| 03.02.2025. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu |
u proceduri
|
| 03.02.2025. | Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika |
u proceduri
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 24 dana
Poštovani, obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdrav...
Hvala, predsednice.
Na prvom danu, kada smo započeli zasedanje ove sednice po pitanju nepoverenja Vladi, ja sam rekla da će moje izlaganje biti nešto drugačije i da ću dati konkretan predlog kako Vlada može da pokaže na konkretnom primeru da ovaj dom i ovaj narod može da joj veruje. Ja sam iznela konkretne probleme koji se tiču državnih institucija i institucija koje jesu u resoru ove vlade.
Ovi problemi, jesam ja iskazala ih u ponedeljak, ali prave već duže vreme, već duže vreme smo se obraćali nadležnim institucijama. Na prvom mestu ja ponovo moram da istaknem zloupotrebu zvaničnih kanala državne institucije, Republičkog geodetskog zavoda. Ta zloupotreba i dalje traje i traje i od kada je prošlo moje izlaganje u ponedeljak. Nažalost, ja smatram i verujem da bilo ko drugi koji je pogledao šta se nalazi na zvaničnim mrežama RGZ-a, i na zvaničnom sajtu RGZ-a, će se složiti sa mnom da nije to primereno kako jedna državna institucija treba da razgovara sa svojim građanima. Trenutno da odete na sajt RGZ-a može naći sadržaje poput – koja su dva mitska bića na Zlatiboru. Postavlja se pitanje – zaključan mozak, saborkinja Ivana Stamatović i slično. Ja sam narodni poslanik. Ja mogu da preispitujem, i imam pravo da preispitujem, rad institucija i mislim da smo bili jako korektni i otvoreni i kooperativni po pitanju toga da preispitujemo rad tih institucija, kako upotrebe tog kanala, tako i spornih upisana na državnom zemljištu koje se nalazi na teritoriji opštine Čajetina.
27/3 AL/CG
Nažalost, suočeni smo sa saopštenjima koja ne odgovaraju ponovo, da kažem, normalnom ponašanju jedne državne institucije. Ja molim ponovo nadležno Ministarstvo građevinarstva, kao i premijera Macuta, da reaguju na zloupotrebu državnih kanala državne institucije i da prosto razumemo da li oni podržavaju to takvo korišćenje tih kanala ili će doći do neke osude, da li su ti kanali pod kontrolom i nadzorom Ministarstva i Vlade ili postoji i došlo je do određene zloupotrebe. Voleli bismo da to znamo i da čujemo javno zbog građana koji se informišu preko tih kanala i koji mogu i stiču pogrešnu sliku.
Druga stvar. Iznela sam nepravilnosti koje se tiču upisa na državnoj zemlji. Ja sam juče rekla i ponovila. Ta zemlja je oduvek bila državna i mora da ostane državna. Mi tvrdimo da jeste državna. Republički geodetski zavod je onaj koji tvrdi da nije. U listovima nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda se nalazi pravo korišćenja i pravo državine Privrednog kombinata „Zlatibor“.
28/1 MV/LjL 15.30–15.40
Mi smo samo tražili od Republičkog geodetskog zavoda da nam dostavi po kom osnovu, koji dokument je priložio PK Zlatibor, na osnovu koga je dokazao da ima pravo da se upiše sa pravom korišćenja i sa pravom državine? To me interesuje, pogotovo zato što ta dva prava se mogu konvertovati, kasnije se može izvršiti konverzija, u vlasništvo. Mi ne želimo da dođe do toga da državna zemlja, koja nije bila u procesu privatizacije, nije bila predmet privatizacije, nije bila kupljena, nije bila plaćena, bude preuzeta i bude prebačena u privatne ruke. I mi na to upozoravamo sve vreme. O tome se radi.
Ne razumem zašto dolazi do ličnih napada? Ja sam narodni poslanik, ja moram ovako nešto da iznesem. Ovo nije bilo pitanje ličnog napada na predsednika opštine, na narodnog poslanika, ovo pitaju građani Srbije, interesuje ih šta će se dogoditi sa tom zemljom.
Ponovo apelujem na nadležno ministarstvo, na Vladu, da preduzmu korake, RGZ je u vašoj nadležnosti, nadzor njegovog rada je u vašoj nadležnosti i zaista molim da vidimo konkretnu reakciju. Rekla sam da mislim da bi to bio odličan korak, tj. pokazatelj da ovaj dom i ovaj narod mogu da vam veruju. Danas, juče i prekjuče smo pričali o nepoverenju Vladi i ova sednica je upravo o tome. Ja vas pozivam da pokažete da mogu da vam veruju, da državne institucije rade svoj posao i da će na ovako nešto biti vrlo brzo odgovoreno. Tome se nadam.
Na kraju, moram da napomenem da je opština Čajetina unajmila pravni tim koji će se ovim baviti. Mi ćemo uskoro izdati saopštenje koje će objasniti detaljno situaciju sa zemljom, jer ne vidimo drugi način, obzirom na državne institucije, da građani ne mogu da dobiju realnu sliku šta se događa sa tim zemljištem, nego su suočeni sa dezinformacijama.
Još jednom apelujem, hvala na vremenu, nadam se da ćemo dobiti konkretan odgovor.
Hvala, predsedavajuća.
Što se tiče pitanja, imam prvo pitanje da postavim premijeru, odnosno predsedniku Vlade Đuru Macutu, povodom činjenica koje sam juče iznela na sednici ove skupštine, ali isto tako te sve činjenice su ranije iznošene u javnost u dužem vremenskom periodu.
Pitanje koje postavljam predsedniku Vlade Đuru Macutu glasi – koji su koraci preduzeti povodom sprečavanja prisvajanja društvene imovine, a koja se konkretno tiče zemljišta na Zlatiboru? Koje su procedure preduzete povodom zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe zvaničnih kanala državne institucije, a koje se odnose na Republički geodetski zavod?
2/2 MV/MJ
Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu građevinarstva. Prvo pitanje je – šta je preduzeto povodom nepravilnosti u radu RGZ-a koje se odnose na ponovo sporno zemljište na teritoriji opštine Čajetina u iznosu od približno 10.000 hektara? Obzirom da su uočene nepravilnosti i kada je reč o upisu u liste nepokretnosti za to konkretno zemljište, interesuje nas koji su konkretno preduzeti koraci i šta je planirano u narednom periodu da bude urađeno po tom pitanju?
Treće pitanje je ponovo za Ministarstvo građevinarstva. Za Ministarstvo građevinarstva je pitanje obzirom da su nadležni za rad RGZ-a – šta je preduzeto i šta će biti preduzeto po pitanju zloupotrebe zvaničnih kanala državne institucije, gde smo imali priliku da vidimo na veb sajtu RGZ-a i na društvenim mrežama RGZ-a veliki broj neprimerenih sadržaja koji nisu u skladu sa obaveštenjima koja građani treba da preuzimaju na tim sajtovima i na tim društvenim mrežama koje su konkretno informacije vezane za rad same državne institucije? Interesuje me šta će Ministarstvo preduzeti po pitanju zloupotrebe tih kanala i zloupotrebe tih mreža.
Takođe, interesuje me koje procedure su pokrenute tim povodom protiv direktora Borka Draškovića i koje će biti pokrenute, obzirom da je zaista neprimeren način na koji je komunicirano preko zvaničnih kanala državne institucije.
Sledeće pitanje je za Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Interesuje me u kom svojstvu, da li mogu da nam daju informaciju da li je državni sekretar Đorđe Dabić sva pitanja koja postavlja i način na koji je na svojim mrežama izlagao informacije po pitanju ovog konkretnog problema državne zemlje i pokušaja prisvajanja državne zemlje, interesuje me da li je delovao u svojstvu državnog sekretara u tom ministarstvu ili je reč o njegovim, da kažemo, ličnim interesima i ličnom zastupanju tog privatnog lica?
I poslednje pitanje za samog sekretara. Postavljam pitanje Đorđu Dabiću – ako može da nam objasni u kom svojstvu deluje i u kom svojstvu postavlja pitanja za PK Zlatibor? Toliko od mene. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Poštovani građani Srbije, poštovane kolege poslanici, poštovani predsedniče Vlade i poštovani ministri, danas raspravljamo o poverenju Vladi Republike Srbije i do sada smo već dosta stvari čuli za ili protiv tog poverenja.
Ja neću ulaziti u diskusiju na taj način. Moje izlaganje danas ima dva cilja. Prvi cilj mog današnjeg obraćanja jeste da upoznam javnost, građane, celokupnu Vladu, premijera na činjenice koje se tiču slučaja pokušaja krađe državne imovine, sumnja na zloupotrebu službenog položaja i zloupotreba zvaničnih kanala državne institucije.
Drugi cilj mog današnjeg obraćanja jeste upravo kada je reč o poverenju Vladi, da damo Vladi priliku da na sve ovo što ću danas izložiti reaguje i da pokaže da ovaj dom i građani Republike Srbije mogu verovati Vladi i mogu verovati da će postupiti u skladu sa zakonom i u skladu sa odgovornošću pojedinaca i državnih institucija koje su u ove procese bili umešani.
Navedene činjenice o pokušaju krađe državne imovine, sumnja na zloupotrebu službenog položaja i zloupotrebe zvaničnih kanala državnih institucija jesu u resoru ove vlade jer se odnose na Republički geodetski zavod i na državnog sekretara koji trenutno vrši funkciju u jednom od ministarstava.
Pokušaj krađe državne imovine odnosi se na približno 10.000 hektara uglavnom poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Čajetina. Ja moram da napomenem da, iako je reč o zemljištu koje je na teritoriji opštine Čajetina, to nije lokalni problem. To zemljište je državna svojina. To je državno zemljište uvek bilo, mora tako i da ostane.
Takođe, reč o problemu je i u državnim institucijama, pojedinim. Ne mogu da kažem, imali smo odličnu saradnju sa drugim državnim institucijama koje su upravo pomagale u očuvanju ove državne svojine, ali na kraju moram da ukažem na određene zabrinjavajuće činjenice koje su se odvijale u određenom periodu.
Dakle, zemljište koje je predmet spora, koje iznosi 10.000 hektara na teritoriji opštine Čajetina, predmet je spora od 2002. godine, ali intenzivnije u periodu u proteklih 15 godina. Spor je oko toga da neko pokušava da to državno zemljište prebaci u privatnu svojinu, bez ikakvog pravnog osnova i, naravno, bez novčane nadoknade.
44/2 MZ/IR
Moram kratko da objasnim suštinu problema. Privredni kombinat „Zlatibor“, koji je privatizovan 2002. godine, vlasnici su uredno upisani na objektima i zemljištu koje su kupili prilikom privatizacije. Međutim, PK „Zlatibor“ nije polagao pravo svojine na 10.000 hektara koji su sporni ni pre privatizacije, a to je i pre privatizacije bila državna zemlja, tako da je i u procesu privatizacije nije mogla biti niti postati predmet privatizacije, nije bila kupljena, nije bila prodavana, nije bila plaćena i nije predmet privatizacije. Trenutni vlasnici PK „Zlatibor“ pokušavaju da upišu pravo svojine, korišćenja i državine na tom zemljištu i zbog toga već 15 godina traje spor oko tog zemljišta u državnoj svojini.
Detaljnu hronologiju događaja i dokumentacije zaista ne mogu da izložim u ovako kratkom vremenskom periodu, obzirom da se radi o decenijama procedura, ali ću reći samo da u narednom periodu u toku nedelje ćemo držati konferenciju za štampu, gde ćemo izložiti detaljno sve činjenice ovog slučaja, tako da javnost bude u potpunosti sa istim upoznata.
Pre svega moram da napomenem institucije koje su u periodu od 15 godina zapravo vršile svoju funkciju i koje su štitile to državno zemljište da ne pređe u privatne ruke. Sa jedne strane imate Ministarstvo poljoprivrede koje je tim zemljištem raspolagalo, obzirom da je Ministarstvo poljoprivrede nadležno da raspolaže poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, odnosno u svojini Republike Srbije. Ministarstvo poljoprivrede je to zemljište izdavalo u zakup gazdinstvima tokom određenog perioda i takođe je zatražilo naknadu od PK „Zlatibor“ za ilegalnu uzurpaciju dela zemljišta u prethodnom periodu.
Moram i da napomenem da su vlade Republike Srbije različite vlade. Jedna od vlada koja je bila Vlada trenutne predsednice Skupštine, ali ranije premijerke Ane Brnabić, da su i one podržale činjenicu da je ta zemlja državna i da su na toj zemlji proglasile javni interes za velike infrastrukturne projekte. Nije reč o celokupnom zemljištu, reč je, naravno, o delovima tog zemljišta koje je iskorišćeno upravo u tu namenu i na tom zemljištu su izgrađeni značajni infrastrukturni projekti, poput obilaznice, gondole, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda itd.
Uprkos tome što je na tom zemljištu proglašen javni interes, Republički geodetski zavod, do dana današnjeg, a to je bila 2015. i 2016. godina, do dana današnjeg nije upisao pravo svojine tim institucijama. I daje pravo svojine stoji na Republici Srbiji, kako i treba, ali i dalje postoji zabeležba, odnosno postoji pravo korišćenja PK „Zlatibor“, koji nije ničim osnovano.
Takođe moram da napomenem, Državno pravobranilaštvo je 2015. godine pokrenulo upravni spor pred Upravnim sudom, upravo nazivajući neosnovana rešenja Republičkog geodetskog zavoda koja se odnose na upis PK „Zlatibor“ u listove nepokretnosti.
Moram i da napomenem da je 2019. godine Upravni sud naložio Republičkom geodetskom zavodu da vrati proces na prvi stepen, odnosno da se osnuje komisija i javno izlaganje gde će se prikazati ponovo osnov na osnovu čega su oni prvi put uopšte upisali državinu ili korišćenje Privrednom kombinatu „Zlatibor“, kada oni to pravo na toj zemlji nikada nisu imali i nisu mogli ostvariti.
Nažalost, 2019. godine do danas ta komisija nije zakazana, nije održana i sedam godina nemamo nikakvu informaciju zašto je zabeležba tog spora izbrisana iz lista nepokretnosti, a komisija nije zakazana i nije održana.
Sada već prelazim na drugu stranu, a to su institucije koje u ovom procesu imaju neku drugu ulogu. Sve to vreme jedino RGZ godinama drži kontru svim ostalim državnim institucijama, RGZ nije obrisao PK „Zlatibor“ sa spornog zemljišta, nije
44/3 MZ/IR
upisao institucije koje je trebalo upisati na parcelama na kojima je utvrđen javni interes i do dana današnjeg nije priložio dokaz, a više puta je traženo, na osnovu čega je PK „Zlatibor“ stekao pravo upisa, korišćenje državine ili vlasništva na tom spornom zemljištu, kada ta zemlja nije bila predmet privatizacije. Već 15 godina spor se vodi upravo oko toga. Milan Stamatović je u više navrata upozoravao na pokušaj otuđivanja, ilegalnog otuđivanja, državne zemlje. Na prošloj sednici ili pretprošloj sam čak i ja kroz poslanička pitanja ponovo pitala RGZ da nam dostavi dokaz na osnovu čega je PK „Zlatibor“ upisan na ovom zemljištu. Nažalost, taj odgovor ponovo nismo dobili.
Umesto da na jednostavan upit dostavi dokaz na osnovu koga je upisan upis, RGZ je svoje zvanične kanale počeo da koristi za političke kvalifikacije, lične napade i obračun sa predsednikom opštine Čajetina. Tu dolazimo do zloupotrebae službenog položaja i zloupotrebe zvaničnih kanala jedne državne institucije.
Pozivam pre svega predsednika Vlade, ministarku građevinarstva, obzirom da je dobro upoznata sa situacijom, jer ministarka je bila državni sekretar i u periodu 2014. i 2015. godine, kada je ova zemlja završila pred Upravnim sudom i kada je republički pravobranilac pokrenuo spor, kao i sve ostale predstavnike Vlade i građane Republike Srbije da pogledaju zvanične kanale Republičkog geodetskog zavoda. Pre svega tu mislim na veb-sajt stranicu i na socijalne mreže, zvanične socijalne mreže Republičkog geodetskog zavoda. I sami procenite da li je to način na koji jedna državna institucija može i treba da komunicira sa građanima Republike Srbije ili sa drugim funkcionerima.
45/1 MT/MJ 17.25 – 17.35
Posebno ukazujem na jednu vrlo uznemirujuću činjenicu, da je na tim zvaničnim kanalima objavljena crno-bela fotografija Milana Stamatovića sa peščanim satom iznad njegove glave. Inače, ne volim ove ovakve demonstracije, ali ja moram pokazati, nadam se da će kamera…
Ovo je Milan Stamatović na crno-beloj fotografiji, koja treba valjda da asocira na umrlicu, ne znam, nisam sigurna, moramo pitati onoga ko je ovo postavio šta je zapravo hteo. I kao što vidite peščanik iznad glave. Ja lično ovo razumem kao poziv ili najavu likvidacije. Zaista ne znam šta je ovo trebalo da znači, i to na zvaničnim kanalima državne institucije.
Ja ću samo ovde napraviti kratku digresiju, pa se vraćam ponovo na postupke Vlade, i na to šta može Vlada u ovome učiniti, ali moram da se osvrnem i pošaljem jednu ličnu poruku gospodinu Draškoviću, direktoru RGZ-a, i da mu kažem da zaista od srca, od srca se nadam nikada neće doći u situaciju da otvori poruku u kojoj se nalazi crno-bela fotografija člana porodice i da pomisli da neko obaveštava o iznenadnoj smrti tog člana porodice, jer upravo se to meni dogodilo.
Takođe, od srca, moram da kažem direktoru RGZ-a, Borku Draškoviću, da se nadam da nikada neće dobiti ovakvu poruku na zvaničnim kanalima državne institucije gde se njegov član porodice ili on postavlja u ovakav kontekst.
Ja kažem, ja mogu samo da razumem, obzirom na vrednost zemlje koja je u sporu i koja se procenjivala na 22 milijarde evra, što verujte mi nije preuveličano, to je čak i konzervativna procena, obzirom da se radi o zemljištu na teritoriji opštine Čajetina i da je reč o zemljištu od 10.000 hektara…
Hvala vam, ja ću samo kratko. Eh, što se tiče-- pre svega hvala vam na neiscrpnom izveštaju, eh, i predstavnika Energetske zajednice i vas ministarka. Eh, ja moram da pozdravim to da smo krenuli putanjom diverzifikacije pre svega, jer smatram da je to nešto što je značajno za našu državu i ne želim ovdje uopšte da ulazimo u politički kontekst ko koga podržava i sa kim treba da se sarađuje ili ne treba. Eh, koliko god da je udeo te diverzifikacije, od nečega se mora početi, i mislim da je to pravac kojim treba da idemo upravo iz tog razloga što smo na taj način ne potpuno nezavisni, nego barem malo manje zavisni, eh, i možemo da kažem da imamo veću slobodu kada je reč o, eh, energetskim uslovima u-u našoj državi i cenama koje se plasiraju za naše građane. Na konto toga moram da postavim drugo pitanje.
Ministarka se dotakla jednog segmenta koji se odnosi na, eh, zajedničku, zajedničko tržište električne energije. Ja moram da kažem da mi je dosta ljudi zaista prišlo sa velikom zabrinutošću što se toga tiče. Mislim da zaista mora da se iskomunicira javnosti da li postoji strategija, koja je strategija i kako ćemo za trži-- zaštititi naše unutrašnje tržište. U redu je da ako smo na evropskom putu, ja sad kažem, to je sve indi-individualno, ko koga podržava i da li je za tu stranu ili ne, ali moramo razmišljati o tome da li smo mi kompetitivni na tom tržištu, da li mi možemo da budemo konkurentni, eh, i da li će to utjecati na koji način na cenu građanima. Eh, samo smatram da je potrebno prethodno o tome sve razmisliti.
Čulo se ministarka, da ste vi rekli da postoje određena pitanja koja su upućena Euros-Evropskoj komisiji i da se očekuje da se na ta pitanja prethodno odgovori kako bismo mogli da nastavimo dalje, ali bih volela da vidim da li imamo konkretnu neku strategiju i da li možemo ik-iskomunicirati javnosti konkretno te zabrinutosti, na koji način rešavamo, šta se događa, iz prostog razloga što opet kažem, zaista dosta ljudi mi je pristupilo sa tom zabrinutošću, pogotovu posle situacije u Španiji i pogotovu posle situacije u Evropskoj uniji po pitanju njihove stabilnosti energetske, eh, i samim tim, naravno da naši ljudi se pitaju ukoliko je pametno, da li je pametno i na koji način, eh, ćemo mi da s tim izazovima se nosimo. Eh, pogotovo u situaciji gdje mi nemamo potpuno članstvo. Mi smo i dalje kandidat, a preuzimamo određene obaveze Mi smo neke obaveze već i samim tim preuzeli. Eto, to su pitanja sa moje strane. Hvala