| 09.11.2021. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu |
usvojen
|
| 18.12.2020. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu |
usvojen
|
| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 3 godine i 4 dana i 1 sat
Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Hvala, predsedavajući.
Poštovani članovi Visokog saveta sudstva, tužilaštva, sigurna sam da ste izabrali najbolje kandidate. Među vama je sigurno preko 95% izuzetno poštenih, časnih ljudi i ja sam sigurna čak da je taj procenat i veći.
Međutim, dešavalo se da neki i nisu baš takvi. Neću da navodim imena, sto puta sam pričala o tome, ali nije normalno da neko ko sebe naziva sudijom kaže za silovanu devojčicu od 13 godina da je to folklor među Romima. Nije normalno da taj isti ko je na državnim jaslama ima nevladinu organizaciju, složićete se. Nije normalno da se sa te pozicije kandiduje za predsednika. Ako hoće da se kandiduje, neka napusti sudstvo, pa neka se kandiduje. Nije normalno da pusti „Gnjilansku grupu“ koja je ubijala žene, decu, Srbe. Nije normalno.
Sigurna sam da će se sada, od sutra već, od danas to promeniti i da vi zaista birate najbolje između vas, što me čini jako srećnom. Vis te nezavisni državni organ i tako treba da ostane.
Idu izbori, pa su nekako ljudi iz opozicije poprilično nervozni. Dobijamo takve salve uvreda da prosto ne znam da li da odgovaram na to ili da ne odgovaram. Naravno, nikako neću na njihov način, jer od uvaženog profesora za koga sam mislila da je veliki gospodin, gospodin Vladeta Janković je rekao da smo mi botovi, da smo mi paščad puštena sa lanca. Zamislite izraz paščad puštena sa lanca. Za ove ljude ovde, obrazovane, normalne, drage, koji su od naroda izabrani ovde da se kaže da su paščad.
Taj doktor, profesor Univerziteta, taj kada bi došao, pošto će biti, čujem, kandidat za predsednika grada Beograda, rekao je da će da poruši „Beograd na vodi“. Dotični gospodin je bio naš ambasador u Londonu, pa je video da je parlament ušao u Temzu, dva metra je u Temzi, da je Skotland Jard na promenadi, da su najeksluzivnije četvrti na promenadi. „Beograd na vodi“ je jedna od najlepših promenada u ovom delu sveta. Nisam sigurna šta će on to da ruši. Tu su ljudi kupili stanove, ljudi sa ovih prostora, stranci i svi ostali. Koga će on to da ruši?
Onda kaže – spomenik Stefanu Nemanji, rodonačelniku dinastije Nemanjić kojom se ponosimo, da ga treba izmestiti u Marinkovu baru. Izvinjavam se, ja živim na Voždovcu, nemoj da vređa moj Voždovac. Ja sam lokal patriota. I ne samo to, vređa Palilulu, pa mu onda nije dovoljna Marinkova bara. Tamo žive divni ljudi, Romi, moji prijatelji. Dok sam radila u Gradskoj opštini Voždovac pomagala sam ih koliko sam mogla i kako sam mogla. Vrlo su zahvalni, divni, ljubazni, šta god potražite od njih dobijete. Svi ti isti koji pljuju tu Marinkovu baru i moj Voždovac idu u tržni centar Stadion koji je novonapravljen, od pre par godina.
Što se nisu setili da pričaju da Ripanj nije imao vodu do 2010. godine, nije imao gradski vodovod, stotine porodica nije imalo gradsku vodu nego bunar, pa ode 500 metara da donese? O kanalizaciji da ne pričam. Što o tome nije pričao i on i njegovi pajtosi, da naprave vodovod, da naprave kanalizaciju, da naprave infrastrukturu u Beogradu, koju mi gradimo od 2012. godine, nego priča o rušenju, priča o tome kako ne valja spomenik ovde, nego treba da ide u Marinkovu baru ili u Borču?
Palilula je divna opština, divna. Svaki deo grada Beograda, 17 opština ima, je božanstven. Moja opština je urbano ruralna, divni ljudi žive tamo. Beograd je divan grad, Srbija je najlepša zemlja na svetu. Ako ne volite ovu Vladu i predsednik Vučića, nemojte ne voleti svoju zemlju, ljudi! Pa, vi ste ti koji ste išli kod ambasadora po mišljenje. Mi imamo svoje mišljenje.
Setimo se samo šta je radio, nisam odavno spomenula gospodina Vuka Jeremića koji je vladao Srbijom u vreme pljačkaške privatizacije. Sećate se da su tada prodali 300 hiljada najplodnije zemlje za 50 miliona evra. Znate li koliko sada vrede? Vrede 70 puta više, tri i po milijarde. To su oni radili. Pa Agrobanka, uzimali su kredite bez pokrića, koje smo, naravno, kada smo došli na vlast mi morali da vratimo. Svašta su radili.
Mašinski mozak je 619 miliona odradio. Pa, kako sada mašinski mozak ne stvara 619 miliona evra? Most na Adi košta 400 miliona evra. Isto takav u Francuskoj, duplo duži, dupli širi, košta 200 miliona. Gde nestade tih 200 miliona? To ne pričam ja, to priča Agencija za borbu protiv korupcije. Čujte ljudi, 35 stanova! Kako je to moguće? Kako? Mašinski mozak. Evo, ja sam sociolog, verovatno nisam dovoljno inteligentna da stvorim 35 stanova. Pa, i kada bih imala, poklonila bih ovim ljudima koji nemaju ništa.
U njihovo vreme, 2008. godine je otpušteno 1000 sudija i tužioca, pa smo mi kada smo došli na vlast, mislim na Srpsku naprednu stranku, morali da platimo ljudima odštetu i da ih vratimo na posao 2013. godine. Više od 45 miliona evra smo platili odštete. Naravno, ide sukcesivno. Takve stvari se ne rade. Pa, ovo je najdivnija zemlja na svetu. Ko jednom dođe u Srbiju, vraća se non-stop. Gostoljubivi, gostoprimljivi, valja hrana, sve živo valja. Još uvek smo zdrava sredina.
Ne razumem te porive – ne valja, ne valja, ne valja, ništa ne valja. Pa, kako ne valja? Ovo je najveći patriota otkako znam za sebe, otkako sam učila istoriju, gospodin Vučić. Pogledajte šta je sve napravio, 400 kilometara autoputeva, a u projekciji je još 1200 kilometara autoputeva. Gradi se 10 autoputeva i dve brze saobraćajnice, ljudi! Revitalizirao pruge, 750 kilometara je revitalizirao prugu. Moja koleginica Milanka koja živi u Priboju je putovala osam i po sati, a sada putuje dva i po sata kraće. Kada se revitalizira i ovo ostalo, putovaće kao sav normalni svet. Putovali smo ko diližansama, kad krenemo ne znamo kad ćemo da dođemo.
Gradimo brze pruge, 200 kilometara će biti brzina. Evo, već je bila proba od Beograda do Novog Sada, biće gotovo do marta. Znači, do pola sata će nam trebati do Novog Sada. Zatim, gradićemo do granice, a od granice do Budimpešte gradiće naravno Mađari. Izvanredno! Ne znam šta više nije napravio. Gradi se metro. Renovirane su bolnice. Renovirane su škole. Napravili smo nove vrtiće. Ne kažem da je dovoljno, ali radićemo i dalje. Nikada u životu nismo imali veći budžet za grad. Izdvojili smo za ovu godinu milijardu i 358,8 miliona evra za grad Beograd, da bi grad Beograd izgledao kao što treba da izgleda, kao svetska metropola, da gradimo vriće, da radimo fasade koje su oronule. Da nije došla SNS, Beograd je tako bio mračan. Nije ni čudo, bombardovani smo preko 45 puta, ali ga ljudi vole, ima neku specifičnu energiju.
Ko god dođe jednom, vrati se sto puta, to pričaju svi, od političara, pa preko holivudskih glumaca, pa preko svih ljudi koje sam ja upoznala, obični ljudi koji dođu, Amerikanci, Rusi, ko god, želi da ponovo bude ovde. Sećate se samo koliko je ljudi došlo da živi kod nas, samo zato što imamo izvanredne uslove za život, ne mislim na standard, nego na dobre ljude, dobru hranu i još uvek zdravu sredinu.
Sada bih se vratila na pre neki dan, kada je predsednik Vučić bio na otvaranju Olimpijskih igara u Kini, da ispoštuje tog jednog od najvećih državnika sveta gospodina Si Đinpinga i došao sa izuzetnim vestima, pre svega da će se uskoro potpisati ugovor o slobodnoj trgovini. Moram da kažem da sam bila oduševljena, i ne samo ja, nego čitav normalan svet. Znate šta to znači, meka za investitore, jer će biti minimalne dažbine, ne samo za Republiku Srbiju, nego i za okruženje, pod jedan.
Pod dva, razgovarano je i sigurno će se otvoriti direktni letovi između Beograda i Kine, odnosno Šangaja i Pekinga, što bi bilo izvanredno i za privredu i za turizam, apsolutno za sve. Takođe, najavljena je nova investicija koja će ići na jug Srbije, konkretno ide se u Niš, sledeća će biti u Kragujevcu. Božanstveno.
Setimo se samo šta su ti naši strateški partneri i ovekovečeni prijatelji uradili za Železaru Smederevo. Zaposlili su 5.000 ljudi, što znači da sada 15.000 ljudi može da živi, jer oni imaju porodice. Takođe, revitalizirali su RTB Bor. Ulažu u našu infrastrukturu, grade Fruškogorski koridor, grade mostove, tunele, pruge, grade brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica.
Tako se radi, ljudi. Ako ne volite predsednika, kažite, dajte nešto bolje. Nema bolje, nikad se nije rodio veći patriota. Gospodin Vučić živi za ovu Srbiju, pa to se vidi na svakom koraku.
Takođe, izgradiće se Svetski ekonomski forum za četvrtu industrijsku revoluciju u Republici Srbiji. Da li znate šta to znači? Šesnaest je u svetu, u Evropi su samo u Norveškoj napravljeni i u Rusiji i evo sada u Srbiji. Pa to je boljitak za Srbiju, to je neverovatna stvar. Znači, digitalizacija napredne tehnologije će se raditi ovde, biće povezane direktno sa vladinom kancelarijom, ali takođe i sa organizacijom civilnog društva. Radiće se na biotehnologiji, na biomedicini, na veštačkoj inteligenciji. Tako se radi, ljudi.
Srbija danas i Srbija pre 12 godina, pre 10 godina, evo, znači, mi smo došli na vlast na republičkom nivou 2012. godine, na opštinu Voždovac smo došli 2010. godine, su kao nebo i zemlja. Bilo je te 2008. godine 26% nezaposlenih, danas 9% nezaposlenih, samo zato što smo imali kovid, a i to kako smo odradili kovid, zahvaljujući pameti, brzini i vezama, spoljnoj politici koju vodi naš predsednik gospodin Vučić, je fascinantno. Mi smo prvi imali respiratore, prvi smo dobili vakcine, u početku četiri vrste, sada imamo pet vrsta vakcina. Dobili smo lekove sada. Ljudi, izgradili smo tri kovid bolnice.
I mogla bih da pričam još satima i verovatno ću da pričam možda u ponedeljak, jer toliko toga smo uradili. Ovo govorim samo zato što su izbori 3. aprila i ljudi treba da glasaju za rezultate, samo za rezultate. Živela Srbija!
Hvala, predsedavajuća.
Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, ovo što je malopre govorio moj kolega Mrdić me je jako potreslo. Ne mogu da verujem da u 21. veku neko iz opcije političke koja je izašla odavde, koja ima 1 ili 0,1% maltretira građane. To je nedopustivo. Treba ići kod tih ljudi i videti šta se u stvari dešava. Sramota je to.
Mi smo u ovom visokom domu doneli Kodeks ponašanja poslanika. A šta ćemo sa njima? Pa, oni rade šta god hoće. Doživljavali smo ovde svakakve salve uvreda, od toga da smo sendvičari, idioti, svakakvi, nepismeni, polupismeni, bezubi. Pa, naravno da su ljudi bezubi jer su sve živo pokrali do te 2012. godine. Dali smo im sve da uđu u parlament, u ovaj visoki dom. Ovde treba raspravljati, ovde treba popravljati zakone. Jako bih volela da ovde bude 10, 15 opcija, da diskutujemo, da debatujemo, da kroz amandmane popravljamo zakone, a ne da se tučemo.
Da nismo skočili u pomoć gospodinu Rističeviću ubili bi ga. Gospodin Martin doživeo je stres, tukli njega, tukli gospođu, nisu ga tukli, čovek je jak, ali su bacili miša na njega, povredili mu nos. Gospođa predsednica bivša takođe sa podlivima. Pljuvali su nas, štipali. Dokle, šta, kako? Znam da postoji nervoza, da nemaju podršku građana. Građani prosto hoće rezultate, zato ih molim lepo, kulturno, fino da naprave programe, da ljudi vide šta oni nude. Mi imamo programe, mi imamo rezultate, mi imamo, juče sam govorila o tome, kilometre izgrađenih puteva. Ljudi, u njihovo vreme se izgradilo 30 kilometara puteva za 12 godina, mi 400 kilometara za 10 godina. Evo, sad i mi 12. U projekciji 1.300 kilometara puteva. Gradimo brze pruge.
Danas ću govoriti o obrazovanju, ali ne mogu da verujem da se u 21. veku neko maltretira. Čula sam priču da će sve nas obeležiti ako pobede, pa neće da pobede nikada. Ne može neko ko je agresivan da pobedi. Može neko ko je miroljubiv, koji je lepo vaspitan, koji ima program, ko se na lep način obraća ljudima. Ne možete vi ljude presretati i pretiti im da ćemo svi imati neke poveze i da piše na tom povezu „krao sam“. Ne, nikad u životu nisam krala, nikada u životu i nemam pojma šta je to krađa. Ni ja, ni moje kolege.
Sad treba da budem kao oni. Pa da, Agencija za borbu protiv korupcije je našla 65 računa u 50 i nešto zemalja i 69 miliona evra. Našli su, to nisam ja rekla, 619 miliona evra. Pa odakle čoveku 619 miliona evra? Odakle? Naša plata zna se kolika je, ima na svakom sajtu. Odakle 619 miliona, plus tih 69, plus 35 stanova, plus džipovi, plus pretnje policajcima i ostalima? Nema potrebe za tim. Hajde da budemo kulturni, hajde da budemo fini, nije teško biti fin. Najteže je u životu biti dobar čovek. Hajde da budemo dobri ljudi i da se pomažemo. Ne, nego treba da bijemo ovde nekoga. Ja to nikad u životu nisam radila. Možemo da se raspravljamo i to je jedini način komunikacije u ovom visokom domu. Ono što smo doživeli, bilo – ne ponovilo se.
Kad govorimo o obrazovanju, obrazovanje je deo kulture, a kultura je način života. Treba biti obrazovan, jer čovek prosto ima širinu, ima mogućnost, nije teško biti fin. Jako mi se dopalo ovo što je rekao gospodin profesor Atlagić – obrazovanje, a gde je tu vaspitanje? Neko može da bude vrhunski intelektualac, a da bude nevaspitan, da bude agresivan, da pravi horor ovde po parlamentu, kao što se i dešavalo. Znači, nije to poenta. Poenta je da bude i obrazovanje i vaspitanje.
Što se obrazovanja tiče, Vlada Republike Srbije zaista, poneta čitave ove priče, ide ka obrazovanju. Obrazovanje je na prvom mestu, i to je zaista dobro. Govorilo se o tome da naši mladi ljudi napuštaju zemlju. Pa naravno da napuštaju. Otpustili su 400.000 ljudi, zatvorili su 650 preduzeća. Pa gde da rade ti mladi ljudi? Spočitavaju nama da smo mi krivi za to. Pa to nije istina i to svi znaju, pa to oni znaju.
Mladost se polako vraća. Mi svake godine zaposlimo po 100 najboljih lekara, zaposlili smo hiljade medicinskih sestara i doktora. Što se obrazovanja tiče, mi imamo izuzetan kadar, potencijal, u svim sferama, od profesora, doktora nauka, pa idemo na lekare, profesore u školama. Ljudi, naši ljudi su gde god odu jako cenjeni, jako poštovani i to svi znamo. Svuda naprave izvanredne rezultate. Tako je u svim granama, tako je i u sportu.
Pogledajte Đokovića, izuzetno lepo vaspitan, ostavio je utisak na sve ljude, svetski, nikoga nije povredio, oćutao je, vratio se. Pogledajte našeg predsednika, koga je pa on uvredio, gospodin čovek? Pravi spone između istoka i zapada, dovodi privrednike, zapošljava ljude, vraćaju nam se ljudi. Iz budžeta je odvojeno 500 miliona evra za mlade ljude, da se vrate u ovu nam lepu Srbiju, i vraćaju se, pogotovo posle kovida.
Napravili smo četiri naučno-tehnološka parka, jedan u Beogradu, jedan u Nišu, jedan u Novom Sadu, jedan u Čačku, pravićemo ih još. Tu je i Petnica, kao istraživački centar, pravimo Data centar, napravili smo u Kragujevcu, pre neki dan je bilo na TV-u, četiri puta je veći nego što je u Beogradu, izgleda fantastično, po svim svetskim standardima, a ne evropskim. Tako se radi. Tako se pobeđuje u parlamentu.
Meni je strašno žao bilo, 2011. godine cenzus je bio 3%, a kada je trebalo mi da dođemo na vlast digli su na 5%. Mi smo njima spustili na 3%. Ja zaista želim da ovde bude 10 političkih opcija. Zaista, da bude jedna konstruktivna, lepa rasprava, korektna, bez psovki, psovanja, gitara, pljuvanja i svega ostalog. To prosto ne priliči ovom visokom domu.
Znanje je moć. I to je zaista tako. Nema razvoja države i društva bez većeg znanja i bolje primene stečenih znanja. Obrazovanje i nauka su u vrhu prioriteta države i to je nešto što zaista treba poštovati. U narednih pet godina dodatnih 135 miliona evra biće uloženo u obnovu i izgradnju fakulteta, država će nastaviti da ulaže u standard zaposlenih u prosveti, biće povećanje plata, što je izvanredno, jer ti ljudi se zaista trude da edukuju našu decu.
Obrazovanje u svakom društvu je najvažniji i najkompleksniji proces i sistem, odlikuju ga posebnost i dinamičnost. Znanje je pokretač razvoja u svim oblastima, počev od privrede, preko zdravstva, do odbrane, kulture, sporta, religije, politike i zbog toga obrazovanje prožima sve aspekte društva.
Istorija srpskog naroda pokazuje da smo oduvek imali pojedince koji su bili svuda u svetu prepoznavani, pre svega Nikola Tesla, zatim Milanković, Mileva Marić, Ivo Andrić, Dučić, od sportista Đoković, hiljade i hiljade ljudi koje mogu da nabrajam, ali za to mi treba vremena, jednom sam već govorila o tome. Naši mladi naučnici su svuda u svetu priznati. Gde god i čime god se bave i pokažu rezultate, najbolji su – matematika, hemija, biologija, gde god. To, ljudi, treba poštovati.
E, zato je zaslužna ova Vlada i gospodin Vučić, jer su puta četiri, pet odvojili više para nego 2017. godine. Nagrade koje osvajaju naši đaci na međunarodnim takmičenjima i radovi naših istraživačkih aktivnosti, naših profesora na stranim fakultetima pokazuju da šira međunarodna zajednica prepoznaje domete našeg obrazovanja. O tome svedoče svi koji su sa našim diplomama otišli u svet i pokazali izvanredne uspehe.
U Srbiji danas radi oko 176.955 učitelja, nastavnika i profesora. U osnovne i srednje škole ide oko 1.050.000 naše dece, dok 285.000 njih studira. Rekla sam da treba, i biće, povećanja u prosveti, jer to je zaista, pored porodice, druga vrsta edukacije. Naša dece zahvaljujući školstvu su i prepoznatljiva svuda u svetu.
Ono što je još bitno reći je da se svake godine uvećavaju ulaganja u obrazovni sistem. Evo, sada je na nivou od 252 milijarde dinara, što je za 43% više u odnosu na 2017. godinu.
Šta još treba reći? Možda nešto o dualnom obrazovanju, koje je izuzetno važno. Sećate se kada smo počeli da pričamo o tome da smo imali neverovatne kritike od opozicije, kako su rekli, da se mi polako ali sigurno seljačimo, poseljačimo, što nije tačno. Dualno obrazovanje je vrlo na ceni. Mi danas nemamo ni tesare niti vodovodžije. Sigurna sam da će neko ko se bavi vodoinstalaterstvom imati za par godina veću platu nego menadžer, nego mi ovde, jer ih nema, naprosto ih nema. Beograd na vodi uvozi radnike. Dualno obrazovanje ne donosi samo siguran posao, već i odgovornost i ozbiljnost, što je jako važno. Mladi ljudi se osamostaljuju, a samim tim mogu da prave i svoje porodice, jer imaju od čega da žive.
Srbija danas ima problem sa stolarima, zavarivačima, klesarima. Nažalost, na gradilištima kojih ima 65.000 trenutno u Srbiji rade uglavnom zanatlije iz regiona. Nemamo zanatlija, moraćemo sa strane da dovodimo te ljude i zato je dobro što smo potpisali taj mali ili „Mini Šengen“ između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije, jer ćemo imati četiri vrste slobode, što znači kapitala, robe, ljudi i usluga, prepoznavanje kvalifikacija i, eto to, moći će ljudi da dođu da rade ovde sa ličnom kartom, mi ćemo moći da idemo tamo, što je od izuzetne važnosti.
Dualno obrazovanje čini 10% ukupnog srednjeg stručnog obrazovanja, dualni profil je 16% ukupnog broja profila, dok 18% škole ima dualne profile u svojoj ponudi. Broj učesnika ili učenika škole i kompanija, kao i dualnih profila iz godine u godinu raste pa je danas deset puta veći u odnosu na početak, što je dobro. Tako će školske, to je bilo, 2014. i 2015. godine bilo je njih 400, pa je 2018. i 2019. godine bilo 4.500, dok je danas ta brojka značajno veća.
Gospodo o ovome se još uvek mnogo toga pričati. Obrazovanje i kultura su izuzetno široka teme. Mogu samo reći da 2012. godine, ako se sećate kultura je bila potpuno u zapećku, ništa živo nije radilo. Meni je bila delegacija, nije važno iz koje zemlje, zamolili su me da te 2014. godine pokažem Nacionalni muzej. Ja sam rekla da se renovira, nažalost bio je zatvoren, Muzej savremene umetnosti, nažalost bio zatvoren, sve je bilo zatvoreno, hram Svetog Save se radio, nije ga niko doradio nego predsednik Vučić.
Možemo sa ponosom reći da ga je završio. Smederevska tvrđava nedovršena. Završio, ko? Vlada, gospodina Vučića, predsednika naše Republike, Ram tvrđava koja je potpuno revitalizovana, koja je počela da se bavi turizmom. Ovi ljudi koji žive tamo su procvetali. Znači, kultura je način života. U kulturu treba ulagati.
Što se tiče ovih kandidata, ja ću glasati za njih, naravno kao i sve moje kolege.
Još jedan apel opoziciji. Budite kulturni, budite fini, mi ćemo vam vratiti na najlepši mogući način. Ponašaćemo se prema vama kao i do sada, sa poštovanjem. Mi smo kolege, trebamo biti kolegijalni. Zaboravite nasilje. Nasilje je pogibeljno za sve nas. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, govoriću o izgradnji autoputa jednog i brze saobraćajnice, jer mislim da je infrastruktura nešto bez čega se ne može. Ako hoćemo strane investitore, naravno da moramo da radimo infrastrukturu, a to radi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije od 2012. godine, i to intenzivno.
Zahvaljujući tome što imamo izuzetno razvijenu sada u odnosu na pre 50 godina, jer nikoga nije bilo briga da li treba da se radi infrastruktura, polako, ali sigurno radimo. Trenutno je u projektima 1300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica i ja ću krenuti redom. Taksativno ću nabrojati šta će se sve graditi, jer ljudi treba da znaju. Od 2012. godine se samo gradi kompletna infrastruktura.
Mi trenutno u Srbiji imamo 65.000 gradilišta. Srbija je nekada bila na kolenima, a danas je kao feniks, upravo zahvaljujući gospodinu Vučiću, predsedniku i ovoj Vladi. Mi danas imamo direktnih stranih investicija 3,9 milijardi. Mi danas imamo 320.000 ljudi zaposlenih. Setimo se samo 2008. godine, kada je otpušteno 400.000 ljudi. Tada je nezaposlenost bila 26%. To ću govoriti non-stop, jer ljudi treba da znaju kako je bilo nekada, a kako je sada. Znači, danas je nezaposlenost 10,5%, jer smo imali Kovid dve godine. Da nismo, nezaposlenost bi iznosila 7,5%, a evropski prosek je 5%. Tako se radi. U Srbiji se gradi. Sve se gradi.
Idemo redom. Gradi se autoput od Pojata do Preljine ili Moravski koridor, brza saobraćajnica od Novog Sada do Rume ili Fruškogorski koridor. Šta to znači? Pa, povezaćemo, što se tiče Moravskog koridora, centralnu Srbiju sa Koridorom 10 i Koridorom 11. Šta to opet znači? Razvitak privrede, razvitak turizma, povezivanje lokalnih samouprava, dovođenje investitora, apsolutni boljitak za Republiku Srbiju.
Takođe, i za Fruškogorski koridor. Nikoga nije bilo godinama za infrastrukturu u Vojvodini, u toj prelepoj pokrajini našoj, severnoj. Kad krenete, transportni saobraćaj pored Iriga samo se ljuljaju one kuće, samo što se ne sruše. Toga više neće biti.
Znači, povezujemo Novi Sad sa Rumom, povezaće se lokalne samouprave, radićemo na turizmu. Jer, tamo, na Fruškoj gori imamo 22 predivna manastira, tamo je naš mali Hilandar. Napokon Srbija živi, napokon se Srbija razvija.
Ono što je mene strašno pogodilo. Da, još jedna rečenica. Pre neki dan je otvorena deonica puta od Preljine do Pakovraće, 11,5 kilometara. Znači, do Požege imamo samo još 20 kilometara, a onda idemo dalje do Boljara.
Povezujemo se sa svim republikama. Tako se radi.
Gospodin Vučić je potpisao „mali Šengen“, četiri vrste sloboda sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Šta to znači? Pa, četiri vrste sloboda. Opet ekonomska nezavisnost, moć. Kad su ljudi zadovoljni svojim platama i svojim standardom neće se međusobno sukobljavati, nema ratova.
Ljudi, jedna Švajcarska sa svojim kantonima, ja sam pitala kako to da tamo nema nikakvih sukoba? Pa, nema. Imaju dobar standard, ljudi su zadovoljni svojim platama. Tako će biti i u Srbiji. Imamo četiri vrsta sloboda, kapitala, robe, usluga, prepoznavanje kvalifikacija. Ljudi, brzina. Samo na jednom mestu će se vršiti carinjenje robe, neće biti zastoj od 75 sati, neće roba da se pokvari. Tako se radi.
Idemo dalje. Renovirane sve škole u Srbiji, renovirane bolnice. Nešto što se nije radilo 50 godina. To ljudi treba da znaju. Evo, pogledajte Beograd. Biće gotova prva faza Kliničkog centra, što je izvanredno. Gradi se „Tiršova 2“. Napravili smo tri Kovid bolnice. Imamo pet vrsta vakcina. Do pre mesec, dva dana četiri, sad pet. Pa mi imamo najviše vakcina u Evropi.
Ljudi, ova mala zemljica koja je bila na kolenima do pre samo par godina se izgrađuje, postaje moćna. Zašto? Zato što imamo lidera koji je patriota. Kad čujem nekog kvazi kako sebe naziva elitom, koji kaže da spomenik Stefanu Nemanji koji je rodonačelnik Nemanjić dinastije treba da bude u Marinkovoj bari. Sram da ga bude. Zašto vređa moju Marinkovu baru?
Ja sam sa Voždovca. To je jedan od najlepših delova Voždovca. Tamo žive moji prijatelji Romi koji pomažu svima, koji su jedan veseo i dobar narod. Šta je time hteo da kaže? Sram da ga bude. On će da određuje gde će šta da bude. Treba da bude tamo gde jeste rodonačelnik dinastije.
Pre neki dan smo čuli objavu u svim medijima da je na našeg predsednika trebalo da se izvrši atentat. Sramota jedna. Zašto? Pa zato što je to hiljaditi put da mu prete. Zato što je moćan, zato što smo mi faktor stabilnosti na Balkanu, zato što imamo najveću privredu, zato što smo sa duga od 78% zaduženja Republike Srbije 2012. godine BDP-a došli na 52%, zato što razbija narko kartele, zato što ganja kriminalce, e zato hoće da nestane taj jak čovek koji je prevazišao granice Srbije. Može da vlada kojom god hoće zemljom. Vrhunski intelektualac, govori jezike, najveći patriota. Hajde kažite mi unazad 50 godina ko se ovoliko zalagao za Srbiju. Njemu je cilj da napravi nešto, a napravio je mnogo toga.
Digitalizacija. Ko? Pa SNS, odnosno Vlada. Školstvo, obrazovanje, sve SNS, odnosno gospodin Vučić i Vlada.
Brze pruge. Pa napravili smo i revitalizovali 750 kilometara pruga. Moja draga koleginica je putovala osam sati od Priboja do Beograda, danas 5,5 sati. Putovaće i dva sata kad se naprave brze pruge.
Evo, brza pruga pre neki dan testiranje. Završiće se brza pruga od Beograda do Novog Sada do marta meseca, pa onda idemo do granice. Takođe radi mađarska strana. Moći ćemo za tri sata da budemo do Budimpešte. Postoji li nešto bolje? Jedna moderna zemlja dobrih ljudi.
Mi ovde gradimo mostove, pruge, puteve. Spajamo ljude, ne razdvajamo. Svako ko želi da ovoj zemlji naudi neka se skloni od nas. Mi to nismo zaslužili.
Mnogo toga može da se kaže. Pre svega, imamo najveće projekte u ovom delu sveta. To su, evo, izgradnja metroa, zatim „Beograda na vodi“, i o tome je bilo povika, da će da se sruši „Beograd na vodi“. Bože Gospode, ja po nekad pomislim da ti ljudi, hajde, mislim, nije moj vokabular da nekog vređam, ali da ih ima ili sa šifrom ili nisu normalni. Šta da ruše? To su ljudi platili. To su ljudi kupili. To je najlepša promenada u Srbiji, i ne samo u Srbiji, nego na ovom delu svetu. To ne kažem samo ja, nego svi ti koji pljuju i pričaju tako ružne stvari tamo sam ih videla, tamo šetaju, jer je prelepo. Svako od njih mašta da ima tamo stan.
Imamo dobre, kvalitetne kadrove, dobro radimo, ne krademo za razliku od njih.
Hajde malo da se prisetimo šta su oni radili? Gde nestade 619 miliona evra? Ko ih je uzeo? Pa Đilas. Kako? Malo na mostu, malo kaže njegov, kako beše reče, njegov inženjerski mozak, zahvaljujući mašinskom mozgu zaradi on tolike silne pare. Nije to samo 619 miliona evra, 35 stanova, 65 računa od Crne Gore, Makedonije, pa redom. Kako je to moguće neka mi neko objasni?
Znate šta je 619 miliona? Evo, koridor košta 400 miliona. Znači, možemo da napravimo koridor i možemo da napravimo prugu, da završimo jedno 10 pruga. Vrati pare Đilase, vrati pare. Sudiće ti ovaj narod. Ne samo Đilasu, svakom ko je krao, otimao od građana Republike Srbije.
O tome kako mi radimo najbolje govore ovi mladi koji su danas u Skupštini koje poštujemo, koje cenimo, koji toliko toga znaju, sami intelektualci. Zovu nas sendvičarima. Ko je ovde sendvičar? Elita, e to je elita, nikada neko od nas nije njima spočitavao da su krezubi, da su nepismeni, da su ovakvi, onakvi. Ova deca ovde što sede imaju fakultete, mastere, doktorate, rade, svi radi i nemaju putera na glavi kao oni.
Treba da se zapitaju zašto to rade, ovo je naša zemlja. Zašto su non-stop išli kod stranih ambasadora, zašto? Ovo je samostalna nezavisna zemlja u kojoj se mladi polako, ali sigurno vraćaju.
Ono što mi je stalno na pameti je prokreacija. Kažu, za vreme Vučića otišli ljudi u svet. Sram ih bilo, pa otišli su 2008. godine kada je 400 hiljada ljudi otpušteno, što znači milion i 200 hiljada ljudi nije imalo šta da jede. Otpustili su hiljadu sudija, pa smo mi morali da vraćamo njihove dugove. Platili smo preko 40 miliona evra štete tim ljudima. Normalno i treba. Samo zato što nisu bili u funkciji tadašnje vlasti. Prvi je M.M, sudija Majić, valjda ćemo imati još neki koji je rekao za silovanje da je to folklor, koji je pustio Gnjilansku grupu.
Ne znam odakle da krenem da pričam. Hoću građanima Republike Srbije taksativno da navedem sve. Mi gradimo vrtiće, mi gradimo škole, a oni su za „Heterlend“ samo za tablu koju su postavili, koja košta milion evra, gde se dede tih milion evra. Sada smo mi završili. Onda, „Pazl grad“, promašena investicija, replika Beograda, sve same gluposti, podzemni kontejneri, seča stabala. To bi trebalo malo da se preispita. Svako od nas ko je krao treba da bude iza rešetaka godinama.
Mogla bih da pričam čitav dan o tome šta smo sve uradili, ali ima i drugih kolega. Ono što je meni jako značajno to je stimulans za rađanje, za prokreaciju. To smo već govorili, ali moram da naglasim da smo kupili zgradu koja se renovira i koja će biti klinika za veštačku oplodnju. Do sada je bilo da možete dva, pa onda četiri puta besplatno da idete na oplodnju, a od sada ova Vlada i gospodin Vučić, dok možete da izdržite, jer ovoj zemlji fale deca.
Završićemo mi i to, završićemo mnogo što-šta samo da smo živi i zdravi. Hvala na pažnji.
(Beograd, 22.07.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Kvartalno | 26560.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 26560.00 | RSD | 03.06.2016 - |