Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana guvernerko Tabaković, poštovani ministre Đorđeviću, koleginice i kolege, pred nama je set predloga važnih finansijskih zakona koji pružaju finansijsku zaštitu bankarskim klijentima, bolje rečeno svim građanima jer u savremenom svetu, složićete se, nema građanina koji na neki način nije povezan sa bankama.

Bilo da mu plata ili penzija leže preko računa, ili su to privatnici ili velike kompanije, zatim pojedinci koji svoje finansijske transakcije obavljaju putem platnih kartica ili elektronski, bilo da su to građani koji podižu kredit.

Dakle, banke su naša neminovnost i zato je važno sistemski što bolje urediti ovu oblast, da bi građani koji su na bilo koji način vezani za neku banku bili sigurni da su dobro zakonom zaštićeni.

Tako na primer usvajanjem ovih zakona, građanima će biti omogućeno da lakše uporede naknade koje nude i naplaćuju različiti pružaoci platnih usluga, a na sajtu NBS biće dostupni svi podaci u vezi sa cenom platnih usluga na tržištu Srbije.

Banke će u buduće imati obavezu da korisnicima najmanje jednom godišnje, bez naknade, dostave izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa platnim računom.

Zakonom je predviđena i olakšana procedura prilikom promene banaka kod kojih građani i privreda imaju otvorene račune. Na ovaj način biće dovoljno da se korisnik obrati novom pružaocu platnih usluga i ovlasti ga da on izvrši prenos svih ili pojedinih platnih usluga od prethodnog ili da ako tako želi korisnik, ugasi prethodni račun, što je do sada bilo mnogo komplikovanije i složenije.

Na ovaj način podstiče se i konkurencija između pružalaca bankarskih usluga, a za klijente je svaka konkurencija dobrodošla.

Usvajanjem Predloga zakona o platnim uslugama sve institucije koje pružaju ove vrste usluga moraće jasno da istaknu iznose svojih naknada kako bi se potrošači lako opredelili za one najpovoljnije.

Čuli smo i podatke NBS koji je iznela guvernerka, da je samo tokom prošle godine stiglo 208 pritužbi na pružene usluge platnog prometa, a najveći broj ticao se upravo tekućeg računa. Te pritužbe se, pre svega, odnose na otvaranje, vođenje i gašenje tekućih računa, kao i na plaćanje naknada. Predloženi zakon planira da uvede red i u visinu cena ovih usluga i jednostavniju proceduru gašenja računa u jednoj i prelazak u drugu banku. To će sada biti brže, jednostavnije i bez nepotrebnih administrativnih zahteva.

Dobar je i predlog da će ubuduće u slučaju da neko ukrade ili zloupotrebi nečiju platnu karticu, vlasnik te kartice odgovarati samo za iznos od 3.000 dinara, a svu odgovornost iznad tog iznosa snosiće banke koje će morati da mu nadoknade gubitak. Ova pogodnost predviđena je Zakonom o platnim uslugama.

Novim rešenjima odgovornost građana za neodobrenu platnu transakciju sa 15.000 dinara, smanjuje se, kao što sam rekla, na 3.000 dinara, kako oni sa niskim primanjima ne bi u slučaju zloupotrebe snosili preveliki trošak, s jedne strane, i kako bi banke ponudile bolju zaštitu za korišćenje platnih instrumenata, s druge strane.

Ovom odredbom pruža se podsticaj bankama za ulaganje u primenu dodatnih sigurnosnih mera, kako bi se smanjio broj zloupotreba.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, kojima se unapređuje zaštita korisnika u slučaju kada im se finansijske usluge pružaju preko interneta ili mobilnog telefona. Ovim zakonom se, pored zaštite građana, podstiče digitalizacija u finansijskom sektoru, tj. korisnici se ohrabruju da finansijske transakcije, kao što su, recimo, plaćanje računa, obavljaju u elektronskom obliku.

Jednim od predloženih zakona, o kojima mi ovde raspravljamo, predviđeno je i jeftinije plaćanje karticama. Naime, Predlogom zakona o međubanakrskim naknadama, ograničiće se troškovi plaćanja, pre svega, platnim karticama. Od provizija koje su propisali izdavaoci platnih kartica zavisi koji će iznos ostati trgovcu pošto mu mušterija uslugu plati karticom. On te troškove ugrađuje u cenu robe koju plaćaju kupci.

Novo zakonsko rešenje predviđa da međubanakrska naknada kod transakcija debitnom karticom ne može biti viša od 0,2% vrednosti izvršene transakcije, dok međubankarska naknada kod transakcije kreditnom karticom ne može biti viša od 0.3% vrednosti izvršene transakcije.

Ograničavanjem međubankarskih naknada trgovcima se otvara mogućnost da postavljanjem post terminala, pod povoljnijim uslovima privuku nove potrošače i bolje se pozicioniraju na tržištu.

Ovo su sve rešenja od kojih će, kada budu usvojena i dosledno primenjivana, građani imati finansijsku zaštitu i ova rešenja su u interesu svih građana Srbije i zato smatram da treba da budu usvojena. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko Mihajlović, poštovani članovi kabineta ministarke građevine, saobraćaja, infrastrukture, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, budući da imam par minuta na raspolaganju i da su moje kolege već iznele stav poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije o većini zakona o kojima mi danas ovde raspravljamo.

Osvrnuću se na Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja. Glavni preduslovi da bismo poboljšali bezbednost u saobraćaju i da bi se smanjile brojke crne statistike na našim putevima su svakako dobri zakoni i njihova dosledna primena, ali i dobri putevi.

Mi smo nedavno usvojili set zakona iz oblasti bezbednosti saobraćaja i za vrlo kratko vreme oni daju prve pozitivne efekte. Samo od uvođenja merenja srednje brzine na autoputu, broj saobraćajnih nesreća u Srbiji smanjio se za 25%. Od stupanja na snagu novog zakona, broj poginulih smanjen je za 48%. To su zvanični i ohrabrujući podaci, ali naravno ne možemo biti zadovoljni sve dok imamo i jednog poginulog na srpskim putevima.

Drugi faktor koji utiče na bezbednost, kao što sam već rekla, je kvalitet puteva. Izgradnjom Koridora 10 i Koridora 11, čije su brojne deonice već puštene u saobraćaj, Srbija se svrstava u red zemalja sa najsavremenijom putnom infrastrukturom. Na taj način su stvoreni uslovi da se donese zakon koji propisuje povećanje maksimalne dozvoljene brzine na autoputu sa 120 na 130 kilometara na sat. Valjda je, složićete se, i cilj izgradnje nove infrastrukture da se vozimo brže i bezbednije. Ako uzmemo u obzir činjenice koje sam već navela, ali i to da je u većini zemalja u okruženju, kao i u većini zemalja EU, maksimalna dozvoljena brzina 130 kilometara na čas, onda je sasvim opravdano da i Srbija donese ovakav zakon.

Ovo se naravno nije desilo preko noći i samo zato što su to pravila EU. Naime, pre deset godina za to nisu ni postojali objektivni uslovi. Tada nismo imali ovakve puteve, a u međuvremenu svedoci smo u Srbiji se voze mnogo bolji automobili, a one u tranzitu da i ne spominjemo. Ovo je strateška mera, jer se povećanjem brzine povećava i protočnost turista u tranzitu što smanjuje mogućnost zagušenja na našim putevima, pogotovo u vreme praznika i u vreme godišnjih odmora.

Navešću primer da se na Koridoru 10 broj automobila u odnosu na pre dve godine povećao za 17 miliona. Povećanjem brzine od 10 kilometara na čas, vreme od Horgoša do Preševa skraćuje se za 22 minuta. Ali, ipak, kada sve okolnosti uzmemo u obzir, bezbednost mora biti na prvom mestu. Stoga je i predviđeno da ostanu ograničenja tamo gde su propisi brzine 100 kilometara na čas.

Da li mogu još samo jednu rečenicu?

Samo da se osvrnem i na Predlog o bezbednosti saobraćaja, koji propisuje mnogo strože kazne za nasilničku vožnju. Podržavam ovu meru i smatram da nema dovoljno stroge kazne ako su u pitanju ljudski životi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je set finansijskih zakona koje Srbija kao zemlja čije je strateško opredeljenje članstvo u EU treba da donese da bi postala ravnopravna članica zajednice evropskih narodna.

Predloženi zakoni koji su danas pred Narodnom skupštinom su u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između EU sa jedne i Srbije sa druge strane.

Kada imamo u vidu da je primena SSP preduslov za pozitivnu ocenu Srbije o pregovorima sa EU, onda je jasno i zašto je potrebno da svoje zakonodavstvo uskladimo sa evropskim. Znamo da su dve najvažnije obaveze koje je Srbija preuzela ovim sporazumom uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU.

U tom smislu, jedan od preduslova za ispunjenje ovih obaveza je i izmena i dopuna Zakona o devizom poslovanju, o kome danas raspravljamo. Ovde želim da istaknem da usklađivanje naših finansijskih zakona sa evropskim zakonodavstvom ne treba da shvatimo kao puke ciljeve i obaveze koje je pred nas postavila EU, već između ostalog, tim zakonima želimo da postignemo određene pozitivne ekonomske efekte, kao što su omogućavanje jednostavnijeg, bržeg i lakšeg protoka novca, a samim tim i roba i usluga, kako unutar Srbije, tako i između Srbije i ostatka sveta.

Jedna od novina Zakona o deviznom poslovanju je ta što je posebno dat podsticaj izvozno orijentisanoj IT industriji. Ako uzmemo u obzir podatak da bi Srbija mogla da poveća izvoz softvera sa 800 miliona dolara, koliko sada iznosi, na dve milijarde dolara, složićete se poštovane kolege, da je očigledno reč o industriji kojoj treba pomoći, jer je softver najbolji gotov proizvod koji Srbija u ovom trenutku može da izveze.

Koliko su značajne ove izmene zakona govori to što će, ako budu usvojene, a nadam se da hoće, omogućiti kompanijama da svoj digitalni biznis vode iz Srbije u celom svetu. Sve ovo direktno utiče na bar tri elementa naše ukupne privrede, kao i na društvo uopšte.

Prvo, udeo visokotehnoloških i gotovih proizvoda u ukupnom izvozu se povećava. Drugo, struktura radne snage koja učestvuje u stvaranju izvoznih proizvoda se značajno poboljšava učešćem većeg broja visokokvalifikovanih stručnjaka. Treće, visokoobrazovani kadrovi će biti motivisani da žive i rade u Srbiji.

Novina koju donosi ovaj predlog zakona je i da će građani Srbije moći između sebe da trguju digitalnim proizvodima i da realizuju transakcije u devizama. Dakle, prodavci iz Srbije više neće kršiti zakone ako neko, takođe iz Srbije želi da kupi njihov softver.

Da pojasnim, prema dosadašnjem zakonu, oni koji se u Srbiji bave ovom trgovinom, ukoliko im kupac plati devizama čine prekršaj, jer je u Srbiji dinar jedino zakonito sredstvo plaćanja.

Oni koji se ozbiljno bave ovim poslom snašli su se tako što su osnovali svoje kompanije u inostranstvu, uglavnom u zemljama u okruženju ili su im kolege koje već imaju kompaniju u inostranstvu naplaćivale takvu vrstu usluga. Dakle, da bi izbeli devizni prekršaj morali su da se dovijaju na razne načine, što više neće biti slučaj. Dobro je i da se ovaj propis odnosi i na elektronske knjige koje su veoma tražene, kako u svetu, tako i kod nas.

Ja ministre Đorđeviću, verujem da Srbija neće stati samo na ovim izmenama i da će se postepeno sva onlajn plaćanja uskladiti sa sličnim propisima EU. Nadam se da će biti donet propis i da oni koji ostalu fizičku robu prodaju preko interneta mogu da plaćaju u stranoj valuti, ukoliko su i kupac i prodavac rezidenti iz Srbije, kao što će to biti slučaj u IT sektoru.

Predložene izmene Zakona o deviznom poslovanju, a koje se odnose na plaćanje iz inostranstva, obradovaće i humanitarne organizacije koje su registrovane u Srbiji. One će ubuduće moći da preko pej-pala primaju donacije iz inostranstva, a da tako ne krše zakon. To je najbrži način za pomoć u vanrednim situacijama poput onih koje smo u Srbiji imali 2014. godine.

Kada govorimo o Zakonu o deviznom poslovanju, ne mogu, a da ne spomenem kripto valutu i najatraktivniji bit koin, kao sredstvo plaćanja, o čemu danas bruji gotovo čitava planeta.

Znamo da je u Srbiji dinar jedina valuta kojom se može plaćati, osim u specijalnim slučajevima propisanim zakonom, o čemu ovde mi danas govorimo. Narodna banka Srbije ne smatra bit koin valutom, pa prema tome, ne dozvoljava bankama i menjačnicima da bave otkupom ili prodajom bit koina. S druge strane, kupoprodaja kriptovaluta zakonom nije zabranjena. Evropska unija je, koliko sam razumela, a ako nisam, ispravite me, zauzela stav da se razmena virtuelnih valuta smatra finansijskim transakcijama.

Zanima me da li se razmišlja o tome kako će se Srbija u budućnosti odnositi prema kripto valuti i da li će se taj vid finansijske transakcije jednog dana uvesti u zakonske okvire? Naravno, ne mislim da se to može desiti preko noći, jer Srbija svoje zakonodavstvo postepeno usklađuje sa evropskim i u tom smislu, ovde imamo dobre finansijske i druge zakone.

Da je tako, potvrđuje i to što stranci sve više vide interes da ulažu u Srbiju. Da nemamo dobre zakone, Srbija ne bi bila u njihovom fokusu. Ilustrovaću to primerom hrvatskih portala koji su kritikujući vladu svoje zemlje, da je daleko od privlačne destinacije za strane ulagače, sa žaljenjem konstatovala da je Srbija, citiram – prešišala ceo region i pokupila sve strane investicije.

Mi smo u protekle tri godine privukli sedam milijardi evra stranih investicija, što je za oko četiri milijarde evra više nego u Hrvatskoj. Evo sada se najavljuju i dve nove investicije, a reč je o automobilskoj industriji. Jedan ide u Vojvodinu, a jedna u centralnu Srbiju, Čačak, što me posebno raduje.

Naime, nemačka kompanija „Forverk“ uložiće u izgradnju fabrike automobilskih delova u Čačku oko 50 miliona evra, a plan je da se zaposli 1.000 ljudi. Ovo su samo dva od 54 projekta koji bi Srbiji uskoro trebali da donesu dve i po milijarde evra stranih investicija i da otvore prostor za 30.000 radnih mesta. Dobro je da je Srbija prepoznala trend seljenja industrije iz zapadne Evrope na istok i mi tu šansu moramo da iskoristimo, uz razumljivi oprez, složićete se.

Korist od stranih investicija je očigledna. Svakako izvoz sa jedne i radna mesta sa druge strane. Ali, ono na čemu moramo još više da poradimo ministre je da stvorimo i bolje uslove za domaće investitore.

U tom smislu, ministar Vujović je nedavno, kada su ga novinari pitali – da li ima prostora za smanjenje poreza, izjavio da ima, ali ne mnogo, pa je moje pitanje – koliko ima tog prostora i šta bi još mogle biti olakšice za domaće investitore?

Pred nama je danas još nekoliko važnih predloga zakona, kao što su Predlog zakona o dopunama Zakona o računovodstvu, zatim Predlog zakona o dopuni Zakona o reviziji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu. Dakle, ovo su važni sistemski zakoni, jer od kvaliteta finansijskih izveštaja i od kvaliteta revizije tih izveštaja zavisi i kvalitet realnog prikaza stanja u ekonomiji, a od toga, između ostalog, zavisi i dolazak novih investitora koji žele da vide realne finansijske izveštaje kompanija za koje su zainteresovani. Od ovih izveštaja zavisi i realni prikaz osnovice za oporezivanje, kod poreza na imovinu i poreza na dobit. Na kraju krajeva, od toga na zavisi i prihod u budžetu i veličina deficita.

Dakle, završni račun nekog privrednog društva mora da bude kredibilan dokument,a da bi bio takav, svi koji imaju odgovornost za njegovo kreiranje moraju takođe da poseduju odgovarajući kredibilitet.

Upravo iz ovih razloga su bitne predložene odredbe koje onemogućavaju da pravna i fizička lica, ukoliko su pravosnažno osuđivana za određena krivična dela ili ako se protiv njih vodi neki krivični postupak, budu osnivači, vlasnici, odnosno članovi organa upravljanja privrednih društava, odnosno preduzetnici u delatnostima računovodstva, revizije i faktoringa.

Sve ove izmene predložene su u kontekstu napora Republike Srbije da svoje zakonodavstvo prilagodi najvišim međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Na ovaj način, Srbija jasno pokazuje da je stala u red zemalja koje se organizovano bore protiv ovih pojava.

Mislim da su sve ovo, naravno, uz neke eventualne amandmane koji će učiniti preciznijim i dostupnijim za razumevanje predložene zakone, više nego dobri razlozi da prihvatimo ove zakone i da damo podršku njihovom doslednom sprovođenju. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre Ružiću, poštovani saradnici ministara lokalne samouprave i prosvete, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naš amandman odnosi se na član 23. tačnije tačka 8) Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija.

Da bih bila jasnija, ja ću vam pročitati nekoliko tačaka ovog člana i doći ćemo na spornu tačku 8).U izvornom obliku, ovaj član glasi: „Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja prati primenu ovog zakona, donosi metodologiju za razvoj standarda kvalifikacija na predlog Agencije, povezuje NOKS sa EOKS-om, usvaja standard kvalifikacije, donosi standarde za samovrednovanje i spoljašnju proveru kvaliteta JPO-a, obavlja poslove nacionalne koordinacione tačke“ i kada smo došli do tačke 8) kaže „i druge poslove u skladu sa ovim zakonom“. Što bi moglo da se prevede Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja i druge poslove u skladu sa ovim Zakonom.

Mi smo predložili da se ispred rečenice u tački 8) doda: „obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

Naš amandman ne menja suštinu ovog člana, ali ga preciznije formuliše, te vam s toga sugerišem da još jednom razmislite i prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovana ministarka, kolege narodni poslanici, ja smatram da je veoma važno što je prihvaćen amandman Socijaldemokratske partije Srbije na član 45. ovog zakona stav 2, koji u osnovnom tekstu glasi: „Ako se sednica skupštine nije mogla održati zbog nedostatka kvoruma, ponovo se saziva najranije 10 a najkasnije 30 dana od dana kada je sednica trebalo da bude održana, sa istim predloženim dnevnim redom“. Naravno, reč je o ponovljenoj sednici.
S obzirom na to da je propisano da se nova sednica mora održati u roku od najkasnije 30 dana, mi smo predložili da najraniji rok za ponovno sazivanje sednice umesto 10 dana bude tri dana, jer je ponekad i u kraćem roku moguće okupiti članove stambene jedinice, a pogotovo ako se mora rešavati nešto što je vrlo hitno. Stoga smatram da je veoma važno i korisno što je ovaj amandman postao sastavni deo zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Poštovana ministarka, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim najpre da izrazim zadovoljstvo što je prihvaćen amandman poslaničke grupe SDPS na član 28. Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jer se na ovaj način žrtvama nasilja omogućava da u prvom kontaktu sa državnim organima ili ustanovama nadležnim za primenu ovog zakona dobiju sva potrebna obaveštenja na način i na jezik koji žrtva razume. Naglašavam na način i na jezik razumljiv žrtvama i smatramo da je ovo važno što će ovo postati sastavni deo zakona zato što žrtva nasilja neretko dolaze s drugog govornog područja. Nažalost, to su i deca i lica ometena u razvoju, te je od njih od velikog značaja da razumeju na koji način mogu da dobiju potrebnu podršku i zaštitu.
Smatram da nije loše što se o ovom zakonu raspravlja nekoliko dana i dobro je što je ova tema poslednjih dana prisutna u medijima, da bi građani Srbije dobili što više informacija o novinama koje donosi ovaj zakon, da bi se nasilje u porodici svelo na najmanju moguću meru.
Još takođe moram da naglasim da smo zadovoljni mi iz poslaničke grupe SDPS što su četiri naša amandmana na predlog ovog zakona prihvaćena, što govori da postoji obostrana volja i namera da se popravi jedan od najvažnijih zakona u oblasti pravosuđa. Zahvaljujem.