Javno slušanje na temu: Predstavljanje Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu i Predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2023. godinu, u organizaciji Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održano je 24. novembra 2024. godine u Domu Narodne skupštine.

Javno slušanje počelo je odavanjem pošte, minutom ćutanja, preminulom narodnom poslaniku Draganu Markoviću.

Predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Veroljub Arsić naveo je da javnom slušanju prisustvuju članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, narodni poslanici koji nisu članovi ovog Odbora, predstavnici Vlade i Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije, Državne revizorske institucije, Fiskalnog saveta i organizacija Transparentnost Srbija i Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da se u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu neguju oba stuba naše ekonomske politike - ubrzani rast životnog standarda građana i nastavak razvoja kroz visoki nivo kapitalnih investicija. Ministar finansija je istakao i da je ovo prvi budžet koji Srbija treba da usvoji kao zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom. Ukazao je da je Srbija ušla u zonu stabilnog rasta i da je uspela da očuva makroekonomsku stabilnost.

Siniša Mali je naveo da novinu u Predlogu zakona o budžetu za 2025. godinu predstavlja prilog koji se odnosi na zelenu agendu odnosno tzv. „zeleni budžet“, te da se čak 10.57 odsto rashoda označava kao zeleni. To pokazuje usmerenost na ulaganje u održivi rast i očuvanje životne sredine, time na podizanje kvaliteta života građana.

Ministar je naveo i da je ove godine građanski vodič kroz budžet prvi put objavljen mnogo pre samog budžeta i najavio da se sledeće godine planira šira rasprava, odnosno šire konsultacije sa građanima Srbije i da se oni uključe u donošenje odluka o budžetu za 2026. godinu.

Mali je istakao da je predviđena visoka stopa rasta za 2025. godinu od 4.2 odsto, a predviđen je i rast minimalne zarade, uz usmerenost na dalji rast zarada i penzija i snižavanje stope nezaposlenosti.

Guvernerka Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković istakla je da Predlog zakona o budžetu za 2025. godinu doprinosi ostvarivanju ciljeva Vlade Srbije i Narodne banke Srbije – održavanju makroekonomske stabilnosti, uz stvaranje uslova za dalji razvoj ekonomije, jačanje konkurentnosti i rast zaposlenosti i životnog standarda građana. Dodala je da NBS podržava načela budžetskog planiranja koja su poštovana u predloženom budžetu za narednu godinu.

Tabaković je zaključila da je NBS stava da Predlog zakona o budžetu za 2025. godinu doprinosi, ne samo očuvanju do sada postignutih rezultata, već i postizanju zahtevnijih ciljeva ekonoske politike, kao što su zelene agende, puna zaposlenost i dodatno jačanje investicionog rejtinga.

Nalaze i ocene Fiskalnog saveta o predloženom budžetu za narednu godinu predstavio je predsednik Fiskalnog saveta prof. dr Blagoje Paunović. Ukazao je da se fiskalni deficit uvećava, ali da to neće ugroziti fiskalnu stabilnost, jer će se nastaviti putanja blagog smanjivanja javnog duga. On je ocenio da su realno planirani javni prihodi i rashodi i ukazao na izazove fislakne politike. Naveo je da Fiskalni savet podržava nastavak započetog investicionog ciklusa.

Učesnicima javnog slušanja revizorski izveštaj o završnom računu budžeta za 2023. godinu obrazložio je predsednik Saveta Državne revizorske institucije dr Duško Pejović. Ukazao je da je reč o 23 izveštaja, o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta za 2023. godinu i o 22 pojedinačna izveštaja korisnika koji su obuhvaćeni pri izradi ove revizije.

U nastavku je usledila rasprava kroz razmenu mišljenja i ocena učesnika o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu i Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2023. godinu.

Nakon rasprave, predsednik Odbora Veroljub Arsić izrazio je zahvalnost svim učesnicima koji su, svojim učešćem, pomogli članovima Odbora u sagledavanju predloženih zakona.