Tabela sa ukupnim brojem sati prisustva tokom celog 12. saziva za 264 poslanika nastala na osnovu podataka dobijenih od Narodne skupštine.

Originalni podaci o prisustvu poslanika sednicama tokom 12. saziva su dobijeni Zahtev za pristup informacijama od Narodne skupštine Republike Srbije.

Analysis of narratives created around political actors in the National Assembly of Serbia

Otvoreni parlament analizirao je narativ o društveno-političkim akterima u Narodnoj skupštini tokom prolećnog zasedanja 12. saziva, od marta do maja 2021. godine. Istraživanje je obuhvatilo 749 poslaničkih govora. Najviše pominjani akteri bili su Aleksandar Vučić, sa 2569 pominjanja, i Dragan Đilas, sa 2423 pominjanja. Vučić je pominjan najčešće u pozitivnom tonu, ređe neutralnom i nikad negativnom, dok je Đilas najčešće pominjan u negativnom tonu. Ostali akteri bili su znatno manje zastupljeni.

U ovom izdanju biltena "Parlament pod lupom" pročitajte šta je obeležilo rad skupštine od januara do maja 2021. godine. Na prvi pogled, od početka nove godine do kraja maja, u nastupima poslanika ispravljale su se greške na koje im je prošle godine ukazala Evropska komisija. Sednice su se zakazivale na vreme, poslanici su imali priliku da postavljaju pitanja izvršnoj vlasti i u plenumu se radilo samo utorkom, četvrtkom i petkom. To i dalje nije zamaglilo činjenicu da je sve to lako organizovati u praktično jednopartijskom sistemu.

In this issue, the Parliamentary Insider brings assessments of the work of the Parliament from January to May 2021. At first glance, from the beginning of the New Year to the end of May, in their addresses, the MPs were trying to correct mistakes that the European Commission had pointed out last year. Sittings were scheduled on time, the MPs had the opportunity to ask questions to the executive, and the plenum was held only on Tuesdays, Thursdays and Fridays. This still did not shroud the fact that it was easy to organise all this in a practically one-party system.

Dvanaesti saziv Narodne Skupštine Republike Srbije, koji je konstituisan 3. avgusta 2020. godine, obeležen je skoro pa potpunom dominacijom stranaka koje su formirale izvršnu vlast, odnosno odsustvom narodnih poslanika koji predstavljaju opozicione partije. Takvom političkom kontekstu su prethodile izrazite međustranačke tenzije i sukobi tokom prethodnog, 11. saziva, te i odluka određenog broja opozicionih stranaka da ne učestvuju na izborima na osnovu kojih je aktelni saziv i formiran. Navedena dinamika ima presudan uticaj na rad srpskog parlamenta – najpre tako što je njegovu nadzornu i zakonodavnu funkciju svela na formalnost, a potom i tako što poslanici vladajuće većine svoja obraćanja zloupotrebljavaju za klevete, kampanje diskreditacije, linča i obračuna sa svim akterima javnog života koji preispituju odluke i aktivnosti izvršne vlasti. Ovakvo višegodišnje urušavanje uloge i ugleda Narodne skupštine je uticalo i na stavove građana Srbije. Tako je istraživanje javnog mnjenja Crte, sprovedeno novembra 2020. godine, pokazalo da skoro trećina građana uopšte nije zadovoljna prethodnim sazivom (31%), trećina građana se uopšte ne slaže s tvrdnjom da Skupština Srbije efikasno nadzire rad Vlade (34%), a otprilike je toliko i onih koji se uopšte ne slažu s tvrdnjom da su poslanici dostupni građanima (37%). Čak polovina građana (53%) smatra da se poslanici u Skupštini više brinu o interesima svojih političkih stranaka nego o interesima građana. Pored toga, 58% građana se uglavnom ili potpuno slaže s tvrdnjom da poslanici svojim ponašanjem urušavaju ugled Skupštine. U takvom kontekstu srpski parlament je, nakon višegodišnjih odlaganja, u svega nekoliko dana i bez javne rasprave usvojio Kodeks ponašanja narodnih poslanika.

Parlament bez pluralizma, forma bez suštine Dva i po meseca od proglašenja izbornih rezultata do konstituisanja Skupštine prošlo je bez ikakvih dešavanja u ovom predstavničkom telu. Međutim, jesen u parlamentu obeležio je niz aktivnosti i usvajanje značajnih predloga akata - izbor novog predsednika Skupštine, usvajanje budžeta za 2021. godinu i Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Novoformirani 12. skupštinski saziv, koji je tokom prva dva meseca rada funkcionisao kao glavni odbor jedne stranke, obeležava najmanje pluralizma od početka višestranačja u Srbiji. Parlament je radio praktično bez opozicije i sve odluke i kadrovska rešenja donosila su se, u većini slučajeva, na predlog jedne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”, čak i onda kada su parlamentarne procedure dozvoljavale vođenje javnog dijaloga o predloženim rešenjima. Narodni poslanici su tokom jesenjih zasedanja u plenumu radili 23 dana: tri dana proveli su u plenumu tokom oktobra, pet tokom novembra, a 15 dana su radili u decembru. Ukupno je održano devet redovnih zasedanja, dve posebne sednice i jedna Konstitutivna sednica. Od početka oktobra do kraja decembra narodni poslanici usvojili su 50 zakona. Održano je i jedno javno slušanje, a poslanici su imali prilike da postave pitanja članovima Vlade poslednjeg četvrtka u mesecu samo jednom - u novembru. Tokom oktobra poslanici su izabrali rukovodstvo 12. saziva i izglasali novi Zakon o ministarstvima kako bi uveli nove resore i definisali nadležnosti ministarstava. Novu vladajuću koaliciju čini 243 poslanika Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i SPAS-a, dok opoziciju predstavlja šestoro poslanika manjinske liste Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka, koju čine Albanci i Bošnjaci i jedan nezavisni poslanik. Nakon više od šest meseci kašnjenja poslanici su u novembru u netransparentnom i iznenadnom postupku izabrali Poverenika za zaštitu ravnopravnosti polova. Brankica Janković, jedini predloženi kandidat za tu funkciju, je izabrana na predlog poslaničke grupe “Aleksandar Vučić - Za našu decu”. Usvojeni su zakon o poreskom postupku, republičkim taksama, porezu na imovinu i dva carinska zakona, koje je pripremila Vlada. Nijedan od 250 poslanika nije imao primedbu, dopunu ili predlog u vidu amandmana na ove zakone. Ministri nove Vlade premijerke Ane Brnabić prvi put su došli u Skupštinu i lično odgovarali na pitanja narodnih poslanika, a svoje pravo iskoristilo je osmoro poslanika. Poslanička pitanja odnosila su se na prava nacionalnih manjina, korona virus, životnu sredinu ali i imovinu brata jednog od lidera opozicije Dragana Đilasa. Ovog novembra brojni ministri prvi put su nadležnim odborima podnosili izveštaje o svom radu. Da je ovaj čin bio samo puko ispunjavanje forme bez istinske kontrole rada izvršne vlasti vidimo na primeru sednice Odbora za unutrašnje poslove kada su poslanici zahvaljivali ministru Aleksandaru Vulinu što je našao vremena da dodje i kada je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Ljubinko Rakonjac pozvao poslanike da ne pričaju mnogo o izveštaju o radu ministarstva, već da daju neki predlog ili ako žele da čestitaju ministarki Ireni Vujović na izboru. Tokom decembra poslanici su, u zakonskom roku, usvojili Budžet za 2021. godinu. Vreme za raspravu bilo je duplirano, ali je uglavnom korišćeno kako bi se istaklo koje su sve dobre ekonomske odluke donete u prethodnoj godini i kako će u narednoj Srbija pokazati da je lider u regionu sa jednom od od najboljih ekonomija u Evropi. Na posebnoj sednici poslanici su se izjašnjavali o izveštajima nezavisnih tela i institucija: Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Državne revizorske institucije za 2019. godinu. Nakon jednodnevne rasprave, poslanici su usvojili sve zaključke koje su, na osnovu izveštaja, predložili nadležni odbori. Rasprave u okviru odbora nije ni bilo, usvojeni zaključci sveli su se na izjave podrške. Najviše pažnje javnosti privukle su poslednje dve plenumske sednice na kojima su poslanici razmatrali i usvojili Kodeks ponašanja narodnih poslanika i Izveštaj Evropske komisije o napretku za 2020. godinu. Tokom rasprave, Kodeks je predstavljen kao mehanizam za regulisanje ponašanja budućih opozicionih poslanika. Predlog dokumenta izmenjen je amandmanima poslanika Srpske napredne stranke Vladimira Orlića, tako da svako fizičko lice može da podnese prijavu za kršenje Kodeksa i predviđa osnivanje Komisije za etiku koja će imati savetodavno-edukativnu ulogu. Primena i nadzor nad primenom Kodeksa ostaju u rukama Administrativnog odbora, dok je proces primene Kodeksa u praksi diskutabilan iz pozicije međunarodnih standarda i dobre prakse. Ostaje da se vidi kako će primena biti kontrolisana budući da Odbor neće postupati po službenoj dužnosti već po prijavama za povredu Kodeksa, neće imati obavezu da uz donete odluke da uz donete odluke prilaže obrazloženja, izricaće jednu od dve mere koje ima na raspolaganju, a koje ne ulivaju poverenje da mogu efektivno da unaprede ponašanje poslanika, dok će čak pokretati postupke protiv podnosioca prijave, ukoliko utvrdi nameru da se politički diskredituje neki narodni poslanik. U raspravi o zaključcima o izveštaju Evropske komisije narodni poslanici su zaključili da je Republika Srbija suviše brzo napredovala te je Evropska unija imala za cilj da je uspori, objasnivši time zašto nijedno novo poglavlje u procesu evropskih integracija nije otvoreno ove godine. Kako je istakla poslanica Srpske napredne stranke, Aleksandra Tomić „naše strane direktne investicije na godišnjem nivou iznosile su ukupno koliko je iznosio ceo Balkan“ pa je „prema tome moralo da se ujednači negde, da se osetljivost na vladavinu prava pojača“ kako bi se, po njenim rečima, ceo region sustigao. Ni predstavnici izvršne vlasti, koji su prisustvovali raspravi, nisu istakli u kojim oblastima bi Republika Srbija mogla da ostvari napredak, već na osnovu izjave premijerke Ane Brnabić saznajemo: „da li će i kada Srbija kao takva postati članica EU, na kraju krajeva, zavisi isključivo od volje i političke spremnosti država članica EU“. Poslanici su na kraju rasprave konstatovali preporuke u vezi sa vladavinom prava, pozdravili napore Vade na evropskom putu, obećali da će organizovati međustranačko dijalog i nastaviti započete reforme.

Who are the candidates proposed for MPs in the XII Convocation of the Assembly? A total of 1,124 candidates for future MPs were proposed on the seven electoral lists that won parliamentary seats on the recent parliamentary elections, out of which 250 candidates will make up the new XII convocation. The Open Parliament team analyzed the structure of candidates nominated for MPs on the electoral lists that passed the threshold.

How committed is the Serbian Parliament to informing the citizens about the accession to the European Union, what is the quality of the lawmaking and the parliamentary oversight in this process? Read more in the new analysis of the Open Parliament.