| 03.03.2026. | Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala |
u proceduri
|
| 03.03.2026. | Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu |
u proceduri
|
| 03.03.2026. | Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava |
u proceduri
|
odgovoreno za 3 dana
Poštovani gospodine Rakić, obraćam vam se kao predsedniku Odbora za zdravlje i porodic, ali i sa dubokom zabrinutošću zbog potpunog izostanka reakcije na ozbiljno i dugotrajno kršenje zakona koje se direktno odražava na živote građana Srbije.
Poštovana predsednice, drage kolege, poštovani građani Srbiji, ono o čemu ću danas da pričam je verovatno nastavak one priče o nedostatku ginekologa u Republici Srbiji.
Imamo jednu opomenu sada iz Ćuprije. Situacija koja se desila proteklih dana u porodilištu u Ćupriji, kada je zbog nedostatka stručnog kadra privremeno bio zatvoren stacionar i nisu primane nove pacijentkinje mogla bi da bude sudbina i drugih manjih porodilišta u Srbiji.
Iako Opšta bolnica u Ćupriji tvrdi da je 19. januara služba za ginekologiju i akušerstvo ponovo uspostavila redovan rad i da svi specijalisti rade, postavlja se pitanje kakva se poruka šalje ženama koje čekaju bebe ili tek planiraju, ako se porodilišta zatvaraju. Ovakvu situaciju sa nedostatkom kadra imamo ne samo u manjim mestima u Srbiji, nego imamo čak i u velikim porodilištima.
Prisutna je potpuno neadekvatna preraspodela zdravstvenih radnika, tako da na velikim ginekološkim klinikama, mimo postojeće sistematizacije, imamo preko 120 ginekologa. I mnogi bi rekli, imali smo prilike pre neki dan da čujemo na otvorenoj sednici Vlade, da je posledica nedostatka doktora upravo zbog toga što nisu davane specijalizacije iz ginekologije, akušerstva, drugih, da je bilo tako tamo 2008. godine, međutim, ja ću vam reći da to nije slučaj.
Kada uzmete podatke o tome koliko ljudi godišnje traži ispis iz Lekarske komore, 500 do 600 lekara godišnje traži ispis iz Lekarske komore Srbije. Znači, od 2012. do 2024. godine, ako se radi o tom broju, našu zemlju je napustilo negde oko 7,5 hiljada doktora, to je stvar broj jedan. Stvar broj dva, 2023. godine 1.200 lekara je tražilo ispis za odlazak u inostranstvo iz Lekarske komore Srbije. To su brojke koje su zabrinjavajuće.
Za mene je pre neki dan na sednici Vlade rečena fascinantna stvar – da se državni zdravstveni sistem u Srbiji nalazi pred kolapsom i da ako predsednik Republike ne uzme na sebe da učestvuje u organizaciji ovog sistema, da ljudi koji nemaju novca da se leče u privatnim zdravstvenim sistemima ili nemaju para, neće dobiti zdravstvenu zaštitu. Ako ste 13 godina ministar zdravlja i dovedete ga do toga da ljudi nemaju gde da se leče u državnim bolnicama, onda zaista nešto debelo nije u redu. S
3/2 MZ/MJ
druge strane, ako predsednik Republike treba da organizuje zdravstveni sistem, onda ministar zdravlja ne treba da postoji kao takav, to je stvar broj dva. Stvar broj tri, ne radi se samo o izgradnji bolnica, ono što jeste pitanje, to je gde se danas nalaze doktori, ko će da radi u tim bolnicama? Znači, gospodo, gde su vam doktori?
Pre osam godina na ovaj problem sam ukazivala još dok sam radila u mojoj matičnoj bolnici Univerzitetskoj klinici Narodni front. Međutim, od 2017, 2018. godine do dana današnjeg ta stvar se gurala pod tepih. I naravno da smo danas došli u situaciju da nemamo dovoljan broj lekara da pokriju ove zdravstvene službe.
Ako odete u velike zdravstvene sisteme, tipa „Euromedika“, „Belmedika“, i pogledate, na svakom tom odeljenju radi bar 10 ginekologa. Pa odakle su oni došli? Oni nisu otišli u inostranstvo. Oni su jednostavno pobegli iz državnih zdravstvenih ustanova i otišli tamo, upravo zbog partijskog zapošljavanja, neadekvatne raspodele kadrova, što su vrhunskim stručnjacima dovedeni ljudi sa manje znanja da im organizuju posao. Tu naravno moram da pomenem i moje kolege sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji su svojim nečinjenjem doveli do toga da im redovni profesori sistematski poslednjih osam godina napuštaju fakultet. Zašto se to dešava? Zato što vi nemate danas mentore, otišli su ljudi koji su sposobni da edukuju doktore.
I na kraju, kakvu mi poruku danas šaljemo trudnicama, kada imamo negativan prirodni priraštaj? Od početka 2000. godine do dana današnjeg broj porođaja u Republici Srbiji se smanjio za 30.000 godišnje, to je frapantna činjenica. Moramo dobro da razmislimo, kada je organizacija zdravstvene službe u pitanju, da preraspodelimo kadrove i da vidimo šta nam je ostalo i način na koji da isplivamo iz ovakve situacije. Hvala vam.
Hvala.
Uvažene predsednice, kolege i građani Srbije, Narodni pokret Srbije je predložio brisanje člana 13. Zakona o javnom tužilaštvu, kao i svih drugih članova ovog zakona, jer nije prezentovan nijedan dokaz od strane predlagača da će predložene izmene doprineti boljem životu građana Srbije.
Ni ovaj zakon, kao ni drugi koji se nalaze na dnevnom redu a tiču se pravosuđa, nije podnet u skladu sa ustaljenom procedurom i kao takav može naneti štetu građanima, jer nije prošao potrebne procene i ocene rizika.
Kako vreme prolazi i kako je zakon ušao u skupštinsku proceduru i kako nas građani Srbije slušaju, vi možete da vidite kako iz dana u dan sve više ljudi ulažu prigovore preko sredstava javnog informisanja, preko društvenih mreža. Tužilaštvo za organizovani kriminal je tražilo da se ovo povuče iz skupštinske procedure. Postoje zamerke Venecijanske komisije. Imali ste priliku i predsednika Republike, koji je inače pravnik po struci, da kaže pre neki dan da nije ispoštovana procedura.
Zašto je procedura važna? Zašto je važna kada su pravosudni zakoni u pitanju? Upravo zbog toga što mi ovde postavljamo pitanje kakvu mi poruku zapravo šaljemo ako uvodimo pravosudni zakon, znači, usvajamo ga, a preskačemo proceduru.
Sva strukovna udruženja su se oglasila protiv ovih izmena, nije konsultovana javnost, niti je bilo kome predočena analiza zašto se određene odredbe menjaju i na koji način one predstavljaju unapređenje sistema.
Druga vrlo važna stvar, kada govorimo o našem spoljnopolitičkom određenju, svi se slažu da se ovim predlozima dovode u pitanje rezultati ustavnog referenduma iz 2022. godine, izmene koje su uvedene radi jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva, što znači da smo mi tim referendumom potvrdili da želimo depolitizaciju sudstva i usklađivanje naših zakonskih procedura sa zakonima EU.
Na nama ostaje glavno pitanje. Mi ne moramo ni da se slažemo, ni da se ne slažemo, ali je pitanje da li mi zaista želimo da idemo u EU ili ne želimo. Ako želimo, onda ćemo da se ponašamo u skladu sa zakonima, a ako ne, možemo donositi svoje, bez procedura i bez ostalih potrebnih elemenata.
36/2 GD/JG
Biću kratka.
Narodni pokret Srbije i ovim amandmanom traži brisanje člana 2. Zakona o sudijama, jer kao što je već rečeno ovim izmenama pravda neće biti dostupnija građanima Srbije, a ni brža, što je za njih vrlo važno.
Obrazloženja za njihovo predlaganje su štura, imajući u vidu da je pravosuđe jedna od tri glavne grane vlasti koja je ključna za vladavinu prava u jednoj zemlji.
Za ove izmene nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta, tako kaže ovaj zakon, a izmenama se recimo predviđa osnivanje četvrtog suda i tužilaštva u Beogradu i preseljenje tužilaštva iz Vladičinog Hana u Surdulicu. Znači, premeštaće se ljudi, oprema, dokumentacija. Verovatno će trebati da se zapošljavaju i neki ljudi i ono što je važno napomenuti sigurno da se troškovi formiranja novog suda i tužilaštva ne ogledaju isključivo u sredstvim za ljudstvo, zgrade i tehniku, već i u troškovima koji će prouzrokovati zastoj u radu postojećih tužilaštva, raspodela predmeta, vremenu potrebnom da se novi tužioci upoznaju sa stanjem u predmetima, činjenice da suđenja kreću iznova i slično i to naravno produžava sudske procese.
Ono što ne postoji u ovome, ili ja možda nisam videla, nije urađena nikakva ozbiljnija analiza o povećanju i efikasnosti rada pravosudnih organa, jer bi onda trebali da pričamo o medijaciji, kao obliku rasterećenja sudova koji u mnogim
38/2 AL/MJ
zemljama predstavlja ključni alat za modernizaciju pravosuđa i poboljšanje efikasnosti pravnog sistema, dok je u Srbiji slabo razvijena, a može da bude prilično efikasna. Podsetiću vas, iz moje prakse, postoji veliki broj sudsko-medicinskih predmeta koji se vode, koji su u sudskim postupcima i traju desetinama godina i na kraju se završavaju nepovoljno i po onoga koji su tužili i da su ljudi jednom takvom praksom nezadovoljni.
Znate, kad se nekom u medicini desi, u našoj statistici to bude jedan do tri posto, a kad se desi taj neželjeni ishod, to je onome kome se desilo 100%. Hvala vam.
Nema govora na sednicama odbora.