi se moramo prilagođavati i poštovati propise koje nalažu članice tog udruženja. U ovom slučaju to su Island, Linhenštajn, Norveška i Švajcarska kao članice EFTA.

Zašto je važan ovaj sporazum? Zato što omogućava izvoz naših proizvoda bez carine na tržište koje ima više od 13 miliona stanovnika, i ne samo to, već i privlačenje stranih investitora iz ovih zemalja. Osim investicija našim poljoprivrednicima od velikog značaja će biti iskustvo koje će steći učestvovanjem na ovim tržištima. Kroz učestvovanje na visokorazvijenim i visoko zahtevnim tržištima zemalja EFTA, našim poljoprivrednicima i prerađivačima otvara se i mogućnost da steknu nova izuzetno vredna znanja, kako kroz kooperaciju sa proizvođačima iz tih zemalja, tako i kroz proces takmičenja na tržištu.

Sa svakom od ovih članica Srbija je potpisala posebne bilateralne sporazume o trgovini poljoprivrednim proizvodima i oni čine sastavni deo EFTA sporazuma.

Danas stoga razmatramo i dva bilateralna sporazuma sa dve članice EFTA, Švajcarskom i Islandom, kojima će se neophodne izmene uneti u sporazume o poljoprivredi između naše zemlje i te dve države.

Odluka Mešovitog komiteta EFTA, o kojoj mi danas raspravljamo, i koju ovaj parlament treba da po potvrdi tiče se pre svega novog seta pravila o poreklu robe, a predviđa mogućnost za primenu pune kumulacije porekla, odnosno sabiranja porekla sa zemljama i teritorijama sa kojima je to moguće.

Najnovija odluka EFTA odnosi se i na ukidanje zabrane povraćaja i oslobođenja od plaćanja carine i daje mogućnost za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu. Sve ovo su nove i olakšavajuće okolnosti kako za naše proizvođače, tako i za izvoznike.

Proizvodi sa oznakom geografskog porekla su resurs za lokalni ekonomski razvoj i oni prave razliku jer su pojam za autentičnost i za kvalitet i kao takvi su i konkurentniji na tržištu. Ovo je posebno značajno kada govorimo o izvozu na tržištu zemalja EFTA. To su tržišta koja karakteriše veoma visok stepen razvijenosti i neka od najbogatijih tržišta na koja naši poljoprivrednici izvoze svoje proizvode.

Uzmimo na primer tržište Švajcarske, države sa kojom danas potvrđujemo jedan od sporazuma o poljoprivrednim proizvodima i dok nam Švajcarska uspeva da pokrije svoje potrebe iz oblasti životinjskih proizvoda ostaje značajan uvoznik biljnih proizvoda i tu je naša šansa.

Švajcarska je čak i pandemijske 2020. godine uvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od preko 10 milijardi evra, ali ono što je za nas značajno je struktura ovog proizvoda.

Pored uvoza žitarica za naše poljoprivrednike i proizvođače najveću priliku predstavlja rast uvoza proizvoda od voća i smrznutog voća, što je velika šansa za mnoge naše proizvode koji su poznati i u svetu priznati po svom kvalitetu, poput svetski poznate srpske maline.

Drugi segment rasta je deo tržišta u kojima naši poljoprivrednici već imaju iskustva na ovom tržištu, a to su organski proizvodi, začinsko i lekovito bilje.

Ono što je karakteristika za ove proizvode je to da predstavljaju premijum proizvoda u oblasti poljoprivrede i da kupce traže u najzahtevnijim segmentima tržišta. To su proizvodi koji na svaki način mogu da se dokažu svojim kvalitetom, čistotom sastojaka i njihov proces, proces njihove proizvodnje je kontrolisan i sertifikovan.

Dokaz o poreklu, kao i efikasan i jednostavan način da dođu do njega je od vitalnog značaja za proizvođače koji učestvuju na ovom tržištu. U strukturi gazdinstava Srbije, Vlada i Ministarstvo poljoprivrede su prepoznali da je organska proizvodnja velika šansa za opstanak i razvoj manjih gazdinstava. S toga rast proizvoda koji imaju dokaz geografskog porekla, odnosno organskih proizvoda značajno može da doprinese opstanku lokalnih zajednica i seoskih domaćinstava, a takođe su i važan deo turističke i gastronomske ponude nekog kraja. Zato treba podsticati i mlade, naročito poljoprivrednike da razvijaju sopstveni brend i da zaštite njihovo geografsko poreklo.

Mi moramo da menjamo navike, da pravimo gotov proizvod, a ne da izvozimo sirovine, a da nam drugi od tih istih naših sirovina vraćaju gotov proizvod po mnogo višim cenama. Zaštitom porekla proizvoda sigurno će rasti kako tražnja, tako i konkurentnost proizvoda i na kraju, ono što je i najvažnije, njegova cena. Neki primeri govore da su cene proizvoda nakon zaštite njegovog porekla porasle i za 30% jer potrošači sve više postaju zainteresovani za kvalitet, traže specifične proizvoda, ali sa nekim drugačijim neobičnim karakteristikama i zato su spremni da plate i višu cenu. Tu prednost treba iskoristiti jer Srbija je poljoprivredna zemlja i treba u što većoj meri da se baziramo i da podstičemo proizvodnju hrane jer ona je značajan nacionalni resurs, a zaštitom porekla stvaramo i veću dodatnu vrednost.

Smatram da su potencijali naše zemlje za proizvodnju hrane sa zaštićenim imenom i poreklom veliki, a se još uvek ne koriste dovoljno. Srbija ima 45 prehrambenih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, od čega je 11 sertifikovano.

Budući da su takvi proizvodi nekada i do tri puta skuplji i da se traže na zahtevnom inostranom tržištu više pažnje moramo posvetiti ovom pitanju, a svoje zakonodavstvo i propise u oblasti proizvodnje, prerade, bezbednosti, čuvanja, transporta hrane moramo prilagoditi standardima EU. Zato će Poslanička grupa SDPS podržati predložene sporazume koji se tiču i geografskog porekla i poljoprivrednih proizvoda i međunarodnog prevoza između Srbije i država EFTA. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre finansija, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na sporazume koji se tiču finansijske podrške borbi protiv klimatskih promena.

Prvi je, između francuske Agencije za razvoj i Republike Srbije, a odnosi se na realizaciju programa za urbane sredine otporne na klimatske promene.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeno je zaduživanje kod francuske Agencije za obnovu i razvoj u iznosu od 50 miliona evra, za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak, kao i zaduživanje kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 82 miliona 600 hiljada evra.

Budući da smo mi ove godine usvojili Zakon o klimatskim promenama, koji nas obavezuje da smanjimo zagađenje, tj. nivo gasova sa efektom staklene bašte, jer nas na to obavezuje i međunarodna zajednica i EU čiji član želimo da postanemo, mi moramo biti spremni za taj trenutak.

Nas čeka i usvajanje strategije nisko ugljeničkog razvoja, kao i program mera prilagođavanja klimatskim promenama. Za sprovođenje svega ovoga potrebna su nam i velika finansijska sredstva. Imajući u vidu da je energetska stabilnost u Srbiji uglavnom vezana za fosilna goriva, odnosno ugalj, koji pored saobraćaja generiše najviše štetnih gasova i da su kvalitet vazduha, zaštita od poplava, nestašice vode, upravljanje otpadom pitanja koja su najizloženija klimatskim promenama, jasno je da su nam potrebna sredstva da ojačamo kapacitete i lokalnih samouprava i ministarstava, da prilagode svoje politike i strategije, u cilju rešavanja ovih problema, odnosno razvoja urbanih sredina otpornih na klimatske promene.

Svet se suočava sa činjenicom da skoro polovina svetske populacije živi u gradovima. Procene su da će do 2050. godine ova brojka porasti na dve trećine, što će dodatno zakomplikovati planiranje i izgradnju prateće infrastrukture, kao što su saobraćajnice, javni prevoz, parking, odvoz smeća, vodosnabdevanje.

Imajući u vidu sve navedeno, postavlja se pitanje, kako obezbediti održivi razvoj u gradovima? Oni koji se bave ovim pitanjima kažu da odgovor leži u projektovanju pametnih gradova, odnosno urbanih sredina koje koriste pametne tehnologije, koje se baziraju na održivosti kako ekonomskoj i ekološkoj, tako i društvenoj.

Zanimljivo je, ako obratite pažnju, da se u Agendi o ciljevima održivog razvoja 2030, u cilju 11, nametnulo pitanje pametnih gradova i taj pod cilj definisan je kao održivi gradovi i zajednice. Srbija je potpisnica ove agende i mi moramo vremenom ispunjavati i ove ciljeve.

Jasno je da konvencijalni način upravljanja gradovima nećemo moći da zadovoljimo potrebe koje nameće veliki broj ljudi smešten na relativno malom prostoru i zato je potrebno planirati i unapređivati čak i osnovne usluge i infrastrukturu u gradovima.

Neko je definiciju pametnog grada uporedio sa ljudskim organizmom. Parafraziraću to poređenje, da pametni grad funkcioniše kao ljudsko telo. Imamo zgrade i građevine u kojima se odvijaju svakodnevne aktivnosti poput mišića i organa. Zelene površine pomažu gradovima da dišu i one su pluća gradova. Putevi koji omogućavaju svakodnevni transport su kao krvotok u organizmu čoveka. Na kraju imamo pet čula koja daju informacije našem nervnom sistemu i upućuju nas na prilagođavanje okolini. Ta čula pametnih gradova su senzori koji prikupljaju i povezuju različite vrste informacija potrebne za upravljanje gradom, šalju podatke u velike baze i na osnovu tih podataka gradske uprave i preduzeća, sisteme funkcionisanja grada prilagođavaju potrebama njihovih građana.

Na osnovu tih podataka prave se aplikacije za mobilne telefone, koje su dostupne građanima, da u svakom trenutku mogu da se upoznaju i sa gužvama u gradu i sa zonama gde ima slobodnih parking mesta i sa tim kada će im stići javni prevoz, kakav je kvalitet vazduha itd.

Grupa narodnih poslanika u okviru parlamentarne mreže za digitalnu bezbednost juče je posetila kompaniju "Huavej". Oni su nam predstavili projekte svojih pametnih gradova kreirane uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija i bez tih pametnih gradova ne bi bilo normalnog funkcionisanja, niti života u gradovima koji imaju 10, 20, 25 miliona stanovnika, kao što su Šenžen, Peking, Šangaj i ostali gradovi.

Da bi sve ovo funkcionisalo i bilo u službi građana i održivog razvoja, bez obzira o kom gradu ili o kom kontinentu se radi, da li je u pitanju Kina, Srbija, Amerika, Azija, potrebne su najpre politike i strategije, a zatim nove napredne informaciono-komunikacione tehnologije i rešenja, kao i stručni kadrovi koji će ove izazove 21. veka sprovesti u delo.

Zato ja očekujem da će ova sredstva koja povlačimo iz francuske Agencije za razvoj i Međunarodne banke za obnovu i razvoj doprineti da naša zemlja što pre uđe u proces zelenog oporavka i realizacije programa za urbane sredine otporne na klimatske promene.

Zbog toga će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati ove sporazume. Zahvaljujem.

Hvala potpredsednice.

Poštovani ministre Nedimoviću, poštovani gospodine Kataniću, koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je ključan zakon u oblasti poljoprivrede i dva su osnovna razloga zbog kojih mi ovaj zakon donosimo.

Jedan je usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonima EU i svi znamo zašto je to važno, pre svega, zbog izvoza iz uvoza, a drugi razlog je taj što mi do sada nismo imali zakon koji je omogućavao regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Poljoprivredna politika se do sada zasnivala na dva zakona, Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticajima u poljoprivredi.

Međutim, ni sama proizvodnja ni podsticaji ne mogu da ostvare pun efekat, ukoliko nije regulisano tržište, odnosno ukoliko ne postoji čvršća povezanost između proizvođača i prerađivača, odnosno otkupljivača kroz sklapanje ugovora.

Ovde u centru pažnje mora biti poljoprivredni proizvođač ratar, povrtar, voćar, stočar, jer ako ne podstičemo poljoprivredne proizvođače, ako im ne obezbedimo logistiku i uslove, da pripreme setvu za podizanje zasada, osnivanje farmi, ako ih ne pratimo kroz proces proizvodnje, ako im ne obezbedimo siguran plasman i odgovarajuću cenu, onda ni zakoni koje usvajamo neće vredeti, jer nećemo imati za koga da ih donosimo.

Da bi imao šta da plasira, da proda, seljak prvo mora da proizvede, a da bi proizveo neophodni su mu osnovni uslovi i država je dosta uradila po tom pitanju, nikada ranije se nije dogodilo da država u toj meri subvencioniše i podizanje zasada i nabavku sadnog materijala i sistema za navodnjavanje i nabavku grla stoke, izgradnja objekata za farme, nabavku poljoprivrednih mašina.

Velika je stvar kada vam država subvencioniše 10.000 evra za kupovinu traktora i svako ko se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo može da ostvari tu subvenciju.

Nisu zanemarljive subvencije ni za sitniju mehanizaciju, sejalice, prskalice, a možete primetiti, ako prođete kroz sela Srbije, da su poljoprivrednici u priličnoj meri obnovili svoju mehanizaciju, da nije bilo pomoći Srbije, to bi se teško ili se ne bi dogodilo. Ono što im je takođe neophodno i što je jedan od osnovnih uslova za opstanak na selu, jesu putevi. I tu je mnogo urađeno, ali ne svuda. Postoje opštine koje ulažu u seoske puteve, takođe i država neretko interveniše na izgradnji i povezivanju lokalnih sa regionalnim putevima.

Dobri primeri su na teritoriji opštine Novi Pazar, Sjenica, Tutin. Taj deo zemlje, pre nekoliko dana, obišli su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik SDPS Rasim Ljajić, kako bi se u direktnom razgovoru sa žiteljima tih udaljenih sela, upoznali sa problemima koji ih muče i kako bi država izašla u susret njihovim potrebama.

Osnovno, bili ste i vi tamo, gospodine Nedimoviću, je ono na šta su meštani ukazali i što su zatražili, putevi. Dogovorena je izgradnja puta od sela Buče ka Goliji, kao i još nekoliko seoskih puteva i vi ste govorili kolika je putna infrastruktura važna i koliko loši putevi poskupljuju poljoprivrednu proizvodnju.

Takođe, autoputevi koji se grade kroz Srbiju su važni, kako za bezbedniju i lakšu komunikaciju, tako i za dolazak investitora, ali autoput treba spojiti sa regionalnim, a regionalni sa seoskim putevima, jer ljudima sa sela, autoputevi neće mnogo značiti, ako ne mogu do njih da dođu.

Kada se završi autoput do Boljara i do Duge poljane, potpuno će se promeniti slika tog kraja i zato je potrebna izgradnja lokalnih puteva u tom delu naše zemlje, prepoznata kao važna i dobra priprema za taj trenutak.

Postoji još dobrih primera, ali i oni koji to nisu. Navešću primer sela koja se nalaze na tromeđi opština Čačak, Požega i Gornji Milanovac. To su sela na obroncima Kablara i Suvobora, i u kojima se proizvodi velika količina malina, krompira, mesa i mleka.

To je kraj Srbije u kome i uprkos surovim uslovima, ima mladih koji su ostali da obrađuju svoja imanja. Opštine Požega i Gornji Milanovac su svoja sela premrežile dobrim putevima, asfaltirani su i seoski kraci koji vode do poslednjih kuća u selu i to je dobro i motiviše mlade ljude da ostanu u tim krajevima.

Ja sam pre nekoliko dana obišla taj kraj i prisustvovala završetku dela regionalnog puta na periferiji opštini Požega, u selu Gornja Dobrinja, koji se nadovezuje na regionalni put ka Čačku. U stvari, to je isti put, iste važnosti, ali u dve opštine. Sada već izgrađeni deo puta na teritoriji opštini Požega je odličan, dovoljne širine i sa dva sloja asfalta.

Kada stanete na administrativnu liniju koja razdvaja opštinu Požega kod opštine Čačak, rekla sam, isti je put i iste važnosti, nastaje jasna razlika i vi vidite granicu. Sa jedne, Požeške strane, je put punog profila, sveže asfaltiran, a u nastavku na strani Čačanske opštine, loš, izgrađen pre 40 godine, udarne rupe, odroni koje niko ne sanira čak i uprkos molbama i obraćanju da se nešto preuzme, a nema ni obećanja da će nešto biti urađeno.

Ista je stvar i sa seoskim putevima. Onda imate sa razlogom nezadovoljne građane sela Vrnčan, Rožace, Jančića, koji pripadaju opštini Čačak i koji pitaju, kako to ovi iz Požege mogu, a ovi naši ne mogu?

I ja se pitam zašto je to tako?

Zato treba da postoji jedinstvena planska politika i da se odrede prioriteti i da sela ravnomerno dobijaju neophodnu infrastrukturu, a ne da neka budu zapostavljena, a neka favorizovana.

I nije to, ministre Nedimoivću, vaš posao. Mi imamo Ministarstvo za brigu o selu i upravo to Ministarstvo treba da sagledava probleme ljudi na selu, da koordinira između opštine i države, da ukazuje na potrebu tih ljudi i da se bori za bolje uslove i opstanak svakog sela pojedinačno.

Nama treba podjednako da bude važan svaki građanin i najmanje mesto u Srbiji, jer poljoprivreda je jedna od naših vodećih grana i tu treba da vidimo perspektivu.

Mi možemo da proizvedemo dovoljne količine hrane i za sopstvene potrebe, i za izvoz, ali moramo imati jasnu strategiju i jasne ciljeve. Ne smemo zapostaviti nijedan kraj naše zemlje, jer svaki od njih je specifičan, po nekom obliku proizvodnje i tu proizvodnju treba podsticati.

Ne smemo zaboraviti da je osnovni zadatak poljoprivrednoj proizvodnji da obezbedi dovoljne količine hrane za stanovništvo i da danas postoji sve veća potreba za hranom.

Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda je velika šansa za Srbiju.

Ono što je ranije bio slučaj je da se najveći deo ostvarene poljoprivredne proizvodnje sa izuzetkom žitarica i mesa uglavnom realizovao preko zelenih kvantaških i stočnih pijaca.

Ponuda i potražnja za poljoprivrednim proizvodima na pijacama u najvećoj meri uticao je na organizaciju i planiranje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ipak, poslednjih godina intenziviranja izvoza u zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i zemlje regiona takođe značajno utiče na planiranje poljoprivredne proizvodnje.

Zato je ovaj zakon o kome mi danas raspravljamo od velike važnosti jer će omogućiti otklanjanje velikog broja nedostataka u plasmanu poljoprivrednih proizvoda.

Povezivanja proizvođača i otkupljivača omogućava planiranje proizvodnje, odnosno izbor vrste proizvoda i u vezi sa tim Zakon o unapređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda daje mogućnost sklapanju ugovora koji će obezbediti i sigurniji otkup.

Ovaj zakon će imati direktan pozitivan uticaj na poljoprivredne proizvođače koji će uključivanjem u proizvođačka udruženja biti bolje organizovani i na taj način uticati na svoju poziciju na tržištu, jer će imati koncentrisanu proizvodnju u okviru svoje proizvođačke organizacije, a time i bolju pregovaračku poziciju kada je u pitanju i plasman i cena njihovih proizvoda.

Ono što je takođe predviđeno ovim zakonom mehanizam intervencija na tržištu koji treba da štiti proizvođača od gubitaka koji mogu da nastanu zbog poremećaja na tržištu. To se uglavnom dešava zbog rasta ponude određenog proizvoda i pada cena ili obrnuto.

Zato su mere predviđene ovim zakonom za poljoprivrednike dragocene, jer država mora da sprovodi mere i da iznađe mehanizme da zaštiti poljoprivrednog proizvođača, da mu garantuje da svoje proizvode može da proda i da oni budu adekvatno plaćeni, a da bi ljudi koji se bave poljoprivredom mogli pristojno da žive od svoga rada, ali i da bi mogli da planiraju proizvodnju za narednu godinu.

Ono što bi poljoprivredni proizvođači morali da znaju i da imaju u vidu je njihova obaveza da se prilagode zahtevima potrošača i sve izbirljivijeg tržišta u pogledu odabira i kvaliteta svojih proizvoda naročito u uslovima novih veleprodajnih sistema koji prevazilaze domaće standarde.

Ispunjavanjem standarda koje diktira tržište, kao i veliki prodajni lanci, počev od sortimenta, kvaliteta proizvoda, organoleptičkih svojstava, klasiranja, zatim pakovanja, pa sve do zdravstvene bezbednosti hrane, smanjuje se rizik da naši proizvođači budu isključeni iz ove utakmice.

Lično mislim da je sve ove standarde moguće postići, ali oni poskupljuju samu proizvodnju. Zato je neophodno da za takve proizvode proizvođači dobiju i višu, odnosno adekvatniju cenu i da nam se ne dešava da recimo poljoprivrednik za kilogram maline dobije 300 dinara, što složićete se nije mala cena, ali ako uzmete u obzir to da je u supermarketima u Srbiji zabeleženo da se pakovanje od 125 grama maline prodaje za 700 dinara, što znači da kilogram ovog voća u supermarketu košta 5.000 dinara, onda je cena koju dobijaju proizvođači niska, a za krajnje korisnike previsoka. Očigledno je da u tržišnom lancu nešto do sada nije bilo u redu.

Vi ste, ministre u selu Buče na krajnjem jugozapadu opštine Novi Pazar kada su stanovnici tog kraj se požalili na otkupnu cenu mleka, koje iznosi 30 dinara za litar, koja se nije povećavala godinama unazad, a cena stočne hrane skočila je za 60% do 70% kao i cena nafte, izjavili da morate naći način kako da obavežete otkupljivače da se cena mleka podigne da bi ljudi imali račun da drže krave i da se bave stočarstvom. Ta vaša izjava dala je nadu svim proizvođačima mleka u Srbiji i ja očekujem da ćete pronaći rešenje.

Ispravljanje ovakvih dispariteta mora biti obaveza, a zadatak poljoprivredne politike jeste da kreira i sprovodi mere i rešenja koje će između ostalog doprineti upravo poboljšanju efikasnosti tržišnog lanca, da svi u tom lancu dobiju onoliko koliko zalužuju, a ne da pojedinci enormno zarađuju, a da oni koji ulažu najviše truda ostanu uskraćeni.

Nadam se da će Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda doprineti unapređenju i razvoju poljoprivrede i uneti sigurnost poljoprivrednim proizvođačima, a izvoznicima omogućiti veći izvoz.

U toj veri SDPS će podržati ovaj predlog zakona.

Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovani ministre Momiroviću, poštovani pomoćnici ministara, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i o predlogu Zakona o metrou.

Ovaj prvi zakon, Zakon o elektronskom poslovanju je važan segment u procesu digitalne transformacije našeg društva. Budući da smo pre samo nekoliko godina krenuli od nule, digitalizacija u Srbiji danas predstavlja nezaustavljiv proces i daje vidljive rezultate u svim sektorima, u svim oblastima i ona u potpunosti menja naš život, poslovanje, komunikaciju.

To se pokazalo posebno tokom pandemije korona virusa, kada je došlo do značajnijeg prelaska sa klasičnog elektronskog poslovanje i taj prelazak je znatno olakšan ukoliko se koristi kvalifikacioni elektronski sertifikat i kada postoje usluge koje su pružaju elektronski i ne zahtevaju fizičko prisustvo.

Ja ću podsetiti da smo mi 2017. godine, kada je ministar bio Rasim Ljajić, doneli zakon kojim je postavljen pravni okvir i temelj za razvoj elektronskog poslovanja u Republici Srbiji.

On je, slobodno možemo reći, bio reformski i revolucionaran zakon u ovoj oblasti, ali budući da se svet menja nepredvidivom brzinom pojavila se potreba za unapređenjem zakonskih rešenja, radi daljeg poboljšanja elektronskog poslovanja, pa samim tim, mi imamo danas i ove ponuđene izmene zakona.

Novine u odnosu na važeći zakon su uvođenje nivoa identifikacije, preporučena dostava i arhiviranje, odnosno dugoročno čuvanje elektronskih dokumenata.

Značaj ovog zakona je što će omogućiti potpunu zamenu papira elektronskim putem, i prelazak na elektronski način rada. Takođe, zakonom je regulisana i sigurna dostava i pitanje čuvanja elektronskih dokumenata. Ni jedan organ više ne može osporiti elektronski dokument, niti tražiti papirni od privrede, ili građana.

Prednost elektronskih usluga je u tome što će privredu i građane osloboditi papirologije i nepotrebnih troškova. Elektronske usluge štede naše vreme, ali i čuvaju životnu sredinu, jer smanjenjem potreba za papirom, smanjuje se i seča šuma, i podstiče održivi razvoj.

Negde sam pročitala podatak da je recimo jednom lancu pekara, za samo pet godina rada, potrebno 600 hiljada registratora za papirnu dokumentaciju, a svaki do tih registratora čuva od 150 do 500 dokumenata.

To je negde oko 50 kilometara, papirnih dokumenata koji se čuvaju deset godina.

Prelaskom na elektronski oblik poslovanja, to više neće biti potrebno.

Kada govorimo o ovome, možemo zamisliti šta se dešava sa velikim privrednim sistemima i bankama, koje će sada poslovati isključivo elektronski, i neće biti u obavezi da čuvaju papirnu dokumentaciju. To su, složićete se velike uštede.

Različite institucije, banke, sistemi, plaćali su do sada milione evra samo za čuvanje papirne dokumentacije.

Predlogom zakona je definisano i da pružalac usluga od poverenja, odnosno usluge elektronske identifikacije, prilikom obrade podataka o ličnosti, moraju pristupati u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i to je jako važno.

Ono što bih još istakla za ovaj predlog zakona, je da u slučaju kada državni organ izdaje elektronski dokument, umesto pečata i potpisa, dokument će sadržati kvalifikovani elektronski pečat. Ovakav dokument ima isto pravno dejstvo, kao i da sadrži svojeručni potpis, odnosno fizički pečat.

Zakon uređuje i pravno dejstvo elektronske dostave, podacima koji su poslati ili primljeni putem usluge elektronske dostave, ne može se osporiti pravna snaga, zato što su u elektronskoj formi.

Ja bih ovde citirala NALED, koji je ocenio da je ovaj predlog zakona, dao dobar i dovoljno otvoren pravni okvir, za omogućavanje sigurnog elektronskog poslovanja, a istovremeno i za buduće elektronske transakcije, u skladu sa razvojem novih tehnologija.

Da bi se zakon u svom potpunom obimu što pre primenio, neophodno je u što kraćem roku izraditi i podzakonska akta, budući da su ona predviđena predlogom zakona.

I za kraj želim da istaknem da je u poslednjih nekoliko godina, razvoj e uprave u Srbiji, znatno napredovao i da se ide ka cilju da savremena elektronska uprava pruži dostupnost svih usluga preko interneta, kao i plaćanje tih usluga.

Ovaj zakon svakako će omogućiti dalju modernizaciju javne uprave, a građanima omogućiti lakši pristup organima javne vlasti.

Sve ovo omogućiće jeftinije, efikasnije i sigurnije poslovanje, što će biti korisno i za građane i za privredu i za javnu upravu.

Mislim da je važan pravac, kako Vlade Srbije, tako i Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije, završetak procesa unapređenje i jačanje infrastrukture u digitalizaciji, odnosno internet mreže, da bi brzi internet bio dostupan svima, jer složićete se, građani i privreda, ne mogu da koriste usluge e uprave, ako imaju slab ili skoro nikakav internet.

Na tom polju je učinjeno mnogo, i ja se nadam da će se taj proces vrlo brzo i završiti.

I na kraju bih se osvrnula i na Zakon o metrou, koji je Srbija dugo čekala, i svima je jasno šta znači metro za jedan grad, za jednu državu, bržu komunikaciju, rasterećenje saobraćaja, zdraviju životnu sredinu i angažovanjem stranih i domaćih izvođača, svaka gradnja podstiče i rast BDP.

Ja bih ovde ministre izrazila slaganje sa vama da će početak ove godine, prve linije metroa, koji će povezati Železnik preko Savskog Trga, preko Trga Republike i Mirijeva, zatim druga faza koja će povezati Zemun i Mirijevo i treća faza koja će povezati Novi Beograd i Banjicu, potpuno promeniti život i sliku glavnog grada.

I na kraju želim da istaknem, da je metro neophodan za razvoj Beograda, ali i za lakši i komforniji život, ne samo Beograđana, već i onih koji dolaze u Beograd.

Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje, podržati, kako ova dva predloga zakona, tako i ostale predloge koji su na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko Popović, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde raspravljamo o nekoliko sporazuma koji su važni za našu zemlju kada je u pitanju međudržavna saradnja u oblasti suzbijanja i borbe protiv organizovanog kriminala, ali ovi sporazumi potvrđuju i dobre bilateralne odnose između Republike Srbije i Argentine, između Republike Srbije i Belorusije, između Republike Srbije i Komonvelta Dominikane, ali potvrđuju i budućnost tih odnosa.

Na dnevnom redu imamo tri sporazuma sa Argentinom, a tiču se izručenja okrivljenih i osuđenih lica, zatim pravne saradnje, odnosno pravne pomoći između dve države po pitanju krivičnih dela i transfera osuđenih lica i saradnje u izvršenju krivičnih sankcija. Na dnevnom redu je i Sporazum sa Republikom Belorusijom o izručenju. Značaj ovih ugovora je taj što stvaraju uslove za čvršću i efikasniju saradnju u borbi protiv svih vidova kriminala i omogućavaju efikasnije procesuiranje počinilaca krivičnih dela.

Kada govorimo o organizovanom kriminalu, treba imati u vidu da on seže daleko u prošlost i postoji u skoro svim zemljama. Organizovani kriminal ne pokazuje tendenciju smanjenja, već se naprotiv širi i sa pojavom novih savremenih dostignuća i tehnologija i oblici kriminala poprimaju nove forme i karakteristike.

Organizovani kriminal i terorizam postali su osnovna pretnja koja ugrožava državnu, regionalnu i međunarodnu bezbednost. Po definiciji, organizovani kriminal je specifičan oblik savremenih vidova profesionalnog kriminaliteta koji se po mnogim osobinama razlikuje od klasičnog oblika kriminaliteta, kako nacionalnih, tako i međunarodnih razmera.

Postoji mnogo oblika organizovanog kriminala: pranje novca, nelegalna trgovina narkoticima, korupcija, mito, razne vrste prevara, kompjuterski kriminal, nelegalna trgovina oružjem, terorističke aktivnosti, trgovina ljudima, ljudskim organima, krađa umetničkih dela i kulturnih dobara, sajber kriminal i da ne nabrajam dalje. Glavni motiv kriminalnih grupa koje se prilagođavaju svim situacijama je novac i one zarađuju milijarde.

Upravo korona kriza je pokazala koliko brzo su kriminalne strukture u stanju da se prilagode svakoj novonastaloj situaciji. Prema podacima Evropske policijske agencije Europol, od početka pandemije bilo je falsifikovano sve što je bilo neophodno u borbi protiv pandemije: kovid testovi, vakcine, medicinske maske, potvrde o vakcinaciji, korona pasoši.

Zvaničnici Evropske unije ukazali su i na jednu drugu opasnost, a to je da se kriminalne grupe infiltriraju u firme koje su finansijski oslabljene zbog teške privredne situacije. Zbog zatvorenosti i ograničavanja kretanja, kriminalne aktivnosti tokom pandemije prebacile su u digitalni svet. To je još jedan izazov u borbi protiv takve vrste kriminala, jer potrebni su digitalni alati za njihovo otvaranje, odnosno otkrivanje, a do tih ključeva nije nimalo jednostavno doći i zato je neophodna stručna međunarodna saradnja.

Komesarka za unutrašnje poslove Evropske unije Ilva Johanson ovako je nedavno u Briselu opisala organizovane kriminalne grupe: „Velike su, moćne, ne poštuju nikakve granice, sve više pribegavaju nasilju, mučenju i ubistvima kako bi došle do svog osnovnog cilja, naravno, pogađate, novca“.

Organizovani kriminal ne poznaje ni državne granice, ni kontinente i u tom smislu nijedan kontinent, pa ni država sveta nisu pošteđene. Za pojedine delove sveta vezuju se pojedine specifičnosti, pa u tom smislu ni kriminal nije izuzetak. Na primer, južnoafričke države, južnoameričke države, posebno Kolumbija, predstavljaju svetski model organizovanja u delovanju narko-mafije. Terorizam i trgovina belim robljem karakterističan je za države Bliskog i Dalekog istoka. Zemlje evropskog kontinenta bore se sa raznim tipovima mafijaških organizacija usmerenih na trgovinu drogama i ljudima, kao i raznim oblicima kriminaliteta, zloupotrebom privatizacije, državnog i društvenog kapitala. Čak i najstabilniji sistemi, najstabilnije zemlje zapadne Evrope nisu odolele razornim vidovima korupcionaških afera, trgovini ljudima, narkoticima, oružjem.

Od organizovanog kriminala nisu izuzeti ni Balkan, pa samim tim ni Srbija, nažalost. I ovih dana aktuelna je borba države sa ozloglašenim klanom koji se koristio najbrutalnijim metodama, nepojmljivim civilizovanom čoveku. Država Srbija se ozbiljno i odlučno uhvatila u koštac sa ovom kriminalnom hobotnicom, strpavši iza rešetaka najokorelije kriminalce i brutalne egzekutore, istražujući i dalje njihove pipke i otkrivajući pomagače.

Borba protiv organizovanog kriminala zahteva primenu posebnih mehanizama za njihovo sprečavanje, otkrivanje i suzbijanje, takođe zahteva i strategiju za tu borbu. Naša zemlja, osim nacionalnog zakonodavstva u borbi protiv organizovanog kriminala, sprovodi i primenjuje i međunarodne ugovore relevantne za ovu oblast.

Ključni međunarodni ugovor za borbu protiv organizovanog kriminala je Konvencija Ujedinjenih nacija o transnacionalnom organizovanom kriminalu, sa dodatnim protokolima. Cilj, odnosno svrha ove konvencije je da na efikasniji način unapredi saradnju u pogledu sprečavanja i borbe protiv organizovanog kriminala. Zatim, tu je i Konvencija Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu, Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropska konvencija o suzbijanju terorizma, Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima itd.

Uspešne borbe protiv organizovanog kriminala nema bez saradnje i razmene informacija među državama i stoga je značaj ovih sporazuma o kojima danas raspravljamo veći. Prateći organizovanje kriminalnih grupa i usavršavanje metoda njihovog delovanja moraju se usavršavati i načini i metode borbe protiv organizovanog kriminala. Nema uspešne borbe i suzbijanja kriminala bez saradnje.

Pored policijske, ministarka, složićete se, ključan segment u borbi protiv organizovanog kriminala je svakako i pravosudna saradnja. Efikasna međunarodna saradnja i uzajamna pravna pomoć između država preduslov su za brzo i uspešno okončavanje postupaka u složenim krivičnim predmetima, pogotovo u savremenom organizovanju kriminalnih grupa koje svojim delovanjem pokušavaju da iskoriste razlike pravnih sistema različitih država. Kriminalne grupe takođe koriste i nedostatke koordinacije između država, ali i činjenicu da između pojedinih zemalja nema saradnje u ovoj oblasti. Zato zemlje moraju da sarađuju. Da bi saradnja među državama mogla da se odvija, ona mora da se oslanja na propise.

Ovde dolazimo do ključne činjenice zašto su ovi međunarodni sporazumi o kojima danas raspravljamo toliko važni – upravo zato da kriminalne grupe ne bi mogle da iskoriste nedostatak saradnje i razmene informacija među državama za postizanje svojih prljavih ciljeva.

Konkretno, između Republike Srbije i Republike Argentine ne postoji bilateralni ugovor koji reguliše pitanje pravne saradnje u pogledu izručenja okrivljenih i optuženih lica, takođe ne postoji ni ugovor kojim bi se regulisalo pitanje pravne saradnje u krivičnim delima, niti postoji ugovor o transferu osuđenih lica, kao specifičnim vidu međunarodne krivično-pravne pomoći. Takođe, zakonski nije regulisana ni pravna saradnja između Republike Srbije i Republike Belorusije, kada je u pitanju izručenje okrivljenih i osuđenih lica.

Potvrđivanjem ovih sporazuma koji su danas na dnevnom redu stvoriće se zakonski uslovi za čvršću i efikasniju saradnju među državnim organima, a sve u cilju da lica koja se krivično gone u jednoj državi ili su u njoj osuđena ne bi izbegla zakonske sankcije, odnosno vođenje krivičnog postupka ili izdržavanje kazne.

Ovi sporazumi doprineće i većoj zaštiti određenih ljudskih prava i sloboda kada je u pitanju izručenje okrivljenih ili osuđenih lica između dve zemlje. Zbog svega navedenog Socijaldemokratska partija Srbije kojoj ja pripadam u danu za glasanje podržaće ove predloge sporazuma.

Takođe, podržaćemo i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Komolvelta Dominike iz oblasti poljoprivrede, jer je Dominika prijateljska zemlja i smatramo da bi razmena iskustava između dve zemlje u oblasti poljoprivrede, da bi naši stručnjaci, naučnici mogli da daju doprinos u ovoj oblasti toj prijateljskoj zemlji. Tako da ćemo u danu za glasanje, kao što sam rekla, podržati ovaj sporazum. Zahvaljujem.