U vreme pisanja ove analize (kraj maja, početak juna 2023. godine) česta tema u javnom diskursu u Srbiji jesu vanredni predsednički i parlamentarni izbori. Svaki put kada je posredi određena politička kriza u državi, preti se raspisivanjem vanrednih izbora i odmeravanjem snaga na biračkim mestima. Pritom, svaki novi izbori koštaju, a javna sredstva koja se izdvajaju za finansiranje političkih aktivnosti su izuzetno velika i mere se u milijardama dinara, odnosno desetinama miliona evra. Samo za prethodne izbore održane u aprilu 2023. godine utrošeno je više od 2,1 milijarde dinara (nešto preko 18 miliona evra), od čega skoro 90% svih troškova predstavljaju novčana sredstva iz javnih izvora. Upravo zbog ovakvih činjenica, javnost bi trebala da bude veoma motivisana da aktivno uzme učešće u donošenju ključnog propisa za oblast finansiranja političkih aktivnosti. Ipak, usvajanje novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti („Službeni glasnik RS“, br. 14/22) usledilo je nakon dva međustranačka dijaloga i konsultacija sa relevantnim međunarodnim organizacijama, ali bez uključivanja šire domaće javnosti (pa i nekih državnih organa).