Od rasprave o oružju, do preispitivanja osnovne uloge narodnih poslanika u vanrednom stanju Manja aktivnost poslanika početkom prolećnog zasedanja, uvođenje vanrednog stanja i održavanje prve sednice za vreme vanrednog stanja ključna su dešavanja koja su obeležila mart i april u parlamentu. Poslanici su tokom marta i aprila radili ukupno pet dana i usvojili svega četiri zakona i dve odluke. Poslanici iz Socijaldemokratske stranke (SDS) Marko Đurišić i Nenad Konstantinović prekinuli su bojkot parlamenta nakon više od godinu dana neprisustvovanja plenumskim sednicama. U ovom periodu formiran je i novi poslanički klub Vojvođanski front - Srbija 21 koji čine poslanici Socijaldemokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. Slobodan Veličković, kandidat za narodne poslanike sa izborne liste “ALEKSANDAR VUČIĆ - SRBIJA POBEĐUJE”, dobio je mandat umesto koleginice iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, poslanice Vere Paunović, koja je preminula krajem februara. Intoniranjem nacionalne himne u skupštinskoj sali drugog marta otpočelo je redovno prolećno zasedanje. Između ostalog, na dnevnom redu prve redovne sednice našao se Predlog izmene Zakona o oružju i municiji, radi produženja rokova za preregistraciju. Poslanici su raspravljali o komplikovanim procedurama, o opštoj neobaveštenosti građana, ali i lenjosti sistema da ovakva pitanja reši. Zato su predlagači zakona Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica predložili da se rok za zamenu oružanih listova produži još dve godine, što je skupštinska većina podržala. Pored ovoga, usvojena su još dva međunarodna sporazuma i odluka o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije. Četvrtog marta predsednica Skupštine Maja Gojković je raspisala lokalne i parlamentarne izbore za 26. april. Republička izborna komisija, koja takođe radi u skupštinskim prostorijama, tokom marta je potvrdila devet izbornih lista, a aktivnost prekinula tek kada je 15. marta proglašeno vanredno stanje u celoj zemlji. Način proglašenja vanrednog stanja putem trojnog potpisa podstakao je u javnosti raspravu o različitim tumačenjima najvišeg pravnog akta zemlje, kao i o značaju i ulozi parlamenta. Od 250 narodnih poslanika, samo osmoro je potpisalo zahtev da se Skupština hitno sastane. Nakon završetka prve redovne sednice plenumskih zasedanja nije bilo do kraja meseca, a u domu Narodne Skupštine su se održavale samo konferencije za novinare lidera pokreta Dosta je bilo Saše Radulovića. U drugoj polovini marta poslanik Radulović se svakodnevno obraćao novinarima uz neizbežnu rečenicu da se Skupština sastajala i za vreme ratova, i u izgnanstvu i da je ovo prvi put da je Vlada uredbom suspendovala parlament. S druge strane, predsednica Skupštine obratila se jednim saopštenjem u kojem je citirala deo Ustava da se „odluke potvrđuju čim Skupština bude u mogućnosti da se sastane“. Jedan administrativni odbor, jedno zasedanje i desetine konferencija za novinare bile su aktivnosti narodnih poslanika tokom aprila. Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno imunitetska pitanja poslanici su odobrili smanjenje skupštinskog budžeta. Već na toj sednici poslanik Srpske radikalne stranke Nemanja Šarović upitao je šta se promenilo i kako sada mogu da se sastanu, a do tad nisu mogli, ali predsednik odbora Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke odgovorio je da je sve urađeno po zakonu i da se delovi uredbe o zabrani okupljanja ne odnose na narodne poslanike. Na prvom zasedanju za vreme vanrednog stranja poslanici su potvrdili, većinom glasova svih narodnih poslanika, uvođenje vanrednog stanja i svih uredbi koje je Vlada donela u borbi protiv koronavirusa. Dugo očekivana sednica bila je organizovana uz pune mere zaštite, na ulazu je svima izmerena temperatura, svi prisutni su dobili zaštitne maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju, a u plenarnoj sali poslanici su bili razdvojeni pleksiglasom. Ovoj sednici prvi put posle dužeg vremena prisustvovao je deo opozicije koja je bojkotovala rad skupštinskog plenuma, uključujući deo poslanika Demokratske stranke, Socijaldemokratske stranke, pokreta Dosta je bilo i Nove stranke. Dvodnevnu sednicu obeležila je rasprava o vanrednom stanju posle ubistva premijera, o opozicionim liderima, pre svega, Draganu Đilasu, o prvom maju, o ogromnoj ulozi Aleksandra Vučića u spašavanju života građana i nabavci respiratora. Ono o čemu nije bilo mnogo reči su 44 uredbe koje su poslanici razmatrali zajedno, objedinjene u jednom predlogu zakona, kao i rebalans budžeta koji je poslanicima upućen kao uredba i o njemu se tako i glasalo. Na neizbežno pitanje poslanika ko je procenio da Skupština ne može da se sastane u martu kad poslanici nisu ni pozvani, predsednica Vlade Ana Brnabić više puta je ponovila da bi zasedanje Narodne skupštine na početku pandemije bilo krajnje nebezbedno i neodgovorno zato što se, kako je rekla „tu ne radi samo o 250 ljudi, već verovatno o više od 500 ljudi koji su potrebni za administraciju, obezbeđenje i sve ono što mora da se organizuje jedna sednica Narodne skupštine.“ Predsednica skupštine Maja Gojković dodala je da ni jedan parlament u svetu nije zasedao u prisustvu svih poslanika, već su se eventualno sastajali šefovi poslaničkih grupa i ocenila da to kod nas ne bi bilo moguće. Poslanici okupljeni u Savezu za Srbiju, kao i deo poslanika Demokratske stranke ni prilikom ovog zasedanja nisu učestvovali u radu Skupštine, već su se novinarima obraćali u holu. Konferencije za novinare iskoristili su da ponave da su mere u vanrednom stanju bile drastične i neadekvatne, da je sve vreme trajala stalna politička kampanja vlasti, kao i da je očigledno da se i zasedanje Skupštine za to koristi.