Šta je obeležilo jesenje zasedanje u parlamentu? Jesen u parlamentu obeležio je niz značajnih zakona, od uvođenja dualnog modela u visoko obrazovanje, do usvajanja budžeta za 2020. godinu, ali i zaobilaženje procedura, vređanje Univerzitetskih profesora, kao i i incident između poslanika Dveri i Srpske napredne stranke. Deo opozicije je nastavio bojkot, a dnevno-političke rasprave ponovo su preovladavale u plenumu. Narodni poslanici su tokom jesenjih zasedanja radili čak 61 dan: devet dana proveli su u plenumu tokom septembra, 19 tokom oktobra, 12 dana su radili u novembru i čak 21 dan u decembru. Ukupno je održano deset redovnih zasedanja, tri posebne sednice i tri vanredna zasedanja. Od početka septembra do kraja decembra narodni poslanici usvojili su 91 zakon, od kojih su dva usvojena po hitnom postupku. U septembru je održano jedno javno slušanje, dok su u novembru organizovana tri javna slušanja. Narodni poslanici imali su prilike da postave pitanja članovima Vlade samo dva puta - u novembru i decembru. Godišnji izveštaj o radu Poverenice razmatran je u plenumu tokom oktobarske sednice. Poslanici su na drugačiji način razmatrali izveštaj, u odnosu na rasprave o izveštajima ostalih nezavisnih institucija tokom julskih sednica, kada su dominirale dnevnopolitičke teme, a dovođena je u pitanje i potreba za postojanjem tih tela. Sa zaključenjem poslednje decembarske sednice izglasana su i tri nova člana Regulatornog tela za elektronske medije. Na predlog nadležnog skupštinskog odbora izabrana je Judita Popović, koju je predložila poslanička grupa LDP. Na predlog udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora izabran je Zoran Simjanović, a na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina Aleksandar Vitković. Bojkot dela opozicionih poslanika nastavljen je i nakon letnje pauze, sa nešto manje od 50 poslanika koji još uvek bojkotuju plenum i rad odbora. Poslaniku Srpske napredne stranke, Miroslavu Lazanskom, prestao je mandat pošto je izabran za ambasadora Srbije u Rusiji, a na njegovo mesto izabrana je Nevenka Kostadinova. Kuriozitet u plenumskim raspravama tokom jesenjih zasedanja bilo je redovno pominjanje, ali i vređanje, profesora i predstavnika akademske zajednice. Tako su poslanici Srpske napredne strane više puta upućivali optužbe na račun profesora Raše Karapandže i Univerzitetskih profesora Jova Bakića, Dubravke Stojanović, Čedomira Čupića i Radeta Veljanovskog. Ponavljanjem ovakvog ponašanja poslanika integritet Narodne Skupštine se urušava, a građani ostaju uskraćeni suštinske rasprave o zakonskim rešenjima koja se usvajaju u njihovom predstavničkom telu. Poslanici vladajuće većine su početkom septembra, tokom govora u plenumu, javno pozivali Srbe sa Kosova da glasaju za Srpsku listu na parlamentarnim izborima održanim na Kosovu. Ljiljana Malušić, poslanica Srpske napredne stranke navela je da je Srpska lista “produžetak politike našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića” i da Srbi “jedino tako mogu da opstanu na Kosovu i jedino tako mogu da žive život”, dok je njena koleginica Dušica Stojković (SNS) rekla da “svi koji učestvuju na nekoj drugoj listi rade isključivo za Albance, protiv interesa Republike Srbije”. I tokom oktobarskih sednica najviše vremena diskutovalo se o temama koje nisu bile na dnevnom redu. Između ostalog i o uzbunjivačima. Po Aleksandru Martinoviću, poslaniku SNS, Aleksandar Obradović, radnik valjevskog Krušika koji je javnost obavestio o malverzacijama u trgovini oružjem, ne može biti uzbunjivač, jer “nije se obratio nijednom državnog organu, nego je izašao u medije s lažnimi podacima da bi naškodio, u krajnjoj liniji, državi Srbiji.” Najveća polemika ove jeseni u plenumu bio je Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu.Poslanici su imali dovoljno vremena da se sa njim upoznaju, a u plenumu je razmatran kao jedina tačka dnevnog reda i to uz dvostruko vreme za raspravu. Ovo ipak nije nateralo opozicione poslanike da se vrate u poslaničke klupe, već su o budžetu govorili na konferencijama za medije u skupštinskom holu. Veći deo plenumske debate zauzele su pohvale vladajuće koalicije, čiji su poslanici skoro u svakom govoru naglašavali da je budžet razvojni, a ne izborni. Među usvojenim aktima u dembru, našle su se i strategije odbrane i nacionalne bezbednosti Srbije. Obe strategije potvrđuju vojnu neutralnost zemlje i želju Srbije da postane punopravna članica Evropske Unije. One utvrđuju i da će svi građani na neki način biti obučavani i uključeni u odbranu zemlje protiv različitih pretnji, od elementarnih nepogoda do malo verovatne oružane agresije. Redovno jesenje zasedanje završeno je verbalnim i fizičkim sukobom poslanika Dveri sa poslanicima Srpske napredne stranke u skupštinskom plenumu, poslednjeg radnog dana u 2019. godini. Povod za incident, a kasnije opšti metež, bilo je usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori i hapšenja poslanika Demokratskog fronta. Otvoreni parlament je najoštije osudio bilo kakav vid nasilja, kao i ponašanje poslanika koje značajno utiče na urušavanje poverenja građana u parlament. Ovaj incident predstavlja još jednu priliku za podsećanje na neophodnost usvajanja Etičkog kodeksa, kao ključnog koraka na putu ka unapređenju rada skupštine, uspostavljanju političke odgovornosti poslanika, a time i jačanju poverenja građana u najviše predstavničko telo.