Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko Popović, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde raspravljamo o nekoliko sporazuma koji su važni za našu zemlju kada je u pitanju međudržavna saradnja u oblasti suzbijanja i borbe protiv organizovanog kriminala, ali ovi sporazumi potvrđuju i dobre bilateralne odnose između Republike Srbije i Argentine, između Republike Srbije i Belorusije, između Republike Srbije i Komonvelta Dominikane, ali potvrđuju i budućnost tih odnosa.

Na dnevnom redu imamo tri sporazuma sa Argentinom, a tiču se izručenja okrivljenih i osuđenih lica, zatim pravne saradnje, odnosno pravne pomoći između dve države po pitanju krivičnih dela i transfera osuđenih lica i saradnje u izvršenju krivičnih sankcija. Na dnevnom redu je i Sporazum sa Republikom Belorusijom o izručenju. Značaj ovih ugovora je taj što stvaraju uslove za čvršću i efikasniju saradnju u borbi protiv svih vidova kriminala i omogućavaju efikasnije procesuiranje počinilaca krivičnih dela.

Kada govorimo o organizovanom kriminalu, treba imati u vidu da on seže daleko u prošlost i postoji u skoro svim zemljama. Organizovani kriminal ne pokazuje tendenciju smanjenja, već se naprotiv širi i sa pojavom novih savremenih dostignuća i tehnologija i oblici kriminala poprimaju nove forme i karakteristike.

Organizovani kriminal i terorizam postali su osnovna pretnja koja ugrožava državnu, regionalnu i međunarodnu bezbednost. Po definiciji, organizovani kriminal je specifičan oblik savremenih vidova profesionalnog kriminaliteta koji se po mnogim osobinama razlikuje od klasičnog oblika kriminaliteta, kako nacionalnih, tako i međunarodnih razmera.

Postoji mnogo oblika organizovanog kriminala: pranje novca, nelegalna trgovina narkoticima, korupcija, mito, razne vrste prevara, kompjuterski kriminal, nelegalna trgovina oružjem, terorističke aktivnosti, trgovina ljudima, ljudskim organima, krađa umetničkih dela i kulturnih dobara, sajber kriminal i da ne nabrajam dalje. Glavni motiv kriminalnih grupa koje se prilagođavaju svim situacijama je novac i one zarađuju milijarde.

Upravo korona kriza je pokazala koliko brzo su kriminalne strukture u stanju da se prilagode svakoj novonastaloj situaciji. Prema podacima Evropske policijske agencije Europol, od početka pandemije bilo je falsifikovano sve što je bilo neophodno u borbi protiv pandemije: kovid testovi, vakcine, medicinske maske, potvrde o vakcinaciji, korona pasoši.

Zvaničnici Evropske unije ukazali su i na jednu drugu opasnost, a to je da se kriminalne grupe infiltriraju u firme koje su finansijski oslabljene zbog teške privredne situacije. Zbog zatvorenosti i ograničavanja kretanja, kriminalne aktivnosti tokom pandemije prebacile su u digitalni svet. To je još jedan izazov u borbi protiv takve vrste kriminala, jer potrebni su digitalni alati za njihovo otvaranje, odnosno otkrivanje, a do tih ključeva nije nimalo jednostavno doći i zato je neophodna stručna međunarodna saradnja.

Komesarka za unutrašnje poslove Evropske unije Ilva Johanson ovako je nedavno u Briselu opisala organizovane kriminalne grupe: „Velike su, moćne, ne poštuju nikakve granice, sve više pribegavaju nasilju, mučenju i ubistvima kako bi došle do svog osnovnog cilja, naravno, pogađate, novca“.

Organizovani kriminal ne poznaje ni državne granice, ni kontinente i u tom smislu nijedan kontinent, pa ni država sveta nisu pošteđene. Za pojedine delove sveta vezuju se pojedine specifičnosti, pa u tom smislu ni kriminal nije izuzetak. Na primer, južnoafričke države, južnoameričke države, posebno Kolumbija, predstavljaju svetski model organizovanja u delovanju narko-mafije. Terorizam i trgovina belim robljem karakterističan je za države Bliskog i Dalekog istoka. Zemlje evropskog kontinenta bore se sa raznim tipovima mafijaških organizacija usmerenih na trgovinu drogama i ljudima, kao i raznim oblicima kriminaliteta, zloupotrebom privatizacije, državnog i društvenog kapitala. Čak i najstabilniji sistemi, najstabilnije zemlje zapadne Evrope nisu odolele razornim vidovima korupcionaških afera, trgovini ljudima, narkoticima, oružjem.

Od organizovanog kriminala nisu izuzeti ni Balkan, pa samim tim ni Srbija, nažalost. I ovih dana aktuelna je borba države sa ozloglašenim klanom koji se koristio najbrutalnijim metodama, nepojmljivim civilizovanom čoveku. Država Srbija se ozbiljno i odlučno uhvatila u koštac sa ovom kriminalnom hobotnicom, strpavši iza rešetaka najokorelije kriminalce i brutalne egzekutore, istražujući i dalje njihove pipke i otkrivajući pomagače.

Borba protiv organizovanog kriminala zahteva primenu posebnih mehanizama za njihovo sprečavanje, otkrivanje i suzbijanje, takođe zahteva i strategiju za tu borbu. Naša zemlja, osim nacionalnog zakonodavstva u borbi protiv organizovanog kriminala, sprovodi i primenjuje i međunarodne ugovore relevantne za ovu oblast.

Ključni međunarodni ugovor za borbu protiv organizovanog kriminala je Konvencija Ujedinjenih nacija o transnacionalnom organizovanom kriminalu, sa dodatnim protokolima. Cilj, odnosno svrha ove konvencije je da na efikasniji način unapredi saradnju u pogledu sprečavanja i borbe protiv organizovanog kriminala. Zatim, tu je i Konvencija Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu, Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropska konvencija o suzbijanju terorizma, Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima itd.

Uspešne borbe protiv organizovanog kriminala nema bez saradnje i razmene informacija među državama i stoga je značaj ovih sporazuma o kojima danas raspravljamo veći. Prateći organizovanje kriminalnih grupa i usavršavanje metoda njihovog delovanja moraju se usavršavati i načini i metode borbe protiv organizovanog kriminala. Nema uspešne borbe i suzbijanja kriminala bez saradnje.

Pored policijske, ministarka, složićete se, ključan segment u borbi protiv organizovanog kriminala je svakako i pravosudna saradnja. Efikasna međunarodna saradnja i uzajamna pravna pomoć između država preduslov su za brzo i uspešno okončavanje postupaka u složenim krivičnim predmetima, pogotovo u savremenom organizovanju kriminalnih grupa koje svojim delovanjem pokušavaju da iskoriste razlike pravnih sistema različitih država. Kriminalne grupe takođe koriste i nedostatke koordinacije između država, ali i činjenicu da između pojedinih zemalja nema saradnje u ovoj oblasti. Zato zemlje moraju da sarađuju. Da bi saradnja među državama mogla da se odvija, ona mora da se oslanja na propise.

Ovde dolazimo do ključne činjenice zašto su ovi međunarodni sporazumi o kojima danas raspravljamo toliko važni – upravo zato da kriminalne grupe ne bi mogle da iskoriste nedostatak saradnje i razmene informacija među državama za postizanje svojih prljavih ciljeva.

Konkretno, između Republike Srbije i Republike Argentine ne postoji bilateralni ugovor koji reguliše pitanje pravne saradnje u pogledu izručenja okrivljenih i optuženih lica, takođe ne postoji ni ugovor kojim bi se regulisalo pitanje pravne saradnje u krivičnim delima, niti postoji ugovor o transferu osuđenih lica, kao specifičnim vidu međunarodne krivično-pravne pomoći. Takođe, zakonski nije regulisana ni pravna saradnja između Republike Srbije i Republike Belorusije, kada je u pitanju izručenje okrivljenih i osuđenih lica.

Potvrđivanjem ovih sporazuma koji su danas na dnevnom redu stvoriće se zakonski uslovi za čvršću i efikasniju saradnju među državnim organima, a sve u cilju da lica koja se krivično gone u jednoj državi ili su u njoj osuđena ne bi izbegla zakonske sankcije, odnosno vođenje krivičnog postupka ili izdržavanje kazne.

Ovi sporazumi doprineće i većoj zaštiti određenih ljudskih prava i sloboda kada je u pitanju izručenje okrivljenih ili osuđenih lica između dve zemlje. Zbog svega navedenog Socijaldemokratska partija Srbije kojoj ja pripadam u danu za glasanje podržaće ove predloge sporazuma.

Takođe, podržaćemo i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Komolvelta Dominike iz oblasti poljoprivrede, jer je Dominika prijateljska zemlja i smatramo da bi razmena iskustava između dve zemlje u oblasti poljoprivrede, da bi naši stručnjaci, naučnici mogli da daju doprinos u ovoj oblasti toj prijateljskoj zemlji. Tako da ćemo u danu za glasanje, kao što sam rekla, podržati ovaj sporazum. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.

Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.

Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.

Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.

Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?

Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.

Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.

Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.

Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.

Zaista, ja želim da vam se zahvalim na odgovorima i na jedno i na drugo pitanje i da kažem da ohrabruje činjenica da broj zaraženih od korona virusa polako pada.

Ohrabruje činjenica da je država osmislila kampanje za vakcinaciju i ja mislim da je to jedini način da se vratimo i normalnom životu i normalnim privrednim aktivnostima.

Međutim, nažalost mi i dalje trpimo posledice korone. Mnogi sektori su pogođeni. Među najviše pogođenima je avio saobraćaj. Pored toga, pogođeni su i drumski saobraćaj, autobuski.

Gospodine Momiroviću, vaše ministarstvo je izdvojilo subvencije za autobuske prevoznike. O kakvim subvencijama je reč, koliko je to novca i da li je to dovoljno da ove firme opstanu i da radnici koji se bave ovom delatnošću prežive? Hvala.

Zahvaljujem još jednom na odgovorima i premijerki i ministru Momiroviću.
Zaista, ja ne bih dalje trošila vreme, ja bih se solidarisala sa ostalim poslaničkim grupama da bi i najveća poslanička grupa, SNS, mogla da dođe na red i postavi svoje pitanje. Hvala.

Hvala predsedniče.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde raspravljamo o potvrđivanju tri značajna i dobra sporazuma između Srbije i tri velike svetske sile Kine, Amerike i Francuske. Ti sporazumi su važni za ekonomski napredak i modernizaciju Srbije, za lakše i efikasnije poslovanje preduzeća, a tiču se carina, podsticanje investicija i saradnje u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata.

Kada govorimo o ovakvim vidovima saradnje Srbije sa velikim igračima na svetskoj političkoj sceni, svakako treba istaći da je strateško opredeljenje Srbije Evropska unija, ali i dobri odnosi i sa Amerikom, i sa Kinom, i Rusijom. To je rezultat dobro osmišljene i dobro vođene politike predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije uz podršku Narodne skupštine Republike Srbije.

Srbija je danas lider u regionu po ekonomiji, po investicijama i u pogledu odgovora na zdravstvenu krizu izazvanu pandemijom korona virusa, ali je i pokretač povezivanja i saradnje zemalja regiona. To našu zemlju kvalifikuje za ozbiljnog partnera i sa zemljama EU, i sa istokom, i sa zapadom.

Najnovija potvrda da EU ozbiljno računa na Srbiju je pre dva dana u Briselu obelodanjen zajednički projekat na izgradnji brze železnice od Beograda do Niša i od Niša do Severne Makedonije. Za taj projekat Srbija bi trebalo da dobije između 600 i 700 miliona evra bespovratnih sredstava od EU. To nije samo pruga, to je mogućnost za veći broj direktnih stranih investicija i deo ekološke zelene agende Srbije.

Sve ovo govori da je naša zemlja čvrsto na koloseku evropskih integracija i usklađivanje spoljne politike sa politikom EU. To nas međutim ne ometa da sarađujemo i sa Narodnom Republikom Kinom sa kojom imamo sveobuhvatno strateško partnerstvo. U cilju unapređenja tog partnerstva i buduće ekonomske saradnje dveju zemalja, mi danas ovde raspravljamo o sporazumu koji su potpisale Srbija i Kina, a koji će doprineti pojednostavljivanju carinskih postupaka, odnosno otklanjanju prepreka u međusobnoj trgovini.

Prema Sporazumu o priznavanju programa ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kompanije i u Kini, i u Srbiji koje steknu ovaj status, uživaće pojednostavljene carinske procedure pri pregledu dokumenata, kao i prioritet prilikom carinske provere robe kada izvoze, proizvode u drugu zemlju. Ovaj program ima za cilj da olakša carinjenje preduzećima za koja se smatra da imaju visok nivo poštovanja zakona, kreditnog statusa i sigurnosti.

Kinesko-srpski sporazum o kome danas govorimo, prvi je dokument o saradnji te vrste, sklopljen između Kine i pet drugih zemalja, 17 plus jedan, koje nisu članice EU. To nam govori o odnosima i međusobnom poverenju dve zemlje.

Sada ću citirati ambasadorku Kine u Beogradu, Čem Bo, koja je juče na sastanku poslaničke grupe prijateljstva ovde u domu Narodne skupštine izjavila – suočeni sa epidemijom, odnosi Kine i Srbije su izdržali test i uspešno nastavljaju da se razvijaju. Saradnja Kine i Srbije u borbi protiv epidemije postala je međunarodni primer dobre saradnje. Da kineska vakcina značajno doprinosi procesu masovne imunizacije u Srbiji govori podatak da je Srbija do sada uvezla tri miliona vakcina „Sinofarm“, koje pružaju ogromnu zaštitu i pomoć našem stanovništvu u borbi protiv pandemije Kovida – 19.

Dobri odnosi Srbije i Kine doprinose i ekonomskom oporavku i jedne i druge zemlje. Ovde ću spomenuti i nekoliko projekata kroz koje su Kina i Srbija ostvarile značajan napredak u ekonomskim odnosima i gde se Kina pokazala kao pouzdan partner koji poštuje ugovorene rokove i kvalitet u izvođenju radova. To su izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, gde Kina učestvuje u izgradnji deonice kroz Srbiju, kao i autoput „Miloš Veliki“ čiji dobar deo su izgradile kineske kompanije koje su trenutno angažovane i na izgradnji autoputa do Preljine do Požege.

Mi koji dolazimo iz tog dela zapadne Srbije posebno smo ponosni na autoput „Miloš Veliki“ kojim brzo i bezbedno putujemo od Beograda do Čačka, a do kraja godine ćemo autoputem stizati i kroz veoma zahtevnu deonicu do Požege. Ako ne grešim, sutra će biti puštena u saobraćaj i obilaznica oko Beograda, a početkom maja počinje izgradnja Fruškogorskog koridora. Sve su to projekti koji realizuju kineske kompanije.

Kada sam rekla da dobri odnosi Srbije i Kine doprinose i ekonomskom oporavku i jedne i druge zemlje, mislila sam i na kineske kompanije u Smederevu i Boru koje su u prošloj godini bile prvi i treći najveći izvoznik iz Srbije. Obe kompanije su se obavezale da će u potpunosti biti posvećene rešavanju ekoloških problema u ta dva grada i standardi zaštite životne sredine će morati da se poštuju. Kineske kompanije biće angažovane i na projektima izgradnje kanalizacione infrastrukture postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sanitarnih deponija u 65 lokalnih samouprava u Srbiji.

Kada sve ovo sagledamo, vidimo da je veliki broj kineskih firmi angažovano u Srbiji, da sarađuje sa velikim brojem naših firmi i dolazimo do zaključka od kolikog značaja je donošenje Sporazuma o pojednostavljivanju carinskih postupaka, te pozivam kolege da ovaj sporazum i usvojimo.

Mi ovde imamo još jedan važan predlog, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Ovaj dokument došao je kao konkretizacija Vašingtonskog sporazuma i on omogućava pružanje finansijskih usluga u Srbiji od strane međunarodne razvojne finansijske korporacije SAD DFC, koja je prošle godine otvorila kancelariju u Beogradu. To je prva Kancelarija DFC sa ove strane okeana.

Sporazum, slobodno možemo reći, predstavlja važan iskorak u ekonomskim odnosima Srbije i Amerike, jer omogućava pružanje finansijskih usluga u Srbiji od strane jedne od najjačih međunarodnih finansijskih korporacija. Usvajanjem ovog sporazuma sredstva iz Fonda DFC služiće kao garancija za kredite koje srpska preduzeća budu uzimala od poslovnih banaka za potrebe obezbeđivanja likvidnosti, obrtnih sredstava i novih investicija. Cilj je da se podstaknu nove investicije, kako strane, tako i domaće, što bi omogućilo i nova radna mesta, a samim tim i razvoj privrede.

Treba istaći da je Srbija jedan od prvih zemalja sa kojom je DFC sklopila Ugovor o podsticanju ulaganja i finansijskoj podršci malim i srednjim preduzećima, kako bi se što lakše prevazišle ekonomske poledice Kovida 19.

Kao što smo čuli, a to je i dostupan podatak, DFC će raspolagati sa fondom od milijardu dolara koji će biti dostupan već u drugoj polovini ove godine i ta sredstva će moći da koriste firme i poslovne banke, a cilj je da se podrška izvede u saradnji sa domaćim komercijalnim bankama.

Ideja o garantnom fondu je dobra i primenjuje se u mnogim zemljama. Fond DFC daje mogućnost za širok spektar delatnosti, kao što je podrška razvoju obnovljivih izvora energije, omogućuje studije izvodljivosti za različite vrste projekata i podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća.

Ovde treba podsetiti da su dve najveće investicije predviđene Vašingtonskim sporazumom autoput i pruga od Niša do Prištine i mi verujemo u kontinuitet američke administracije, bez obzira što je u međuvremenu došlo do promene vlasti, jer Amerika je ozbiljna zemlja i zato ne treba dovoditi u sumnju ove projekte.

Da bi Fond profunkcionisao u Srbiji i da bi se lakše došlo do realizacije postavljenih ciljeva, Skupština treba da ratifikuje ovaj sporazum, što ćemo mi, nadam se, učiniti u danu za glasanje.

Treći Sporazum između Vlade Republike Srbije i Francuske o saradnju u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji je takođe potvrda prijateljstva i dobrih odnosa dveju zemalja. Ovim sporazumom biće omogućeno sprovođenje projekata koji se odnose na unapređenje energetske efikasnosti. Građani Srbije su i upoznati i zainteresovani za ovaj projekat, a mi smo pre nekoliko dana ovde u Skupštini usvojili zakon. Projekat predviđa i unapređenje elektroenergetske mreže da bi se omogućilo bolje upravljanje potrošnjom, kao i smanjenje gubitaka struje, što predstavlja veliki problem.

Sporazum se, takođe, odnosi na početak izgradnje metroa u Beogradu, što će unaprediti mnoge oblasti, počev od rasterećenja saobraćaja, lakšeg i bržeg prevoza, do poboljšanja životne sredine u prestonici. Takođe, izgradnja metroa omogućiće i nova radna mesta, kao i angažovanje brojnih firmi, što će značajno doprineti privrednom rastu zemlje i poguraće rast BDP-a. Vrednost ovog sporazuma je blizu 600 miliona evra, a veći deo sredstava biće uložen u izgradnju prve linije metroa, od Makiša, preko centra grada, do Mirijeva.

Oba ova projekta su, kao što sam i rekla, značajna za ekonomski napredak i modernizaciju Srbije i značajno će podići standard i olakšati život građanima. Zato će Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržati kako prethodna dva, tkao i ovaj sporazum. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, da nisu vanredne okolnosti, da nije bilo pandemije korona virusa koja je izazvala krizu u celom svetu, pa samim tim i u Srbiji, bilo bi i neopravdano i nerealno da bilo ko već u prvom kvartalu donosi rebalans budžeta.

Međutim, ovaj rebalans treba posmatrati i on jeste finansijski odgovor na krizu i usmeren je na ublažavanje posledica izazvanih epidemijom Kovida 19.

Srbija je i brzo i efikasno reagovala na zdravstvenu krizu. Ogromna sredstva usmerena su na borbu protiv pandemije. Najpre za nabavku neophodne opreme, respiratora, lekova i drugih medicinskih sredstava, unapređenje zdravstvene infrastrukture, za izgradnju dve potpuno nove bolnice u Batajnici i Kruševcu, za nabavku vakcina i organizaciju vakcinacije, gde smo među najefikasnijim i najbolje organizovanim zemljama u svetu. Na tome nam svi odaju priznanje.

Takođe, velika sredstva usmerena su i za oporavak privrede i stanovništva. Treba istaći da se u vreme krize nije stalo ni sa kapitalnim investicijama, među kojima prednjače izgradnja auto-puteva i železnica.

Da bi smo efikasno nastavili da se borimo sa krizom, čiji tok i trajanje niko ne može da predvidi, mi moramo da donesemo rebalans zbog dodatnih troškova i novog paketa anti-kriznih mera.

Zato ovaj rebalans budžeta treba posmatrati kao ekonomski opravdan, jer su velika izdvajanja predviđena za zdravstvo, ulaganja u izgradnju zdravstvene, putne, železničke infrastrukture i što posebno treba istaći, za zaštitu životne sredine.

Ako pogledamo strukturu rebalansa, najveći procenat sredstava ide u investicije. Čak je i Fiskalni savet ocenio da je i ulaganje u infrastrukturu dobra fiskalna politika, naročito u kriznim vremenima jer podstiče privredni rast.

Mi ćemo ovim rebalansom omogućiti dodatnih 200 miliona evra za zdravstvo, gde spada nabavka vakcina, izgradnja i opremanje potpuno nove fabrike za proizvodnju vakcine protiv korona virusa, rekonstrukcija Torlaka za potrebe proizvodnje različitih vrsta vakcina, čime bi Srbija dugoročno i strateški obezbedila redovno snabdevanje vakcinama našeg, ali i stanovništva zemalja regiona.

Deo sredstava od pomenutih dve stotine miliona evra predviđenih za zdravstvo biće opredeljen za rekonstrukciju, opremanje i izgradnju novih bolnica. Najavljena je izgradnja bolnice u Novom Sadu i završetak Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Obećana je i izgradnja kliničkog centra u Novom Pazaru što je neophodno, budući da je Novi Pazar centar kome gravitira i u kome se leče stanovnici nekoliko gradova i opština tog dela Srbije i mi očekujemo i da taj klinički centar bude izgrađen.

Deo novca predviđenog za zdravstvo namenjeni i dodatnim troškovima za zaposlene, lekare, medicinske sestre i nemedicinsko osoblje, budući da su oni podneli i dalje podnose najveći teret ove krize i zato treba i naša obaveza je kao društva da budu adekvatno i nagrađeni.

Ovim rebalansom predviđeno je i povećanje od 330 miliona evra u izgradnju infrastrukture. Od tog iznosa gotovo polovina sredstava planirana je za ulaganje u železnicu od čega najveći deo za brzu prugu Beograd – Novi Sad, kojom će vozovi ići 200 km na sat, a od jednog do drugog grada stizaće se za oko 25 minuta. Značaj ovog projekta je i u tome što je na njemu angažovano oko 170 domaćih firmi, kao podizvođači i isporučioci opreme i repromaterijala.

U ovom trenutku u Srbiji se gradi čak četiri autoputa i za manje od godinu dana biće završen autoput Preljina – Požega. Planirana je i nastavak te deonice prema Boljarima. Radi se i autoput Preljina – Pojate, zatim, Ruma – Šabac – Loznica, Beograd – Zrenjanin i na tim gradilištima angažovane su brojne domaće firme i podizvođači. Ovi putevi pored dobrobiti koje donose ljudima koji žive u tim delovima Srbije, kao i svima nama, takođe doprineće i dolasku investicije u te delove naše zemlje, kao i sveobuhvatnom razvoju i kada sve to uzmemo u obzir jasno je na koji način ulaganje u infrastrukturu doprinosi privredom rastu zemlje.

Ono što posebno moram da istaknem da je dobro što je ulaganje u životnu sredinu Vlada prepoznala, kao jedan ključnih prioriteta. Rebalansom je predviđeno 130 miliona evra za investicije u komunalnoj infrastrukturu i zaštitu životne sredine i nikada do sada nismo imali veći budžet za životnu sredinu, on je udvostručen sa 16 na 24 milijardi dinara. Najveći deo ovih sredstava biće uložen za izgradnju kanalizacione infrastrukture i savremenih sanitarnih regionalnih deponija po opštinama i gradovima, kao i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. I ovo je jedan od značajnih koraka u ostvarivanju plana da svi građani u Srbiji do 2025. godine imaju rešen problem vode i kanalizacija.

Ovde treba istaći ocenu Fiskalnog saveta koji smatra da bi predloženi rebalans u ovoj oblasti mogao biti prekretnica u rešavanju problema zagađenja životne sredine.

Dobro je i što je ovim rebalansom predviđen novi antikrizni paket mera podrške privredi i stanovništvu, jer epidemija i dalje traje i jedan broj preduzeća i građana još uvek je finansijski ugrožen. Blizu dve milijardi evra predviđeno je za novi treći paket mera. Država je u prošloj godini i za prethodna dva paketa izdvojila oko šest milijardi evra pomoći građanima i privredi.

Jedna od najviše pogođenih grana privrede je turizam i ugostiteljstvo. Zato je ova Vlada donela uredbu kojom se turističkim vodičima i turističkim pratiocima dodeljuje pomoć u iznosu od dve minimalne zarade, odnosno dva puta po 30.900 dinara. Pomoć u istom iznosu, odnosno dve minimalne zarade dobiće i zaposleni ugostiteljstvu i turizmu, kao i 3.100 samostalnih umetnika. To je posebno važno jer bez umetnosti i kulture nema identiteta jedne zemlje.

Ono što će obradovati poljoprivrednike u Srbiji je da će sredstva za poljoprivredu ovim rebalansom biti uvećana za 5,5 milijardi dinara. Najveći deo tog novca, gotovo pet milijardi, biće usmeren za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje.

Ukupni budžet za subvencije u 2021. godini sa dodatnim sredstvima iz rebalansa iznosi blizu 42 milijarde dinara i to je dobra vest, jer ako uzmemo u obzir činjenicu da poljoprivreda učestvuje 9,5% u ukupnom BDP države to nam govori da većim izdvajanjima u poljoprivredu država nikada nije na gubitku.

Da zaključim da je novi treći paket antikriznih mera bio neophodan i dobar potez Vlade, jer epidemija je i dalje prisutna i građani i privreda još uvek nisu u stanju da se vrate u normalne tokove života i privređivanja. Da bi se to što pre desilo i da bismo uspeli da prevaziđemo epidemiju neophodno je da iskoristimo mogućnost koju retko ko u svetu danas ima, da se u što većem broju vakcinišemo i što je pre moguće i ako svi budemo odgovorni negde do juna, jula meseca dođemo do kolektivnog imuniteta i počnemo normalno da živimo i radimo. Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržaće predloženi rebalans. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja ću pre nego što budem govorila o amandmanu kratko se osvrnuti na diskusiju ministarke Atanacković.

Poštovana ministarko, ja se u jednom delu slažem sa vama kada ste rekli da je u Sandžaku, u Novom Pazaru slab odziv za vakcinaciju, ali se ne mogu složiti sa vašom odlukom da ste upravo iz tog razloga doneli odluku da vi i vaši saradnici ne odete u planiranu posetu tom kraju naše zemlje.

Ja baš smatram upravo suprotno, da vi ministri, mi narodni poslanici svojim primerom treba da pokažemo da treba da se vakcinišemo i upravo da odlazimo u mesta gde je vakcinacija zakazala.

Trebate da sledite primer predsednika Srbije koji je u najgoroj epidemiološkoj situaciji nosio respirator u Novi Pazar, premijerku Anu Brnabić koja je takođe nosila lekove i kada nije bila na najbolji način dočekana u Novom Pazaru. Treba mi i vi na terenu da se uverimo koliki je nadljudske napore ulažu svi zdravstveni radnici i lekari i medicinske sestre i lokalni lideri da bi se izborili sa ovom pandemijom.

Evo, recimo, u Rudnoj Glavi takođe je odziv za vakcinaciju bio minimalan i tamo se ljudi nisu vakcinisali, ali zato je predsednik Vučić juče bio tamo da svojim primerom pokaže. Ovo nije bila kritika, ja se samo nadam, ovo je bilo jedno dobronamerno upozorenje i ja mislim da ćete vi svoju odluku promeniti i da ćete otići tamo.

Sada da se vratim na amandman. Smatram da je predlog da se popis odloži za godinu dana jedino ispravno, racionalno i odgovorno rešenje u ovom trenutku, jer koliko god da je popis važan treba da nam zdravlje ljudi i njihova bezbednost budu na prvom mestu.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da je 20.000 kandidata predviđeno za instruktore i popisivače, da popis pored rada na terenu podrazumeva i pripremu koja traje mesecima, onda je i jasno zašto je popis odgođen za godinu dana, da bi se izbegao rizik kod zaražavanje velikog broja građana.

Moram ovde da napomenem da jedini način da se vratimo normalnim aktivnostima i normalnom životu i da popis iduće godine sprovedemo na najbolji mogući i najbezbedniji način je da se pridržavamo svih epidemioloških mera i da se vakcinišemo u što većem broju.

Mislim da je privilegija građana ove zemlje da imamo dovoljan broj vakcina, da imamo veliki izbor da možemo da se opredelimo između četiri vakcine, da čak mogu da se vakcinišu i oni koji se nisu prijavili preko e-Uprave. Od danas su otvoreni punktovi po opštinama i gradovima za sve stanovnike koji žele da se vakcinišu, a da se za to nisu prijavili elektronskim putem. Čak nam odaju priznanje i neke druge zemlje, Italija, italijanski mediji ovih dana masovno hvale Srbiju, oni hvale i proces imunizacije, hvale i to što je ova država uspela da obezbedi vakcine. Čak i susedna Hrvatska koja se ne izjašnjava tako često pohvalno o nama, pohvalila je proces imunizacije. Takođe, ambasadori stranih zemalja u Beogradu su zahvalni što je ova država omogućila da se vakcinišu predstavnici diplomatskih odeljenja i njihove porodice i zato smatram da ne postoji nijedan razlog da građani Srbije koji imaju mogućnost ne iskoriste to pravo.

Još samo na kraju želim da napomenem da je danas Svetski dan zdravlja i da je ne najbolji način da se zahvalimo, odužimo i olakšamo situaciju svim lekarima i svim zdravstvenim radnicima koji brinu o našem zdravlju, da poštujemo epidemiološke mere, da se vakcinišemo kako bismo što pre izašli iz pandemije. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Poštovani ministre Nedimoviću, koleginice i kolege, SDPS, kao socijalno odgovorna stranka, brinući o svakom pojedincu, o zajednici, o zdravstvenom stanju građana, uvažavajući potrebu da se zbog pandemije korona virusa umanje svi negativni aspekti, podržava predlog da se popis u Srbiji koji je trebalo da bude održan u aprilu pomeri za oktobar ove godine, a ako epidemiološka situacija bude nepovoljna da se popis održi onda kada se za to steknu bezbedni uslovi.

Ovaj predlog je razumljiv i očekivan, jer je popis stanovništva izuzetno važan za jednu zemlju, za njenu ekonomsku budućnost i moraju se dobiti tačni podaci o broju stanovnika po opštinama i gradovima, njihovoj starosti, polu, obrazovanje, zanimanju, materijalnom i socijalnom statusu.

Pored osnovnog pitanja koliko nas je, popisom dobijamo i odgovor na pitanje ko smo, a u smislu nacionalne pripadnosti i svih drugih obeležja svakog pojedinca, kao i odgovor na pitanje gde i kako stanovništvo živi, koliko domaćinstava i stanova imamo. Popis je sveobuhvatan, obuhvata čak i odgovor na pitanja kako idemo na posao, da li svaka škola u Srbiji ima toalet.

Podaci dobijeni na popisu koji se sprovodi na svakih deset godina su izuzetno značajan parametar i oni daju smernice za efikasno planiranje društvenog i ekonomskog razvoja zemlje za sledeću deceniju. Na osnovu tih rezultata država kreira obrazovnu, socijalnu, zdravstvenu, ekonomsku politiku, planira proizvodnju i potrošnju, ulaže u infrastrukturu, izgradnju puteva, bolnica, vrtića, ulaže u privredu, što sve utiče na raspodelu budžetskih sredstava i na kraju se odražava na lični standard i kvalitet života svakoga od nas.

Popis stanovništva je instrument kojim je moguće doći do poboljšanja statusa i položaja svakog pojedinca, kao i pripadnika nacionalnih i drugih zajednica. Određena prava manjina regulisana su u zavisnosti od procenta njihove zastupljenosti, kao što su pravo na školovanje i udžbenike na maternjem jeziku, pravo na informisanje. Srbija ima 22 nacionalna saveta nacionalnih manjina i oni imaju prava na sredstva iz budžeta za promociju kulturnih i obrazovnih delatnosti. I ne samo da ih imaju, oni ta prava i koriste.

Republički zavod za statistiku prihvatio je predlog da nacionalna veća nacionalnih manjina aktivno i na svim nivoima učestvuju u radu tela koja organizuju popis, od republičkog, preko pokrajinskog, pa do gradskog i opštinskog nivoa. Nacionalna veća biće uključena i u pomoć u prevođenju materijala za popis na jezicima nacionalnih manjina u medijsku kampanju za popis. Zato ne postoji opravdan razlog da iko bojkotuje popis.

Pored prava koja su Ustavom zagarantovana svim građanima, nacionalne manjine u Srbiji imaju i dodatna prava koja im dodatnoj omogućavaju da odlučuju o pojedinim pitanjima u vezi sa njihovom kulturom, obrazovanjem, informisanjem upotrebom službenog pisma i jezika.

Za nas je od velike važnosti i rezultat popisa u zemljama u okruženju u kojima žive Srbi, ne mešajući se u popis, već da bi se utvrdio tačan broj Srba u tim zemljama, jer će ne osnovu procenta zastupljenosti moći da crpe prava koja su im Ustavom zagarantovana.

I u zemljama u okruženju, ali i mnogim zemljama EU popis je odložen zbog pandemije. U nekim zemljama čak i za 2022. godinu zato što je popis najsloženije i najobuhvatnije, čak i najskuplje statističko istraživanje. Odluka da bude odložen kod nas doneta je zbog nepovoljne epidemiološke situacije koja bi mogla da ugrozi kako pripreme za popis, tako i samo sprovođenje popisa na terenu.

Popis zahteva obuku oko 20.000 kandidata za instruktore i popisivače, što u ovom trenutku bio veliki epidemiološki rizik. Još veći rizik je izlazak popisivača na teren koji treba da obiđu svaki stan, svaku kuću, da uđu u staračke domove, internate, studentske domove, prihvatne centre, kolektivne smeštaje da bi popisali kompletno stanovništvo. Zato je odlaganje popisa najrazumnije rešenje.

Koliko god da je popis važan, važnije je da izbegnemo opasnost od širenja zaraze i da ovaj proces sprovedemo kada se steknu bezbedni uslovi, ne rizikujući ni zdravlje ni živote ljudi.

Na kraju da zaključim da je neophodno da se svi pokažemo maksimalno odgovorno, da se striktno pridržavamo mera i da se što više nas vakciniše, da bismo se što pre vratili normalnom životu i svim redovnim aktivnostima, kako pojedinci, tako i društvo uopšte.

Pošto je ministar poljoprivrede ovde prisutan, moram da kažem da i popis poljoprivrede će biti odložen i da se on neće održati u isto vreme kada i popis stanovništva, i to je dobro, jer popis poljoprivrede treba oslika stanje na terenu, da oslika strukturu poljoprivrednih gazdinstava kako bi država mogla da planira pomoć i da donosi odluke kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.

Moram da napomenem da očekujem da će ovi rezultati biti mnogo bolji u odnosu na prethodni popis, budući da država, kao nikada ranije, ulaže u poljoprivrednu proizvodnju, subvencioniše poljoprivredna gazdinstva, od nabavke mašina i traktora do subvencionisanja podizanja voćnih, povrtarskih zasada do stočarske proizvodnje. To je dobar podsticaj da poljoprivrednici proizvedu više, ali postoji jedan problem, a to je šta kada proizvedemo, kako da plasiramo te proizvode. Ja razumem i zakone tržišta, zakone ponude i tražnje, ali moramo naći modus da nekako pomognemo poljoprivrednicima da plasiraju svoje poljoprivredne proizvode.

Ja sam nedavno ovde u Skupštini napomenula da je trenutno najveći problem – velike količine neotkupljenog krompira u zapadnoj Srbiji i ukoliko država na interveniše, molim i apelujem ministra, on zna za to, čak je i govorio nekoliko puta na terenu, čak je država i pomogla da se neke količine otkupe, ali to je minimalno. Ukoliko taj krompir ne bude plasiran, preti da ugrozi prolećnu setvu. Još jednom apelujem – učinite nešto ako već nije kasno. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ja svoje pitanje postavljam Ministarstvu rudarstva i energetike, a tiče se energetske efikasnosti.

Naime, nedavno je resorna ministarka Zorana Mihajlović najavila subvencije, tj. pomoć građanima za zamenu prozora i izolaciju stambenih objekata kroz Fond za energetsku efikasnost.

Spremajući se za ovo pitanje, došla sam do podatka da Srbija troši čak pet puta više energije u domaćinstvima od proseka EU, da 40% energije u domaćinstvima gubimo zato što su stambene zgrade i kuće loše izolovane i zato što imamo stare i dotrajale prozore. To je količina energije ravna proizvodnji jedne termoelektrane. Ja sam sigurna da je većina građana zainteresovana za ovu vrstu pomoći, jer gubitkom i bacanjem energije vi gubite novac.

Navešću primer Novog Beograda. To je opština u kojoj ja živim. Moje komšije je obradovala ova vest, ali oni nemaju dovoljno informacija. Većina stambenih zgrada i solitera na Novom Beogradu građena je za vreme Tita, u drugoj polovini prošlog veka, za vreme masovne izgradnje, kada je bio cilj da se što više ljudi useli u stanove. Ceo Novi Beograd tada je izgrađen od betona i bez izolacije. Te zgrade su i danas u istom stanju. Iako su radijatori topli, stanovi su hladni ili vam je potrebno mnogo energije da ih zagrejete.

To nije slučaj samo sa Novim Beogradom. I u ostalim delovima Beograda, u svim drugim gradovima u Srbiji, ali takođe i u seoskim domaćinstvima veliki broj stambenih objekata nema odgovarajuću ili najčešće nikakvu izolaciju. Procene su da je to čak 70% objekata. Ako je tačna informacija da bi subvencije za unapređenje energetske efikasnosti iznosile 50% sredstava, odnosno da bi građani plaćali samo polovinu troškova, onda je to veliki motiv i podstrek, a korist bi bila višestruka, pre svega ekonomska jer bi se na taj način uštedele ogromne količine energije koju sada bacamo kroz prozor, zatim socijalna jer bi se građani osećali i komotnije i komfornije i manje bi plaćali za utrošenu energiju i ono na šta svet sve više obraća pažnju je životna sredina, smanjila bi se proizvodnja energije koju najvećim delom dobijamo iz uglja, a na taj način smanjili bi smo i zagađenje.

Moje pitanje je - kada će ovaj fond profunkcionisati, odnosno kada će građani moći da konkurišu za sredstva, da li će to biti na nivou države ili lokalnih samouprava, kao i šta će im biti potrebno od dokumentacije? Da li će se baviti posebni program za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i oni mogli da zamene prozore i izoluju svoje stambene objekte? Na koji način će građani biti upoznati sa ovim mogućnostima i gde će moći da dobiju potrebna uputstva, kao i da konkurišu za subvencije? Kakve će biti procedure da bi jedan soliter ili stambena zgrada mogla da uđe u program za postavljanje izolacije? Na kraju, za koliko bi godina Srbija mogla da dođe do zadovoljavajućeg nivoa energetske efikasnosti, odnosno da gubitke energije svede na manje od 10%? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj amandman odnosi se na član 2. Predloga zakona o klimatskim promenama koji se primenjuje na gasove sa efektom staklene bašte.

Ako znamo da je jedan od stubova ovog zakona smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, odnosno mere i aktivnosti koje doprinose tom smanjenju, onda je logično da zakon propisuje koji su to gasovi.

U Predlogu zakonu kao gasovi koji svojim emisijama doprinose globalnom zagrevanju navedeni su ugljen-dioksid, metan, azot-subdioksid, fluorougljovodonici, perfluorougljovodonici, sumpor heksafluoridi.

Ovo možda nije zanimljivo široj javnosti, ali hemičari i stručnjaci dobro znaju o čemu je reč. Ovim amandmanom predložili smo da se na listu gasova koji doprinose globalnom zagrevanju doda i azot trifluorid. Ovaj gas se koristi u proizvodnji LCD ekrana, poluprovodnika, kao i kod nekih vrsta lasera. Naučnici su došli do saznanja da se količina ovog gasa u atmosferi povećava za čak 11%. Agencija za životnu sredinu nivo tog gasa meri i uvrstila ga je u metodologiju za izradu inventara emisije već više od pet godina, tako da smo smatrali da je došlo do previda kada je predlagač zakona sa liste gasova sa efektom staklene bašte izostavio azot trifluorid.

Budući da je Srbija na onlajn konferenciji o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija dala obećanje da je spremna da svoje rezultate u smanjenju emisija štetnih gasova do 2030. godine poboljša čak tri puta uz pomoć Evropske unije i do pet puta, onda je i ovo doprinos tom cilju. Tako da je dobro što je Vlada prihvatila ovaj amandman kojim je zaokružena lista gasova sa štetnim emisijama, a ovaj značajan deo zakona popravljen i upotpunjen. Hvala još jednom.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koleginice i kolege, mi ovde već puna dva dana raspravljamo o ovom zakonu i ako je suditi prema izlaganjima narodnih poslanika koji su svako na svoj način ukazali na probleme životne sredine i izneli viđenje rešenja ekoloških problema i ako je suditi po tome što je ova Vlada, ovaj zakon uputila Narodnoj skupštini na usvajanje i na razmatranje, onda se slobodno može reći da je zaštita životne sredine visoko na listi prioriteta ove vlasti.

Ministarka ja se nadam da ćete vi prihvatiti sugestije koje ste ovde čuli, doduše bilo ih je mnogo i na razne teme, ali smatram da ćete u vašem mandatu imati snage da se suočite i da uđete u rešavanje tih problema. Ono što ja smatram i apelujem je da se odmah nakon ovog usvajanja krene, usvajanja ovog zakona krene u njegovu primenu.

Upravo amandman koji je podnela grupa narodnih poslanika okupljenih uz Zelenu poslaničku grupu odnosi se na realizaciju programa ovog zakona to jest na realizaciju programa prilagođavanja, to je član 15. i ovo je samo jedan tehnički amandman. U Predlogu zakona stajalo je da organi i organizacije nadležni za sprovođenje mera prilagođavanja dužni su da dostavljaju ministarstvu izveštaj o sprovedenim merama prilagođavanja kao i pojmove kao što su: poplave, ekstremne temperature, suše i drugo i njihovim posledicama.

Međutim, izostavljeno je, odnosno nije dovoljno jasno da li autonomne pokrajine i lokalne samouprave treba da izveštavaju. Mi smo amandmanom predložili da se uključe i pojmovi: autonomne pokrajine i lokalne samouprave što ste vi prihvatili i smatram da je to dobro, što će ove izmene postati sastavni deo zakona koji ćemo mi, nadam se, uskoro i usvojiti. Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsednice Jevđić.

Poštovana ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da ne postoji niko ili je vrlo mali broj onih koji ne vide da se poslednjih nekoliko decenija planeta Zemlja suočava sa sve izraženijim promenama klime. One nisu samo ćud prirode, očigledan je i uticaj čoveka na klimatske promene, odnosno ljudski nemar koji doprinosi njihovom ubrzanju, tako da je velika odgovornost i na nama.

Zato su dve osnovne smernice - smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte koji doprinose globalnom zagrevanju i adaptacija tj. prilagođavanje na klimatske promene koje su naša realnost.

Posledica promene klime više nisu apstraktna pojava o kojoj se govori kada ponestane drugih tema, one su opipljive i mogu se videti golim okom i mi gotovo svakodnevno svedočimo te posledice i njih živimo i ne postoji zemlja na svetu koja je pošteđena.

Da je klima na planeti Zemlji promenjena u odnosu na to kako je izgledala sredinom 20. veka, pokazuju nam bujične poplave kakve su i Srbiju zadesile 2014. godine, suše koje desetkuju rod poljoprivrednih kultura. Mi imamo mnogo blaže zime nego što su bile pre samo nekoliko decenija, toplija leta sa mnogo više toplotnih talasa, zatim učestalije i ekstremne količine padavina u nekim delovima sveta u kojima kiše nisu bile karakteristična pojava, suše na Bliskom istoku najteže u poslednjih 1.000 godina, sneg u Španiji i nevreme tokom ove zime koje nije zabeleženo od sedamdesetih godina.

Razlog za promenu klime jeste porast koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, na prvom mestu ugljen-dioksid, a zbog korišćenja fosilnih goriva kao primarnih izvora za dobijanje energije. Klimatske promene direktno se odražavaju na ljudske živote, na zdravlje ljudi, njihovu bezbednost, ekonomski napredak i ako hoćete na investicije. Možda su čak i veća pretnja čovečanstvu terorizma. One utiču na kvalitet vazduha, čak i mnogi naši gradovi su vrlo često u vrhu liste zagađenosti, na kvalitet vode, bližimo se trenutku kada će potreba za vodom premašiti zalihe nakon čega počinje borba za zdravlju pijaću vodu. Zbog sve većih suša klimatske promene ugrožavaju poljoprivredu, poplave, oluje, požari uništavaju infrastrukturu.

Da klimatske promene ne miruju pokazala nam je i prošla 2020. godina, kada je zbog pandemija korona virusa ceo svet stao, samo su se klimatske promene dešavale nepromenjenom brzinom na način na koji nas naučnici već godinama upozoravaju. Setimo se strahovitih šumskih požara u Australiji kada je izgorelo preko 10 miliona hektara šuma, uništeno na hiljade objekata i stradalo više od pola milijarde životinja. Pored Australije, požari su pogodili i Sibir, zatim Amazoniju, zapadnu obalu SAD, zatim katastrofalne poplave u Vijetnamu, razorne tropske oluje u Centralnoj i Severnoj Americi, kao posledica zagrevanja naše planete na šta naučnici već godinama upozoravaju. Ostaje da se vidi da li će 2020. godina biti najtoplija godina ikada izmerena, ali ono što ju je sigurno obeležilo jesu rekordno visoke temperature izmerene na Arktiku.

Očekivanja su da će promene klime na globalnom nivou biti sve značajnije i da će prilagođavanje klimatskim uslovima tj. adaptacija biti moguća samo u slučaju postizanja glavnog cilja Sporazuma iz Pariza, odnosno ograničenja rasta srednje globalne temperature na dva stepena celzijusa do kraja 21. veka sa tendencijom dostizanja 1,5 stepen već u narednih 10 godina.

Ovo nam ukazuje da je nužno da se sve zemlje ujedine u borbi protiv klimatskih promena i da svojim delovanjem doprinesu njihovom usporavanju. Uostalom, na to su se obavezale pre pet godina sve države sveta potpisnice Pariskog sporazuma. Vlade zemalja potpisnica će do idućeg svetskog samita o klimi morati da izađu sa jasnim ciljevima smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ujedinjene nacije upozoravaju da je potrebno da sve zemlje ulože dodatni napor da bi se globalna emisija ugljen-dioksida do 2030. godine smanjila za 45% u odnosu na 2010. godinu.

Srbija je dala obećanje da je spremna da poboljša rezultate više od tri puta do 2030. godine da bi uz dodatnu podršku te rezultate mogla da poboljša čak više od pet puta. Uz to poboljšanje energetske efikasnosti i korišćenja većeg udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje, grejanju domaćinstava i transporta.

Mi moramo uzeti u obzir činjenicu da je ugalj naš osnovni energent i da se 70% električne energije kod nas proizvodi u termoelektranama. Zato moramo postepeno prelaziti na obnovljive izvore energije, kao što su sunce, vetar, čak i hidro energija, a pri tome vodeći računa da ne uništavamo biljni i životinjski svet, jer onda nigde nismo stigli.

U osnovi borbe protiv klimatskih promena su zakoni koji regulišu ovu oblast, kao i njihovo dosledno sprovođenje.

Ovih dana, kada Srbija donosi svoj Zakon o klimatskim promenama, i francuska Vlada predstavila je građanima Predlog zakona o klimi koji bi trebalo da ekologiju uvede u sve sfere javnog života, u škole, javne službe, pravosuđe, urbanizam, saobraćaj. Cilj zakona je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40% do 2030. godine.

Kao i veliki broj zemalja koje svoj put razvoja usklađuju sa smanjenjem uticaja na promenu klime, i Srbija će ovim zakonom uspostaviti sistem za smanjenje emisije štetnih gasova, kao i program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Zakon podrazumeva i pripremanje domaće privrede koja će vrlo brzo morati da se prilagodi novoj vrsti ograničenja emisije štetnih gasova da bi bila konkurentna na međunarodnom tržištu.

Ono što je važno jeste da se svi sektori prilagođavaju i vi ste, ministarko, ovde u obrazloženju rekli na koji će način to funkcionisati.

Iz pozicije kandidata za članstvo u EU, ali i zbog velikog udela izvoza u zemlje EU, Srbija mora voditi računa o tome da je cilj EU da najkasnije 2050. godine postigle klimatsku neutralnost. To je za nas važno zato što EU priprema mere da ograniči apsolutne emisije kroz uvoz iz drugih zemalja, najavljujući do 2023. godine porez ili taksu na CO2, na uvoz čelika, cementa, hemikalija i veštačkih đubriva čija se proizvodnja bazira na uglju.

Predlog zakona propisuje da će velika postrojenja morati da dobiju dozvole za ispuštanje CO2 u atmosferu. Bez tih dozvola neće moći da počnu sa radom, a izdavanju dozvola podležu i postojeća postrojenja. Treba imati na umu da se ovim zakonom neće rešiti svi problemi koje donose klimatske promene, i to je nerealno očekivati. Donošenje zakona je samo početak borbe za smanjenje negativnih uticaja koji izazivaju klimatske promene. Naše društvo i privreda moraju da se adaptiraju na novu realnost, tj. da se prilagode na izmenjene klimatske uslove.

Recimo, kada su u pitanju padavine, treba gledati projekcije za budućnost koje nam ukazuju na sve učestaliju pojavu jakih padavina tj. povećanje njihovog intenziteta kao posledica globalnog zagrevanja. Zato nije dovoljno obnoviti brane pravljene po nekim standardima pre 50 godina, već moramo uzeti u obzir i nove podatke i projekcije i na osnovu toga planirati i graditi sisteme za odbranu od poplava.

Ministarka, ne znam da li ste upoznati, ali ja ovde moram da ukažem na još jedan problem, a to je nekontrolisana seča šuma tj. krčenje šuma bez dozvola i bez ikakvog reda i plana. To nam se dešava i u Vojvodini i u Šumadiji i u svim delovima zemlje. To drvo uglavnom završava kao ogrev u individualnim ložištima koja spadaju u red najvećih zagađivača vazduha.

Nauka kaže da se šume obnavljaju proređivanjem i ja to podržavam, ali proređivanje nije pustošenje iza koje ostaju goleti kao idealan teren za bujice koje u kratkom roku mogu dovesti do izlivanja korita reka i na taj način ugroziti čitava naselja i gradove. Jedan od načina da se te posledice ublaže jesu oštrije kazne i kontrole, kao i pošumljavanje.

Ovom prilikom želim da podsetim da je vrlo važno da nakon usvajanja zakona odmah krenemo u izradu nacionalnih i lokalnih planova adaptacije na klimatske promene, jer predviđanja su da će poplave, klizišta, suše, požari, ekstremne vremenske nepogode sa kojima se lokalne zajednice u Srbiji suočavaju u protekloj deceniji, u godinama koje dolaze postati još intenzivnije.

Mere adaptacije na klimatske promene su od suštinskog značaj jer čuvaju ljudske živote, privatnu imovinu i javnu infrastrukturu. Te mere smanjile bi troškove sanacije i omogućile pametno planiranje u privredu i poljoprivredu u skladu sa ciljevima održivog razvoja UN što će u budućnosti uticati, kako na konkurentnost između lokalnih zajednica u privlačenju stranih investicija, tako i samih država i imati pozitivan uticaj ne samo na životnu sredinu, već i na smanjenje siromaštva i nejednakosti.

Naša odgovornost jeste da se pripremimo za nove događaje usvajanjem regulatornih politika koje će nam omogućiti da brže i lakše delujemo kako u pravcu smanjenja emisija, tako i u pravcu adaptacije na klimatske promene. Zato će nam biti potrebno više stručnih kadrova, više inspektora na terenu, a posebnu pažnju moramo posvetiti jačanju kapaciteta, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.

Zbog svega navedenog, ne samo da je važno usvajanje Zakona o klimatskim promenama, nego je nužno da se sva podzakonska i strateška akta predviđena ovim zakonom usvoje u za to predviđenom roku.

Zelena poslanička grupa, koju čini veliki broj poslanika zainteresovanih za pitanje ekologije i životne sredine, će pratiti dalje procese izrade i usvajanja svih podzakonskih akata koji prate ovaj zakon i dati punu podršku transformaciji Srbije u niskougljenično ekološko društvo.

Podneli smo i amandmane koji bi, smatramo, mogli da poboljšaju neke delove zakona i o njima ćemo govoriti u raspravi u pojedinostima.

Poslanička grupa SDPS će zdušno podržati ovaj zakon u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem potpredsednice.

Poštovana gospodo iz Agencije za energetiku, koleginice i kolege narodni poslanici, najpre želim da istaknem da je dobro što je postala ustaljena praksa da nezavisna regulatorna tela jednom godišnje podnose izveštaj i na taj način za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Izveštaj Agencije za energetiku sadrži podatke o radu Agencije, o njenom finansijskom poslovanju, izveštaj o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije. Građani u svakom trenutku treba da znaju da li je država obezbedila sigurnost u snabdevanju električnom energijo, gasom i naftnim derivatima.

Ako analiziramo ovaj dokument mi vidimo da je energetska sigurnost za period koji izveštaj obuhvata bila na zadovoljavajućem nivou. Ukupna potrošnja električne energije u 2019. godini bila je na približnom nivou kao i u 2018. godini, stoji u izveštaju. Potrošnja prirodnog gasa je porasla u domaćinstvima ali je smanjena u industriji i za potrebe toplana.

Šta nam to govori? Rast potrošnje u domaćinstvima govori da je prirodni gas konkurentan energent. Tendencija mora da bude da industrija i toplane čvrstih i takozvanih prljavih goriva koja zagađuju životnu sredinu postepeno prelazi na čistije vidove energije među kojima je svakako i gas. Ovde posebno mislim na domaćinstva koja spadaju u najveće zagađivače. Srbija mora da nađe balans između ekonomskog razvoja i zdrave životne sredine, jer ekonomski razvoj gubi na značaju ako dovodi do ugrožavanju prirode, do uništavanja životne sredine što se direktno reflektuje i na zdravlje stanovništva.

Mi ovde imamo izveštaj iz 2019. godine ali ja ću se u svom daljem izlaganju osvrnuti na aktuelnu situaciju u energetskom sektoru. Cilj Srbije je energetska stabilnost u svim oblastima i kada je u pitanju električna energije i naftni derivati i gas. Na tom polju predstoje još mnogo posla ali je dosta i urađeno. Najveći poduhvat u energetskom sektoru u prošloj godini ali i desetinama godina unazad svakako jeste Balkanski tok kojim se dopreman ruski gas preko Turske i Bugarske, a koji se proteže čak 400 kilometara kroz našu zemlju. Ovim gasovodom Srbija je uspela da osigura snabdevanje svoje teritorije. Na taj način obezbeđena je energetska bezbednost i stabilnost isporuke gasa što otvara mogućnost da gas bude dostupan većem broju domaćinstava a njegova cena povoljnija za privredu i za stanovništvo dok će zemlja biti atraktivnija za strane investitore. Pored mnogo nižih troškova transporta u odnosu na druge gasovode preko kojih smo se do sada snabdevali Srbija će naplaćivati i tranzitnu taksu što će pomoći u isplati troškova izgradnje Balkanskog toga.

Kada je u pitanju električna energija u izveštaju koji je pred nama navodi se da je Strategijom energetike do 2025. godine prognoziran rast potrošnje električne energije za 1% prosečno godišnje i da bi ova potrošnja trebalo da se pokriva produženjem radnog veka i povećanjem snage postojećih i izgradnjom novih elektrana.

Uzimajući u obzir činjenicu da se 70% električne energije u Srbiji proizvodi iz ulja, odnosno u termoelektranama, problem predstavlja to što su te termoelektrane veliki zagađivači jer reemitiju ogromne količine štetnih gasova u atmosferu.

Imajući u vidu da je naš elektro-energetski sistem glomazan potrebno je vreme to jest godine da se on promeni i da se prilagodi standardima koji važe u EU. Taj odnos traži i Evropska energetska zajednica i zato moraju da postoje dugoročni planovi. Dostupni su podaci da su godišnje emisije sumpor-dioksida tri stotine hiljade tona, odnosno šest puta više nego što je to dozvoljeno po zakonima iz Srbije i EU. Čak i da se ne obaziremo na EU naša obaveza mora da bude zdrava životna sredina, a pre svega zdravlje naših građana.

To u ovim okolnostima možemo da poboljšamo jedino izgradnjom modernih postrojenja, kao i modernizacijom postojećih. Ovde pre svega mislim na postrojenja za prečišćavanje štetnih gasova, odnosno sumpornih i azotnih oksida.

Veliki posao na odsumporavanju je već urađen, a i mnogi radovi na tom polju su u toku. Krajem prošle godine pušteno je u probni rad postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu i čeka se da završi probni rad i da dobije konačnu dozvolu. I to je dobra vest.

Pre nekoliko meseci, tačnije u decembru prošle godine, počela je izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu, u koju će biti uloženo 210 miliona evra. Rok za završetak ovog postrojenja je prva polovina 2024. godine.

Na ovom projektu biće korišćena japanska tehnologija, koja će smanjiti emitovanje ugljendioksida za čak 97% i na taj način znatno doprineti čistijem vazduhu i zdravijoj životnoj sredini.

Godine 2019. počela je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u četiri bloka TENT A u Obrenovcu, čime će se emisija sumpordioksida smanjiti za devet puta, sa 74.000 tona na manje od 8.000 tona. Rok za izgradnju je polovina 2022. godine. I ovde je glavni izvođač japanski konzorcijum i važno je naglasiti da se sva ova postrojenja rade u skladu sa direktivama EU o industrijskim emisijama.

Ohrabruje i činjenica što je preliminarnim Nacionalnim planom Republike Srbije za smanjenje emisije štetnih gasova predviđeno do 2026. godine povlačenje iz pogona najstarijih i energetski najneefikasnih termoblokova sa zastarelom tehnologijom i oni će biti zamenjeni novim, savremenim postrojenjima, koja mogu da odgovore ekološkim standardima.

Zbog usaglašavanja sa direktivama EU do avgusta ove godine trebalo bi da bude isključena sa mreže Termoelektrana „Kolubara A“, na kojoj će biti ugašena tri bloka, a blizu kraja radnog veka je i Termoelektrana „Morava“, koja bi trebalo da bude zatvorena do 2022. godine. Poslednji blok Termoelektrane „Kolubara A“ morao bi da se ugasi do 2023. godine.

Veliki su izazovi pred nama. S jedne strane, dugoročna energetska stabilnost, a s druge strane prilagođavanje strogim zahtevima EU koji se odnose na zaštitu planete u skladu sa zaključcima Konferencije UN o klimatskim promenama.

Da se Srbija pridržava zahteva koji se pred nju postavljaju i ne samo to, već i zbog obaveza prema nama samima, govori i činjenica da ćemo mi već iduće sedmice ovde u parlamentu imati Predlog zakona o klimatskim promenama.

Mi moramo imati na umu da je Srbija preuzela obaveze prema UN da svoje politike uskladi sa ciljevima održivog razvoja.

Agenda 20-30 obuhvata nekoliko prioritetnih oblasti, među kojima su klimatske promene i životna sredina. Jedna od aktivnosti za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja je unapređenje infrastrukture i prilagođavanje industrije, uz veću efikasnost i korišćenje čistih i ekološki ispravnih tehnologija.

Jedan od 17 postavljenih ciljeva do 2030. godine je osigurati pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve, što podrazumeva i povećanje udela obnovljive energije u ukupnom energetskom miksu.

Budući da je Srbija direktno učestvovala u razvoju i pisanju Agende 20-30, redovno, u sedištu UN u Njujorku, predstavlja nacionalni izveštaj o sprovođenju ciljeva održivog razvoja.

Da se naša zemlja pridržava svojih obaveza i da je na dobrom putu, govori i činjenica je Strategijom razvoja Republike Srbije do 2025. sa projekcijom do 2030. godine, kao i Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije, planirano značajno povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Iako to iziskuje veće troškove, mi se moramo pridržavati tih planova, ako želimo da imamo čist vazduh, da unapredimo i očistimo životnu sredinu i sačuvamo zdravlje ljudi, što treba da nam bude na prvom mestu.

Dugotrajni održivi razvoj treba da bude visoko na lestvici državnih ciljeva, a on se može postići jedino zelenim i niskougljeničnim tehnologijama u budućnosti.

Na kraju, ja pozdravljam napore i rad Agencije za sve što čini za energetsku bezbednost i stabilnost naše zemlje. Zato će Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, poštovani predstavnici Ministarstva poljoprivrede, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju najpre osvrnuti na Sporazum između Republike Srbije i Palestine u oblasti bezbednosne saradnje i smatram da je dobro da je ovo samo još jedan u nizu sporazuma iz oblasti bezbednosti koje Srbija uspostavlja sa različitim zemljama sveta.

Podsetiću, Skupština je samo pre nekoliko nedelja potvrdila Sporazum o bezbednosnoj saradnji sa Ruskom Federacijom, zatim sa Evropskom unijom, tj. sa Fronteksom, sa Severnom Makedonijom itd. Srbija je započela snažnu borbu protiv organizovanog kriminala u našoj zemlji i mi tu borbu podržavamo i očekujemo da u toj borbi država istraje do kraja. Kriminalcima i kriminalnim organizacijama nema mesta na stadionima, na ulicama, u kafićima, među nama.

Kada govorimo o bezbednosnom sporazumu sa Palestinom, neko bi pomislio – Palestina je daleka zemlja, nalazi se na drugom kontinentu. Ali kriminal i terorizam ne poznaju ni granice ni udaljenost teritorija koje su predmet njihovih interesa.

Kriminogene grupe i kriminalističke grupe se umrežavaju i udružuju radi postizanja svojih ciljeva. Svedočili smo nebrojeno puta do sada da mogu da deluju i organizuju terorističke napade u bilo kom delu sveta. Zato i države međusobno treba da sarađuju, da prikupljaju i razmenjuju informacije, a sve u cilju sprečavanja i borbe protiv kriminala i terorizma.

Pored saradnje u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma, sporazum sa Palestinom reguliše i jačanje saradnje u oblasti visokotehnološkog kriminala, zatim suzbijanja trgovine narkoticima i trgovine ljudima i oružjem, kao i saradnju u oblasti vanrednih situacija. Ovaj sporazum rezultat je dobrih odnosa između Srbije i Palestine koji datiraju još od 1989. godine, kada je tadašnja SFRJ među prvima priznala državu Palestinu. Dobri bilateralni odnosi prerasli su u tradicionalno prijateljstvo o čemu, između ostalog, svedoči i međusobno podržavanje u međunarodnim organizacijama. Treba istaći da je Srbija zahvalna Palestini što nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i što nije glasala za prijem Kosova u međunarodne organizacije.

S druge strane, naša zemlja poštuje prijateljstvo sa Palestinom i palestinskim narodom i podržava uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti na Bliskom istoku. Srbija je posvećena unapređenju odnosa i sa Izraelom i sa Palestinom i očekujemo da će dve strane naći način da postignu dogovor koji će doprineti boljem životu svih ljudi u tom regionu.

Što se tiče dalje saradnje Srbije i Palestine, najavljeno je i formiranje mešovitog komiteta koji bi konkretizovao postojeće sporazume i pomogao da se bolje iskoriste mogućnosti za proširenje saradnje. Bilo bi dobro da do toga što pre dođe.

Kada govorimo o drugoj tački, o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, ne treba gubiti iz vida da žitarice predstavljaju osnovu za prehrambenu sigurnost najvećeg dela stanovništva i da svaka zemlja želi da proizvede dovoljne količine osnovnih žitarica za ljudsku ishranu.

Da je Srbija prehrambeno obezbeđena i sigurna zemlja potvrdilo se i u vreme kovid krize, kada nismo imali krizu u snabdevanju kako pšenicom i brašnom, tako i drugim osnovnim životnim namirnicama. Međutim, najveći deo zemalja to ne uspeva, ne uspeva da proizvede dovoljne količine žita i pšenice za svoje potrebe. Razlozi su različiti, počev od geografskog položaja, klime, podneblja, zemljišta itd. Zbog toga su žitarice jedna od roba sa kojom se najviše trguje kako između pojedinih zemalja, tako i između kontinenata, te su stoga ubedljivo na prvom mestu u ukupnoj trgovini.

Žitaricama se najčešće trguje na berzi, što znači da one imaju sve odlike berzanske robe. Konvencija o trgovini žitaricama, o kojoj mi danas ovde raspravljamo, pospešuje međunarodnu saradnju u trgovini i njenim potvrđivanjem Srbija postaje članica Međunarodnog žitarskog saveta, koji čine više od 50 zemalja koji će na dnevnom nivou imati tačne informacije o kretanju ponude i potražnje, kao i ceni žitarica na tržištu. Sve ove informacije su neophodne i dragocene da bi trgovina mogla da se odvija uspešno i na najbolji mogući način.

Ono što najviše brine i tišti proizvođače je svakako cena. Ta cena pre svega zavisi od zakona ponude i potražnje na tržištu, a ponuda i tražnja od proizvodnje i potrošnje. Srbija proizvodi dovoljne količine žitarica za sopstvene potrebe. Kada govorimo o osnovnoj životnoj namirnici pšenici, mi smo izvoznici pšenice i to presudno utiče i na formiranje cena kod nas, tako da se naše tržište pšenice deli i na domaće i na izvozno.

Kada govorimo o domaćem tržištu, mora se naglasiti da je ono dobro zaštićeno od potencijalne konkurencije visokim carinskim stopama. Ako uzmemo u obzir i činjenicu da su transportni troškovi visoki, dolazimo do računice da uvozna pšenica čak i bez carine nije konkurentna na domaćem tržištu. Na formiranje cene na domaćem tržištu presudno deluje i izvozna cena. Kada postoji opasnost da izvoz ugrozi domaće potrebe, domaći prerađivači podižu cenu iznad izvozne i tako sebi obezbeđuju neophodne i potrebne količine, a kada su zalihe pšenice velike, cena se spušta i ona je nešto niža od cene na domaćem tržištu. Na taj način sve viškove možemo prodati u zemlje okruženja. Ako znamo da nam je za domaću potrošnju potreban 1,5 milion tona da u zemlje okruženja možemo izvesti 700.000 tona, onda svaka veća proizvodnja od 2,2 miliona tona zahteva izlazak na veliko svetsko tržište i usklađivanje naših cena sa svetskim cenama.

U ruralnim i brdsko-planinskim područjima ljudi uglavnom proizvode žitarice za sopstvene potrebe. Međutim, poljoprivrednici iz Vojvodine, naše najveće žitnice, više ne prodaju svoju robu preko agencija i firmi koje su se bavile posredovanjem u trgovini žitaricama, jer je prošle godine na snagu stupio Zakon o robnim berzama, prema kome nijedna ustanova koja nije registrovana kao berza ne može više da se bavi takvim poslovanjem. Na ovaj način poljoprivredni proizvođači, mlinari i prerađivači će moći da se štite od poslovnog rizika, odnosno da dobijaju bolju cenu za svoju robu. Svi oni koji budu hteli da trguju, da određuju cene, moraće da se registruju kao berza. Ono što je ključ je da na ovaj način i poljoprivredni proizvođači mogu da budu ravnopravni učesnici u trgovini, a ne samo velike kompanije. Međutim, i ovde postoje pravila – minimalni kapital, brokeri. Zato je jedan od vidova da se proizvođači udružuju, da imaju svoje predstavnike na berzi i na taj način da doprinose i boljim zaradama i planiranju proizvodnje.

Očekivala sam da će na ovoj sednici biti prisutan i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović, ali ja vas, gospodine Kataniću, molim i apelujem da mu prenesete jedno moje pitanje. Ne znam da li znate za problem sa kojim se trenutno suočavaju proizvođači krompira u zapadnoj Srbiji i da li ste razmišljali da li postoji način da im pomognete.

Naime, proizvođači iz sela na području opštine Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjica, Lučani u svojim magacinima imaju na stotine vagona prošlogodišnjeg roda koji ne mogu da plasiraju, a već se bliži i prolećna setva. Ti ljudi decenijama unazad proizvode krompir i to je jedna od retkih kultura koja uspeva u tom kraju i oni nemaju niti izbor niti alternativu da promene način proizvodnje. Ranije je čačanska čipsara koja je proizvodila najbolji čips u bivšoj državi otkupljivala sve proizvedene količine krompira iz tog kraja, međutim, to više nije slučaj i ovi ljudi su na vetrometini tržišta. Trenutna otkupna cena krompira je 10 dinara, ali taj krompir više niko neće jer su hladnjače u tom kraju prepune, a poljoprivrednici kažu – krompirom iz uvoza.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da proizvodnja jednog kilograma krompira košta 13 dinara, a da je otkupna cena trenutno 10 dinara i da ga niko ne želi, onda je jasno da ti ljudi nemaju nikakvu računicu, ali oni žele da taj svoj krompir, svoje rezerve prodaju makar i po 10 dinara, da bi mogle da obave prolećnu setvu. Ukoliko se to ne desi, njihov krompir završiće u seoskim potocima i vrzinama, a setva za 2021. godinu biće dovedena u pitanje.

Zato apelujem i ovim putem molim i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za brigu o selu, koje smo mi osnovali upravo da bi rešavalo ovakve probleme, da nešto učine po tom pitanju, da iznađu neko rešenje i da spasu prolećnu setvu. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se na početku svog izlaganja osvrnuti na Sporazum između Republike Srbije i Severne Makedonije, a tiče se saradnje u oblasti protiv trgovine ljudima.

Budući da dve zemlje imaju dobru saradnju, što su pre samo nekoliko dana, kada je Srbija Severnoj Makedoniji donirala vakcine, potvrdili i premijer te zemlje Zoran Zajev i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, oni su tada najavili i nove vidove saradnje u više oblasti, tako da je logično i od obostranog je interesa donošenje sporazuma o zajedničkoj borbi protiv trgovine ljudima.

S obzirom da obe zemlje, i Severna Makedonija i Srbija se nalaze na tzv. Balkanskoj ruti i da su potpisivanjem Mini Šengena granice između Srbije i Severne Makedonije otvorene za slobodno kretanje i ljudi i roba i usluga i kapitala, što je velika prednost i napredak, ali, s druge strane, to je veliki bezbednosni izazov.

Zato je neophodno i zakonom urediti način borbe protiv kriminala, u konkretnom slučaju – zajedničku borbu protiv trgovine ljudima.

Ne treba gubiti iz vida da, pored trgovine oružjem i narkoticima, trgovina ljudima predstavlja najunosniju granu organizovanog kriminala i najteži oblik kršenja ljudskih prava.

Brojni su razlozi da neko postane žrtva trgovine ljudima. Najčešće su ekonomske prirode, jer siromaštvo i loš ekonomski položaj vrlo često su uzrok da neko poveruje u lažna obećanja o boljem životu i tako nesvesno postane žrtva trgovine ljudima. Zatim, to mogu biti migracije, jer u tom slučaju ljudi najčešće nemaju veliki izbor i zaštitu i lako postaju žrtve kriminalaca. Takođe i porast organizovanog kriminala je u tesnoj vezi sa trgovinom ljudima, jer ona daje mogućnost kriminalnim grupama da dođu do velike materijalne koristi i sticanja visokog profita.

Istraživanja govore da je od svih oblika trgovine ljudima najzastupljenija ona koja se odvija sa ciljem seksualne eksploatacije i ovde su uglavnom žrtve devojčice i mlade žene. Brojni su i primeri prinude na prošnju koja se neretko odvija svakodnevno na ulici pred našim očima. Zatim, prinuda na vršenje krivičnih dela i u tu klopku najčešće zapadaju mladi ljudi misleći da je to brz i lak način da dođu do novca, ali i prinuda na brak, kao i radna eksploatacija.

Sve su to primeri trgovine ljudima, a čak 80% žrtava su žene i deca.

Treba imati u vidu i da je migrantska kriza donela nove izazove kada je reč o borbi protiv trgovine ljudima i ovim problemom naročito su zahvaćene Srbija i Severna Makedonija. Posebno osetljivu grupu čine deca, naročito ona koja putuju bez pratnje odraslih. Takva relativno novonastala situacija zahteva prilagođavanje celokupnog antitrafiking mehanizma i ceo novi sistem usluga koje su neophodne kako bi se žrtvama trgovine ljudima pružila sva potrebna pomoć i zaštita. Sporazum koji je pred nama predviđa sve neophodne mehanizme i u mnogome bi trebalo da doprinese uspešnijem suzbijanju trgovine ljudima u regionu. U čemu se ogledaju ti mehanizmi? Pored ostalog u prevenciji.

Ovaj sporazum, koji ćemo mi, nadam se, usvojiti, predviđa sprovođenje zajedničkih informativnih kampanja dveju zemalja u cilju sprečavanja trgovine ljudima, a posebno dece. Zatim, sprovođenje kampanja koje bi se odnosile na otkrivanje novih trendova u trgovini ljudima, posebno u eri digitalnih tehnologija, kada su sve veće mogućnosti zloupotreba na internetu. Kao jedan od važnih vidova prevencije, neophodno je i jačanje socioekonomskog položaja ranjivih kategorija ljudi, jer jedan od osnovnih razloga zbog kojih ljudi bivaju uvučeni u proces trgovine ljudima je, kao što sam već napomenula, ekonomske prirode.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smatramo da dosledna borba protiv kriminala podrazumeva pre svega borbu protiv uzroka koji dovode do kriminalnih radnji. Nejednake mogućnosti, beznađe, nedostatak obrazovanja i socijalne teškoće česti su uzroci kriminala, ali i pogodno tlo da se sklizne i postane žrtva kriminala, u ovom slučaju žrtva trgovine ljudima. Zato se mi iz Socijaldemokratske partije Srbije zalažemo za pooštravanje kazni za sva krivične dela, jer smatramo da je svrha sankcije generalna prevencija kriminala. Zato su, smatramo, neophodne veoma stroge kazne koje će pre svega preventivno uticati na smanjenje stope kriminaliteta.

Takođe, smatramo da Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje ima ključnu ulogu u ovoj borbi, mora da stoji na raspolaganju dovoljan broj obučenih kadrova, kao i sva savremena oprema. Takođe, neophodna je saradnja sa tužilaštvima, ali i sa Ministarstvom pravde kada je u pitanju pružanje pomoći žrtvama. Žrtvi se mora pružiti zaštita, ona mora biti obaveštena o svojim pravima i obavezama vezano za smeštaj, pravnu pomoć, pomoć u pribavljanje dokumenata, kao i pomoć za dobrovoljni povratak u zemlju porekla.

Ovaj Sporazum o saradnji između Srbije i Severne Makedonije tretira sve spomenute aspekte, kao i zaštitu podataka o ličnosti. Kada su deca u pitanju, sporazum predviđa procenu svih rizika kao što su roditeljske kompetencije, a preduzimaju se i mere starateljske zaštite i pružanja neophodne pomoći i podrške, a sve u najboljem interesu deteta. Nadležni organi obeju strana potpisnica ovog sporazuma se međusobno obaveštavaju o svim pokrenutim postupcima.

Nisu Srbija i Severna Makedonija jedine zemlje koje se suočavaju sa ovim izazovima. To je problem širih razmera i smatram da je saradnja država regiona važna i neophodna u cilju borbe protiv trgovine ljudima, a sporazum o kome mi ovde danas govorimo, kao i dosadašnja saradnja sa drugim zemljama kao što su Austrija, Slovenija, Mađarska, je svedočanstvo da Srbija ovom problemu pristupa veoma odgovorno i ozbiljno.

Još jedan važan bezbednosni sporazum je pred nama, a tiče se granične saradnje i bezbednosti granice između Srbije i EU. Srbija se graniči sa četiri zemlje EU, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom. Od ukupne dužine granice, koja iznosi 2352 kilometra, granica sa zemljama EU je 1337 kilometara. Ovaj sporazum nije isključivo stvar ili ideja Srbije, već i EU koja želi da dodatno osnaži bezbednost na svojim spoljnim granicama. Ovo je još jedan mehanizam u borbi protiv migrantske krize.

Koliko god da postoje različiti stavovi i koliko god da su države EU podeljene kada je reč o politici azila, ipak postoji, rekla bih, zajednički imenitelj, a to je zaštita spoljnih granica, što se direktno reflektuje na zemlje koje nisu u EU, u ovom slučaju i na Srbiju. Mi tu ne možemo ostati izuzeti. Dobro je da donosimo pravni okvir koji će da tretira ovu oblast.

Ovaj sporazum će omogućiti zajedničke operacije i angažovanje timova čije će aktivnosti biti usmerene na zaustavljanje ilegalne imigracije, kao i prekograničnog kriminala, a mogu da uključe i veću tehničku i operativnu pomoć na granici i to je dobro.

Ono što je još dobro i treba napomenuti da su članovi tima Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu Fronteks ovlašćeni da obavljaju zadatke potrebne za kontrolu granice, ali s tim da moraju da poštuju zakonodavstvo Republike Srbije i mogu obavljati zadatke samo na osnovu instrukcija u prisustvu policijskih službenika Republike Srbije. Zato će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije u Danu za glasanje podržati sve sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.