PITAJTE POSLANIKE

Narodni poslanici su predstavnici građana u Narodnoj skupštini. Napravili smo alat da direktno i javno postavite pitanja poslanicima. Iskoristite vaše pravo da ukažete poslanicima na probleme čije rešenje zahteva zakonske promene. Tražite odgovor od narodnih poslanika, jer - o vama se radi!

Od
Do

Poštovani

Poslanik kome je upućeno: Aleksandar Čotrić

čeka se odgovor 1 godina i 12 dana i 13 sati

Uvaženi
Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji. Kako je Skupština zakonodavna vlast, koja je po hijerarhiji iznad ministarstava koji su izvršna vlast, obraćam Vam se sa molbom da moje pismo pročitate i upoznate javnost sa slučajem u kojem po mom uverenju učestvuju institucije, ali ostaviću rezervu da su možda u pitanju pojedinci. Tekst koji sledi će Vam pokazati koliko su institucije ove Države urušene i zloupotrebljene.
Dana 19. 04. 2020. godine, u vreme onog famoznog i najdužeg policijskog časa, pozvao sam broj 194 jer je mojoj supruzi bila potrebna pomoć. I pored datih 5 simptoma iz prvog reda hitnosti, ekipa nije poslata. Tek nakon naknadnog poziva, ekipa je poslata, ali bilo je kasno. Prevezli su suprugu samo do Urgentnog centra, gde je ubrzo preminula. Sumnjajući u postupke lekara jer i pored navoda da je imala emboliju, da mumla, da se odjednom srušila i izgubila svest, da povraća non stop... slučaj sam prijavio zdravstvenoj inspekciji koja je naložila unutrašnji nadzor. Nakon mesec dana sam dobio izveštaj u kome se konstatuje da nije bilo propusta u radu hitne pomoći, ali iz izveštaja gde su navedeni simptomi koje sam dao prilikom poziva, izostavljeno je da se upišu 4 simptoma. Ogorčen zbog očiglednog zataškavanja, zatražio sam vanrednu kontrolu kvaliteta rada ppozivajući se na član 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Nakon dva meseca, dobio sam mišljenje Republičke stručne komisije da nema osnova da se sprovede vanredni nadzor. Zakonom je propisano da Ministarstvo sprovodi vanredni nadzor uz prethodno pribavljeno mišljenje RSK-a, ali... Mišljenje je dao predsenik RSK-a, Marko Ercegovac koji je i direktor ustanove u kojoj je moja supruga preminula. Ogorčen zbog svega, uložio sam žalbu Zaštitniku građana, a i obratio se Odboru za zdravlje i porodicu. Odbor je uputio preporuku da se izvrši vanredna kontrola, posebno se osvrćući na to da Marko Ercegovac nije smeo da daje mišljenje jer je direktor ustanove gde je pacijent preminuo (podnesak 18 broj 02-56/21 od 08. februara 2021. godine) Zaštitnik građana je utvrdio nepravilnosti u radu Ministarstva zdravlja i dao određene preporuke ( akt 311-1164/20 del. Br. 15320 od 07. 06. 2021). Ministarstvo zdravlja je odbilo opet da izvrši vanrednu kontrolu. U svom odgovoru upućenom skupštinskom odboru (072-00-00119/2021-09 od 23. februara 2021. godine) koje je potpisao pomoćnik ministra dr. Goran Stamenković, između ostalog se navodi:
Smatramo da bi organizovanje vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada suprotno mišljenju RSK bilo protivno zakonu. Posebno dodajemo da mišljenje RSK potpisuje predsednik na osnovu odluke donete na sednici...
Ja sam u školi učio da je pravna država ona u kojoj se zna hijerarhija i da bi zakonodavna vlast trebala da kontroliše izvršnu. Zašto u Srbiji to nije tako i kako je moguće da ministarstvo odbije da postupi po preporuci Odbora svesno lažući i obmanjujući da je mišljenje obavezujuće? Pored toga svesno ili ne tvrde da se odluka donosi na sednici uz propisan broj članova, iako sednice nije bilo (12 sednica odrđana 19. juna, a 13. sednica 28. oktobra, dok je mišljenje zatraženo i dato u Julu mesecu)?
Želim da Vas upoznam sa sledećim činjenicama.
Mišljenje RSK-a nije obavezujuće, ali ministarstvo se skriva iza mišljenja direktora ustanove u kojoj je supruga preminula i na ovaj način se manipuliše građanima što je nedopustivo, pogotovo imajući u vidu presudu evropskog suda za ljudska prava broj 34661/07 (Mučibabić protiv Srbije) objavljenoj 12. jula 2016. godine u kojoj se između ostalog navodi i sledeće:
Kada su životi izgubljeni u okolnostima koje potencijalno uključuju odgovornost te države, ta odredba iziskuje dužnost države da obezbedi, svim sredstvima na raspolaganju, odgovarajuće reagovanje – sudova i drugih- tako da zakonodavni i upravni okvir uspostavljen za zaštitu prava na život pravilno primenjuje i da se sve povrede tog prava spreče i kazne.
Tužena država se kao i njen pravni sistem kao celina, suočila sa dokazivim slučajem nemara koji je izazvao kobne posledice, a da nije brzo, marljivo i delotvorno reagovala u skladu sa obavezama koje proističu iz člana 2. Konvencije...
Mišljenjem koje je dato, direktno se sprečilo da se utvrdi šta se tačno desilo sa mojom suprugom 19. 04. 2020. godine. Kako sam privatno krenuo da istražujem i prikupljam činjenice, došao sam do zaista strašnih saznanja koja su dokumentovana. Ovom prilikom izneću samo nekoliko. Naime, sednica RSK-a nije ni održana u periodu kada je traženo mišljeljenje i nesumnjivo je da je predsednik RSK-a dao lično, a ne mišljenje komisije.
Mojoj supruzi je u kolima hitne pomoći pružena neophodna terapija, i ona je dovežena svesna i orjentisana u Urgentni centar i predata lekaru internisti, ali lekar internista u svom izveštaju piše da je hitna pomoć dovezla pacijenta klinički mrtvog! Pored kontradiktornih izveštaja ambulanata kroz koje je moja supruga prošla, najzapanjujuće je to da u medicinskoj dokumentaciji nisu upisane dve inekcije koje su mojoj supruzi date, a koje su trebovane i fakturisane i koje su najverovatnije izazvale srčani zastoj.
Pored svih ovih dokaza, RSK odbija da utvrdi šta se tačno desilo, dok me ministarstvo upućuje na privatno veštačenje, ali. Šta da se veštači ako je medicinska dokumentacija očigledno falsifikovana, a izveštaji lekara kontradiktorni? U ovakvim situacijama samo komisija koja bi sprovela vanrednu kontrolu, a koja je sastavljena od stručnjaka medicine, nesumnjivo bi mogla da uoči nelogičnosti i proveri svu dokumentaciju od dana 19. 04. 2020. godine i utvrdi šta se tačno desilo. Ovakvim postupanjem omogućava se da se određena dokumentacija sakrije, falsifikuje ili uništi.
Kao građanin bih voleo da se postavi pitanje ministru Lončaru (ja sam poslao dopis ali mi nikad nije odgovoreno), čemu član 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ako i pored dostavljenih izveštaja lekara koji su protivrečni (jedan kaže pacijent predat svestan i orjentisan, a drugi da je pacijenta dovezla hitna pomoć klinički mrtvog) i dostavljene liste fakturisanih lekova iz RFZO-a u kojima stoje dve inekcije koje nisu upisane u izveštaje ambulanata, a koje su bile apsolutno kontraindikovane da se daju i koje su najverovatnije izazvale srčani zastoj, RSK daje mišljenje da nema jasnih osnova da se kontrola izvrši. Ministarstvu su čak dostavljeni i zapisnici sa sednica RSK-a po kojima se vidi da u periodu kada je mišljenje traženo, sednica nije ni postojala.
Kome građani da veruju u ovoj državi kada se na ovako bestidan način zataškava i opstruiše smrt do koje najverovatnije nije moralo doći da su službe radile savesno, a verujte da više pogađa ovo zataškavanje i opstrukcija od same greške koja je dovela do smrtnog ishoda.

Poštovani

Poslanik kome je upućeno: Aleksandar Martinović

čeka se odgovor 1 godina i 12 dana i 13 sati

Uvaženi
Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji. Kako je Skupština zakonodavna vlast, koja je po hijerarhiji iznad ministarstava koji su izvršna vlast, obraćam Vam se sa molbom da moje pismo pročitate i upoznate javnost sa slučajem u kojem po mom uverenju učestvuju institucije, ali ostaviću rezervu da su možda u pitanju pojedinci. Tekst koji sledi će Vam pokazati koliko su institucije ove Države urušene i zloupotrebljene.
Dana 19. 04. 2020. godine, u vreme onog famoznog i najdužeg policijskog časa, pozvao sam broj 194 jer je mojoj supruzi bila potrebna pomoć. I pored datih 5 simptoma iz prvog reda hitnosti, ekipa nije poslata. Tek nakon naknadnog poziva, ekipa je poslata, ali bilo je kasno. Prevezli su suprugu samo do Urgentnog centra, gde je ubrzo preminula. Sumnjajući u postupke lekara jer i pored navoda da je imala emboliju, da mumla, da se odjednom srušila i izgubila svest, da povraća non stop... slučaj sam prijavio zdravstvenoj inspekciji koja je naložila unutrašnji nadzor. Nakon mesec dana sam dobio izveštaj u kome se konstatuje da nije bilo propusta u radu hitne pomoći, ali iz izveštaja gde su navedeni simptomi koje sam dao prilikom poziva, izostavljeno je da se upišu 4 simptoma. Ogorčen zbog očiglednog zataškavanja, zatražio sam vanrednu kontrolu kvaliteta rada ppozivajući se na član 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Nakon dva meseca, dobio sam mišljenje Republičke stručne komisije da nema osnova da se sprovede vanredni nadzor. Zakonom je propisano da Ministarstvo sprovodi vanredni nadzor uz prethodno pribavljeno mišljenje RSK-a, ali... Mišljenje je dao predsenik RSK-a, Marko Ercegovac koji je i direktor ustanove u kojoj je moja supruga preminula. Ogorčen zbog svega, uložio sam žalbu Zaštitniku građana, a i obratio se Odboru za zdravlje i porodicu. Odbor je uputio preporuku da se izvrši vanredna kontrola, posebno se osvrćući na to da Marko Ercegovac nije smeo da daje mišljenje jer je direktor ustanove gde je pacijent preminuo (podnesak 18 broj 02-56/21 od 08. februara 2021. godine) Zaštitnik građana je utvrdio nepravilnosti u radu Ministarstva zdravlja i dao određene preporuke ( akt 311-1164/20 del. Br. 15320 od 07. 06. 2021). Ministarstvo zdravlja je odbilo opet da izvrši vanrednu kontrolu. U svom odgovoru upućenom skupštinskom odboru (072-00-00119/2021-09 od 23. februara 2021. godine) koje je potpisao pomoćnik ministra dr. Goran Stamenković, između ostalog se navodi:
Smatramo da bi organizovanje vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada suprotno mišljenju RSK bilo protivno zakonu. Posebno dodajemo da mišljenje RSK potpisuje predsednik na osnovu odluke donete na sednici...
Ja sam u školi učio da je pravna država ona u kojoj se zna hijerarhija i da bi zakonodavna vlast trebala da kontroliše izvršnu. Zašto u Srbiji to nije tako i kako je moguće da ministarstvo odbije da postupi po preporuci Odbora svesno lažući i obmanjujući da je mišljenje obavezujuće? Pored toga svesno ili ne tvrde da se odluka donosi na sednici uz propisan broj članova, iako sednice nije bilo (12 sednica odrđana 19. juna, a 13. sednica 28. oktobra, dok je mišljenje zatraženo i dato u Julu mesecu)?
Želim da Vas upoznam sa sledećim činjenicama.
Mišljenje RSK-a nije obavezujuće, ali ministarstvo se skriva iza mišljenja direktora ustanove u kojoj je supruga preminula i na ovaj način se manipuliše građanima što je nedopustivo, pogotovo imajući u vidu presudu evropskog suda za ljudska prava broj 34661/07 (Mučibabić protiv Srbije) objavljenoj 12. jula 2016. godine u kojoj se između ostalog navodi i sledeće:
Kada su životi izgubljeni u okolnostima koje potencijalno uključuju odgovornost te države, ta odredba iziskuje dužnost države da obezbedi, svim sredstvima na raspolaganju, odgovarajuće reagovanje – sudova i drugih- tako da zakonodavni i upravni okvir uspostavljen za zaštitu prava na život pravilno primenjuje i da se sve povrede tog prava spreče i kazne.
Tužena država se kao i njen pravni sistem kao celina, suočila sa dokazivim slučajem nemara koji je izazvao kobne posledice, a da nije brzo, marljivo i delotvorno reagovala u skladu sa obavezama koje proističu iz člana 2. Konvencije...
Mišljenjem koje je dato, direktno se sprečilo da se utvrdi šta se tačno desilo sa mojom suprugom 19. 04. 2020. godine. Kako sam privatno krenuo da istražujem i prikupljam činjenice, došao sam do zaista strašnih saznanja koja su dokumentovana. Ovom prilikom izneću samo nekoliko. Naime, sednica RSK-a nije ni održana u periodu kada je traženo mišljeljenje i nesumnjivo je da je predsednik RSK-a dao lično, a ne mišljenje komisije.
Mojoj supruzi je u kolima hitne pomoći pružena neophodna terapija, i ona je dovežena svesna i orjentisana u Urgentni centar i predata lekaru internisti, ali lekar internista u svom izveštaju piše da je hitna pomoć dovezla pacijenta klinički mrtvog! Pored kontradiktornih izveštaja ambulanata kroz koje je moja supruga prošla, najzapanjujuće je to da u medicinskoj dokumentaciji nisu upisane dve inekcije koje su mojoj supruzi date, a koje su trebovane i fakturisane i koje su najverovatnije izazvale srčani zastoj.
Pored svih ovih dokaza, RSK odbija da utvrdi šta se tačno desilo, dok me ministarstvo upućuje na privatno veštačenje, ali. Šta da se veštači ako je medicinska dokumentacija očigledno falsifikovana, a izveštaji lekara kontradiktorni? U ovakvim situacijama samo komisija koja bi sprovela vanrednu kontrolu, a koja je sastavljena od stručnjaka medicine, nesumnjivo bi mogla da uoči nelogičnosti i proveri svu dokumentaciju od dana 19. 04. 2020. godine i utvrdi šta se tačno desilo. Ovakvim postupanjem omogućava se da se određena dokumentacija sakrije, falsifikuje ili uništi.
Kao građanin bih voleo da se postavi pitanje ministru Lončaru (ja sam poslao dopis ali mi nikad nije odgovoreno), čemu član 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ako i pored dostavljenih izveštaja lekara koji su protivrečni (jedan kaže pacijent predat svestan i orjentisan, a drugi da je pacijenta dovezla hitna pomoć klinički mrtvog) i dostavljene liste fakturisanih lekova iz RFZO-a u kojima stoje dve inekcije koje nisu upisane u izveštaje ambulanata, a koje su bile apsolutno kontraindikovane da se daju i koje su najverovatnije izazvale srčani zastoj, RSK daje mišljenje da nema jasnih osnova da se kontrola izvrši. Ministarstvu su čak dostavljeni i zapisnici sa sednica RSK-a po kojima se vidi da u periodu kada je mišljenje traženo, sednica nije ni postojala.
Kome građani da veruju u ovoj državi kada se na ovako bestidan način zataškava i opstruiše smrt do koje najverovatnije nije moralo doći da su službe radile savesno, a verujte da više pogađa ovo zataškavanje i opstrukcija od same greške koja je dovela do smrtnog ishoda.

Poštovani

Poslanik kome je upućeno: Aleksandar Jugović

čeka se odgovor 1 godina i 12 dana i 13 sati

Uvaženi
Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji. Kako je Skupština zakonodavna vlast, koja je po hijerarhiji iznad ministarstava koji su izvršna vlast, obraćam Vam se sa molbom da moje pismo pročitate i upoznate javnost sa slučajem u kojem po mom uverenju učestvuju institucije, ali ostaviću rezervu da su možda u pitanju pojedinci. Tekst koji sledi će Vam pokazati koliko su institucije ove Države urušene i zloupotrebljene.
Dana 19. 04. 2020. godine, u vreme onog famoznog i najdužeg policijskog časa, pozvao sam broj 194 jer je mojoj supruzi bila potrebna pomoć. I pored datih 5 simptoma iz prvog reda hitnosti, ekipa nije poslata. Tek nakon naknadnog poziva, ekipa je poslata, ali bilo je kasno. Prevezli su suprugu samo do Urgentnog centra, gde je ubrzo preminula. Sumnjajući u postupke lekara jer i pored navoda da je imala emboliju, da mumla, da se odjednom srušila i izgubila svest, da povraća non stop... slučaj sam prijavio zdravstvenoj inspekciji koja je naložila unutrašnji nadzor. Nakon mesec dana sam dobio izveštaj u kome se konstatuje da nije bilo propusta u radu hitne pomoći, ali iz izveštaja gde su navedeni simptomi koje sam dao prilikom poziva, izostavljeno je da se upišu 4 simptoma. Ogorčen zbog očiglednog zataškavanja, zatražio sam vanrednu kontrolu kvaliteta rada ppozivajući se na član 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Nakon dva meseca, dobio sam mišljenje Republičke stručne komisije da nema osnova da se sprovede vanredni nadzor. Zakonom je propisano da Ministarstvo sprovodi vanredni nadzor uz prethodno pribavljeno mišljenje RSK-a, ali... Mišljenje je dao predsenik RSK-a, Marko Ercegovac koji je i direktor ustanove u kojoj je moja supruga preminula. Ogorčen zbog svega, uložio sam žalbu Zaštitniku građana, a i obratio se Odboru za zdravlje i porodicu. Odbor je uputio preporuku da se izvrši vanredna kontrola, posebno se osvrćući na to da Marko Ercegovac nije smeo da daje mišljenje jer je direktor ustanove gde je pacijent preminuo (podnesak 18 broj 02-56/21 od 08. februara 2021. godine) Zaštitnik građana je utvrdio nepravilnosti u radu Ministarstva zdravlja i dao određene preporuke ( akt 311-1164/20 del. Br. 15320 od 07. 06. 2021). Ministarstvo zdravlja je odbilo opet da izvrši vanrednu kontrolu. U svom odgovoru upućenom skupštinskom odboru (072-00-00119/2021-09 od 23. februara 2021. godine) koje je potpisao pomoćnik ministra dr. Goran Stamenković, između ostalog se navodi:
Smatramo da bi organizovanje vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada suprotno mišljenju RSK bilo protivno zakonu. Posebno dodajemo da mišljenje RSK potpisuje predsednik na osnovu odluke donete na sednici...
Ja sam u školi učio da je pravna država ona u kojoj se zna hijerarhija i da bi zakonodavna vlast trebala da kontroliše izvršnu. Zašto u Srbiji to nije tako i kako je moguće da ministarstvo odbije da postupi po preporuci Odbora svesno lažući i obmanjujući da je mišljenje obavezujuće? Pored toga svesno ili ne tvrde da se odluka donosi na sednici uz propisan broj članova, iako sednice nije bilo (12 sednica odrđana 19. juna, a 13. sednica 28. oktobra, dok je mišljenje zatraženo i dato u Julu mesecu)?
Želim da Vas upoznam sa sledećim činjenicama.
Mišljenje RSK-a nije obavezujuće, ali ministarstvo se skriva iza mišljenja direktora ustanove u kojoj je supruga preminula i na ovaj način se manipuliše građanima što je nedopustivo, pogotovo imajući u vidu presudu evropskog suda za ljudska prava broj 34661/07 (Mučibabić protiv Srbije) objavljenoj 12. jula 2016. godine u kojoj se između ostalog navodi i sledeće:
Kada su životi izgubljeni u okolnostima koje potencijalno uključuju odgovornost te države, ta odredba iziskuje dužnost države da obezbedi, svim sredstvima na raspolaganju, odgovarajuće reagovanje – sudova i drugih- tako da zakonodavni i upravni okvir uspostavljen za zaštitu prava na život pravilno primenjuje i da se sve povrede tog prava spreče i kazne.
Tužena država se kao i njen pravni sistem kao celina, suočila sa dokazivim slučajem nemara koji je izazvao kobne posledice, a da nije brzo, marljivo i delotvorno reagovala u skladu sa obavezama koje proističu iz člana 2. Konvencije...
Mišljenjem koje je dato, direktno se sprečilo da se utvrdi šta se tačno desilo sa mojom suprugom 19. 04. 2020. godine. Kako sam privatno krenuo da istražujem i prikupljam činjenice, došao sam do zaista strašnih saznanja koja su dokumentovana. Ovom prilikom izneću samo nekoliko. Naime, sednica RSK-a nije ni održana u periodu kada je traženo mišljeljenje i nesumnjivo je da je predsednik RSK-a dao lično, a ne mišljenje komisije.
Mojoj supruzi je u kolima hitne pomoći pružena neophodna terapija, i ona je dovežena svesna i orjentisana u Urgentni centar i predata lekaru internisti, ali lekar internista u svom izveštaju piše da je hitna pomoć dovezla pacijenta klinički mrtvog! Pored kontradiktornih izveštaja ambulanata kroz koje je moja supruga prošla, najzapanjujuće je to da u medicinskoj dokumentaciji nisu upisane dve inekcije koje su mojoj supruzi date, a koje su trebovane i fakturisane i koje su najverovatnije izazvale srčani zastoj.
Pored svih ovih dokaza, RSK odbija da utvrdi šta se tačno desilo, dok me ministarstvo upućuje na privatno veštačenje, ali. Šta da se veštači ako je medicinska dokumentacija očigledno falsifikovana, a izveštaji lekara kontradiktorni? U ovakvim situacijama samo komisija koja bi sprovela vanrednu kontrolu, a koja je sastavljena od stručnjaka medicine, nesumnjivo bi mogla da uoči nelogičnosti i proveri svu dokumentaciju od dana 19. 04. 2020. godine i utvrdi šta se tačno desilo. Ovakvim postupanjem omogućava se da se određena dokumentacija sakrije, falsifikuje ili uništi.
Kao građanin bih voleo da se postavi pitanje ministru Lončaru (ja sam poslao dopis ali mi nikad nije odgovoreno), čemu član 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ako i pored dostavljenih izveštaja lekara koji su protivrečni (jedan kaže pacijent predat svestan i orjentisan, a drugi da je pacijenta dovezla hitna pomoć klinički mrtvog) i dostavljene liste fakturisanih lekova iz RFZO-a u kojima stoje dve inekcije koje nisu upisane u izveštaje ambulanata, a koje su bile apsolutno kontraindikovane da se daju i koje su najverovatnije izazvale srčani zastoj, RSK daje mišljenje da nema jasnih osnova da se kontrola izvrši. Ministarstvu su čak dostavljeni i zapisnici sa sednica RSK-a po kojima se vidi da u periodu kada je mišljenje traženo, sednica nije ni postojala.
Kome građani da veruju u ovoj državi kada se na ovako bestidan način zataškava i opstruiše smrt do koje najverovatnije nije moralo doći da su službe radile savesno, a verujte da više pogađa ovo zataškavanje i opstrukcija od same greške koja je dovela do smrtnog ishoda.

Poštovani

Poslanik kome je upućeno: Aleksandar Jovanović PUPS

čeka se odgovor 1 godina i 12 dana i 13 sati

Uvaženi
Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji. Kako je Skupština zakonodavna vlast, koja je po hijerarhiji iznad ministarstava koji su izvršna vlast, obraćam Vam se sa molbom da moje pismo pročitate i upoznate javnost sa slučajem u kojem po mom uverenju učestvuju institucije, ali ostaviću rezervu da su možda u pitanju pojedinci. Tekst koji sledi će Vam pokazati koliko su institucije ove Države urušene i zloupotrebljene.
Dana 19. 04. 2020. godine, u vreme onog famoznog i najdužeg policijskog časa, pozvao sam broj 194 jer je mojoj supruzi bila potrebna pomoć. I pored datih 5 simptoma iz prvog reda hitnosti, ekipa nije poslata. Tek nakon naknadnog poziva, ekipa je poslata, ali bilo je kasno. Prevezli su suprugu samo do Urgentnog centra, gde je ubrzo preminula. Sumnjajući u postupke lekara jer i pored navoda da je imala emboliju, da mumla, da se odjednom srušila i izgubila svest, da povraća non stop... slučaj sam prijavio zdravstvenoj inspekciji koja je naložila unutrašnji nadzor. Nakon mesec dana sam dobio izveštaj u kome se konstatuje da nije bilo propusta u radu hitne pomoći, ali iz izveštaja gde su navedeni simptomi koje sam dao prilikom poziva, izostavljeno je da se upišu 4 simptoma. Ogorčen zbog očiglednog zataškavanja, zatražio sam vanrednu kontrolu kvaliteta rada ppozivajući se na član 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Nakon dva meseca, dobio sam mišljenje Republičke stručne komisije da nema osnova da se sprovede vanredni nadzor. Zakonom je propisano da Ministarstvo sprovodi vanredni nadzor uz prethodno pribavljeno mišljenje RSK-a, ali... Mišljenje je dao predsenik RSK-a, Marko Ercegovac koji je i direktor ustanove u kojoj je moja supruga preminula. Ogorčen zbog svega, uložio sam žalbu Zaštitniku građana, a i obratio se Odboru za zdravlje i porodicu. Odbor je uputio preporuku da se izvrši vanredna kontrola, posebno se osvrćući na to da Marko Ercegovac nije smeo da daje mišljenje jer je direktor ustanove gde je pacijent preminuo (podnesak 18 broj 02-56/21 od 08. februara 2021. godine) Zaštitnik građana je utvrdio nepravilnosti u radu Ministarstva zdravlja i dao određene preporuke ( akt 311-1164/20 del. Br. 15320 od 07. 06. 2021). Ministarstvo zdravlja je odbilo opet da izvrši vanrednu kontrolu. U svom odgovoru upućenom skupštinskom odboru (072-00-00119/2021-09 od 23. februara 2021. godine) koje je potpisao pomoćnik ministra dr. Goran Stamenković, između ostalog se navodi:
Smatramo da bi organizovanje vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada suprotno mišljenju RSK bilo protivno zakonu. Posebno dodajemo da mišljenje RSK potpisuje predsednik na osnovu odluke donete na sednici...
Ja sam u školi učio da je pravna država ona u kojoj se zna hijerarhija i da bi zakonodavna vlast trebala da kontroliše izvršnu. Zašto u Srbiji to nije tako i kako je moguće da ministarstvo odbije da postupi po preporuci Odbora svesno lažući i obmanjujući da je mišljenje obavezujuće? Pored toga svesno ili ne tvrde da se odluka donosi na sednici uz propisan broj članova, iako sednice nije bilo (12 sednica odrđana 19. juna, a 13. sednica 28. oktobra, dok je mišljenje zatraženo i dato u Julu mesecu)?
Želim da Vas upoznam sa sledećim činjenicama.
Mišljenje RSK-a nije obavezujuće, ali ministarstvo se skriva iza mišljenja direktora ustanove u kojoj je supruga preminula i na ovaj način se manipuliše građanima što je nedopustivo, pogotovo imajući u vidu presudu evropskog suda za ljudska prava broj 34661/07 (Mučibabić protiv Srbije) objavljenoj 12. jula 2016. godine u kojoj se između ostalog navodi i sledeće:
Kada su životi izgubljeni u okolnostima koje potencijalno uključuju odgovornost te države, ta odredba iziskuje dužnost države da obezbedi, svim sredstvima na raspolaganju, odgovarajuće reagovanje – sudova i drugih- tako da zakonodavni i upravni okvir uspostavljen za zaštitu prava na život pravilno primenjuje i da se sve povrede tog prava spreče i kazne.
Tužena država se kao i njen pravni sistem kao celina, suočila sa dokazivim slučajem nemara koji je izazvao kobne posledice, a da nije brzo, marljivo i delotvorno reagovala u skladu sa obavezama koje proističu iz člana 2. Konvencije...
Mišljenjem koje je dato, direktno se sprečilo da se utvrdi šta se tačno desilo sa mojom suprugom 19. 04. 2020. godine. Kako sam privatno krenuo da istražujem i prikupljam činjenice, došao sam do zaista strašnih saznanja koja su dokumentovana. Ovom prilikom izneću samo nekoliko. Naime, sednica RSK-a nije ni održana u periodu kada je traženo mišljeljenje i nesumnjivo je da je predsednik RSK-a dao lično, a ne mišljenje komisije.
Mojoj supruzi je u kolima hitne pomoći pružena neophodna terapija, i ona je dovežena svesna i orjentisana u Urgentni centar i predata lekaru internisti, ali lekar internista u svom izveštaju piše da je hitna pomoć dovezla pacijenta klinički mrtvog! Pored kontradiktornih izveštaja ambulanata kroz koje je moja supruga prošla, najzapanjujuće je to da u medicinskoj dokumentaciji nisu upisane dve inekcije koje su mojoj supruzi date, a koje su trebovane i fakturisane i koje su najverovatnije izazvale srčani zastoj.
Pored svih ovih dokaza, RSK odbija da utvrdi šta se tačno desilo, dok me ministarstvo upućuje na privatno veštačenje, ali. Šta da se veštači ako je medicinska dokumentacija očigledno falsifikovana, a izveštaji lekara kontradiktorni? U ovakvim situacijama samo komisija koja bi sprovela vanrednu kontrolu, a koja je sastavljena od stručnjaka medicine, nesumnjivo bi mogla da uoči nelogičnosti i proveri svu dokumentaciju od dana 19. 04. 2020. godine i utvrdi šta se tačno desilo. Ovakvim postupanjem omogućava se da se određena dokumentacija sakrije, falsifikuje ili uništi.
Kao građanin bih voleo da se postavi pitanje ministru Lončaru (ja sam poslao dopis ali mi nikad nije odgovoreno), čemu član 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ako i pored dostavljenih izveštaja lekara koji su protivrečni (jedan kaže pacijent predat svestan i orjentisan, a drugi da je pacijenta dovezla hitna pomoć klinički mrtvog) i dostavljene liste fakturisanih lekova iz RFZO-a u kojima stoje dve inekcije koje nisu upisane u izveštaje ambulanata, a koje su bile apsolutno kontraindikovane da se daju i koje su najverovatnije izazvale srčani zastoj, RSK daje mišljenje da nema jasnih osnova da se kontrola izvrši. Ministarstvu su čak dostavljeni i zapisnici sa sednica RSK-a po kojima se vidi da u periodu kada je mišljenje traženo, sednica nije ni postojala.
Kome građani da veruju u ovoj državi kada se na ovako bestidan način zataškava i opstruiše smrt do koje najverovatnije nije moralo doći da su službe radile savesno, a verujte da više pogađa ovo zataškavanje i opstrukcija od same greške koja je dovela do smrtnog ishoda.

Poštovana

Poslanik kome je upućeno: Aleksandra Pavlović Marković

čeka se odgovor 1 godina i 19 dana i 11 sati

Tokom prethodnih 6 meseci, Pokret - Meri je prikupio određene statističke podatke koji ukazuju da je Srbiji hitno potreban Zakon o hitnoj pomoći, kao što ga imaju sve Države u regionu, bilo u vidu Zakona bilo u vidu uredbe. U Beogradu se u proseku odgovori tek na svaki 8 poziv, dok u Kragujevcu na svaki treći. U Beogradu postoji jedna ekipa na 72.000 stanovnika, dok u Kragujevcu jedna na 36.000 stanovnika. U Beogradu se interveniše na godišnjem nivou 48 puta na 1000 stanovnika, dok u Kragujevcu 99 puta na 1000 stanovnika. Ovaj nesklad je upravo posledica nepostojanja jasne zakonske regulative, usled čega se gube ljudski životi.
S tim u vezi, započeli smo projekat pod nazivom "reci glasno da ne bude kasno" u kome je predviđeno snimanje nekoliko podkast emisija. U tim emisijama je predviđeno da po jedan građanin iznese po jednu svoju tragičnu priču koja je povezana sa intervencijom hitne pomoći, a u emisiji pored advokata koga ćemo angažovati voleli bi da prisustvuje, i svoje komentare da i narodni poslanik. Prateći rad odbora za zdravlje i porodicu, primetili smo da se trudite da budete objektivni i nepristrasni, te Vas ovom prilikom pozivamo da učestvujete u pomenutim podkast emisijama. Emisije se tiču isključivo tragičnih slučajeva i nemaju nikakvu političku konotaciju. O svim detaljima bi Vas upoznali ukoliko budete zainteresovani da učestvujete. Molili bi Vas da nam date odgovor do 17. 11. a za sve dodatne informacije u vezi ovog projekta, možete nas kontaktirati i putem broja telefona 0677637482.
Ispred Pokreta - Meri
Predsednik
Dejan Zejnula

Uslovi registracije traktora

Poslanik kome je upućeno: Marijan Rističević

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 5 dana

Poštovani,
Ovim pismom se obraćam verovatno ispred velikog broja poljoprivrednika koji imaju problem sa registracijom svojih traktora i priključnih mašina. Naime postoji veliki broj polovnih traktora koji su potpuno tehnički ispravni, ali su računi i dokumentacija zagubljeni te je dosta teško dokazati vlasništvo i upisati se u registar motornih vozila.
Pre par godina je postojala uredba koja je omogućavala da se izjavom overenim od stane notora i dva svedoka omogući ovo upis u registar uz taksu, što je dosta olakšalo registraciju, te vas ovim dopisom molim da isti princip ponovo primenite.
Hvala

Status boraca Srpske krajine

Poslanik kome je upućeno: Aleksandar Martinović

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 28 dana

Poštovani,proveo sam na ratištu oko 5god. Sa 16 godina sam bio zarobljen od strane Hrvatske garde 22.7 .1991g. u mestu Mirkovci hvala bogu trajalo je samo par sati od toga dana pa do predaje Srpske krajine proveo sam sa oružjem kao srpski borac . U Beograd sam pozvan od strane Novosti dočekan od Radeta Brajovića potom Primljen kod Predsednika Slobodana Miloševića koji mi je lično čestitao kao najmlađem srpskom borcu 1991g.zatim kod Predsednika skupštine Aleksandra Bakočevića kao i kod Podpresednika Branka Kostića a na kraju neko vreme ugošćen od Predsednika matice iseljenika srbije predivnog pisca i čoveka Brane Crnčevića.Te godine sam bio priznat srpski borac a danas Mi srpski borci iz Srpske krajine u našoj matičnoj zemlji Srbiji nakon 30g. nismo priznati kao srpski borci.Molim vas gospodo Narodni poslanici da se pobrinete za jednaka prava svih boraca za slobodu Srpskog Naroda.Unapred zahvaljujem.

Pitanje

Poslanik kome je upućeno: Vladimir Đukanović

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 2 dana

Poštovani Vladimire,
ovo vam pišem kao i većina drugih građana naše države, koji se obraćaju nekoj državnoj instituciji ili državnom funkcioneru, iz krajnje nemoći da izađu na kraj sa problemom koji je prouzrokovan upravo u tim institucijama.
Ovo nije u vašoj nadležnosti, ali stekao sam utisak da ste od onih koji se ne plaše, da bar pitaju gde treba i u čemu je problem.
Biću na dalje vrlo kratak i jasan.
Predmet broj 952-02-11-115-4567/2019 se nalazi u Republičkom Geodetskom zavodu (RGZ) na drugostepenom rešavanju već više vremena. Pre toga je već bio u raznim fazama (Gradska Skupština Vršca, Urbanizam Grada Vršca, Katastar grada Vršca...) nekoliko godina, (od 2016 tačnije).
Pošto sam rekao da ću biti kratak, da li znate način kao bih mogao da dospem bar do faze da se taj predmet stavi u rad u RGZ-u, i da se vrati na rešavanje prvostepenom organu, onako kako je i izjavljenja žalba od strane pravobranilaštva.
Jako me boli što pravobranilaštvo 'brani' državne interese, koji ovde nisu ugroženi, a kada ih pitam, da li brane i moje interese, ne dobijam odgovor. Ne samo od njih nego ni od RGZ-a.
I ovo je predugačak tekst, a ako bi sve pokušao da objasnim, ...
Sve u svemu, iz nekog razloga (koji su na kraju i očigledni), verujem da bi mogli da mi pomognete, ili bar upitite na nekog ko je to u mogućnosti.
Sa Poštovanjem
Dušan Vujičić

Prinudno iseljenje porodica iz kasarne Jakub Kuburović u Zemunu

Poslanik kome je upućeno: Duško Tarbuk

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 3 dana

Potovani poslaniče i komšija,
Ja sam penzionisani sanitetski kapetan Buzejić Ljubiša, privremeni stanar sa porodicom u bivšoj kasarni Jakub Kuburović ul. Novogradska 69 u Zemun, preko 17 godina, sa još 22 stanara.
Na osnovu obaveštenja K-de 204 Vzbr Batajnica i MO, naloženo je iseljenje moje porodice (i još 22 sličnih porodica) iz bivše kasarne “Jakub Kuburović“ u ul. Novogradska 69 u Zemunu u roku od 30 dana, bez drugog smeštaja, a radi predaje ovog objekta u vlasništvo JP „Jugoimport SDPR“ Beograd. Molimo vas da pomognete i sprečite prinudno izbacivanje na ulici moje i ostalih porodica iz ove bivše kasarne zato što: ja i članovi moje porodice (kao i ostale ovde porodice) nemamo nikakvo drugo rešeno stambeno pitanje u garnizonu Beograd, na teritoriji r. Srbije niti na teritoriji bivših republika Jugoslavije i to već preko 37 godina, udata kćerka Jelena je bez stana a ima 4 dece, supruga Zorica je nezaposlena i angažovana oko čuvanja 4 unučeta. Molim vas da, kao naš poslanik iz Zemuna, odvojite bar 30 min. vremena i svratite do nas radi upoznavanja sa situacijom. S poštovanjem Ljubiša 064-2584362

Posta protiv United Grupe?

Poslanik kome je upućeno: Mira Petrović

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 25 dana

Poštovana poslanice gđo Petrović,

Moje ime je Aleksandar Nastić. Ja sam redovni profesor Departmana za matematiku Prirodno matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu. Imam jedno pitanje, za sada, samo za Vas.

Da li je istina da kada fizičko lice pokuša da sklopi ugovor sa United grupom, o recimo korišćenju usluga SBB kablovske televizije, tada Pošta Srbije sredstvima opstrukcije isporuke pošiljke, koja sadrži ugovor između pomenute dve strane, pokušava da spreči potpisivanje istog?

Ja najpre nisam verovao da je to moguće. Međutim i sam sam pokušao da uvedem kablovsku televiziju SBB kablovskog operatera. S tim u vezi, uređaj (smart Box), kao i ugovor za potpisivanje trebalo je danas (04.02.2021.) da mi budu isporučeni Post Ekspresom. Na telefon mi je stiglo automatsko obaveštenje da će mi u toku dana biti isporučena vaša pošiljka sa brojem PX180221045RS. S obzirom na Epidemiološku situaciju svoj posao obavljam od kuće. Međutim, službenik Pošte, preduzeća kojim trenutno upravljate, nije (izgleda namerno) isporučio pošiljku United grupe upućenu meni. Sukcesivnim praćenjem vašeg informacionog sistema (track and trace) utvrdio sam da je Status pošiljke je retroaktivno promenjen od "Zadužena za dostavu" u "Izveštena". Reklamaciju sam podneo Vašem kol centru i tom prilikom sam u razgovoru sa operaterom saznao da Kurir nije ni bio na mojoj adresi, na mestu dostave. Takođe, rečeno mi je da pošiljku mogu preuzeti samostalno u glavnoj pošti u Nišu.

Pre dva meseca u istoj situaciji, ja sam se usled dužeg boravka u Vašoj filijali zarazio Sars Cov 2 virusom. Da li je neophodno da sada opet dovodim u opasnost život svoje porodice i svoj život, samo zato što očigledno iz političkih razloga Pošta, nakon Telekoma, pokušava da opstruiše rad United grupe.

S poštovanjem,
dr Aleksandar Nastić, redovni profesor Univerziteta u Nišu,
[email protected];
[email protected]
[email protected]