Jedanaesto javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Domu Narodne skupštine.
Javno slušanje otvorila je predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević, zahvalivši se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima pravosudnih i nezavisnih državnih organa, organizacijama civilnog društva, predstavnicima međunarodnih organizacija, Univerziteta i Pravosudne akademije.
Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Vlada Republike Srbije 4. decembra 2020. godine, podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, a da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. maja, utvrdio da je navedeni Predlog podnet u propisanom obliku i o tome podneo Izveštaj Narodnoj skupštini. Narodna skupština je potom na posebnoj sednici, 7. juna razmotrila i dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika usvojila Predlog za Promenu Ustava Republike Srbije. Imajući u vidu značaj ustavnih promena i ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u tom postupku, Odbor je tokom aprila, maja i juna organizovao sedam javnih slušanja na temu: Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, radi prikupljanja informacija, mišljenja i stavova o promenama Ustava različitih relevantnih institucija, udruženja i stručnjaka iz ove oblasti. Na javnim slušanjima učestvovali su predstavnici pravosuđa, strukovnih udruženja, nezavisnih državnih organa, stručne javnosti i advokatskih komora Srbije, predstavnici civilnog društva, ambasada EU, Velike Britanije, SAD i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija, delegacija Evropske unije u Srbiji, Misije OEBS u Srbiji i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, istakla je predsednica.
Nadalje je objasnila da je na 45. sednici, od 23.juna, Odbor doneo Odluku o formiranju Radne grupe sa zadatkom da izradi Akt o promeni Ustava Republike Srbije, a da je polazna osnova za rad Radne grupe bio nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa iz oktobra 2018. godine, koji je usklađen sa preporukama Venecijanske komisije i unapređen komentarima stručne javnosti. Dodala je i to da je Radna grupa radila i na Nacrtu zakona za sprovođenje amandmana od 1. do 32. na Ustav Republike Srbije.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je 3. septembra održao sednicu na kojoj su članovi Odbora zajedno sa članovima Radne grupe razmatrali završne tekstove ustavnih amandmana i ustavnog zakona, koje je Radna grupa utvrdila tokom 13 sednica, koliko ih je do danas održano. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst Nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
Ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa.
„Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije“, istakla je ministarka. Ona je naglasila da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa.
„Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Zato očekujem da će Evropska Komisija ceniti napore koje Srbija ulaže kako bi promenila Ustavne odredbe u pravosuđu“ , rekla je ministarka.
Ministarka pravde navela je koje promene podrazumeva tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
„Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa“, navela je Popović.
Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije ( GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca. Time će Srbija postati privlačnija za strane investicije, koje će posredno dovesti do povećanja standarda građana“ naglasila je ministarka.
Tokom diskusije, koja je usledila, učesnici javnog slušanja iznosili su svoje komentare na tekstove akta o promeni Ustava Republike Srbije i nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, kao i predloge za njihovo dalje unapređenje.
