BILTEN "PARLAMENT POD LUPOM" / 6-8. BROJ, APRIL-JUN 2019.

25.07.2019.

...
Proleće u parlamentu: vruće teme i fatamorgana opozicije

Od uvođenja kazne doživotnog zatvora, do ozakonjenog čašćavanja lekara, proleće u parlamentu obeležio je niz značajnih zakona. Opozicija je bojkotovala, a dnevno-političke rasprave van dnevnog reda i razračunavanje sa političkim neistomišljenicima i dalje su preovladavale plenumom. Epilog Izveštaja Evropske komisije za 2019. godinu je najava zaokreta u radu Narodne skupštine.
Narodni poslanici su tokom proleća u plenumu radili ukupno 28 dana, 7 tokom aprila, 12 u maju i 9 dana tokom juna. Završena je Treća sednica i održane još tri redovne sednice, jedno vanredno zasedanje, kao i tri posebne sednice Narodne skupštine.

Bojkot opozicionih poslanika nastavljen je i tokom čitavog proleća, sa nešto manje od 50 poslanika koji još uvek bojkotuju plenum i rad odbora. Tako je poslanička grupa Stranka moderne Srbije, izuzev Nenada Božića, prekinula bojkot u maju. Predsednica Skupštine u aprilu je sazvala Kolegijum Narodne skupštine, po drugi put u ovoj godini, kako bi se konsultovala oko daljeg rada parlamenta. Međutim, osim vladajuće većine, pozivu su se iz opozicije odazvali samo predstavnici poslaničkih grupa Srpske radikalne stranke i Liberalno-demokratske partije/Lige socijaldemokrata Vojvodine/SDA Sandžaka.

U aprilu je došlo i do promena u poslaničkim klupama. Rasformirana je poslanička grupa Dveri izlaskom poslanika Srđana Noga i Zorana Radojičića, dok Zelena stranka sada ima dva mandata u Skupštini. Aleksandra Čabraja, izabrana u okviru liste Dosta je bilo da bi potom prešla u Klub samostalnih poslanika, postala je članica Zelene stranke. Svoj mandat će nastaviti da sprovodi van poslaničkih klubova.

Najveća polemika ovog proleća povela se oko zdravstvene zaštite, izmena Krivičnog zakonika, kojim je uvedena kazna doživotnog zatvora, kao i oko izveštaja o Kosovu koji je predstavljen u plenumu. Usvajanjem Zakona o zdravstvenoj zaštiti na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2019. godini, narodni poslanici su ozakonili i praksu čašćavanja lekara nenovčanim poklonima, u maksimalnom ukupnom iznosu do jedne prosečne mesečne plate. U okviru Četvrte sednice, poslanici su najviše raspravljali o Zakonu o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji je ministar finansija Siniša Mali predstavio kao „najbolje moguće rešenje“, „s obzirom na date okolnosti“, a opozicioni poslanici oštro kritikovali, smatrajući da se njime samo delimično rešava problem građana. Usvojene su i promene Zakona o žičarama za transport lica kojima se Ministarstvu građevinarstva omogućava da bez saglasnosti drugih nadležnih ministarstava (poput ministarstva za životnu sredinu i poljoprivredu) propisuje zahteve u vezi sa procedurama pri gradnji žičara.

Maj je obeležila rasprava o predloženim izmenama Krivičnog zakonika, Zakona o sprečavanju korupcije, kao i Zakona o glavnom gradu. Najveća rasprava tokom Pete sednice povela se oko uvođenja kazne doživotnog zatvora u pravni sistem Srbije. Iako se ova kazna odnosi na veći broj krivičnih dela, poslanici vladajuće većine diskutovali su gotovo isključivo o izmeni kazne za silovanje i ubistvo dece i nemoćnih, naglašavajući slučajeve stradale dece o kojima su mediji izveštavali. Tako je ime Tijane Jurić tokom sednice pomenuto čak 160 puta. S druge strane, stručna javnost kritikovala je uvođenje doživotne kazne zatvora, govoreći da su u pitanju populističke izmene.

Plenum Skupštine je i tokom proleća bio pozornica za dnevno-političke rasprave. Tako su poslanici Srpske napredne stranke u aprilu iskoristili priliku da iz poslaničkih klupa pozovu građane na miting Budućnost Srbije, uz poruku “Dođite večeras da pokažemo snagu i podršku koju ima SNS”. U danu za raspravu o korupciji tokom sednice u maju, poslanici su 159 puta spomenuli Dragana Đilasa i njegovu tzv. kupovinu poslaničkog kluba i stranke. Tema tokom rasprave o izmenama Zakona o glavnom gradu bile su bivša i sadašnja lokalna vlast, a u toku pretresa odluka o prestanku funkcije predsednika sudova poslanici su značajan deo rasprave posvetili učešću sudije Apelacionog suda Miodraga Majića u emisiji Utisak nedelje čija su tema bile već usvojene izmene u Krivičnom zakoniku. Poslanici su govorili o radu sudije Majića, dovodeći u pitanje njegov integritet, kao i o radu i finansiranju Centra za pravosudna istraživanja, čiji je Majić član, ali i drugih nevladinih organizacija. Rasprava o dnevno-političkim temama nastavljena je i tokom diskusije o predlogu zakona o nauci i istraživanjima, diskusijom poslanika o akademskoj karijeri Jova Bakića, docenta Filozofskog fakulteta.

Krajem juna započeto je i 12. vanredno zasedanje, a na dnevnom redu našli su se i predlog zakona o komunalnoj miliciji, kao i predlog zakona o nauci i istraživanjima. Iako je uočeno da praksa objedinjene rasprave o svim tačkama dnevnog reda više nije dominantna, ostaje pitanje da li će se zaista nastaviti sa unapređenjem rada u parlamentu imajući u vidu nedostatak međupartijskog dijaloga.

Tokom proleća održane su tri posebne sednice. U maju je održana posebna sednica posvećena poseti predsednika Državne dume Federalne skupštine Ruske federacije, a u junu posebne sednice posvećene Kosovu i razmatranju izveštaja nezavisnih institucija. Dvadeset druga posebna sednica u Jedanaestom sazivu održana je 3. juna povodom Izveštaja o Kosovu i Metohiji, koji je Skupštini podnela vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Izveštaj o Kosovu je poslednji put raspravljan u plenumu 2013. godine, kada je tadašnji predsednik Vlade Ivica Dačić obrazlagao Izveštaj o procesu političkog i tehničkog dijaloga sa privremenim institucijama u Prištini. Iako su prisustvovali celoj sednici, predstavnici Vlade nisu se uključili u raspravu ovog puta. Skupštini se prvi obratio predsednik republike Aleksandar Vučić, govorom od 2 sata i 25 minuta u kome je pričao o istorijskim događajima, demografskoj strukturi stanovništva ove oblasti kroz istoriju, zatim ulaganjima finansijskim sredstvima Vlade Srbije, kao i na dva različlita scenarija razvoja odnosa sa Albancima. Međutim, nije bilo reči o konkretnim koracima koje vlast planira da preduzme u ovim pregovorima. Na dvadeset četvrtoj posebnoj sednici usvojeni su godišnji izveštaji o radu tri nezavisne institucije, Državne revizorske institucije, Fiskalnog saveta i Komisije za zaštitu konkurencije, zajedno sa predlozima zaključaka nadležnih odbora.

Početak juna obeležio je godišnji Izveštaj Evropske komisije za 2019. godinu, koji je posebno naglasio zabrinjavajuće trendove u radu parlamenta, poput nedostatka međupartijske debate, bojkota opozicije i narušene kontrole nad radom Vlade, te pozvao na hitne izmene ove negativne prakse. Državni vrh, uključujući predsednicu Narodne skupštine, u prvoj nedelji juna najavio je zaokret u radu parlamenta i prestanak negativnih praksi. Skupštinski odbori su tokom juna organizovali dva javna slušanja, mehanizam koji je znatno zapostavljan tokom prethodnih godina. Odbor za spoljne poslove organizovao je javno slušanje na temu “Predstavljanje prvog nacionalnog izveštaja o sporovođenju Ciljeva održivog razvoja”, a Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj sproveo je javno slušanje o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima. Iskorišćen je i institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu, koji nije upotrebljen tokom redovnih sednica ni u aprilu ni u maju, već tek poslednjeg četvrtka u junu. Poslanici su predstavnike Vlade između ostalog pitali o specijalizacijama za lekare, prodaji Komercijalne banke, sporazumima o izvozu poljoprivrednih proizvoda i reformi izbornog procesa, a na sednici je učestvovala predsednica Vlade Ana Brnabić sa ministrima, međutim bez potpredsednika Vlade.
Poslednji put ažurirano: 25.07.2019, 05:57