ISTRAŽIVANJA

Kao kritički prijatelj, Otvoreni parlament se bavi analizom različitih procesa i rada Narodne skupštine iz perspektive transparentnosti, odgovornosti i participativnosti.

Ka boljim zakonima – Unapređenje rada odbora Narodne skupštine Republike Srbije

[25.05.2016.]
Skupštinski odbori su koncipirani kao osnovna i najvažnija radna tela koja okupljaju stručne i zainteresovane narodne poslanike i omogućavaju im da se tokom svog mandata studiozno i kontinuirano bave uređivanjem određene oblasti javnih politika. Odbori su pozicionirani kao pokretači parlamentarne dinamike i procesa, ali i kao tela koja obezbeđuju stručnost, racionalnost i temeljnost u radu. Oni su istovremeno forum za kvalitetne rasprave o predlozima novih zakona, ali i forum u kojem će se razmatrati primena usvojenih zakona i problemi koji iz nje proizilaze.

Centralna tema istraživanja jeste analiza načina funkcionisanja odbora u Narodnoj skupštini, njihovog političkog uticaja i ograničenja sa kojima se suočavaju u svom radu. Ciljevi istraživanja su da istraži uticaj koji odbori imaju na konačan tekst zakona kroz analizu načina na koji odbori razmatraju predloge zakona i da se analizira kontrolni proces koji se odvija u odborima. Važan element ovog istraživanja jeste i analiza mehanizama kojima se omogućava učešće građana u radu odbora Narodne skupštine Republike Srbije, kao i evaluacija uticaja koji građani imaju na ukupni zakonodavni i nadzorni proces.

Krajnji cilj ovog istraživanja jeste traženje načina da se odborima u Narodnoj skupštini Republike Srbije udahne dodatna politička snaga i omogući da se ostvari bar deo potencijala ovih radnih tela.

Istraživanje je dostupno na srpskom i engleskom jeziku.

Indeks otvorenosti parlamenata – Srbija i region 2015.

[25.01.2016.]
Otvorenost parlamenata jedan od važnih preduslova u uspostavljanju snažne i stabilne demokratije jer podrazumeva osiguravanje inkluzivne građanske participacije i slobodnog građanskog društva.

Demokratski parlamenti treba da obezbede adekvatnu predstavljenost, da budu transparentni, efikasni i da polažu račune građanima. Mogućnost građana da prate i nadgledaju rad parlamenta predstavlja snažan mehanizam odgovornosti i podsticaj za bolje rezultate.

Cilj istraživanja “Indeks otvorenost parlamenata u Srbiji i regionu” je da utvrdi stepen otvorenosti parlamenata u Srbiji i zemljama regiona. Istraživanje se sprovodi drugu godinu za redom. Jedan od ciljeva istraživanja jeste i da kroz kreiranje konkretnih preporuka parlamentima u Srbiji i regionu pomogne da unaprede svoj rad i parlament učine otvorenijim za javnost.

Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2015.

[15.09.2015.]
Rezultati istraživanja sprovedenog 2015. godine pokazuju da, uprkos blagim naznakama pozitivnih promena, još uvek manje od trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća. Kao i prethodnih godina, jedini politički angažman u kome učestvuje više od polovine građana je glasanje na izborima.

Istraživanje predstavlja svojevrsni prikaz demokratskog stanja društva. Mera u kojoj su građani i građanke spremni da se uključe u društvene procese, da iskoriste svoja građanska prava i utiču na donosioce odluka jeste pokazatelj “zdravlja” jednog društva.

Cilj istraživanja je bio da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije: od glasanja na izborima do pokretanja konkretne akcije.

Ka boljim zakonima – Unapređenje rada odbora Narodne skupštine Republike Srbije

[25.05.2015.]
Skupštinski odbori su koncipirani kao osnovna i najvažnija radna tela koja okupljaju stručne i zainteresovane narodne poslanike i omogućavaju im da se tokom svog mandata studiozno i kontinuirano bave uređivanjem određene oblasti javnih politika. Odbori su pozicionirani kao pokretači parlamentarne dinamike i procesa, ali i kao tela koja obezbeđuju stručnost, racionalnost i temeljnost u radu. Oni su istovremeno forum za kvalitetne rasprave o predlozima novih zakona, ali i forum u kojem će se razmatrati primena usvojenih zakona i problemi koji iz nje proizilaze.

Centralna tema istraživanja jeste analiza načina funkcionisanja odbora u Narodnoj skupštini, njihovog političkog uticaja i ograničenja sa kojima se suočavaju u svom radu. Ciljevi istraživanja su da istraži uticaj koji odbori imaju na konačan tekst zakona kroz analizu načina na koji odbori razmatraju predloge zakona i da se analizira kontrolni proces koji se odvija u odborima. Važan element ovog istraživanja jeste i analiza mehanizama kojima se omogućava učešće građana u radu odbora Narodne skupštine Republike Srbije, kao i evaluacija uticaja koji građani imaju na ukupni zakonodavni i nadzorni proces.

Krajnji cilj ovog istraživanja jeste traženje načina da se odborima u Narodnoj skupštini Republike Srbije udahne dodatna politička snaga i omogući da se ostvari bar deo potencijala ovih radnih tela.

Istraživanje je dostupno na srpskom i engleskom jeziku.

Ka boljim zakonima – Unapređenje zakonodavne procedure kroz bolje formulisanje procedure za hitni postupak

[24.05.2015.]
Analiza zakonodavnog procesa odnosi se kako na sadržaj zakona, tako i na način na koji se oni donose. Da li se prilikom donošenja zakona uvek poštuje demokratska procedura ili ne? Da li se konsultuje šira javnost ili ne? Ko piše zakone i po kojim procedurama? Ko usvaja zakone? Ovo su samo neka od pitanja na koja moramo da damo odgovor.

U ovoj analizi pratimo proces donošenja zakona, počevši od pisanja takozvane radne verzije zakona do njegovog usvajanja s ciljem da rasvetlimo sve procedure i ustanovljene prakse u okviru zakonodavnog procesa, a naročito aktivnosti koje se odvijaju u okviru Narodne skupštine Republike Srbije. Centralna tema studije je donošenje zakona po hitnom postupku, pre svega zato što je ovaj model zakonodavne aktivnosti postao sve zastupljeniji u poslednjoj deceniji i iako bi trebalo da bude izuzetak, postao je pravilo.

Žene u parlamentu – Deseti skupštinski saziv

[25.03.2015.]
Analizu o položaju žena u Narodnoj skupštini Srbije sprovela je inicijativa “Otvoreni parlament” početkom 2015. godine.

Rezultati do kojih se došlo pokazuju da su ostvareni značajni pomaci u povećanju zastupljenosti žena u NSRS. Ovo je drugi saziv u kome je realizovana kvota propisana zakonom i žene beleže udeo od preko 30% u poslaničkim mestima. Većina poslaničkih grupa ispunila je uslove kvota, pojedine grupe su ostvarile i učešće žena od preko 40%. Žene se nalaze na mestu predsednika 8 odbora, uključujući i dva bitna odbora, Odbora za spoljne poslove i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, na čijem su čelu, u prethodnim sazivima, uglavnom bili muškarci.

Index otvorenosti parlamenata u Srbiji i regionu

[02.12.2014.]
Otvorenost, kao jedan od principa dobrog upravljanja, je važan kriterijum u analizi stepena demokratičnosti institucija u jednom društvu. Otvorenost institucija omogućava građanima da budu informisani u vezi sa radom i sa svim procesima unutar institucija, kontrolišu njihov rad, kao i da građani imaju način da budu uključeni u procese donošenja odluka. Izveštaj „Indeks otvorenosti parlamenata – Srbija i region“ ima za cilj da nas uputi u stanje otvorenosti parlamenata u regionu i zasniva se na istraživanju primene kriterijuma o otvorenosti parlamenata sadržanih u Deklaraciji o otvorenosti parlamenata.

Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2014.

[15.09.2014.]
Građani su svesni da političari njima treba da polažu račun. U odnosu na 2013. godinu građani Srbije više veruju da sopstvenim akcijama mogu da dovedu do promena i ujedno izražavaju veću spremnost da se i zaista angažuju u budućnosti pokazali su rezultati istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima Srbije” koje je predstavljeno povodom Međunarodnog dana demokratije.

Istraživanje predstavlja svojevrsni prikaz demokratskog stanja jednog društva. Cilj je bio da se utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije: od glasanja na izborima do pokretanja konkretne akcije. Koliko su građani i građanke spremni da se uključe u društvene procese, da iskoriste svoja građanska prava i da utiču na donosice odluka jeste pokazatelj “zdravlja” jednog društva.

Publikacija “Ka otvorenom parlamentu”

[01.08.2014.]
Ova publikacija predstavlja rezultat istraživačkih aktivnosti inicijative „Otvoreni parlament“ sprovedenih tokom 2013. i 2014. godine. Narodna skupština Republike Srbije je najvažnije predstavničko telo gde narodni poslanici i poslanice predstavljaju interese građana i donose zakone koje utiču na kvalitet života svih građana. Sa ciljem da pokušamo da dođemo do odgovora na pitanje u kojoj meri poslanci i poslanice ispunjavaju svoju funkciju predstavnika građana, inicijativa Otvoreni parlament sprovela je nekoliko istraživanja čiji rezultati čine sadržaj ove publikacije.

U fokusu istraživanja bila je kontrolna uloga Narodne skupštine Republike Srbije, kao jedna od osnovnih funkcija parlamenta. Ovoj važnoj i često zanemarivanoj ulozi Narodne skupštine, pridodata je i rodna analiza strukture parlamenta i uticaja narodnih poslanica na proces donošenja odluka i rad najvišeg zakonodavnog tela. Verujući da su transparetnost i otvorenost institucija prvi koraci ka izgradnji poverenja građana prema donosicima odluka, inicijativa „Otvoreni parlament“ uradila je preliminarnu procenu stanja otvorenosti i drugih institucija na osnovu kriterijuma „Partnerstva
za otvorenu upravu.

Tri istraživanja koja čine sadržaj Publikacije su: „Kako parlament kontroliše izvršnu vlast?“, „Žene u parlamentu – samo kvota ili stvarni uticaj?” i „Otvorena uprava u Srbiji – polazni pregled stanja prema okviru Partnerstva za otvorenu upravu“

Publikacija je dostupna na srpskom i/ili engleskom jeziku.

Kako parlament kontroliše izvršnu vlast?

[01.04.2014.]
Četvrtina poslanika smatra da je najveća prepreka za ostvarivanje kontrolne uloge parlamenta izvršna vlast. Takođe, da bi Narodna skupština bolje obavljala svoju nadzornu funkciju potrebno je kako jačanje njene uloge, tako i položaja poslanika pokazuju rezultati istraživanja «Kako Parlament kontroliše izvršnu vlast» koje je sprovela inicijativa Otvoreni Parlament u periodu od oktobra do decembra 2013. godine.

Rezultati pokazuju da se poslanici vlasti i opozicije slažu da najveći politički uticaj u zemlji ima Vlada. Na skali od 1 (što znači „mali uticaj“) do 5 (što znači „veoma veliki uticaj“), Vlada ima prosečnu ocenu 4.5. Čak 40 odsto poslanika smatra da javnost nije upoznata sa kontrolnom ulogom parlamenta, a kao najvažnije partnere koji bi pomogli Narodnoj skupštini da unapredi nadzornu funkciju, poslanici vide organizacije civilnog društva.

Kompletan Izveštaj o kontrolnoj ulozi Narodne skupštine Republike Srbije možete preuzeti ispod.