Nakon što je Ustavni sud 11. jula poništio odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta “Jadar”, ekološki aktivisti i građani su još aktivnije, kroz proteste i javna obraćanja, zagovarali donošenje zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i ekploatacije litijuma i bora u Srbiji. Litijum se kao tema našao u fokusu javnosti, a redovnim praćenjem skupštinskog zasedanja uočeno je da se ova tema prelila i na debatu parlamentaraca, uprkos činjenici da nije bila na dnevnom redu tog zasedanja.
Tokom 6 dana i skoro 50 sati trajanja prvog vanrednog zasedanja u 14. sazivu, poslanici su u objedinjenoj raspravi raspravljali o 60 tačaka dnevnog reda, od kojih se 12 odnosilo na nove kredite i servisiranje starih dugova. Pored Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, na sednici se debatovalo i o novoj fabrici u Nišu, i o RTS-u i o projektu “Čista Srbija”. Međutim, iako nije bio na dnevnom redu, u obraćanjima poslanika se kao važna tema izdvojio i litijum.
Deskriptivna analiza podataka
Tokom zasedanja tema litijuma zauzela je oko 16% ukupne rasprave, odnosno u svakom danu zasedanja tema litijuma je prosečno zauzimala od 10 do 25 procenata od ukupne rasprave u ukupno 164 obraćanja 68 govornika.
O zastupljenosti teme iskopavanja litijuma u ovom vanrednom zasedanju govori i podatak da se u obraćanima u parlamentu tokom šest dana pojmovi litijum, Jadar, Rio Tinto, ili jadarit pojavljuju više od 600 puta. Poređenja radi, ti isti pojmovi su u celom prethodnom sazivu, tokom više od godinu dana, pomenuti samo oko 400 puta.
Litijum se našao u obraćanjima i poslanika i ministara, ali i u govorima sa mesta predsedavajućeg, koji, po Poslovniku, ne bi smeli da učestvuju u raspravi.
U debati o litijumu su približno podjednako učestvovali i predstavnici opozicionih stranaka i vlasti (gledano u brojkama, opozicija je imala 25,794 reči u stenogramu koje se odnose na temu litijuma, odnosno 23,485 reči je imala vlast), pri čemu se, prema broju reči u segmentima koji su u stenogramu posvećeni litijumu, posebno ističu ministarka Dubravka Đedović Handanović, i poslanici Milenko Jovanov, Aleksandar Jovanović Ćuta, Marinika Tepić i Miroslav Aleksić.
Među govornicima u čijim obraćanjima je izraženije prisutna tema se nalaze četiri predstavnika vlasti, među kojima predsednik Vlade, ministarka i dvoje poslanika među kojima je Ana Brnabić, i šestoro iz opozicije. Od opozicionih aktera u čijim se obraćanjima našla tema litijuma, najviše ih je bilo iz Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije. Od aktera iz vlasti ukupno, najviše je poslanika iz PG ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane (12), zatim ministara (6), dok su poslanici ostalih poslaničkih grupa iz vlasti minimalno zastupljeni. Dve poslaničke grupe, Savez vojvođanskih Mađara i Socijaldemokratska partija Srbije, nisu se nijednom u toku zasedanja bavile ovom temom.
U obraćanjima predstavnika vlasti litijum se posebno ističe 3. i 5. dana zasedanja, dok se primećuje da je opozicija koristila mehanizam Traženja objašnjenja i obaveštenja (utorkom i četvrtkom) kako bi komunicirala ovu temu kroz pitanja upućena vlasti.
Glavne poruke
Opozicija je u svojim porukama pretežno ispoljavala protivljenje realizaciji projekta “Jadar”, pružajući podršku protestima građana i aktivista. Kao razloge najčešće su iskazivali zabrinutost da vlast svojim delovanjem štiti interese stranog investitora na uštrb građana i javnog interesa, kao i da je sam projekat štetan za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Istakli su da netransparentno funkcionisanje Vlade stvara nepoverenje građana u institucije, aludirajući na kontroverze sa projektima vlasti poput rudnika u Boru i Majdanpeku, mini-hidroelektrana, Ling-longa, istražnih bušotina u okolini Homolja, itd. Opozicija je u obraćanjima sugerisala i da predstavnici vlasti izbegavaju debatu na ovu temu, uz opasku da su temu litijuma namerno izbegavali i tokom junske i decembarske izborne kampanje.
S druge strane, predstavnici vlasti su isticali da projekat "Jadar" predstavlja razvojnu priliku za Srbiju, ali su naglasili da moraju biti ispoštovani najviši ekološki standardi, o čemu će odlučivati stručnjaci. U obraćanjima poslanika iz vlasti dominirao je stav da opozicija koristi temu iskopavanja litijuma za sticanje političkih poena. Predstavnici vlasti su u svojim govorima takođe isticali i to da je upravo opozicija dovela kompaniju Rio Tinto u Srbiju, te da je sadašnje protivljenje iskopavanju litijuma pokušaj opstrukcije razvoja zemlje.
Zaključak
Iako nije bila deo dnevnog reda, tema iskopavanja litijuma se u diskursu parlamentaraca nametnula kao važna tema jer je bila veoma prisutna u šestodnevnoj diskusiji prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine.
Kako nije bila na dnevnom redu, o temi iskopavanja litijuma se dosta govorilo kroz institut traženja obaveštenja i objašnjenja, najčešće u govorima opozicionih poslanika, ali je i van toga bila prisutna u obraćanjima svih poslanika, kao i članova Vlade, bez obzira na to o čemu se u tom trenutku formalno raspravljalo. U debati su podjednako učestvovali i predstavnici vlasti i pozicije, ali se tema litijuma, uprkos zabrani koju propisuje Poslovnik, našla i u govorima predsednika i predsedavajućeg doma Skupštine.
Opozicija je uglavnom isticala opasnosti projekta "Jadar" po zdravlje ljudi i životnu sredinu, dok je vlast naglašavala potencijalnu razvojnu šansu Srbije, uz obećanja da će se poštovati ekološki standardi. Tema iskopavanja litijuma je u velikoj meri u debati služila za diskreditaciju i negativnu kampanju protiv političkih oponenata.