Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ljiljana Malušić

Ljiljana Malušić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi ministre, ja ću danas govoriti o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Zašto? Zato što mislim da je zdravlje naših građana trenutno najvažnije. O svemu se može govoriti kada smo zdravi. Kada je čove zdrav ima 100 želja. Kada je čovek zdrav radi i privređuje, izdržava svoju porodicu. Kada je čovek bolestan ima samo jednu želju, a to je da ozdravi.

S obzirom da smo pre samo nekoliko meseci bili zemlja koja je bila četvrta na svetu po vakcinaciji, jer smo imali četiri vrste vakcina, četiri vrste. Kada jedna Švedska, visoko razvijena, nije imala nijednu ili jednu, mi smo imali četiri i bili smo četvrti na svetu po broju vakcinisanih, danas smo na zapećku. Danas smo, ja mislim četvrti po nevakcinisanju, sramota jedna. Zašto? Pa, verovatno zato što su vakcine besplatne. Da su bile 10, 20, 50 ili 100 evra verovatno bi bio red. Da ih nismo imali rekli bi da ova Vlada ništa ne valja, da je predsednik, eto, nesposoban da nabavi vakcine, a pošto je sposoban i pošto je ova Vlada sposobna i pošto smo nabavili vakcine, mi smo sada na zapećku. A zašto? Zato što smo nesvesni onoga što radimo.

Meni nije jasno da jedna Švedska koja je bila među poslednjima što se vakcinacija tiče je danas među prvima u svetu. Za samo par meseci kako su dobili vakcine njihova Vlada, njihov predsednik su rekli da je to jako važno za državu, da neće stati privreda, da ljudi treba da pomognu svojoj državi, 83% je vakcinisanih, a kod nas sa 20% i nešto procenata za mesec dana spali smo na 58 vakcinisani posle, evo, koliko meseci. Nije mi jasno. Ljudi, treba da postoji svest, hajde da pomognemo ovoj državi, ovo nikada neće prestati ako sve ide u krug.

Juče, brojke što se tiče korona virusa od 20.000 testiranih 5.980 zaraženih. Šta bi radili da nismo izgradili tri kovid nove bolnice kapaciteta 6.000 kreveta? Šta bi radili? Ljudi bi pomrli. Pedesetoro ljudi je umrlo, jedan čovek kada umre je mnogo, a ne pedesetoro ljudi. Osvestite se građani Republike Srbije, vakcinišite se, to je za vaše dobro. Dvesta pedeset ljudi je na respiratoru, vi znate šta znači kada neko dospe na respirator. Nije dobra priča, zato i govorom danas o ovom zakonu iz prostog razloga što ja volim ovu zemlju i volim sve ljude koji žive u njoj i želim da budemo zdrava nacija, želim da ova pošast prođe.

Opet pominjem Švedsku, zašto? Zato što imaju samo distancu, prokuženi su, 83% je vakcinisanih, kod nas 58% zbog antivakserskog lobija koji, ja mislim da su oni koji pričaju priču da ne treba da se vakcinišemo, među prvima vakcinisani. Radi se o zdravlju građana Republike Srbije, radi se o budućnosti.

Da li neko zna koliko košta pacijent koji dospe u bolnicu i koliko mu je potrebno kiseonika, koliko košta taj kiseonik? Kaže jedan čovek koga poznajem – pa ja plaćam socijalno, doprinose i sve ostalo. Jeste, plaćaš prijatelju, ali to košta puta deset i pedeset od onoga što ti misliš. Hajde da izračunamo koliko je ukupno ljudi danas bolesnih. Jedva čekam da ova pošast prestane, da krenemo da živimo normalno, a moći ćemo jedino tako što ćemo se vakcinisati.

Ovde u ovom parlamentu su se prvo vakcinisali lekari. Poštujem lekare, ako su se vakcinisali lekari, treba da se vakcinišemo svi.

Čujem priču – ko zna šta nam stavljaju, ko zna čega ima u vakcinama. Pa čega može da bude? Hajde da vidimo, jel zna neko, ko zna šta stavljaju, čega ima tamo, pa čega može da ima? Ili umrtvljeni virus ili živ virus, mali virus koji će nam stvoriti imuno tela kojim ćemo braniti organizam. Šta treba da radimo? Ovo će trajati sto godina ako budemo išli u krug. Ovako se ne radi.

Zato apelujem još jednom na građane Republike Srbije da se vakcinišu. Slušajte lekare. Masa lekara je vakcinisanih. Pustite te koji nisu. Lepo reče doktor Šekler, treba da budemo kao Francuzi i Nemci, pa oni koji su na državnim jaslama ako neće da se vakcinišu, treba da idu u privatni biznis, da otvore, pa neka leče nevakcinisane, pa ćemo tako zaštiti ove ljude koji vole da žive, koji vole svoju decu.

Idemo dalje. Uvek mi je teško kada govorim zato što sam izgubila i prijatelje, neki su umrli zato što nisu imali vakcinu. Sad imamo vakcine pa nećemo da se vakcinišemo.

Što se ovog zakona tiče, svi punoletni građani će dobiti pomoć od 20 evra u dinarskoj protiv vrednosti. Naravno, svi moraju da se prijave od 15. novembra do 30. decembra. Ko se prijavi dobiće. Čak imamo i od 24. aprila, ko je od tada postao punoletan, čak će i oni dobiti 20 evra. Ne samo to, ova Vlada radi, radi sa dobrobit građana Republike Srbije, setimo se samo kakvu je sve vrstu pomoći dala Vlada i predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić. Osam milijardi evra je otišlo na mala i srednja preduzeća i pomoć građanima. Tako se radi i uvek mi je drago kada mogu da pričam o pomoći, jer zdravlje građana Republike Srbije i sve što se tiče njih, mi smo valjda u službi građana, to nam je i bio osnovni cilj, to nam je i bio program 2008, 2009, 2010, 2012. godine kada smo došli u ovu Skupštinu, 2010. godine smo pobedili na opštini Voždovac, Zemun i mnogim drugim opštinama tako da uvek pominjem tu 2010. godinu.

Sada da se prisetimo šta smo to sve uradili za građane Republike Srbije. Ove godine penzionerima dato 60 plus 50 evra, zatim nezaposlenima plus 60 evra, pa ono što mi je bilo fascinantno građanima koji žive u našoj južnoj pokrajini na KiM, svi su dobili, punoletni građani po sto evra. Dobila su i deca po sto evra, a nezaposlenima je bilo dato dvesta evra. Tako radi odgovorna država.

Spomenula sam, a evo još jednom ću, da će penzioneri sledeće godine na početku, da li će biti januar ili februar, svejedno je, dobiti jednokratnu pomoć od 20.000 dinara. Tako ćemo mi raditi non-stop, ovo je država koja ima socijalnu pravdu, jedna zemlja, kojoj, eto mi, građani, mi koji smo u Parlamentu treba da pomognemo na način da edukujemo ljude.

Ja ne znam kako da doprem do mozgova ljudi koji neće da se vakcinišu. Neka pogledaju i samo statistiku. Svi u zadnjih pet meseci koji su umrli nisu bili vakcinisani, svi koji su na respiratorima u zadnjih možda par meseci, nije možda, nego i više od toga, su ne vakcinisani. Onaj ko je vakcinisan ima blažu kliničku sliku što znači da je kod kuće i leči se antibioticima i pričaću o tome dok budem mogla. Mislila sam da pričam i o mnogo čemu, ali ovo mi je jako važno jer su mi drugari trenutno bolesni, troje njih nije vakcinisano, jedna vakcinisana ima samo blagu temperaturu i lečiće se, Bogu hvala, a za ove ostale ćemo da vidimo. Nadam se da će preživeti.

Onako kako radi naša Vlada i naš predsednik Aleksandar Vučić zaslužuje svaku pohvali, ali moram da se osvrnem i na ove ljude koji ne misle tako. Meni je jasno da neko nekog ne poštuje, ne voli, prosto ne sviđa mu se lik i delo nečega, ali nemojte dirati našu decu, nemojte vređati majke, nemojte vređati očeve, to je prosto neprimereno, to prosto ne pripada nikome.

Skaradno je da neko u sred emisije uživo opsuje majku predsednika Republike. To se nikada nije desilo. To je slučaj bez presedana. Tako nešto se ne radi. Sramotno je čuti, neću da kažem ko je, jer raste mu popularnost kod ovih ljudi nepismenih, polupismenih, bahatih. Neverovatno je da neko psuje majku nečiju na ekranu, ljudi.

Šta mislite šta bi bilo da su bilo kom predsedniku svetske sile psovali majku javno da svi čuju? Ne morate voleti lik i delo nas poslanika bilo koga ali nemojte dirati našu decu, naše očeve, nemojte. Prosto, nije lepo.

Ako smo mi usvojili kodeks ovde, ja ne znam ko koliko dece ima, niti me interesuje, mene samo interesuje prokrejacija i novac koji ćemo davati za decu, jer nam je mortalitet veći od prokreacije. Hajde da budemo ljudi a ne neljudi. Najteže je u životu biti dobar čovek.

Ako se ne volimo, možemo da poštujemo državu, ovo je jedna jedina Srbija, naša, predivna zemlja, sa predivnim ljudima, gostoljubivim, gostoprimljivim. Dali smo vakcine čitavom regionu.

Što se, mile mi, opozicije tiče, opšti haos u opoziciji. Napadaju nas kao besni samo zato što imamo program, što će penzije prosečno iznositi 2025. godine 440 evra, što će prosečna plata iznositi 760 evra, što je nezaposlenost 2012. godine iznosila 26%, a danas sa sve Kovidom iznosi 9,5%. Da nije Kovida bilo bi 7%, pa bi za par godina bilo 5%, što je evropski prosek.

Što se opozicije tiče, evo nađoše ljudi iz Agencije za borbu protiv korupcije još računa, tako da na 17 računa gospodin Đilas ima ukupno sa 64 miliona evra. Sa onih 619 miliona, to mu dođe negde oko 680 miliona evra. Sa onih 35 stanova, a nijedan stan nije verovatno ispod 200.000 evra, jer to je sića za njega, to 100.000 evra ne računa, to je kao kad ja popijem kafu u nekom restoranu, to je negde 700 miliona evra. Za 700 miliona evra može da se završi Moravski koridor, sramota jedna.

Kao osice su. Kažu – nećemo da izađemo na izbore. Pa, kako da izađu na izbore, nisu ni na prošlim izborima učestvovali, popularnost im je nula. Imali su ovi koji su izašli, nešto jedan, nešto… da se skupe svi ne bi imali tri posto. Ja im želim da se opamete, da krenu da prave programe, da budu kulturni, pristojni, pa će nešto možda i uraditi.

Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući, uvažena gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, danas su pred nama dva izuzetno dva važna zakona, odnosno jedan je predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Drugi je zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije i govoriću o oba, prosto moja ličnost ne može a da ne reaguje na korupciju.

Što se tiče predloga odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika, mi smo taj kodeks doneli krajem decembra 2020. godine, i urodilo je plodom to što smo ga izglasali i to je po prvi put da SNS sa svojim koalicionim partnerima, donese takvu odluku, odnosno zakona, sad već odluku, iz prostog razloga, urodilo je plodom, jer smo mi u ovoj Skupštini bili napadani, maltretirani, izubijani, pljuvani i ne znam šta nam se sve nije događalo.

Pre svega, u prošlom sazivu gospođa Maja Gojković, koja je bila predsednica Narodne skupštine Republike Srbije je bila napadnuta, završila je u bolnici sa podlivima od čuvenog gospodina Boška Obradovića, koji non-stop traži da se vrati u ovu Skupštinu, ali narod ga neće, ne voli narod siledžije.

Takođe, gospodin Martinović, predsednik poslaničke grupe, takođe, gađan mišem, samo što mu oči nisu isterali. Sram ih bilo! Takođe, Boško Obradović, ko bi drugi, nasilnik, da vam ne pričam o silnim novinarkama koje su bile povređivane, maltretirane, zlostavljane.

Gospodinu Marijanu Rističeviću, pocepali su mu sako, napalo ga je njih čopor. Da nismo skočili ubili bi ga. Sram ih bilo. Zašto? Samo zato što drugačije misli, samo zato što priča građanima Republike Srbije šta se dešava u ovoj Skupštini oko nje. Koliko su ljudi zlonamerni? Šta su sve radili, ne mogu svega da se setim? Sećam se samo kako su jurišali na RTS, kako su razbijali stakla, kako su motornim testerama tamo ulazili? Da li je to Kodeks?

Mi smo ovde doživeli sve i svašta, od pljuvanja, štipanja, zlostavljanja, donosili su kamenje, verovatno da nam glave razbiju i ko zna čega još. Od kako smo doneli Zakon o Kodeksu narodnih poslanika mnogo je bolje u ovoj Narodnoj skupštini. Što se mene tiče ja bih uvela i zakon o verbalnom deliktu, pa da prestanemo više da vređamo decu, pogotovo našeg predsednika, gospodina Vučića, ničim izazvano. Ja ni ne znam kako se zovu deca ostalih poslanika ili, pak naša opozicija, niti me zanima, deca su naša svetinja, o njima se ne treba baviti, njima se treba baviti samo u smislu prokreacije, rađanja i davanja stimulansa za to rađanje.

Da se vratim ja na ovaj Kodeks. S obzirom da smo mi zemlja koja želi da pristupi EU, sve što dođe iz EU želimo da popravimo ove naše zakone, pa implementiramo u sopstveno zakonodavstvo, a jedna od tih preporuka je bila i od GREKO-a, to je grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, čiji smo i mi član i te preporuke smo sada implementirali u sopstveno zakonodavstvo.

Uglavnom su to tri neke kapitalne stvari, a to da javnosti bude lak pristup, da se zna šta se i kako se radi, zatim, da se uspostavi Komisija za etiku i da se nikada ne desi da dođe do sukoba interesa.

Šta to znači? Pa, to znači da poslanik koji ima puno radno vreme ne može da obavlja drugu delatnost, ima sasvim zadovoljavajuću platu ovde, ako mu se ne dopada ta vrsta rada može sebi da otvori privatnu firmu, pa neka radi.

Dešavalo se da unazad 10, 15 godina, ne samo da ljudi imaju poslaničko mesto ili funkciju, nego imali su i direktori javnih preduzeća, imaju odbore i sve ostalo, pa se skupi po 5.000 evra do 2012. godine. To je sramota i to treba radikalno iskoreniti.

Neću mnogo da dužim o ovom Kodeksu u smislu da pričam sad šta i kako, jer mi se mnogo više dopada da pričamo o korupciji.

Do 2012. godine, svi znamo kakvu smo zemlju zatekli. To je bilo jedno opšte rasulo, jedna devastirana zemlja sa preko 600 unakaženih, devastiranih preduzeća sa ljudima koji su dobili otkaz njih 2008. godine, 400.000, sa dugom grada Beograda od 1.200.000.000 evra, naravno, ko bi drugi nego gospodin Đilas, čuveni, o njemu ću onako da se pozabavim, nadovezaću se na izlaganje gospodina Kesar, jer o njemu mnogo toga ima da se kaže, ali ne ja kao LJiljana Malušić, eto, sad ja paušalno govorim o njemu, eto on je mučenik, sirotan, ne, nego šta je rekao čuveni Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine.

Moram da dodam da ne samo da je država bila devastirana, nego su otpuštali i svoje u smislu tužilaštva, sudija, pa je tako bilo otpušteno preko 1.000 sudija, pa smo mi morali, kada smo došli na vlast da platimo tim ljudima koji su izgubili posao samo zato što se nisu slagali sa tom koruptivnom politikom, 40 miliona evra.

I tako država Srbija radi, plaća te nedužne ljude koji su izgubili posao, vraća na posao ljude koji su nezasluženo izgubili posao, otvara fabrike, otvorili smo preko 350 fabrika, zaposlili smo preko 300.000 ljudi. Zato je nekada nezaposlenost iznosila 26%, a danas sa sve koronom, nažalost iznosi 9,5%, da nije bilo korone verovatno bi prosek sada bio negde oko 7%, fali nam još 2%, pa da budemo na evropskom proseku. Tako radi SNS.

Sada o korupciji. Korupcija je meni nezamisliva i svako ko se bavi korupcijom treba da bude iza rešetaka i ne samo da bude iza rešetaka, nego da vrati državi ono što je oteo i da se bavi društveno korisnim radom jedno 20, 25 godina, dok ne ukapira šta je oteo od svoje države. On otima direktno od građana Republike Srbije, od naše dece, od naših penzionera i to je nezamislivo. Korupcija je kancer, podmitljivost, to može da uradi neki čovek koji je jako loš. Zamislite, ušla sam u politiku da bi se okoristio. Pa to je strašno, skaredno, gadno. Takvi ljudi, prosto ne treba da budu na licu ove zemlje.

Moj kolega je načeo ovu temu, šta je to klika oko gospodina Dragana Đilasa, pošto kaže da ga stalno napadamo. Ne bih ja da njega napadam, nego samo da vidim šta se to desilo.

Pa, kaže – prikrivanje vlasništva i tokova novca, Đilas glavna zvezda, Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije. Znači, ovo je Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije. Čuveni Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine, kojeg je potpisala tadašnja predsednica gospođa Verica Barać bio je posvećen istraživanju korupcije u medijima, a može se reći da je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas bio zvezda tog Izveštaja, piše Kurir.

Najbliži saradnici lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa traže da Savet za borbu protiv korupcije ispita poslovanje „Telekom“ Srbije. Pazite, oni traže, a zaboravljaju šta je sve nekada taj isti Savet dok je na njegovom čelu bila pokojna Verica Barać našao nezakonito u poslovanju upravo Đilasovih kompanija u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda.

Istovremeno, današnji sastav Saveta nikada nije ispitivao poslovanje Junajted grupe u čijem je vlasništvu završila jedna od Đilasovih kompanija i to na veoma kontroverzan način. U Izveštaju su, između ostalog, analizirani tokovi novca u medijima i mehanizmi, trgovine medijskim uticajem na osnovu čega je zaključeno da postoji korupcija i klijentelizam u medijima, kao i da se kriju pravi vlasnici medija.

U Izveštaju se navodi koje su sve tada preduzeća poslova u okviru Đilasove Multikom grupe, a konstatuje se i da je tada najskuplje televizijske programe, poput „Velikog brata“, on je kreator rijaliti programa „48 sati svadba“, „Sve za ljubav“, „Menjam ženu“, „Operacija trijumf“, „Uzmi ili ostavi“, realizovala produkcijska kuća „Emoušn“, takođe u Đilasovom vlasništvu.

Da li beše to taj koji je prijavio na početku svoje karijere da ima 40.000 evra, starog „Saba“ i šta beše još, stan? E, pa sad, dragi moji prijatelji, građani Republike Srbije ovo ne govorim ja nego Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije.

Đilas je vlasnik četvrtine udela u Multikom grupi koja se bavi poslovima oglašavanja u medijima, zakupom medijskog prostora, finansiranjem produkcija, kupovinom i prodajom televizijskih prava, poseduje udele u drugim agencijama i to 93% u Dajrekt mediji, koja se takođe bavi prodajom reklamnog prostora. Multikom i Dajrekt medija godinama beleže rast neto dobitka, pa je tako Dajrekt medija u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 558.628.000, dok je u prethodnoj, 2007. godini on bio manji za gotovo 200.000.000, zamislite, tuga živa, malo manje. U 2009. godini neto dobitak je bio 619.679.000 dinara. U 2010. godini 758.994.000, itd.

Slično i sa Multikom grupom koja je zajedno sa povezanim preduzećima u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 498.000.000 dinara, u 2009. godini 563.000.000 i tako, milioni, milioni. Znači, ovo je Izveštaj, nije moja paušalna priča.

Idemo dalje, KRIK, što reče moj uvaženi kolega, je objavio da gospodin Đilas ima 35 stanova. Pa, mi svi da se skupimo ovde, ceo ovaj red nema 35 stanova. Pa, onda, na 35 računa širom zemaljske kugle ko zna koliko stotina miliona, a onih 619.000.000 što je prijavio, to mu je valjda sitnica.

Most na Adi, koji je koštao 400.000.000 evra, a realna vrednost 200.000.000 evra, duplo veći, duplo viši košta u Francuskoj 200.000.000 evra, naš 400.000.000 evra. Gde je onih 200.000.000 evra?

Zatim dug grada Beograda, 1.200.000.000, pa podzemni kontejneri, pa seča ovoga, pa nema onoga, nestalo ono, pa nije isplatio porodiljama dug, pa nije dao socijali pare.

Pričam o njemu zato što sam dobila izveštaj, ali šta je sa drugima? Sećate se oranica plodnih po Vojvodini i Petrovića? Deset puta jeftinije je kupovao nego što je tržišna vrednost. To su stotine miliona evra i ne samo on, sva ta klika se obogatila. Korupcija je kancer.

Da finiširam. Kancer treba radikalno iskoreniti. Svi ljudi koji su se ogrešili o državu treba da idu zatvor, da vrate novac i da se tako nešto u Republici Srbiji ne ponovi, pa bili SNS ili bilo ko drugi na ovoj planeti.

Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, danas su na dnevnom redu sporazumi koji su izuzetno važni. Naime, to je deo naše spoljne politike, koja je jedna od ciljeva Vlade Republike Srbije.

Pre nego što krenem da govorim, govoriću o sporazumima između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara, ja zaista moram da se nadovežem na govor svog uvaženog kolege Pekarskog i da kažem, da zamolim, evo, još uvek govorim sa maskom, juče je bilo zaraženo više od pet hiljada ljudi, umrlo je 23, to je mnogo, jedan čovek kad nestane je mnogo a 23 je mnogo, sa tendencijom da se taj broj širi, što nije dobro.

Ne mogu da shvatim da Srbija kao zemlja koja je bila na vrhu po vakcinaciji na početku, imali smo četiri vrste vakcina, dobili urgentno, ne mogu da verujem da smo sada zadnji na lestvici u Evropi po vakcinaciji. Švedska je bila najgora, sad je 64-65% vakcinisanih. Zašto mi ne? Mnogo je mala šteta, skoro nikakva, samo imate reakciju ili nemate od vakcine nego od toga da se razbolite. Šta bi bilo da nemamo kovid bolnice? Napravio je predsednik i Vlada tri kovid bolnice, imamo 2.000 ležajeva samo za kovid bolesnike. Ljudi, uozbiljite se, umiru mladi ljudi, nije dobro.

Ovo sam morala da kažem kao građanin Republike Srbije i žena koja voli ljude. Prosto, struka je struka. Treba da slušamo struku. Svako ima svoj krst, ali mislim da je najnormalnije da primimo vakcinu.

Što se spoljne politike tiče, mi smo u poslednjih 10 godina jedna od vrlo respektabilnih zemalja u svetu, zahvaljujući izuzetnoj mudrosti i harizmi, požrtvovanosti i patriotizmu gospodina Vučića, predsednika Republike Srbije.

Zahvaljujući njemu dobili smo i te vakcine među prvima u Evropi, pa i na svetu, ali zahvaljujući njemu došlo je masa investicija u Republiku Srbiju. Direktnih stranih investicija ove godine samo … milijardi do sada, otvoreno preko 300 fabrika, zaposlena masa ljudi. Setimo se samo te 2012. godine i o tome ću uvek da pričam. Idu izbori pa da ljudi znaju. Bilo je nezaposlenih 26%, danas 9,5%. Da nije bilo Kovida, bili smo na broju 7,5%.

Ljudi ulažu. Zašto? Zato što smo stabilna zemlja, zato što smo respektabilna zemlja. Gospodin Vučić je odavno prerastao što se mudrosti i patriotizma tiče, granice svoje zemlje. Mislim da bi mogao da vlada bilo kojom zemljom, ali baš zato, znam da idu izbori, znam da su ljudi postali nervozni, naročito ovi oko Đilasa, njegova klika, za ostale znam da se bave politikom na najbolji mogući način u smislu da prave programe, ali ovi su postali kao osice pa im nije dosta što smo mi sendvičari bezzubi ostali, a ne vidim nijednog bezzubog i sendvičara ovde, a i ti ljudi moraju da žive od nečega. Ovo su vrlo obrazovani i kulturni, divni ljudi koji se bore za zemlju.

Šta rade ovi drugi? Napadaju, prozivaju. Zašto su ljudi sendvičari? Pa nisu imali šta da jedu do te 2012. godine. Sve su živo pokrali, pa samo on 619 miliona evra, po računima razno raznim, na raznim destinacijama, još 35 miliona što smo našli. Videćemo koliko još. Ljudi nemaju šta da jedu, 400.000 ljudi je bilo otpuštenih. Danas smo zaposlili preko 300.000 ljudi. Kažu – kako? Pa lepo. Pogledajte. Vi ste ugasili 600 fabrika. Sve čega ste se dotakli ste uništili, prah i pepeo. Mi gradimo. Gradimo kovid bolnice, gradimo bolnice. Bili smo nekad zadnji na lestvici što se zdravstvenih usluga tiče, danas smo u prvih 15, ispred pet zemalja EU, ispred Španije, Italije.

Gradimo škole. Renovirali smo 90% škola. Gradimo bolnice, gradimo puteve. Izgradili smo 350 kilometara autoputeva. U izgradnji je još osam autoputeva. Znači, bićemo zemlja sa najvećim procentom autoputeva na svetu. Tako se dovode investitori. Ko će da dođe u neku zabit?

Izgradili smo svoj društveni sistem kako treba, radimo na međuljudskim odnosima, radimo na susedima u smislu… Evo, „Mini Šengen“, četiri vrsta sloboda – ljudi, kapital, usluge, roba, povezivanje ekonomsko. Tako se radi. Ne možemo živeti u okruženju ako nismo dobri sa komšijama.

Na svakih 50 godina smo ratovali, naravno ne mi Srbi, nego nam je uvek sve nametnuto, uvek vodimo odbrambene ratove.

Sad sam se udaljila od teme, jer sam se strašno iznervirala kada sam videla. Po enti put, pošto ću govoriti ovde o kulturnom centru i kulturi, a kultura je način života, iznerviralo me je to, bila sam pogođena zato što je po enti put vređano dostojanstvo jednog čoveka i njegove dece. Dirajte nas, radite šta god hoćete sa nama, govorite šta god poželite, ali nemojte dirati našu decu. To je naše blago, porodica je svetinja. Zašto dirati tuđu decu? Ostavite to jednom zauvek. Ovo je enti put kako govorimo o tome. Ja zaista ne znam kako se koje dete naših nazovi protivnika koalicionih, mislim, nisu ni protivnici, prosto sa drugačijom politikom, potpuno se razlikuju od nas, oni imaju neku svoju ideologiju koja je meni potpuno tuđa, mi imamo ciljeve, ostvaruje za bolju budućnost građana Republike Srbije, ali nemojte dirati decu. Non-stop pričamo o deci. Šta vam je krivo dete od tri godine? To je skaradno, ljudi, to je nekultura, to je prosto odvratno. Ostavite se toga, dajte pravite planove, idu izbori.

Sve smo odradili što ste želeli. Hoćete cenzus 3%? Dobro, vi ste dali, kada je trebalo da mi dođemo na vlast tada ste podigli cenzus sa 3% na 5%. Evo, sad smo mi spustili sa 5% na 3%, sve što tražite dali smo, dajte, ostavite našu decu na miru.

Morala sam to da kažem, prosto je izašlo iz mene, zato što mislim da je to skaradno. Eto, skaradno, ne postoji nešto što bi se uporedilo sa izrazom skaradno. Opametite se više.

Što se Ruske Federacije tiče, to su naši provereni prijatelji, tradicionalni prijatelji, slavenske duše, šta god poželite imate u Rusiji. Hoćete Mendeljejev sistem, hoćete dijamante, hoćete istoriju, kulturu, tradiciju, hoćete, šta god, književnost, slikarstvo, balet. Divna fascinantna zemlja sa predivnim ljudima.

Zato sam se i odlučila, pošto ne bih da pričam pola sata, nego prosto da kažem par reči o tome, na sreću došlo je vreme da se otvori naš kulturni centar u Moskvi, pošto postoji kulturno-naučni centar ruski u Beogradu. Kad poznajete zemlju, kada je upoznate, kada naučite jezik vi ćete je i zavoleti. Tako se jača. Zašto postoje ovi centri? Zato što treba da jača bilateralna politika, zatim da bi se upoznali sa kulturom i tradicijom jednog naroda.

Dobro je što će ovakvi centri imati kao svoj sadržaj masu izložbi, da li će to biti umetničke slike, fotografije, šta god. Tu je, takođe, osnivanje klubova, rad sa sunarodnicima. Postoji dosta Rusa koji žive u Republici Srbiji. Biće odeljenja za učenje stranih jezika, naravno ruskog i srpskog. Znači, samo boljitak. Em se jačaju bilateralni odnosi, em se upoznajete sa kulturom i lepotom jedne zemlje, em možete mnogo toga da naučite za vrlo pristojan novac.

Što se tiče ovih kulturnih centara, ono što se meni dopalo je i to što će postojati banka podataka, tako da ćete vi klikom na dugme moći da saznate bilo koje informacije što se kulture tiče i tradicije jednog naroda, bilo srpskog ili ruskog, zavisi šta vas interesuje.

Takođe, moći će sarađivati država sa lokalnim samoupravama, naravno država sa državom, ali i sa lokalnom samoupravom. Upravo se to desilo pre par godina. Dok sam ja bila na gradskoj opštini Voždovac bilo je promovisanje kulture na opštini Voždovac različitih država, tako da smo ugostili preko 20 država i bilo je jako impresivno. Naravno da je tu bila Narodna Republika Kina, 15 dana je trajala promocija kulture i naroda Narodne Republike Kine, takođe Rusije, ali je bila i Slovačka, Bugarska, Grčka, Izrael. Tako se radi.

Ako želimo da stvaramo prijatelje, kao što stvaramo, ako želimo da budemo što bliži sa ljudima, ako želimo da imamo što bolje bilateralne odnose, ako želimo da ljudi shvate koliko smo mi jedan dobar narod, mislim na narode i narodnosti koje žive u Republici Srbiji, svi ljudi iz Republike Srbije. Trebalo bi da se nešto nauči, da se zna.

Svakako, u danu za glasanje ja ću podržati sve ove sporazume.

Još jednom molim građane da se vakcinišu, jer ukoliko ne možemo … nama spasa nema, ne nama, nego to će trajati beskonačno.

Hvala na pažnji.

Živela Srbija!
Hvala potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas se nekako ponosim, ne samo danas, nego i inače, kada slušam svoje uvažene kolege, gospodina Atlagića koji me je ganuo. Čovek koji je veliki patriota, čovek koji može ovu salu da digne na noge, čovek koji je preživeo sve i svašta, čovek čija je glava bila ucenjena, čovek koji je bio kada je bilo najteže u Saboru Hrvatske poslanik. Profesore Atlagiću, bravo za vas.

Nekad kada spomenete Srbe i srpski narod, glava dole, e pa ne može. Dosta je bilo, glava gore. Slušam svog uvaženog kolegu Bakareca koji me je takođe ganuo svojim izlaganjem, koji ima petlju, koji ima želju i volju posle toliko godina da kaže šta misli. Srbi su genocidan narod – nikada nisu bili, niti će biti.

Sram bilo onog ko to izgovori. Otišao je naš predsednik da se pokloni senima, žrtvama. Bilo je žrtava sa obe strane. Jednom zauvek, znate li šta znači genocid? Istrebljenje jednog naroda. Kako je onda moguće da u Srebrenici žive Srbi i Muslimani i da imaju za predsednika Srbina? Bilo, ne ponovilo se. Bilo je žrtava sa obe strane. Gonocid je istrebljenje. Šta je onda Jasenovac. kada pričam o tome, mučno mi je i potpuno sam otišla u drugom pravcu, jer moram da odam priznanje ovim divnim ljudima koji prosto žive za ovu Srbiju i nama daju krila. O tome treba govoriti.

Govoriću i o gospođi Dolovac, ali moram, mora iz mene da izađe to, prvo da čestitam Kurban-bajram svim građanima Srbije islamske veroispovesti, da ga slave u miru, da ga slave s ljubavlju, to su naša braća, mi svi zajedno živimo ovde. Sve ljude delim na dobre i one koji to nisu, a to, genocid, Kosovo. Genocida nije bilo i tačka. Stavljam tačku na genocid. Srbi nikada nisu bili genocidan narod. Srbi su se celog života borili, uvek su imali odbrambene ratove i Balkanski rat i Prvi svetski i Drugi svetski rat, i ratovi devedesetih, poginulo je dva miliona ljudi. Kako mi možemo da budemo genocidan narod? Nikako. Mi smo stradalni narod.

Kosovo je srce Srbije. Republika Srbija ima dve pokrajine, severnu Vojvodinu i južnu Kosovo i Metohija. Kosovo i Metohija je centar duhovnosti. Tamo je Pećka patrijaršija, mi imamo više od stotinu manastira i crkava. Pričaju tzv. Albanci sa Kosova, postoje Albanci koji žive u Albaniji, ovi se zovu drugim imenom, da smo mi genocidan naorod. Nismo nikada, niti ćemo biti. Oni su na našoj teritoriji, imaju sva prava i više od toga. Nas su prognali, prvo bombardovanjem 1999. godine, pa, veliki pogrom 2004. godine. O tome treba pričati, a ne orkestrirani napad na predsednika Republike, Hrvatske, Crne Gore i BiH, samo zato što treba da se prizna Kosovo. Pa, koje Kosovo. Naše. Srpsko Kosovo i Metohija. Kosovo sa zvezdicom, rekli neki sa zapada. Kosovo i Metohija, srce Srbije.

Ne može žena koja je tamo rođena da ode u prodavnicu. Gde su tu ljudska prava. Nama spočitavaju da treba da imamo vladavinu prava. Pa, imamo je. Evo, sve živo uređujemo, donosimo i novi Ustav, sve živo radimo. Mi, a najmanje grešaka u istoriji mamo mi. Ne kažem ja da smo mi bezgrešni. Nismo. Mi smo jedan dobar narod, mi smo jedan intelektualan narod. Tesla je naš, Pupin je naš, Mileva Anštajn je naša, Milankovć je naš. Svi sportisti ni manje zemlje ni više zlatnih medalja. O tome treba pričati.

Zašto je sada orkestriran napad na nas. Zato što smo među najboljima u Evropi, 58% nam je dug BDP, i šta sad? Treba nas skrajnuti, treba nas poubijati, treba da nestanemo sa lica zemlje, treba da damo Kosovo, treba da damo verovatno i posle i dalje, šta treba da damo?

Ovo je naša zemlja, mi živimo ovde. Mi smo, primamo sve ljude na ovom svetu, ali nećemo dati svoje, pobogu. Uradite ovo, da biste uradili to. Mi uradimo sve što se od nas traži i opet još nešto, i opet još nešto, i dokle to još nešto. Dok je ovakvih ljudi u ovom parlamentu, prvo, svi smo za predsednika i svi ćemo ustati ako bilo šta treba. Sramotno je što neko nema program, pa onda udari na predsednika i njegovu decu. Kletve, kakve kletve, pa, ko to još radi, primitivizam. Koji je ovo vek.

Ako nešto želiš da uradiš, uradi tako što ćeš da ustaneš i kaže moj program za naredne izbore taj, taj i taj, pa, građani Republike Srbije glasajte. Valjda je to normalno i civilizovano u čitavom svetu. Tražili ste da spustimo cenzus, jesmo, sa pet na tri, a vi ste doneli kada mi treba da mi izađemo na izbore sa tri ste popeli na pet. Eti, imate sve što ste tražili to ste dobili. Šta sad ne valja? Sad smo genocidan narod. Nikada nismo bili genocidan narod. Nikada. Onda to preformulišete u to, eto, par pojedinaca, a ne čitav narod. Ovo je divan narod. Ko god dođe u Srbiju vraća se po 10, 50 puta. Zašto? Zato što smo jedan dobar narod. Jedva čekamo da ugostimo ljude. Narod pun empatije.

Pogledajte šta je bilo sa vakcinama. Dobili vakcine i delimo našoj braći. Mi moramo da živimo u dobrim odnosima sa susedima. Potpisali smo Mini šengen, da bi se povezali ekonomski. Pa, i to valjda ne valja, svi kažu dobro, ali opet neka braća da priđu. Zašto? Zato što ga je potpisao Aleksandar Vučić. Treba da mu skinu kapu. Dobili su vakcine svi koji su poželeli i dan danas. Imamo četiri vrste vakcina, malo li je. Da vakcina košta 200 evra, poubijali bi se ovde da prime vakcine, a pošto su besplatne i pošto neko moli da primi vakcine, jer je mnogo manja šteta kad primite vakcinu nego kada se razbolite, ma, nema šanse, ko zna kakve su vakcine, antivakserski program radi, poumiraćemo. O, ljudi moji.

Sada ću da se vratim, ovo rade moje emocije, i zahvalna sam mojim govornicima, zato što su u meni podstakli patriotizam.

Što se tiče izbora gospođe Dolovac, pa apsolutno nemam ništa protiv. Ona je bila toliko uvažena u vreme DOS-a i DS-a, toliko ste je hvalili. Evo, sada treba da izaberemo ženu, odjednom ništa ne valja. Kako je to moguće? Samo zato što je SNS ponovo bira. Mi je ne biramo ljudi. Mi nemamo veze. Ovo su predlozi VSS, konkretno za nju republički javni tužioci. Znači, nema veze.

Šta bi sa etičkim odborom, etičkim kodeksom? Neka se neko izjasni. Otkud toliko pogrda na račun ove žene koja je imala hrabrosti da se suprotstavi kriminalu i korupciji. Odjednom ne valja. Što reče moj uvaženi kolega, pa nisu izbijali iz kancelarije i maltretirali ženu, pratili je kao policija. Sad odjednom ne valja.

Treba se setiti samo te pogubne politike 2008. i 2009. godine kada je preduzeće DOS-a otpustilo hiljadu sudija. Taj ceh smo mi platili. To što oni nisu radili 45 miliona evra košta. Otpustili su sudije koje nisu lojalne zamislite, a sudstvo nezavisno. Sudije dostojanstvene i hvala Bogu jesu, 95% radi kako treba da radi, ali uvek postoji onaj procenat, onih 5% koji muljaju, rade šta hoće. Neću da im navodim imena, prosto rekla sam da više neću da im dajem na važnosti, ali ću možda inicijale.

Na primer, M.R. prepoznaće se, ako neće šta ću ja da mu radim. Sećate se kako je sklanjao predmete. Nema predmeta, zastareo predmet, da čistačicama da bace. Onda ovaj čuveni M.M. što je otpustio čitavu Gnjilansku grupu, o tome sam pet puta pričala. Onda kaže za silovanje trinaestogodišnje devojčice koja pritom ostane trudna, da je to folklor romski. Sram da ga bude. Onda takođe kaže da je ubica, silovatelj deteta, da mu je doživotna kazna, taman posla doživotna kazna, kako, pa to nije humano, a humano je da se dete siluje i ubije. Znači i toga ima.

Molim ovaj etički odbor da se pozabavi takvom vrstom sudija, da mi pročistimo, ne mi, nego vi pročistite redove takvih sudija, jer je sudstvo nezavisna državna institucija ili bi bar kao takva trebala da bude.

Sada ću samo taksativno da navedem koliko je SNS sa svojim koalicionim partnerima učinili za dobrobit sudstva, za tog devastiranog sudstva u smislu kako se nekad radilo, a kako sad. Prva sam se sudila i 12 godina je trajalo suđenje, pritom sa dokazima, znači to je moglo da se završi za dve godine. Okej, kažu nagomilali su se predmeti. Kad, od pre sto godina? Sad više nema tih nagomilavanja pošto smo umreženi, pa ako ima mnogo predmeta koji su u Beogradu, oni idu u druge krajeve Republike Srbije. Sigurna sam da će to sudstvo da radi mnogo bolje i brže nego što je radilo.

Sada idemo malo šta je sve urađeno, na primer koliko. Ne znam samo da li imam vremena zbog drugih kolega, ali ću taksativno da nabrojim. Renoviran je jedinstveni šalter za informacije u prekršajnom sudu u Zrenjaninu. Zrenjanin je do 2012. godine izgledao sumorno, jezivo, strah za oči, prljavo, kancelarije pretrpane, predmeta nema. Uz pomoć USAD-a i naravno Vlade Republike Srbije taj sud je renoviran i sada je za ponos i diku čitavog Zrenjanina. Renovirana je masa sudova. Sud u Aranđelovcu renoviran, palata pravde u Kragujevcu, treba da se završi najsavremeniji sud koji će sadržati 11 pravosudnih institucija na jednom mestu, renovirana palata pravde, završeni Prekršajni sud u Beogradu u kome postoji 105 sudnica.

Mnogo toga se radi, mnogo toga je izgrađeno već. U Leskovcu petospratno zdanje Osnovnog suda završeno. To je takođe bila jedna ruina. Upravo sada u februaru mesecu počela je da se renovira zgrada Prekršajnog suda u Beogradu koja će biti gotova do kraja godine. Tako treba da se radi. Živela Srbija!
Hvala potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, ja bih samo par rečenica o gospodinu Jeremiću. Čula sam da je vrhunski intelektualac. To nema veze sa mozgom, on nije vrhunski intelektualac. Vrhunski intelektualac je čovek koji je završio fakultet, govori dva jezika, ima široko obrazovanje. Ja bih rekla da su vrhunski intelektualci, na primer, gospodin Aleksandar Vučić, gospodin Martinović, gospodin Orlić i ima ih još mnogo, gospodin Siniša Mali, ali gospodin Jeremić nije ni prošao pored vrhunskog intelektualca. Sticajem okolnosti imao je priliku da bude tamo gde je bio. Nije pokazao patriotizam, ja sam to od njega i očekivala, ali ne bih više o njemu da trošim vreme i da ga reklamiram, on to ne zaslužuje.

Ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu - Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, ali, pre svega, ja bih malo napravila poređenje između Republike Srbije od 2000. do 2012. godine, pa sada, od 2012. do 2021. godine, šta je sve urađeno, kako je bilo nekada, kako sada.

Velika zahvalnost gospođi Ireni Vujović, našoj ministarki, koja je više uradila za godinu dana nego neko za 10 godina. Očistili ste ono što je meni bilo neverovatno, da pored jednog od najlepših manastira u Republici Srbiji, gde postoji freska koja se zove Beli anđeo, koja je zaštićena UNESKO-om, postoji brdo đubreta i, bogu hvala, toga više nema. To je nešto na čemu su građani Republike Srbije vama zahvalni.

Znam da mnogo radite i nastavite tako, jer je Srbija poprilično devastirana što se tiče smetlišta i svega ostalog. Niko nije obraćao pažnju na to kako se živi i koliko smetlišta ima u Srbiji. Prvi put, eto, mi, SNS sa svojim koalicionim partnerima.

Da vidimo mi šta je to bilo od 2000. do 2012. godine. Danas je Republika Srbija jedna vrlo respektabilna zemlja zahvaljujući mudroj politici gospodina Vučića i Vlade Republike Srbije, ali nije bilo uvek tako. Od 2000. do 2012. godine potpuno devastirana zemlja. Uostalom, svi to dobro znaju, jer je 400.000 ljudi dobilo otkaz 2008. godine, od toga 1.000 sudija, pa smo mi posle platili da bi vratili te uvažene kolege, te sudije, 40 miliona evra. Ne samo to, bez posla je ostalo 400.000 ljudi, ako svako ima po dva, tri člana porodice, izračunajte.

Stalno nas spočitavaju kako Srbiju napuštaju građani Republike Srbije. Napuštaju, naravno, ali od šezdesetih godina, a najviše od 2000. godine, a onda posle, nažalost, ratova, pa onda od 2000. do 2012. godine. Zašto? Zato što su devastirali sve čega su se dotakli. Uništeno je, zatvoreno preko 590 preduzeća, ruinirano, a nešto što im se nije dopadalo su vratili, onako ogoljeno, Republici Srbiji.

Nezaposlenost je tada iznosila 26%, a danas, dobro vođenoj politici Vlade i našem predsedniku, jer ima odlične konekcije, mudrom spoljnom politikom, mi imamo otvorenih preko 230 fabrika, samo gospodin Vučić ukupno otvorenih 350 fabrika, zaposleno preko 350.000 ljudi. Nezaposlenost danas, iako smo imali kovid, iznosi manje od 9%. Da nije bilo kovida, bilo bi 7,5%. Tako se radi.

Mi danas gradimo. Oni su razgrađivali. Mi danas gradimo puteve. Izgradili smo Koridor 10. Gradimo još 8 autoputeva, gradimo Koridor 11, Fruškogorski koridor, Moravski koridor, osam autoputeva. Mi danas gradimo brze pruge. Biće gotova brza pruga relacija od Beograda do Novog Sada do kraja ove godine, do kraja 2026. godine kompletna pruga će biti gotova, tako da ćemo moći iz Beograda do Budimpešte da stignemo za dva i po sata.

Revitalizujemo pruge, gradimo stanove za službe bezbednosti, za vojsku i policiju, gradimo stanove za mlade bračne parove, stimulišemo rađanje. Apsolutno imamo jedan boljitak. Kako god se okrenemo vidimo gradilišta po čitavoj Republici Srbiji, pa pogledajte samo u Beogradu ima preko 10.000 gradilišta, u Srbiji verovatno preko 50.000. Srbija se danas gradi i radi.

Što se „Beograda na vodi“ tiče, to je jedna od najlepših promenada u ovom delu sveta. Ko je šetao mogao je da vidi koliko je to lepo.

Prvi, od kako postoji Republika Srbija, setio se gospodin Vučić, predsednik Srbije, da obeležavamo pomene žrtvama zbog kojih mi danas uživamo, da smo živi i zdravi, radimo i stvaramo.

Ja ću se na Kragujevac, pre svega, osvrnuti zbog tih žrtava, jer se 1941. godine desilo nešto što nikada nije trebalo da se desi, pobijeno je 3.000 ljudi, streljano je 300 đaka. Po drugom izvoru, imam informaciju da je čak 7.000 ljudi stradalo. Jedno veliko stratište, a samo zato što je u ratu te 1941. godine ubijeno 10 Nemaca, ranjeno 27. Bila je odmazda da se ubije 3.000 ljudi i 300 dece.

Kragujevac je jedan divan grad. Ja nisam rođena u Kragujevcu, ali ću uvek kad se govorio o bilo kom gradu u Republici Srbiji govoriti, jer svaki grad nekad i sad potpuno drugačije lice ima, pa tako i Kragujevac, centar Šumadije, divan grad koji je bio poprilično devastiran. Setimo se samo kako je to izgledalo 2000. godine, a pogledajte danas.

Projekti se rade non-stop. Radiće se trg koji je velelepan i ne samo to. Radiće se rekonstrukcija Urgentnog centra Kliničkog centra. Napravljen je i projekat za novi klinički centar. Takođe, u Kragujevcu će se raditi prečišćavanje otpadnih voda. Za to je odvojeno 54 miliona evra. Takođe, praviće se severna obilaznica koja košta 75 miliona evra, gradi se železnička pruga Subotica – Cvetojevac koja košta 19 miliona evra. Takođe, Palata pravde se završava, ukupna investicija koštaće 2,4 milijarde dinara. Izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti je pri kraju. Podeliće se 972 stana.

Takođe, investicija vredna 1,7 miliona evra biće u Kragujevcu. Startuje izgradnja novog tržnog centra itd. Kragujevac se gradi, a navodila sam i cifre zato što mi uzimamo kredite po 1% i 2%, a nekadašnji DOS ili DS, svi oni zajedno, su uzimali kredite po 7%, 8%, 9%.

Dug Republike, javni dug Republike Srbije danas iznosi 58% BDP-a. Zašto to govorim? Zato što naša deca neće morati da vrate kredite. Sa sve pandemijom koju smo imali iznosi 58%. Čuli smo, moja uvažena koleginica je govorila o tome, koliko su ostale zemlje zadužene. Tako se radi i tako treba da se nastavi da se radi, a ja ću sada kratko o ovom projektu, pošto je već dosta toga govoreno.

Zajam za ovaj projekat, što se modernizacije gradskog sistema daljinskog grejanja i zamenu postojećeg postrojenja na ugalj tiče, iznosi 18 miliona evra. Prva cifra je iznosila 20 miliona, pa su onda analizom došli do toga da je 18 miliona evra dovoljno. Za prvu fazu će se potrošiti 14 miliona evra, za drugu fazu četiri miliona evra. Prva faza je izuzetno važna, jer će biti remont tih postojećih kotlova koji su grejali na ugalj i zagađivali sredinu. Druga, takođe. Ugradiće se novi kotlovi koji će isključivo i samo raditi uz pomoć tople vode, znači gasa, prirodnog gasa, tako da neće biti nikakvog zagađivanja, neće biti čestica. Takođe, biće uveliko nadzor i to nezavisnih inženjera. Prva faza će biti gotova do 2023. godine, druga faza će biti 2024. godine, što znači da Kragujevac, nekad i sad, ne može da se prepozna.

Navodim ove cifre da se zna kako radi SNS, da se zna šta se sve gradi. Kragujevac je jedan od gradova u kojima se mnogo gradi. Svi gradovi u Srbiji se polako revitalizuju, nema grada gde se nešto ne gradi.

Ono što sam ostavila za kraj to je da sam juče videla na TV-u da je pola sveta u štrajku jer nema vakcina. Mi imamo četiri vrste vakcina. Kažu – nema prijatelja u politici, ima samo interesa. Ima interesa, ali ima i prijatelja. Molim sve mlade ljude da se vakcinišu jer su mnogo veće posledice od ne vakcinisanja nego kad se vakcinišete. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala, predsedavajuća.

Uvažene predstavnice Visokog saveta sudstva, danas govorimo o Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, naravno, na predlog Visokog saveta sudstva. Ja to uvek naglašavam da je to predlog Visokog saveta sudstva, da građani Republike Srbije znaju da mi kao parlament, kao Narodna skupština Republike Srbije ne predlažemo, nego predlaže kandidate Visoki savet sudstva. Vrlo važno, zato što često imamo kritike na naš račun, ničim izazvane.

Evo, upravo smo čuli da se vodila hajka i da se još uvek vodi hajka na poslanike SNS, samo zato što su poslanici SNS, pri tome su to vrsni pravnici, advokati, gospodin Martinović, predsednik poslaničke grupe SNS, doktor nauka. Znači, ako on nešto kaže, to treba slušati, to treba uvažiti, zato što je najbolji. Dosta je bilo više napada samo zato što smo predstavnici SNS. Pa, to je, ljudi, iluzorno, to je bolesno.

Argumenti, da, ali ako nema argumenata, zašto to radite? Verovatno zato što nemate program. Napravite program, pa se bavite sobom, evo, ići će izbori sledeće godine, pa pokažite šta znate. Ostavite više nas iz SNS. Ako nešto loše uradimo, da, naravno, kritika, ja sam uvek za konstruktivnu kritiku, jer tako društvo ide napred. Ali ne blatite nešto što nema veze s mozgom.

Setite se samo šta su radili našem predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću, kao karikatura, snajper na grudi. Maltretiraju, pljuju njegovu porodicu, decu. Dokle i zašto? Eto, to bi trebalo da se oglase svi, da vidimo zašto.

Idemo redom. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je u Skupštini Srbije da je tema vladavine prava izuzetno važna za Vladu i da je zato odlučna da sprovede promenu Ustava kako bi pravosuđe bilo nezavisno, odgovornije i efikasnije.

Pravosuđe jeste nezavisno i 95% sudija časno radi svoj posao. Međutim, uvek se nađe poneko ko, eto, rovari, ko je stranački opredeljen. To ne sme da se desi. Zakon važi za sve. Ja se izvinjavam ovim divnim damama, prosto, to nema veze sa vama, ja pričam generalno, 95% ljudi i sudija i tužioca radi dobro svoj posao, ali uvek ima kukolja. To treba eliminisati. Jer, ljudi, kad dođu izbori, građani Republike Srbije to i pokažu. Zato SNS, mi sami smo imali na pojedinim opštinama i 78% glasača. Imaćemo i dalje, jer mi čistimo sve što iz naših redova ne valja.

O tome kako je radila Demokratska stranka Srbije najbolje govori primer 2008. godine kada je 1.000 sudija ostalo bez posla, zamislite, molim vas, samo zato što nisu trenutno odgovarali vlasti. Hiljadu profesionalaca, pa to ne sme više nikada da se dogodi.

Naravno, 2012. godine, kada je SNS došla na vlast, kasnije, za godinu, dve dana, mi smo morali da refundiramo troškove, te gubitke tim ljudima. Bila je reforma koja je pogibeljna. Znači, 40 miliona evra je Vlada Republike Srbije tada izdvojila da plati ovim ljudima to što su bili izopšteni. Kako neko može da da, na osnovu čega, kako? Da li je napravio neki prekršaj, da li nije dobro radio posao? Ma, ne, pa svi znamo, samo zato što nisu odgovarali tadašnjoj vlasti. To se ne radi.

Zato ja apelujem da kad se bira predsednik suda, to mora da bude častan čovek, jer od njega zavisi kako će funkcionisati čitav sud. Od njega zavisi kako će raditi i njegove sudije.

Moramo da ojačamo vladavinu prava u Srbiji, pre svega zbog plata i penzija, između ostalog. Kako to mi radimo, najbolje govori primer 2012. godine prosečna plata je iznosila 320 evra, danas je 700 evra u Beogradu, 550 evra u Srbiji. Prosečna penzija – 29.400 danas, iznosiće 2025. godine, u programu „Srbija 2020-2025“ 440 evra. Prosečna plata će biti 900 evra. E, tome teži SNS, a ne revanšizmu. Tako se radi.

Naša premijerka gospođa Brnabić smatra da članska karta nikada nikome ne može da služi kao pokriće, i svi mi ovde. E, zato je uhapšena i privedena predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu, znači da niko nije pošteđen, takođe, predsednik opštine, ne samo jedan, nego više njih, bez obzira na političku pripadnost, niko neće biti zaštićen. Mi imamo nultu toleranciju prema korupciji i kriminalu.

Gospođa Brnabić je rekla takođe da promene oko Ustava su vođene i da je bila široka javna rasprava, a potom prešla na kritike nekadašnje vlasti i reforme pravosuđa, o kojima sam ja malopre govorila.

Znači, niko ne sme da bude zaštićen. Niko ne sme da bude otpušten. Zato su tu dame, zato je tu VSS, kad nekog birate, neka bude najbolji. Nikad ne treba biti surevnjiv nekom. Ako je neko bolji od mene, treba da bude ispred mene. Ja moram da naučim to, šta je to dobro od njega, a ne ja sam možda eto doktor nauka ili neko ko ima mnogo znanja, ko ima reputaciju, ali se nekom ne dopada, radiću pravilno. Pa, naravno, pravilno treba da se radi, zarad građana Republike Srbije, svi radimo zbog njih.

Moj primer, sudim se od 2007. godine. Sudovi su bili toliko spori da sam se ja sudila 20 godina. Pa jel to to? Ne to nije to. Zbog imovinsko-pravnih odnosa. Godine 2012. potpuno drugačija priča. Sudovi su umreženi, mnogo se brže radi. Hvala Bogu, ja sam i dobila tu presudu, i ne samo ja. Ljudi su mnogo zadovoljniji.

Međutim, još uvek ima kukolja. Mora se mnogo toga odraditi na mnogo bolji način.

O tome kako su radili, žuto preduzeće, i šta su sve loše uradili, govori ta neka 2008. godina, kada je otpušteno hiljadu sudija, ali i 400.000 ljudi. Toliko o njihovoj brizi o građanima Republike Srbije. Ma nisu brinuli o građanima Republike Srbije, jer je bilo 27% nezaposlenih, nego o punjenju svojih džepova. Pa tako imamo glavnog tajkuna, zna se na koga se misli, koji danas ima 619 miliona, 35 računa po čitavom svetu i ko zna koliko, 35 nekretnina, a ovi ljudi su ostali bez posla. I oni danas nama kažu – Srbija se prazni. Pa, ne prazni se danas. Danas se u Srbiju vratilo 90.000 mladih, jer smo odvojili 500 miliona evra za projekte zapošljavanja. Zato su se vratili. Ali su otišli 2008, 2009. i 2010. godine. To nije samo 400.000 ljudi, to je milion i 200 ljudi. Neka svako ima po dva člana porodice, pa izračunajte. Tako se ne radi.

Što se nas tiče, juče je otvorena fabrika, pa svaki dan se otvori po neka fabrika. Juče je otvorena fabrika „MTU“ u Novoj Pazovi, nemačka korporacija otvorila tu fabriku, kamen temeljac je stavljen. Otvoriće se fabrika, zaposliće se 500 ljudi, a u drugoj fazi još 2.000 ljudi, što znači da će Nova Pazova imati 2% nezaposlenih. To je poenta ove priče i vladavine prava.

Da se vratim na nešto što me tišti već odavno i kad god mogu, ja pričam o tome. To je presuda Apelacionog suda, kršenje prava Romske nacionalne manjine.

Naime, Kancelarija za inkluziju Roma reagovala je na oslobađajuću presudu muškarca koji je obljubio devojčicu od 13 godina. Znamo koji je sudija Apelacionog suda, nećemo mu više izricati ime, neću da mu dam na popularnosti, jer nije zaslužio, naravno, negativna konotacija. Odluku sudije da je u drugostepenom postupku da se oslobodi lice koje je bilo osuđeno za obljubu trinaestogodišnje devojčice, jer kako je on obrazlažući presudu istakao, to je uobičajeno ponašanje pripadnika romske nacionalnosti. Molim vas, silovanje, obljuba nije folklor. Sram ga bilo, i njega i svakog ko tako misli!

Na sudijinu oslobađajuću presudu i skandalozno objašnjenje oglasio se i Miloš Nikolić, direktor Kancelarije za inkluziju Roma, institucija koja se bavi pitanjima romske zajednice na teritoriji AP Vojvodine. I ne samo on, nego masa nevladinih organizacija, jer to je skaredno da neko kaže da je folklor silovati trinaestogodišnju devojčicu. Užas!

Šta to beše Krivični zakonik? Sramotnom presudom Apelacionog suda oslobođen je muškarac koji je obljubio devojčicu od 13 godina, jer je to, kako je sudija naveo, u njegovoj etničkoj zajednici normalno. Nije normalno, nego je sudija, ne bih da kažem kakvo je njegovo stanje psihičko.

Ovo teško krivično delo je ocenjeno od strane sudskog veštaka kao normalna pojava kod pripadnika romske zajednice i u jednom delu sudske presude se kaže – u sklopu sociološko-kulturoloških osobenosti romske zajednice, u pogledu obrasca bračnih i porodičnih odnosa koje se, između ostalog, odnose na rano stupanje u polne odnose i rano zasnivanje zajednice života, pa tako dalje, na osnovu toga se stiče utisak da okrivljeni ne zna da je samim stupanjem u seksualne odnose sa oštećenom učinio krivično delo i da se okrivljeni kulturološki ponašao, kao i većina pripadnika njegove zajednice. Kada neko ima 13 godina, to je dete, nije završen psiho-socijalni razvoj, fizički razvoj, nije znao neko od 24 godine.

Ono što je u romskoj tradiciji prepoznatljivo jeste poštovanje različitosti i tolerancije. To je jedan divan narod koji je vrlo tolerantan prema svim ostalim nacijama, nacionalnostima, veseo, drag.

Nemoguće da neko ko ima 24 godine nije znao šta radi, a nemoguće je da sudija koji to, nažalost, nije osudio kako treba ne zna za tako nešto.

Postavlja se pitanje po čemu je romska zajednica prepoznatljiva. Podsetimo - prepoznatljivi su po vedrom duhu, po neverovatnom talentu za muziku i ples, po ogromnoj toleranciji prema svakom i svačemu. Baš zato treba ih zaštititi, a ne uradi nešto kontra.

Prema ovakvim ispadima nadležnih, onih koji trebaju da vode brigu o građanima bez ikakvih predrasuda, ne možemo biti tolerantni i nećemo prećutati kao svaki put do sada. Doživeli smo veliku uvredu, kažu predstavnici Roma.

Ja bih ovde završila. Kad neko ima dete od 13 godina i onda mu neko kaže da je to normalno, pa taj verovatno treba da ide da se poleči u nekoj od naših ustanova.

Kancelarija za inkluziju Roma se nada da će nadležne institucije, prvenstveno Visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde, Republičko javno tužilaštvo, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana, reagovati. To je bilo i ne ponovilo se. Takođe, nadamo se da će Republičko javno tužilaštvo podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, kao i da će Ministarstvo pravde doneti nov Zakon o sudskim veštacima kojim će se omogućiti pokretanje disciplinskih postupaka protiv veštaka zbog kršenja zakona, diskriminatornog ponašanja prema romskoj zajednici i da će biti izbrisani sa liste veštaka. Ja se slažem sa ovim.

Kao zaključak, još jednom molim sve ove ljude koji nemaju svoj program, pa se onda ostreme, navale kao orlušine na SNS, da se posvete svom programu, idu izbori, ja im želim da izađu na izbore, da ne bude opet da neće, jer im ne valja ono. Sve uslove koje su tražili smo ispunili tako da gledaju svoja posla, a da nas puste da radimo za dobrobit građana Republike Srbije ono što najbolje znamo, a to su: da gradimo, radimo vredno i da građani Republike Srbije procene ko i kako, da li će neko ostati ili će otići tamo gde mu je mesto. Zahvaljujem.
Hvala, gospodine Orliću.

Potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo Sporazum o partnerstvu, ali i Ugovor o kreditu, Sporazum o zajmu, a sve zarad boljitka Republike Srbije.

Onako kako se vodi spoljna politika u Republici Srbiji nekad je moglo samo da se mašta. Nažalost, nikome nije bilo stalo u tome da li treba sarađivati sa Narodnom Republikom Kinom. Skrajnuli su Rusiju, skrajnuli su i mnoge jako bogate zemlje. A zašto? Pa, zato što su imali diktat iz inostranstva sa kim i kako da radi ta žuta alternativa koja je bila od 2000. do 2012. godine. Bilo, ne ponovljivo se.

Spoljna politika se radi na način na koji to radi Vlada Republike Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova i gospodin Vučić, predsednik Republike Srbije i to vrlo uspešno. Svi ovi sporazumi i zajmovi samo govore o tome koliko su ljudi, inoparnteri, zainteresovani da se ulaže u Republici Srbiji, o tome koliko je Republika Srbija avanzovala, koliko je moćna u odnosu na devedesete, odnosno 2000. do 2012. godine. Setimo se samo kako je to izgledalo u periodu vladanja žutog preduzeća od 2000. do 2012. godine - bilo, ne ponovila se.

Evo, krenuću o železnici, koja je bila potpuno devastirana. Što reče moj uvaženi kolega u prethodnim izlaganjima, kada sednete u neki voz, prosečna brzina u Republici Srbiji je bila 30 kilometara. Pa, što reče moj uvaženi kolega gospodin Rističević, kao da sednete u diližansu, pa kad krenete, ko zna kad ćete da stignete.

Mojoj koleginici gospođi Jevtović Vukojičić je trebalo od Priboja do Beograda dođe sedam do osam sati – bilo, ne ponovilo se. Sada, od kako je renovirana pruga Beograd – Valjevo sa prosečnom brzinom od preko 100 kilometara, u Valjevo se stiže za 45 minuta, pa se do Priboja putuje sada pet sati. Naravno, to je mnogo i zato smo uzeli ove kredite, dva puta po 51 milion evra, jedan kredit je od Francuske razvojne agencije, a drugi je od Međunarodne banke za razvoj, da bismo devastirane pruge, mostove izgradili ponovo, da bismo revitalizovali, da bi ovo bila jedna moderna zemlja.

Mi idemo jako brzo u svaku rekonstrukciju. To je jedna zemlja koja može da se ponosi izgradnjom auto-puteva danas. Izgradili smo preko 350 kilometara autoputeva, gotov je Koridor 10, gradimo Koridor 11, gradi se auto-put „Karađorđe“, gradimo Moravski koridor, gradimo brzi put Šabac – Loznica, gradimo Fruškogorski koridor, počeće sa gradnjom. Znači, još osam autoputeva će se graditi, a renovira se svaka pruga u Srbiji. Naravno, neće moći sve odjednom, ali renoviraće se pruga od Beograda, pa do granice sa Crnom Gorom, pa će moja koleginica moći da stigne za tri sata, kao svuda u svetu, a kada budemo izgradili brze pruge, kao što ćemo graditi od Beograda preko Niša do granice sa Severnom Makedonijom, a upravo se završava prva deonica brze pruge od Beograda do Novog Sada i ja mislim da će ona biti puštena u promet već negde u novembru mesecu.

O tome smo već govorili ovde, ali treba reći da smo radili projekte vrlo uspešno, da je Republika Srbija odradila svoj projekat, takođe Republika Mađarska, da smo projekte predali partneru koji će to graditi, a to je Narodna Republika Kina. Objedinjeni projekti sada, kao što vidite, gradi se ta predivna brza pruga, tako da ćemo do Budimpešte stizati za dva i po do tri sata.

Republika Srbija nekad i sad. Prosečna plata u Republici Srbiji 2012. godine iznosila je 29.400 dinara, a danas iznosi u Beogradu 700 evra, u Srbiji 540 evra, sa tendencijom da u Programu 2020-2025 ta prosečna plata bude 900 evra, prosečna penzija 440 evra.

O tome kako mi vodimo spoljnu politiku, jer da ne vodimo dobro, da nismo implementirali u sopstveno zakonodavstvo sve zakone iz EU ne bismo ni dobili ove kredite, a zahvaljujući gospodinu predsedniku, gospodinu Vučiću i njegovim konekcijama i tome što se okrenuo sem zapadu i istoku, sa izvanrednom saradnjom sa Narodnom Republikom Kinom, Rusijom, zemljama BRIK-a, mi danas imamo masu investicija. Mi smo, zahvaljujući Narodnoj Republici Kini, potpuno revitalizovali rudnik Bor, koji je prošle godine imao najveći izvoz u Srbiji, takođe Železaru Smederevo. Takođe, pravimo tehnološke parkove. Gradi se i radi na sve strane. Republika Srbija, polako ali sigurno, može da stane rame uz rame uz savremene razvijene zemlje, iako smo bili potpuno devastirana zemlja, koja je bombardovana preko 45, pa možda i 50 puta. Iako smo izgubili u Balkanskom, Prvom i Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih preko dva miliona ljudi, našao se gospodin Vučić, jedan jedini koji je sa ponosom počeo da obeležava sve praznike u spomen žrtvama tih ljudi koji čine da mi danas živimo slobodno u ovoj divnoj zemlji. Znači, prvi i jedini i ne plaši se da priča o NATO bombardovanju i ne libi se da priča o pogromu nad Srbima i to je ta moderna Srbija u kojoj mi danas živimo, u kojoj se sve gradi, u kojoj samo u Beogradu ima preko deset hiljada gradilišta, u kojoj najveći projekat u ovom delu Evropi, „Beograd na vodi“, jedna od najlepših promenada u ovom delu Evrope. Predivno gradilište sa predivnim parkovima, sa predivnom infrastrukturom. Tako se radi to u Republici Srbiji.

Upravo juče… Mogla bih ja da pričam o tome šta smo sve uradili, da ne pričam o penzionerima koji su, doduše, 2014. godine poneli najveći teret. Zahvaljujući teškim reformama smo i došli do ovde danas, da polako ali sigurno budemo najuspešnija zemlja na ovom delu Balkana, ali i njima nikad u životu nije bila penzija kao sada i stalno će dobijati benefite, jer zahvaljujući njima i njihovim precima i mi danas uživamo plodove rada, a na nama je da bude samo bolje, bolje, bolje, da mnogo više radimo, da mnogo više gradimo.

Tako ćemo renovirati u Republici Srbiji sve pruge. Renoviraćemo i sve puteve. Po tome smo prvaci.

Moram da napomenem još i „Mali šengen“, koji je, zahvaljujući mudrosti i pameti našeg predsednika, potpisan između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Šta to znači? Promet robe, kapitala, usluga, prepoznavanje kvalifikacija i, ono što je najvažnije, ljudi će moći da uz pomoć lične karte, to smo izdejstvovali, doći da rade u jednu od ove tri zemlje.

Ponudili smo i partnerstvo Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Ako hoće, biće njima bolje. Ako neće, nama će svakako biti bolje.

Ono što je deficitarno u Republici Srbiji su, nažalost, postala zanimanja. Mi u ovom momentu nemamo dovoljno ljudi koji bi, evo, konkretno u „Beogradu na vodi“, radili, pa se onda uvoze ljudi iz Rumunije, iz Severne Makedonije, iz svih krajeva bivših nam republika.

Sigurna sam da će, s obzirom na bolji standard, na boljitak u Republici Srbiji, na mnogo toga boljeg u Republici, ljudi početi da se vraćaju. Počeli su da se vraćaju mladi ljudi. U Srbiju se vratilo 90 hiljada mladih ljudi, a da li znate zašto? Pa, zato što smo odvojili 500 miliona evra za projekat zapošljavanja za mlade i to je ono sa čime se ja ponosim. Na mladima svet ostaje.

Što se tiče ostalog, setimo se samo kada je počela pandemija, u Republiku Srbiju se vratilo 400 hiljada ljudi. Naravno, nisu svi ostali. Došli su ovde da prime vakcine, jer je Republika Srbija, zahvaljujući Vladi i gospodinu Vučiću i zahvaljujući dobrim konekcijama, upravo zahvaljujući dobro vođenoj spoljnoj politici, dobila četiri vrste vakcina. Mi smo jedina zemlja u svetu koja je imala četiri vrste vakcina.

I pored četiri vrste vakcina, postoje lobiji koji su protiv vakcinacije, pa bih ja molila ovu omladinu da shvate ozbiljno ovo što sada govorim i ne samo ja, nego mnogo stručniji ljudi od mene, da prime vakcinu, jer se pojavio novi soj Kovida, koji nije možda toliko smrtan, ali ostavlja strahovite posledice. Upravo sam pročitala da može da dođe i do pojave šećera u krvi. To su mladi ljudi, oni treba da rade na prokreaciji, na tome da stvaraju porodicu i decu, a ne da slušaju pojedine ljude koji em nisu kompetentni, em govore protiv toga da se ne treba vakcinisati, a prvi su stali u red za vakcinu. Molim vas, ovo je 21. vek. Spasavanje života je upravo u vakcinaciji.

Još mnogo toga mogu da pričam kada govorim o rezultatima našeg predsednika i Vlade. Otvoreno je preko, sam predsednik je otvorio preko 230 fabrika, a otvoreno u Srbiji preko 350. Nekada je nezaposlenost iznosila 26,5%, danas iznosi, sa sve pandemijom, 9%. Evo, upravo je juče otvorena, odnosno postavljen je kamen temeljac za fabriku u Novoj Pazovi MTU, nemačka kompanija. U prvoj fazi zapošljavaće 500 ljudi, u drugoj 2000 ljudi, što znači boljitak i za samu Novu Pazovu. Verovatno će na birou biti još 2% ljudi. Ide se ka tome da mi budemo u svetskom proseku, a to znači da će, ja mislim, moja procena je za godinu, dve dana ispod 5%.

Hvala na pažnji. Živela Srbija!
Hvala, predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Uvek mi je veliko zadovoljstvo kada su ovakvi zakoni na dnevnom redu, jer mislim da deci i penzionerima apsolutno uvek kada postoje mogućnosti treba pomoći. Oni su to zaslužili. To su naši roditelji, nekom su i bake i deke, ljudi koji su se borili za ovu zemlju, a vrlo brzo ćemo i mi, život vrlo brzo prolazi, biti penzioneri. Znači, kako mi njima, tako će i naša deca nama.

Setimo se samo perioda od 2000. godine. To, prosto, moram da naglasim zarad nekog ko se možda ne seća kako je bilo u vreme žutog preduzeća, od 2000. do 2012. godine, bilo, ne ponovilo se. A zašto? Prvo, devastiranu zemlju smo totalno zatekli, što znači da smo bili u minusu ne zna se, sa sve kamatama. Drugo, ostavili su, recimo, gospodin Đilas, dug gradu od 1.200.000.000 evra. Država u to vreme zadužena sa sve kamatama, kažu oni, mi danas imamo da vratimo dug od 54 milijarde evra. Pa, to nije tačno. Oni su nam ostavili dug sa sve dugovima preduzeća od 26 milijardi evra, sa kamatama, a uzimali su kredite od 7, 8, 9 i 10 procenata.

Nije njih bilo briga šta će biti sa ovom zemljom. Da ih je bilo briga, ne bi uzimali te kredite koje mi danas vraćamo, nego bi uzimali kredite, kao što uzimamo mi danas, od po 1%, 2% kamate. Tako se radi.

Setimo se samo te 2008. godine, kada je otpušteno 400.000 ljudi. Sada zamislite nekog ko je bio pred penzijom, ostalo mu je par godina do penzije, pa šta će taj čovek da radi? Sram ih bilo. Niko od njih se nije zaposlio ili možda 1% od tih ljudi. Dobro, nisu svi bili pred penzijom, ali ako se nisu zaposlili, pa kako su mogli da izdržavaju svoje porodice? To je 400.000 ljudi. Otkud znamo da li postoji u porodici dvoje ljudi koji radi, možda samo jedan radi, a ima još dvoje dece. Kaže - napustili su zemlju, napuštaju zemlju svaki dan. Pa, to nije tačno.

U Srbiju se vratilo mnogo mladih ljudi koje smo zaposlili i to se zna. Nezaposlenost te 2012. godine, odnosno u tom periodu kada su otpustili i ne samo 400.000 ljudi iz raznoraznih firmi i preduzeća, nego su otpustili i 1.000 sudija, pa smo mi lepo platili i taj njihov dug i 44 miliona evra smo platili to što su otpustili sudije koje trenutno nisu odgovarali tamo nekom glavnom iz kasacionog suda, znamo ko je i šta je, ali prosto nisu bili ljudi koji su potkupljivi, nisu bili ljudi koji su trenutno odgovarali njihovoj vlasti, pa ko vele, šta fali, može, hiljadarka jedna neka ide napolje, snaći ćemo se mi, mnogo ćemo bolje funkcionisati bez njih.

Te 2008. do 2012. godine bilo je 27% nezaposlenih. Danas 9%, jer smo imali kovid. Pre kovida nezaposlenost je iznosila 7,3%.

Što se ovog zakona tiče, naime, on treba da reši problem iz 2014. godine, kada smo doneli Zakon o PIO, naime, da isplati razliku između prevremene i starosne penzije. A, zašto? Zato što je ovaj zakon iz 2014. godine upravo obuhvatao pomeranje starosne granice, pa tako i za muškarce i žene će se od tada ići u penziju kada se napuni 65 godina, za muškarce to važi, a za žene postepeno, tako da danas kada bi neko otišao u starosnu penziju, to bi za žene iznosilo 63 godine i dva meseca. Platiće se ta razlika, jer u budžetu ima para. Zašto ima para? Pa, zato što otvaramo širom lepe Republike Srbije nove firme, nova radna mesta. Mi smo uposlili preko 350.000 ljudi.

Sam predsednik, gospodin Aleksandar Vučić je otvorio preko 250 firmi i svaki dan se otvori neka nova firma. E, zato se mladi ljudi vraćaju, u njihovo vreme su odlazili, u naše vreme se vraćaju. A, koliko dobro radimo samo govori podatak, nažalost, kada se pojavila pandemija ili Kovid – 19, u Srbiju je ušlo preko 200.000 ljudi, vratili su se da bi se vakcinisali, vratili su se, jer tamo možda nisu imali socijalno osiguranje. Vi znate kakve su vakcine kod nas. Četiri vrste vakcina imamo i nijedna se ne plaća, što nije slučaj u Evropi i svetu. Svaka čas za način vođenja ovakve politike.

Čuli smo danas od mog uvaženog kolege i koleginica šta se dešava pregovorima. To je naš predsednik, kao i uvek, veliki patriota. Nikada nećemo priznati Kosovo, nikada, znači, bar dok sam ja živa neću ga priznati. Može da se desi nešto da me neko udari pa padnem, ali nikada. Kosovo je srce Srbije i Kosovo je naše, Kosovo i Metohija, južna pokrajina.

Sada da se vratimo na ovaj zakon. Uvek se iznerviram kada tako čujem neku ružnu vest i ne mogu da verujem da neko ne želi da pregovara nego ucenjuje, kao što su to uradili ovi koji kažu da imaju tzv. nezavisnu republiku. Tako nešto ne postoji, niti će ikada postojati. Uostalom, 96 zemalja nije priznalo tzv. nezavisno Kosovo, sa tendencijom da još četiri zemlje ne priznaju, pa ćemo onda da vidimo šta ćemo.

Ovaj zakon se odnosi, takođe, i na poljoprivrednike koji će imati povremeno ugovorene poslove, na vanbračne zajednice, one će biti preispitane, ali i na frilensere takozvane, odnosno korisnike koji imaju sopstvene delatnosti.

Takođe, treba istaći da ćemo povećati, odnosno regulisati način uređivanja uslova za isplatu naknade pogrebnih troškova. I sve što se radi za penzionere, treba da se radi baš ovako, uvek pomoći, kad god smo u mogućnosti. To se pokazalo i prošle godine, kada smo penzionerima, pre svega, uvećanje penzija. Jesu penzioneri imali teške reforme, ne samo penzioneri, nego čitava Srbija, treba isplatiti dugove bivših uništitelja ove lepe zemlje.

Međutim, eto, pojavili smo se mi koji radimo, gradimo, gradićemo osam novih autoputeva. I pitao neko – pa, zašto osam? Pa, zato što onaj ko hoće da otvori fabriku i ko hoće da uloži, da bi se uložilo u našu zemlju, mora da ima infrastrukturu. Pa, kako mislite da u nekoj njivi otvorimo fabriku? Znači, mora biti kompletna infrastruktura, pa će ljudi da dođu.

Mi smo stabilna zemlja. Implementiramo u sopstveno zakonodavstvo zakone EU. Ljudi to znaju i zato imamo masu investitora koji žele da investiraju ovde.

Hoću da kažem još da smo prošle godine, pomoć penzionerima je bila, dobili su penzioneri stotinu evra, zatim, još plus 4.000, 5.000 i tako se radi.

Ove godine će svi građani Republike Srbije dobiti po 60 evra, naravno, tu su i penzioneri, i plus 50 evra penzionerima, i plus vitamini, i plus, što reče moj uvaženi kolega, non-stop pažnja, ljubav, jer ćemo mi vrlo brzo, ne svi, ali npr. ja biti penzioner. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi gosti iz ministarstva, pre svega, uvažena ministarko, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Smatram da je terorizam pošast, kancer jednog društva i da ga treba radikalno iskoreniti. Terorizam je prisutan u svim zemljama i postoji od kako postoji čovečanstvo, uvek je bilo ubistava careva, kraljeva, vojskovođa, uvek je bilo ljudi koji su želeli da na ovaj zastrašujući, morbidan način preuzmu vlast. Obično terorizam ima politički cilj, ali i zastrašivanje ljudi. Setimo se samo ubistva našeg premijera, gospodina Đinđića, bilo ne ponovilo se, bilo je indicija da će biti ubijen naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, ali se to nikada neće desiti. Setite se samo jučerašnjeg govora, jedan veliki državnik, jedan veliki patriota, koji je svima nama dao krila, mi, svi građani Republike Srbije treba da sledimo primer, čovek koji ima dosta časti, poštenja i veliki je rodoljub.

U Srbiji terorizma uglavnom ima minimalno, zato što smo mi narod, mislim na ljude koji žive u Republici Srbiji, puni empatije. Pa, pogledajte samo kako se ponašamo prema ljudima koji u tranzitu prolaze kroz našu zemlju, prema migrantima, sa puno poštovanja, ljubavi, pijeteta, pomažemo im. Tako se radi. A šta treba? Da budemo drugačije raspoloženi prema njima, pa da ovde lete bombe? Nije terorizam samo smaknuće nečega, nego je terorizam i otmica i zastrašivanje. Toliko je bilo ružnih primera kroz istoriju, treba se okrenuti Bogu a ne terorističkim akcijama. Užasno je šta je terorizam. Pa, terorizam je bio 1999. godine, klasičan oblik terorizma, jer je 19 najmoćnijih zemalja bombardovalo ovu divnu, prelepu, predivnu zemlju. Poginulo je mnogo ljudi, a šteta nemerljiva. Razorili su nam infrastrukturu. To je terorizam.

Terorizam je i kad ubijete nedužno dete, ničim izazvano. Terorizam je žuta kuća. I sad bi neko rekao - bolje bi ti bilo da ćutiš. Ne, neću nikada da ćutim. Kad su naživo uzimali organe i prodavali, to je terorizam. Bilo - ne ponovilo se.

Dobro je što mi donosimo ovaj zakon. Republika Srbija, njena politička opcija je Evropska unija, pa implementiramo njihovo zakonodavstvo u sopstveno zakonodavstvo. Neutralnost je vojna i zato treba da se pozabavimo infrastrukturom, kao što i radimo, kadrovima, službama, jer glavni potencijal u svemu ovome su ljudi. Imamo divnu vojsku, imamo divne mlade ljude iz policije, i ne samo mlade. E, zato smo mi doneli projekat koji vrlo uspešno realizujemo o dodeli stanova za bezbednosne službe, pa bili oni aktivni ili su pasivni, odnosno u penziji. I to je nešto najbolje što smo uradili. Neće neko ko je na branicima odbrane zemlje da razmišlja o tome da li ima stan, da li stanuje, gde će da smesti ženu i decu. Ne. Nego samo kojom taktikom i kojim načinom će zaštititi ljude, građane Republike Srbije.

Ja se ponosim što živim u ovoj predivnoj, prelepoj zemlji i što imamo vojsku i policiju kakvu smo imali sada, odnosno od dolaska na vlast SNS od 2012. godine. Samo bih kratko podsetila kako je izgledala vojska do 2012. godine. Bilo je sečenje tenkova pa prodavanje u staro gvožđe, topljenje tenkova, prodavani su čamci pa kad smo imali veliku pošast, poplavu 2014. godine, pozajmljivali smo čamce da se ne bi podavili ljudi. Sramota jedna. Bilo - ne ponovilo se. Kažu - nije im trebala vojska. Pa, kako im nije trebala vojska? Kako danas treba?

Mi nikada nismo vodili osvajačke ratove, samo odbrambene. U balkanskim ratovima, Prvom, Drugom svetskom ratu, ratovima 90-ih, izgubili smo preko dva miliona ljudi. Bilo - ne ponovilo se. Terorizam treba radikalno iskoreniti. Setimo se samo terorističkih akcija.

Inače, ekspanziju je terorizam doživeo 1950. do 1970. godine, tada je bio najveći procenat terorističkih akcija širom sveta, a jedno od najjačih terorističkih akcija je Al Kaida, koja non-stop radi u jugoistočnoj Aziji, međutim, ima pipke, pošto je to hobotnica, u 35 zemalja. Nije samo poenta naći teroristu ili terorističku organizaciju, već onog ko finansira to. Taj je mnogo veći zločinac od onog koji to izvrši.

Pored političkog terorizma postoji, naravno, i verski terorizam, i to sve u ime boga. Ne bih rekla. Bog je ljubav i ako ste u bogu onda niste u terorizmu, onda niste u ubistvima, onda niste u likvidacijama, već naprotiv. Sve se može rešiti među normalnim ljudima, na lep i normalan način, dogovorima.

Da se podsetimo samo nekih terorističkih akcija od 1960. godine do danas. Bili smo svedoci bezbroj terorističkih akcija - Gvatemala 1968. godine, američki ambasador ubijen u atentatu, Nemačka 1972. godine, 11 izraelskih sportista ubijeno je na Olimpijadi u Minhenu, Holandija 1975. godine, otmica voza i 11 naftnih ministara otetih u Beču, Liban 1983. godine, nepoznate osobe vozeći kamione sa eksplozivom izvršile su samoubilački napad na vojne baze američkih marinaca u Bejrutu, Škotska 1988. godine, avion kompanije "Pan Am" raznesen iznad grada Lokberija i masa raznesenih aviona, Tokio, sećamo se, 1996. godine, kad je u metro, u podzemnu železnicu ispušten otrovni gas, Njujork 2001. godine, oteta su četiri putnička aviona, dva su završila u kulama bliznakinjama, poginulo je preko 3.000 ljudi, mislim tačno 3.050 ljudi. Beslan, talačka kriza u Beslanu, to je naziv za jedan od najtežih terorističkih napada koji su pogodili Rusiju u njenoj istoriji. Počela je 1. septembra 2004. godine, završila se 3. septembra 2004. godine napadom ruskih specijalnih jedinica. Poginulo je 344 ljudi i 186 dece. Dakle, 186 dece. Šta ti ljudi misle? Ubijaju nedužnu decu. Morbidno, skaredno, odvratno. Ako hoće rat, neka idu u svoje kuće, neka puste ostale ljude, normalne, da živimo život.

Nama je cilj rad, red, disciplina i prosperitet, a ne ubijanje. O ovome se može pričati koliko god želimo jer terorizam ne posustaje, ali mi, s obzirom na naše službe i na to da smo se naoružali, ali ne da bi nekog napali nego da bi se odbranili jer je neutralnost naša vojna, mi ne pripadamo blokovima i zato se oslanjamo na sami sebe, mi imamo prijatelje ali je sigurno mnogo bolje da budemo naoružani nego da budemo goloruki glineni golubovi, kao što smo to bili do 2012. godine. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo set zakona iz oblasti građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a ja ću govoriti o jednom izuzetno važnom zakonu, a to je Predlog zakona o metrou i gradskoj železnici. Zašto? Zato što 50 godina unazad, od 1921. godine se govori o tome kako će Beograd imati metro, kako ćemo izgraditi metro, kako imamo projekat, kako ćemo spustiti Beograd na reke, kako ćemo napraviti operu, a od toga se apsolutno ništa nije desilo do 2012. godine, kad je gospodin Aleksandar Vučić sa svojom strankom pobedio na republičkom nivou i od krećemo da radimo i gradimo.

Naravno, pobedili smo mi 2010. godine, dve opštine su bile u pitanju, gradska opština Voždovac i Zemun, i od tad počinje nešto potpuno drugačije, da se menja slika pre svega Beograda a onda i čitave Srbije. Rad, red i disciplina.

Ja ću pričati o metrou. Jedva čekam da krene, ali zaista ne mogu a da ne spomenem kako je Beograd izgledao nekada, kako je Srbija izgledala do te 2012. godine. Idemo redom – potpuno devastirana, uništene fabrike, to svi znamo, 594 preduzeća potpuno devastiranih, ogoljenih, nezaposlenost 26%, to moramo da napomenemo, auto-putevi onakvi kakvi su bili su ostali do dana današnjeg, do 2012. godine. Znači, otpušteno 400 hiljada ljudi. Opšta katastrofa.

Onda neko kaže – građani Republike Srbije idu iz Republike, iz svoje matice, iz svoje prelepe zemlje. Pa išli su tada, ali ne samo tada, išli su i 60-tih, 70-tih, kada su bili ratovi 90-tih i tada. Sada, najmanje ljudi ide iz matične zemlje. Naprotiv, vratilo se 70.000 i to mladih ljudi.

Kada je bio problem sa koronom, vratilo se u Srbiju i ušlo 400.000 ljudi. Nisu svi ostali, vratili su se ljudi da rade tamo gde žive, ali je ušlo da se vakcinišu. Zašto? Zato što imamo četiri vrste vakcina. Zato što smo najopremljenija zemlja na ovom delu sveta. Zato što pomažemo svima, imamo visok stepen empatije. Dajemo vakcine ko god želi, dali smo vakcine Crnoj Gori našoj bratskoj Republici, dali smo Bosni i Hercegovini, dali smo Albaniji, dali smo Makedoniji, daćemo opet.

Za dva dana se vakcinisalo 22.000 ljudi, ukupno 39.000 podatak od pre mesec dana, stranaca. U ovom momentu ukupno vakcinisanih je 3.250.000, revakcinisanih 1.920.000. Tako se radi.

Što reče moja uvažena koleginica, pre nego što krenemo o današnjoj temi, moramo reći ljudima kako je bilo, šta su gradili, šta nisu gradili, na šta su trošili pare, jer prosto građani Republike Srbije to treba da znaju.

Koridor 10 se gradio kao Skadar na Bojani, da bi ga mi završili. Znači, mi smo završili Koridor 10, gradimo Koridor 11, završili smo autoput „Miloš Veliki“, radimo sada Preljina–Požega, biće završen do sledeće godine, do januara meseca 31 kilometar.

To su činjenice. Završili smo autoput Batočina–Kragujevac posle onoliko godina, završili smo most na Ostružnici, petlju na Batajnici, revitalizovali 450 kilometara puteva prvog reda. U planu je da se izgradi osam autoputeva. Od toga već se gradi „Moravski koridor“, gradi se Ruma–Šabac–Loznica put, zatim počeo je da se gradi „Fruškogorski koridor“, gradiće se Kuzmin–Sremska Rača, Iverak–Lajkovac, gradiće se put Karađorđe, idemo redom. Znači, osam autoputeva.

Što se nezaposlenosti tiče, bila je 26%, danas je 9% zbog kovida. U jednom momentu pre kovida nezaposlenost je iznosila 7,3% i to treba naglasiti svaki Božiji dan, da se zna. Oni su otpustili 400.000 ljudi, mi smo zaposlili 300.000 ljudi. Pa samo je predsednik Vučić otvorio 230 fabrika.

Sada da se vratim na metro. Metro, znači metropola. Beograd će napokon, zahvaljujući ovoj Vladi i gospodinu Vučiću, predsedniku Republike Srbije biti metropola. On to jeste po svojoj duhovnosti, po kulturnoistorijskom nasleđu, ali ćemo imati metro koji je izuzetno važan, rasteretićemo saobraćaj.

Na mesečnom nivou Srbija dobija 4.000 automobila koji zagađuju okolinu. Znači, rasteretićemo saobraćaj, neće više biti špiceva. To samo za šest godina. Potpisan je Sporazum, gospodin Siniša Mali i ministar finansija potpisao Sporazum, Memorandum o projektu o izgradnji metroa u Beogradu i prva faza izgradnje metroa počinje u decembru mesecu 2021. godine, što je za svaku pohvalu.

Da li neko nije imao hrabrosti, smelosti, da li nije imao viziju, da li nije imao para koje je potrošio na kojekakve projekte, pranje para i ostalo, nebitno je, bitno je da smo mi prvi i jedini posle 50 godina koji ćemo izgraditi metro.

Prva linija metroa počinje od Makiškog polja, gradi se Makiški depo, ići će preko Žarkova, zatim preko šećerane, sve do, Radničkom ulicom, do Beograda na vodi gde će biti ukrštanje sa drugom fazom izgradnje metroa, zatim ide se na Trg Republike, a onda Luka Beograd, Karaburma i Mirijevo. To je prva faza metroa.

Druga će biti od Mirijeva do Zemuna ili od Zemuna do Mirijeva, a treća faza će biti Novi Beograd, moj Voždovac, odnosno Banjica. Izvanredno, pokrićemo čitav grad.

Vrlo je važno naglasiti da će dve francuske kompanije i jedna kineska graditi metro i da će Kinezi u ovom projektu imati zaduženja otprilike 70%. Oni će graditi metro, a Francuzi će opremati elektro instalacije i sve ostalo.

Svi ljudi u Srbiji kada su čuli da napokon kreće izgradnja metroa, pošto ja i putujem po Srbiji, ne samo ja, nego sve moje kolege, imamo povratne informacije o tome, šta to znači? Pre svega ekologija, drugo rasterećenje saobraćaja i ono što najvažnije Beograd zaista postaje metropola.

Šta još treba reći? Revitalizovaćemo „Beovoz“ i da će sva prigradska naselja uglavnom biti povezana. Ide se od stanice u Zemunu, pa će biti povezana sa Barajevom, biće tu i Lazarevac, zatim Mladenovac, takođe će se raditi linija, brza linija, koja će ići do Pančeva. Znači, samo se radi.

Radimo i brzu prugu koja će biti gotova ja se nadam vrlo brzo, a prva deonica do Novog Sada biće gotova već u decembru mesecu ove godine i jedva čekam da sednem u taj voz, jer će biti brzina 220 kilometara na sat.

Beograd ide napred. U Beogradu danas imamo preko 1.500 gradilišta. Godine 2012. u čitavoj Srbiji je bilo 1.500 gradilišta, danas u Srbiji imamo 75.000 gradilišta.

Da bi moje kolege mogle dalje da, svaka čast ministarstvu, odnosno Vladi Republike Srbije i našem predsedniku, ja ću sa velikim zadovoljstvom glasati za ovaj zakon i ne samo ovaj zakon, nego svi koji su na dnevnom redu, a vama samo, uvek budite tamo gde jeste i srećan rad. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala predsedavajuća.

Gospođo ministar sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo pet sporazuma i to tri sa Republikom Argentinom, jedan sa Vladom Komonvelta Dominike, jedan sa Republikom Belorusijom.

Pre nego što krenem na sporazume, na potpisivanje, na spoljnu politiku, ja zaista moram da se osvrnem na jučerašnju emisiju. Naime, emisija „Upitnik“ na nacionalnoj televiziji RTS 1 gde je gostovao kod gospođe Olivere Jovićević, gde se vodio dijalog o izbornom procesu, gde je naš predstavnik, gospodin Vladimir Orlić, predstavnik SNS, pri tome dr nauka najmlađi i đak generacije, pri tome potpredsednik Narodne skupštine, posle emisije doživeo nešto što je neprimereno, nešto što je morbidno, a to je pretnja smrću.

Gospodo, ovo je „enti“ slučaj da se nama preti smrću. Pre neki dan je naš kolega, gospodin Milićević, šef poslaničke grupe SPS bio kamenovan. Svaki dan kad izađemo, a postoji neka grupica kojoj se ne sviđa gospodin Vučić i mi iz SNS budemo „čašćene“ tako pogrdnim izrazima, da ja tako nešto morbidno nikada u životu nisam čula.

Najflagrantnije krše naše žensko dostojanstvo, naše pravo na normalnost. Znači, od, pa redom. Ono što su govorili našoj premijerki, pa onda tuča u parlamentu, prebijena je naša predsednica bivša, gospođa Maja, a nama? Znači, nikada u životu nisam čula toliko pogrdne izraze. Da se setimo samo pretnje smrću našem predsedniku, snajper u prsa, u srcem overavanje u mozak, vešala za našeg predsednika? Zašto? Zato što je najbolji? Zašto? Zato što je napravio kilometre auto-puteva, digao standard za bolji život građana Republike Srbije, maltretiranje njegove dece, male Milice koja tada nije bila punoletna, najskaradnije, najodvratnije izraze, maltretiranje njegovih roditelja, maltretiranje nas samih, gađanje mišem gospodina predsednika poslaničke grupe, gospodina Martinovića.

Znači, doživljavamo salve uvreda, fizičko, psihičko maltretiranje, novinarke povređene. Ja ne znam šta još treba kad izađem da dočekam? Da me neko kamenicom sredi?

Gospodin Marijan Rističević, nasrnuli su na njega, pocepali ga, uho mu maltene otkinuli. Sramota jedna.

Molim državne organe da reaguju, molim policiju da reaguju. Oni mogu da budu u pripravnosti, ko zna šta može da nam se desi, samo zato što izgovorimo nešto što se opoziciji ne sviđa, a pri tome smo smanjili cenzus sa pet na tri posto. Molim vas, njihov izborni proces je tada kada je trebalo da mi dođemo na vlast bilo pet posto. Mi smo smanjili na tri posto. Dajemo im sve što hoće.

Ljudi, ostavite nas na miru, ostavite našu decu. Ovo je politička arena, ovde možemo da kažemo jedni drugima šta god poželimo. Televizija takođe, ali nemojte nam pretiti smrću. Ko je od naših ljudi ikada vama iz opozicije pretio smrću? Postoje ustanove za takve koji prete smrću, zovu se psihijatrije, neka idu tamo, neka se leče, a ovi koji imaju agresiju u sebi, neka se bave sportom, neka se sklone više od nas. To je ne primereno.

Što se ovih sporazuma tiče, Republika Srbija je nezavisna, slobodna, suverena zemlja. Naša politička opcija ili politički cilj je EU, ali je neutralnost vojna i zahvaljujući Vladi Republike Srbije i naravno sadašnjem predsedniku, tada premijeru, zaista Republika Srbija je napravila čudo što se potpisivanja sporazuma, što se te spoljne politike tiče.

Mi pravimo prijatelje, a ne neprijatelje. Mi imamo odnos, imamo izvanredne odnose sa NRK, ali i Rusijom, ali i Brazilom, ali i Indijom, ali i Izraelom, takođe sa Nemačkom, sa Italijom, mnogo bolje odnose sa Francuskom i sa svim ostalim državama na svetu.

Što se ovih sporazuma tiče, ovaj sa Argentinom, imamo diplomatske odnose od 1926. godine, zatim obnovljeni su 1946. godine i od tada zaista imamo jedan razvojni put, imamo samo boljitak, sa nama, što neko reče, možda samo fizički dalekom zemljom, sa divnom zemljom sa kojom imamo dosta sporazuma. Imamo sporazume što se Argentine tiče, to su pre svega Sporazum o kulturi, o obrazovanju, veterini, ekonomske razmene. Znači, samo boljitak.

O prvom sporazumu, što se tiče Predloga zakona Komonvelta Dominike treba istaći da ta karibska prelepa zemlja koja tzv. nezavisno Kosovo, nepostojeću zemlju, nije priznala, niti će je ikada priznati. Jednom zauvek – Kosovo i Metohija je autonomna pokrajina koja se nalazi na jugu naše lepe zemlje, kao što je na severu to Vojvodina.

Od 195 zemalja, neko kaže 194, 193 su u UN, imaju pravo glasa, dve su posmatrači. E, sad, tu je polemika. Ja ću da kažem onako kako mislim. Znači, to su Sveta stolica i Palestina. Dakle, 92 zemlje su priznale tzv. nezavisno Kosovo, od 110, danas je 18 zemalja povuklo priznanje tzv. nezavisnog Kosova, znači nepostojeće zemlje, odnosno Kosova i Metohije, naše kolevke i civilizacije našeg dela, gde postoje najveći i najlepši manastiri, gde postoji Pećka patrijaršija i molim sve ljude koji su nekada uradili nešto na nagovor velikih sila, mislim na Ameriku, da povuku priznanje, jer tako nešto ne postoji. Svi ljudi u Republici Srbiji imaju ista prava. Neka neko ne kaže drugačije, jer ćemo ovde u parlamentu da razgovaramo pa ćemo videti šta to kome fali.

Ono što još treba reći i istaći je da su od tih 18 zemalja, pre svega Gana, Lesoto, Gvineja Bisao, Komonvelt Dominike, Grenada, Solomonska ostrva, Surinam, Burundi, Principi i ostali povukli priznanje, pet zemalja je u tzv. fluidnom stanju, što znači da su nekada priznali, ali više nikada neće glasati, niti su glasali za tzv. nezavisno Kosovo.

Moram da pričam ovo, ja sam rođena u ovoj zemlji i znam kako sam rasla i kako je moja zemlja sastavljena, od centralne Srbije i dve autonomne pokrajine i to ću pričati dok sam živa. To je moja zemlja i ja ću braniti svoju zemlju.

Što se ovih sporazuma tiče, Republika Srbija, zahvaljujući dobroj spoljnoj politici i informacijama koje su izuzetno važne, kad imate informaciju vi imate sve, je baš zahvaljujući dobrim odnosima dobila vakcine kad niko nije, od Narodne Republike Kine, od Ruske Federacije, SAD i ostale vakcine, tako da mi u ovom momentu imamo četiri vrste vakcina. Srbija prednjači u vakcinaciji što se ovog dela sveta tiče, mislim na Balkan i ovu regiju. I ne samo to. Od četiri vrste vakcina, danas je u Srbiji vakcinisano preko tri miliona ljudi, revakcinu je primilo skoro dva miliona ljudi, što je izvanredno i molim ovim putem sve građane Republike Srbije koji se nisu vakcinisali, da to urade, jer će izbeći ono što može da ih snađe, a to je smrt, ne daj bože.

Šta još reći o sporazumima – da su vrlo važno i evo, možda nešto o ovom sporazumu što se tiče poljoprivrede. Jako je važno da imamo sa tako dalekom zemljom, a što reče moj kolega, ni jedna nije daleka kad vam je prijatelj, a to je Komonvelt Dominike, odnos poverenja, evo sada i sporazum o saradnji, jer možemo da razmenjujemo, kako naučnike, tako i naučno-tehnološka dostignuća, možemo objavljivati publikacije, razmenjivati, a bogami i izvoziti.

Svakako da ću u danu za glasanje podržati ove sporazume, kao što uvek to činim, a još jednom, molim sve građane Republike Srbije da se vakcinišu, zbog bezbednosti onih koji to nisu. Hvala vam i prijatno.
Hvala potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvaženi ministri, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri sporazuma. Međutim, ja ću govoriti o jednom, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji.

Ako smo rekli da je kultura način života, onda je naučno-tehnološka saradnja, odnosno nauka moć. Zato ja danas želim da govorim o ovom sporazumu. Pre svega radi se o tome da se zaštiti intelektualna svojina. Treba zaštititi intelektualnu svojinu pre svega zbog pronalazača, a zatim zbog njegove materijalne nadoknade. Ovde je taksativno navedeno šta treba uraditi da ne dođe do bilo kakvog kršenja ovog sporazuma i ja ću naravno u danu za glasanje glasati za ovaj sporazum.

Ono što je meni jako bitno je da je Republika Srbija, njena politička opcija ili njen politički cilj EU, ali je neutralnost vojna. Zašto ovo govorim? Zato što imamo prijatelje i na istoku i na zapadu i sklapamo sporazume sa svim mogućim državama na ovom svetu. Jačamo diplomatiju. Jačamo bilateralne odnose. Zato danas Narodna Republika Kina je pomogla Srbiji tako što je revitalizovala Basen Bor, pa je to jedan od najvećih izvoznika trenutno u Srbiji. Takođe, Smederevo, Železaru.

Setimo se samo da je naša zemlja bila potpuno devastirana. Takođe radimo i imamo izvanredne odnose sa Ruskom Federacijom, ali od prošle godine i naravno uvek smo imali dobre odnose sa SAD do devedesetih godina, a onda je bilo zahlađenje, znamo i zašto, naročito 1999. godine, bilo, ne ponovilo se, ničim izazvano, ali prošle godine zahvaljujući našem predsedniku gospodinu Vučiću koji je bio u Vašingtonu na poziv tadašnjeg predsednika gospodina Trampa potpisana je masa sporazuma. Prvi sporazum se odnosio na ekonomskim sporazum, odnosno osnaživanje ili normalizovanje odnosa ekonomskih Beograda i Prištine, ali i masa sporazuma koja su validna za Republiku Srbiju. Takođe, napravljena je i Regionalna kancelarija Fonda za razvoj, jer je masa investitora iz Amerike izrazila želju da investira baš u Replici Srbiji i to je dobro.

Prvo, gradi se i gradi će se, od američkih para gradi se Moravski koridor. Takođe, napravljen je naučno-tehnološki park, ja bih pre rekla jedna ogromna korporacija. Firma je iz Atlante, koja se nekada bavila bankomatima, danas daje tehnološku podršku korporacijama u čitavom svetu, svim kojima je potrebna. Zapošljava 4.000 mladih ljudi, prosečna plata je 2.500 evra, što je izvanredno.

Kad smo kod mladih ljudi, u Srbiju se vratilo 90.000 mladih ljudi upravo zbog ovakvih stvari, pod jedan.

Pod dva – Republika Srbija je odvojila pola milijardi ili 500 miliona evra upravo za projekte i za zapošljavanje mladih. Tako se radi.

Što se ovog sporazuma tiče, jačaju se bilateralni odnosi, a setimo se samo naših naučnika - Tesla koji je neprevaziđen, zatim Pupin, i ne samo mlađih naučnika, odnosno Milankovića, klimatologa, pa je onda tu iz Leskovca naš naučnik koji je dobio sve moguće nagrade, gospodin Stojković, ali i Josif Pančić i masa naučnika, i ne samo naučnika, Republika Srbija prosto iznedri masu naučnika, mladih pronalazača, ali isto tako božanstvene umetnike, sportiste. Setimo se samo medalja koje smo dobili u grupnim i individualnim sportovima. Tu je Đoković koji je u individualnom sportu najbolji ambasador, kao što je nekad Tesla bio ili Pupin, sad je u sportu Đoković. I ne samo Đoković, nego masa mladih pronalazača. Gde god odemo mi dobijemo neku nagradu. Tu su fizičari, hemičari, matematičari.

Znači, zaista još uvek jedna zdrava nacija i ja se time ponosim. Ponosim se što sam pripadnica koja živi… Ja sam srpkinja, sutra mi je i slava, ali i volim sve ljude koji žive u Republici Srbiji i volim sve ljude na ovom svetu koji imaju dobru nameru.

Ono što još treba istaći je da Republika Srbija punom parom radi, ima masu projekata, od „mini Šengena“, nešto što je povezalo region i četiri slobode kapitala, robe, prometa i usluga, pa redom. Mi ćemo ovde imati vrlo brzo ekonomski samit, ali tu je i kao najvažnija digitalizacija. Mi smo po digitalizaciji na 10. mestu u svetu, molim vas, 4. u Evropi. Tako se radi zahvaljujući Vladi Republike Srbije i gospodinu Vučiću. Mi smo 10. zemlja u svetu po digitalizaciji.

Godine 2018. je bilo digitalizovano 8.000 škola, sad je već 21.000. Znači, oko 30.000 škola. Nastavnici imaju laptopove. Bilo je 8.000, sad će biti obezbeđeno za još 18.000. Neka mi kaže neko ko u okruženju radi tako? Retko ko.

Što se tiče infrastrukturnih projekata, e tu smo lideri u regionu. Zato ljudi i žele da ulažu baš ovde, zato što smo implementirali zakonodavstvo EU u sopstveno zakonodavstvo, imamo sigurne zakone, faktor stabilnosti smo u regionu. Zatim, spajamo, a ne razdvajamo. Upravo ovaj „mini Šengen“ i mala Evropa treba da napravi tu stabilnosti i ekonomsku saradnju u okruženju. Naravno, Šengen je napravljen između Republike Srbije, Albanije i Severne Makedonije, ali smo pružili ruku takođe i Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Ko želi neka izvoli.

Gradi se osam autoputeva. Mislim da to niko u svetu trenutno ne radi. Osam autoputeva jedna zemlja koja ima sedam miliona stanovnika. Gradi se Moravski koridor, gradiće se Karađorđe, gradi se brzi put Ruma-Šabac-Loznica, gradiće se Fruškogorski koridor, gradiće se autoput između Beograda i Zrenjanina. Gradi se osam autoputeva, preko 350 kilometara je napravljeno autoputeva. Šta još nisam rekla? Da, Požega-Preljina, koji će biti gotov 2022. godine.

Znači, na sve strane se gradi. Grade se brze pruge. Gradi se brza pruga od Beograda do Novog Sada, prva deonica biće završena već krajem ove godine, pa se onda nastavlja do Subotice, biće gotova do Budimpešte. Gradi je partneri iz Narodne Republike Kine. Takođe, od pre neki dan čujemo da će se graditi brza pruga Beograd-Niš, Niš –Skoplje, što je izvanredno.

Takođe, ne mogu da ne spomenem da smo prvaci što se tiče regiona u vakcinisanju. Što je najvažnije, među prvima smo uvezli i respiratore i kompletnu opremu. Među prvima smo nabavili vakcine. Mi imamo četiri vrsta vakcina i to treba govoriti svaki dan, jer niko u svetu nema četiri vrste vakcina. Vakcinisano je preko tri miliona ljudi, revakcinisano preko 1,6 miliona ljudi. Ako nastavimo ovim tempom, a mislim da hoćemo, mi ćemo do Vidovdana moći da kontrolišemo ovaj virus u smislu da će ga biti 10 puta manje.

Tako se radi. Ja sam sigurna da će, danas sam bila u domu zdravlja, vidim da je veliki red, jer nema više zakazivanja vakcinacije, bar jedno deset dana što me obradovalo, jer se mladi ljudi vakcinišu. Treba voleti sebe, ali i voleti druge i zaštiti sebe od drugih, jer mislim da je vrlo važno da ova lepa zemlja ne gubi više ni jednog čoveka, ni jednog jedinog čoveka. Izgubili smo umetnike, naučnike, mlađe, starije, trudnicu i decu. To se više ne sme nastaviti.

Molim sve građane Republike Srbije, ukoliko su u mogućnosti, a nije im zabranjeno, ja sam prva od tih koja je bila na svim mogućim istraživanjima i kada su mi rekli da definitivno možete, ja sam primila vakcinu, jer imam silne alergije. Ako mogu ja, pa valjda može i neko drugi. Čujem da se fajzerom sada mogu vakcinisati deca koja imaju preko 16 godina. Sve trudnice, dojilje. Kineskom vakcinom mogu i deca koja imaju tri godine.

Prema tome, građani Republike Srbije vakcinišite se. Ako se vi ne vakcinišete dolaze drugi. U Srbiji je vakcinisano 39 hiljada stranaca. Videli smo samo za dva dana je vakcinisano 22 hiljade stranaca.

Još jednom apelujem na sve ljude da se vakcinišu i da definitivno Srbija krene da živi normalan život. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala, predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju Programa AEO Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine.

Naime, poenta ovog sporazuma je korišćenje olakšica u odnosu na carinske kontrole. Za ovaj sporazum nije potrebno odvojiti sredstva iz budžeta Republike Srbije, a što se tiče Kine, Kina je jedna od mojih omiljenih zemalja i ja sam u prijateljstvu sa Narodnom Republikom Kinom, a grupa prijateljstva sa Narodnom Republikom Kinom broji 126 poslanika, što znači da je druga po veličini grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

O Kini sve najbolje. Kina je tradicionalni prijatelj Republike Srbije. Međutim, čini mi se da je od 2012. godine tadašnji premijer, današnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učvrstio to čelično prijateljstvo. Mi prema Kini imamo izuzetno poštovanje, odnos prijateljstva, ali i velikog partnerstva. Mi smo to strateško partnerstvo učvrstili i mi smo glavni partneri Narodne Republike Kine, što se projekta „Pojas i put“ tiče, ali takođe i partneri u mehanizmu saradnje Kina CS 17+1.

Što se Narodne Republike tiče, ona je vodeća ekonomija u svetu, a Republika Srbija, kao nezavisna i nesvrstana zemlja, ima prijatelje i na istoku i na zapadu. Kina je jedna od najvećih na istoku.

Što se Kine tiče, onoliko puta je provereni, standardno dobri prijatelj kada je bilo najteže u životu Republike Srbije, a to je kada se pojavila pandemija, odnosno Kovid-19, Kina je momentalno poslala svoju stručnu ekipu u Republiku Srbiju. To je bilo 21. marta, 82 dana je boravila stručna ekipa u Republici Srbiji, edukovala je sve što je moglo da se edukuje po Republici Srbiji od lekara, medicinskog osoblja, da se zaštitimo od ove bolesti. Prešli su 20 hiljada kilometara po Republici Srbiji, a ja sam, ne samo ja, nego svi u ovom parlamentu su jako zahvalni Republici Kini na tome.

Kina i Srbija su osmog aprila potpisale sporazum o zajedničkoj izgradnji laboratorije, ako se sećate, „Vatreno oko“ u Nišu. Međutim, dan, dva kasnije, takođe, u Beogradu je napravljena nova laboratorija.

Zatim, 21. marta sa stručnjacima stigla je ogromna količina pomoći da bi se zaštitili ne samo lekari, nego i građani Republike Srbije, od respiratora, preko odela i ostalog.

Tokom noći 21. i 22. marta 2020. godine, ako se sećate, svi spomenici od značaja u Republici Srbiji su bili obeleženi crvenom bojom u znak zahvalnosti Narodnoj Republici Kini za pomoć koju nam daje kad god je to potrebno.

Ministarstvo za javnu bezbednost, narodnooslobodilačka armija su donirali MUP-u Srbije opremu i materijal za prevenciju pandemije, takođe, Kovida-19.

Kineske kompanije grade brzu prugu Beograd-Budimpešta. Takođe, kineske kompanije grade autoput od Preljine do Požege. Setimo se samo revitalizacije ogromnog giganta „Železare Smederevo“ gde je nekada radilo 5.000 ljudi, pa je onda potpuno bila devastirana. Kada su došli kineski partneri, to je jedna od najmoćnijih fabrika trenutno u Republici Srbiji. Oživeo je grad. Tamo radi 5.032 ljudi, a prosečna plata je 73.000 dinara.

Takođe, rudnik u Boru koji je bio potpuno devastiran je revitalizovan i on je jedan od najboljih izvoznika trenutno, pored „Železare Smederevo“. Prosečna plata 83.000. Tako radi Vlada Republike Srbije, zahvaljujući ovim divnim ljudima iz Narodne Republike Kine.

Kineske kompanije takođe grade brzu saobraćajnicu Iverak-Lajkovac i ja bih mogla ovako još mnogo, ali moram samo još par stvari da kažem. Revitalizovali su „Železaru“, to sam rekla. Otvorili su „Huavei centar“ za inovacije, digitalni razvoj i 5G mrežu, Tesla laboratorija i mnogo toga. Uvek, ali uvek ću za sve u životu, ako mogu da pomognem, ja, moji prijatelji, Narodnoj Republici Kini, jer je provereni prijatelj Republike Srbije.

Ja vam zahvaljujem na pažnji, jer nisam jedina ovde. Moj sledeći kolega čeka. Ja ću glasati za ovaj sporazum i svaki sporazum koji se tiče Narodne Republike Kine i ne samo Narodne Republike Kine, nego svih sporazuma, jer to samo znači jačanje bilateralnih sporazuma Republike Srbije sa ostalim državama. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju, što je samo još jedan korak dalje ka digitalizaciji.

Naime, za ovaj zakon je održana javna rasprava, svi akteri su se založili za ovaj zakon, kako da kažem, jer je tu bila kompletna javna uprava, onda javni sektor kompletan, zatim nevladin sektor, takođe i Privredna komora, znači svi su za. Zašto? Pre svega zbog boljitka, znači neće biti sive ekonomije, jer je bilo dosta malverzacija, kasnije ću o tome na primerima naših suseda, zatim transparentnost, zatim smanjenje administracije, takođe brzina ušteda, ali ono što je najvažnije ekološki momenat.

Ono što treba istaći da je pre svega ovo potpuno besplatno, da se građani Republike Srbije ne brinu, znači besplatno, i za javni sektor biće obavezno da od 1. januara 2022. godine krenu sa elektronskim fakturisanjem, a za privatni sektor od 1. januara 2023. godine. Znači boljitak za Republiku Srbiju u svakom momentu.

Što se naših komšija tiče, mi imamo povratne informacije o tome kako izgleda kada uvedete elektronsko fakturisanje. Na primer, Grčka se izjasnila i Grci su izgubili četiri milijarde evra zahvaljujući lošem fakturisanju, u smislu malverzacija. Hrvatska se izjasnila po tom pitanju i rekla je da je od kako je uvela elektronsku upravu, odnosno elektronsko fakturisanje, dobila 350 miliona evra, znači u dobitku je 350 miliona evra. Takođe, izjasnila se i Austrija, rekla je da je dobila na brzini, transparentnosti, uštedi, smanjenju administracije. Znači, jedan odličan zakon i ja ću sa zadovoljstvom glasati za njega.

Sada bih nešto malo drugačije, naime podsetimo se jučerašnjeg dana, kada je na aerodrom „Nikola Tesla“ iz Kine direktno došlo još pola miliona vakcina, što je sa dva i po miliona vakcina, što se tiče Narodne Republike Kine, dobili smo ukupno tri miliona vakcina.

Zahvaljujući upornosti, istrajnosti Vlade Republike Srbije i našem predsedniku Srbije, postoje četiri vrste vakcina. Mi smo u svetu najbolji i to treba da se kaže građanima Republike Srbije, ipak je 58, 60% građana glasalo za nas, ja mislim da će kada budu izbori sledeće godine, da to bude 70%.

Zašto? Zato što se u Srbiji danas vakcinisalo 34% punoletnih građana Republike Srbije, jer jedino vakcina može da pobedi ovu pošast koja se zove Kovid-19. Zaista, ako neko iole ima skrupula zbog drugih ljudi, treba da bude vakcinisan. Uostalom juče je na jednoj od televizija gostovao gospodina Marić, seksolog, koji je imao tu nesreću da završi na aparatima i bio je antivakser. Juče je javno pozvao da se svi ljudi vakcinišu, jer ta agonija kroz koju je on prošao, želi da se ne desi nikome.

Takođe, treba da se podsetimo pre tri dana, gospodin Vučić je upravo otvorio jednu fabriku, jednu, što reče moj uvaženi kolega, koji je govorio pre mene, svakog meseca se otvara po jedna fabrika, možda i dve u Republici Srbiji. Lično on sam je otvorio preko 230 fabrika, evo sada imamo ugovor, otvoriće se fabrika u Novom Sadu, o njoj ću nešto kasnije.

Otvorena je fabrika u Smederevskoj Palanci. Godine 2008. otpušteno je 400 hiljada ljudi, nezaposlenost 26%, danas 2021. godine zaposleno 400 hiljada ljudi i nezaposlenost je, do pojave pandemije, bila 7,3%, zbog pandemije i svega što nam se dešavalo sada je 9%. Ja sam sigurna da kada pobedimo ovu pandemiju da ćemo imati evropski prosek, a to je 5% nezaposlenih, za jedno par godina.

Srbija će biti idealno mesto za život. Podsetimo se samo plata, prosečna plata je bila 320 evra, te 2012. godine, danas je 540 evra, sa tendencijom da bude 2025. godine 900 evra.

Ono što još moram da naglasim, jer je vrlo važno za građane Republike Srbije, u Smederevskoj Palanci ništa nije urađeno 60 godina, nisu imali ni jednu jedinu investiciju 60 godina. Otvorena je fabrika i to južnokorejska kompanija „Kijung šig kejbl“, otvorila je fabriku, gde će biti do kraja 2022. godine zaposleno 700 ljudi. Danas tu radi 249 ljudi, od toga 200 žena. Uloženo je 20 miliona evra sa tendencijom da se nastavi saradnja sa Južnom Korejom. Inače, ova fabrika u Smederevskoj Palanci radiće baterije za električne automobile, koje će biti plasirane u EU, odnosno u čitavoj Evropi.

Takođe, napravljen je ugovor sa firmom iz Japana, koja se zove „Nidek korporejšn“. To je inače jedna od najvećih firmi u svetu koja zapošljava preko 120 hiljada ljudi, radi u 40 zemalja i ona će uložiti u izgradnju te fabrike 72 miliona evra za početak. Inače, planirano je da u čitavoj Evropi bude uloženo milijardu i po evra, od toga će polovina sredstava ići na Republiku Srbiju.

Bravo za Vladu Republike Srbije i za gospodina Vučića. Ovo je izvanredan momenat i ja samo mogu da kažem da ovako treba raditi, da ovi koji su bili na vlasti do 2012. godine – bilo, ne ponovilo se i da se nikada u Srbiji više neće desiti da preko noći ostanu bez posla 400 hiljada ljudi.

Zahvaljujem na pažnji.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi poslanici, dragi građani Republike Srbije, mi danas govorimo o sastavu delegacija, kao i o članovima skupštinskih odbora. Neko reče da je to tehničko pitanje. Pa možda, ali je vrlo važno koga stavljamo u ove delegacije. Rečeno je da treba da budu ljudi intelektualci. Svi smo mi ovde intelektualci, ali je najvažnije da onaj ko bude u sastavu delegacija bude patriota, znači da voli svoju zemlju, jer reč ima moć. Izgovorena reč ima pozitivno ili negativno dejstvo. Od nas samih zavisi da li ćemo jačati ili ćemo slabiti bilateralne odnose. Velika je čast biti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, velika čast, ali i odgovornost. Moramo voditi računa šta govorimo. E zato je važno ko je u ovim delegacijama.

U Skupštini postoji 11 delegacija. To su pre svega delegacija u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja, ali i delegacija u Interparlamentarnoj uniji, delegacija u Parlamentarnoj dimenziji Centralnoevropske inicijative, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Mediterana, delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, delegacija u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje.

Zašto ovo navodim? Zato što smo svuda prisutni od naše izgovorene reči možemo da napravimo haos, a možemo da napravimo boljitak, jačamo bilateralne odnose. Pa, setimo se kako su Srbi bili, mi, većinski narod u ovoj prelepoj zemlji, bili satanizovani 90-ih godina. O nama se govorilo da smo silovatelji, da smo ubice. Pa, to nije tačno. Ovo je prelepa zemlja sa divnim narodom, da nije toliko dobro živeti u Srbiji, pa zar bi imali 22 saveta nacionalnih manjina.

Ovde ljudi žele da žive. Ovde ljudi se vraćaju. Govorili su iz opozicije da je za vreme gospodina Vučića, predsednika Republike Srbije, otišlo 400.000 ljudi. Laž, notorna laž, otišlo je 2008. i 2009. godine, jer su svi dobili otkaze, 400.000 ljudi je dobilo otkaze, 1.000 sudije je dobilo 2008. i 2009. godine otkaze. Znači, zato su ljudi otišli da obezbede svojim porodicama elementarne uslove za život, a kada je došla pandemija, vratilo se u Srbiju 400.000 ljudi. Zašto? Zato što imamo dobar zdravstveni sistem, zato što smo lideri u regionu što se tiče razvoja, zato što vodimo miroljubivu politiku, zato što je Srbija jedna slobodna suverena zemlja, zato što je naša politička opcija ili spoljnopolitički cilj EU, ali je neutralnost vojna.

Zahvaljujući harizmi, dobroj diplomatiji, mudrosti predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, mi danas u svetu imamo prijatelje, pravimo prijatelje. Mi imamo izvanredne odnose sa Narodnom Republikom Kinom, odnose pune poštovanja, prijateljstva, ali i partnerstva. Takođe, sa Ruskom Federacijom, sa Indijom, sa Brazilom, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa Francuskom posle 30 godina, zahvaljujući dobroj diplomatiji, odnosno mudroj politici gospodina predsednika Aleksandra Vučića. Zatim sa Nemačkom, sa drugim zemljama. Mi svima pružamo ruku pomirenja.

Mi smo danas faktor stabilnosti u regionu, pravimo velike projekte o tome ću kasnije, ali moram samo da napomenem još, da kad građani Republike Srbije vide da u sali možda ne sede svi poslanici, da znate da mi imamo pored ovih delegacija, imamo odbore, imamo 20 odbora, pa smo na tim odborima, ovde se stalno radi. Takođe imamo sa 152 zemlje, postoje grupe prijateljstva, lično sam predsednik Grupe prijateljstva sa Indonezijom tom, nama samo fizički dalekom, ali izuzetno bliskom zemljom koja nije priznala tzv. nezavisno Kosovo, jer tako nešto ne postoji, već postoji Republika Srbija sa dve autonomne pokrajine, a to je AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija.

Znači, imao sa 152 zemlje, to nikada nije bilo, razvijamo, povezujemo se sa ljudima, vodimo dobru, moćnu, stabilnu politiku, spoljnu politiku i to je vrlo važno. Mi smo faktor stabilnosti u regionu, a jedan od najvećih projekata od mase projekat, ja ću nabrojati samo neke, su na primer „Mini Šengen“, znači, četiri vrste sloboda. To je uradio ko, nego predsednik Aleksandar Vučić. Mi smo napravili Sporazum „Mini Šengenom“ i implementirali, pre svega, sa Severnom Makedonijom, zatim, sa Albanijom i Republika Srbija, ali smo pružili ruke i ostalim republikama bivšim, kao što su Bosna i Hercegovina, kao što je Crna Gora. Ko god želi trebalo bi da se pridrži ovo „Mini Šengenu“, jer to su četiri vrste sloboda. Protok robe kapitala ljudi, usluga, prepoznavanje kvalifikacija. Izuzetno moćna stvar koju je uradio naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić, koji gde god se pojavi menja imidž Republike Srbije u svetu.

Napravili smo masu projekata, jedan od najvećih je „Beograd na vodi“. Setimo se samo šta je bilo na sada, najlepšoj Promenadi, najlepšem naselju u Beogradu, a to je bila jedna žabokrečina, jedan zmijarnik, ljudi tuda nisu mogli da prolaze, a danas je najlepša promenada u ovom delu sveta.

Digitalizacija je jedan od velikih projekata, zatim gasna interkonekciju, što znači preko koje ćemo ostvariti energetsku stabilnost. Zatim izgradnja osam autoputeva, već smo izgradili Koridor 10, povezali se Severnom Makedonijom i sa Bugarskom. Napokon, posle 50 godina jedino je, eto, ova Vlada na čelu sa predsednikom uspela da završi taj auto-put. Takođe, radimo Koridor 11, radićemo put prema Sarajevu, radićemo put prema Prištini, auto-put naravno, radimo Moravski koridor, radimo Fruškogorski koridor, radi se Karađorđe koridor, zatim, radimo brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica i mnogo toga.

O tome kako nam je zdravstvo bilo, mogu samo da kažem, sećamo se svi da je do 2012. godine bilo pretposlednje što se tiče usluga infrastrukture u zdravstvu u Evropi, a danas smo bolji od mnogih zemalja EU, što je za svaku pohvalu.

Još treba istaći da je vrlo važno za spoljnu politiku biti umrežen, ali u smislu puno informacija i dobrih odnosa sa svim zemljama u svetu. To se pokazalo kao izvanrednim. Evo i zašto, jer se nekako mnogo brže i bolje snalazimo u svakoj krizi, a drugo vrlo je važno jer smo zahvaljujući konekcijama, dobro vođenoj spoljnoj politici dobili vakcine kad niko nije, zahvaljujući upornosti i istrajnosti ove Vlade i predsednika. Mi smo među prvima dobili vakcine. Mi smo se među prvima vakcinisali. Mi danas imamo tri miliona vakcinisanih ljudi, imamo preko milion i trista revakcinisanih. Dobićemo, sigurna sam, a i rekao je gospodin Vučić, predsednik ove divne zemlje, da ćemo uvesti još 12 miliona vakcina. Mi smo zemlja puna empatije, to se pokazalo u primeru davanja vakcina našim susedima, jer vrlo je bitno da imamo dobre susetske odnose kao što i imamo i zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, mi to danas imamo. Dali smo vakcine Severnoj Makedoniji, pomogli i uvek ćemo dati kad god imamo. Treba biti dobro svima u regionu, a ne samo nama. Dali smo vakcine Crnoj Gori, dali smo Bosni i Hercegovini, dali smo i Albaniji i opet ćemo dati.

Mnogo toga može da se kaže i ja ću kada govorimo o spoljnoj politici, nisam rekla da je izuzetno važno da imamo odlične odnose sa Pokretom nesvrstanih koji je stvoren za vreme stare Jugoslaviji ili SFRJ. Danas održavamo odlične odnose sa svim zemljama. To je vrlo bitno i mi prosto svuda u svetu pravimo prijatelje.

Što se ekonomije tiče, ne može se uporediti ekonomija 2012. godine i 2021. godine. Mi smo lideri u regionu. Setimo se samo 2012. godine, već sam pričala o otpuštanju, otpušteno je 400 hiljada ljudi. Mi smo danas zaposlili više od 300 hiljada ljudi. U Srbiju se vratilo zadnjih godina 90.000 mladih ljudi. Pa, zašto? Pa, zato što su videli koliko mora da se radi u drugim zemljama, a da istu tu količinu energije ulože ovde, bili bi isti rezultati, a pri tom, Vlada je napravila program, specijalne projekte za zapošljavanje mladih ljudi i odvojila pola milijardi evra ili 500 miliona evra za upošljavanje tih mladih ljudi. Mi danas zapošljavamo mladi kadar. Evo, danas u parlamentu sedi više od polovine mladih, kreativnih, pametnih ljudi koji su takođe u ovim delegacijama, velike patriote, obrazovani ljudi i sigurna sam da će naša spoljna politika biti sve bolja i bolja.

Treba samo istaći da je velika promena dolaskom 2012. godine SNS, doduše došli smo mi 2010. godine u pojedinim opštinama, kao što su opština Zemun i Voždovac, pa onda 2012. godine na republičkom nivou i od tada polako i sigurno ide boljitak Republike Srbije u svakom segmentu, ekonomije ponajviše.

Danas su nama vrlo zadovoljni naši penzioneri jer su penzije povećavane, tri, četiri puta. Dobiće penzioneri poklone, dobijaju stalno i treba, oni su stvorili ovu zemlju i ja sam uvek za to. Plata prosečna je bila te 2012. godine 320 evra, danas je prosečna plata na nivou Srbije 520 evra, na nivou Beograda 540 evra sa tendencijom da 2025. godine to bude 900 evra. Projekcija 2027. godine je da to bude 1270 evra. Eto, zato se mladi ljudi vraćaju, jer ovde svu svoju kreativnost mogu da ispolje i da naprave od ove zemlje ono što treba da bude.

Nadam se da će gospodin Vučić biti na vlasti, ne nadam se, nego sam sigurna, sve dok on to bude želeo i jedino on bude želeo, jer u ovom momentu 58% građana glasa za SNS. Zahvaljujući, naravno gospodinu Vučiću njegovoj harizmi, mislim da on vuče 98% ako ne i 100% i mi na terenu jedno dva posto.

Zatim, vrlo je bitno da u parlamentu uvek budu mladi, kreativni ljudi koji će braniti politiku SNS, a dešavalo se, rekla sam, bilo ne ponovilo se, da ljudi koji su u delegacijama govore ružno o svojoj zemlji.

Znate, pošto reč ima moć, zamislite onaj koji to sluša, šta misli o tome koji priča. Znači, bilo ne ponovilo se. Sigurna sam, da su ljudi koji su u ovim delegacijama, em što su velike patriote i vrlo sposobni ljudi i da u svakom momentu zastupaju na najreprezentativniji način politiku Republike Srbije.

Moram da se osvrnem još na dve stvari, a to su Đilas i njegova ubitačna politika svih ovih godina. Na 53 računa u 17 zemalja širom sveta od naših bratskih bivših republika, pa širom sveta, 67 miliona evra što je neverovatno, ali je istina, i sigurna sam da će organi koji su zaduženi za proveravanje imovinskog stanja i svega ostalog da reaguju i da će svi, a ne samo Đilas, nego i ako ima iz svih političkih opcija da budu tamo gde im je mesto, iza rešetaka. I, ne samo 67 miliona na 53 računa, nego plus 619 miliona koje je zgrnuo u Republici Srbiji, ali je zato ostao dužan porodiljama, onda smo pretplatili vrtiće u njihovo vreme, pa smo vratili na normalne cene, pa onda silne afere od afere autobusi, afere tramvaji, afere podzemni kontejneri, afere Pazl grad na Voždovcu, koji je potpuno bio nebezbedan za našu decu na samom trotoaru bez nus prostorija, katastrofa jedna, pa onda replika Beograda, pa ne znam čega nema, ostavio dugove grada Beograda milijardu i 200 miliona evra. Bilo ne ponovilo se.

Sigurna sam da će ovi mladi ljudi koji su sa nama i mi da vodimo politiku, onako da sledimo gospodina Vučića, Vladu Republike Srbije i da će ova zemlja za koju godinu biti najpoželjnija zemlja za život. Zahvaljujem.