Hvala predsedavajući.
Poštovani ministre sa gostima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Republika Srbija je pre svega zasnovana na vladavini prava, socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, kao i vrednostima koje smo preuzeli iz EU. Naravno, mi smo pristupnica EU i kao takva uzimamo sve što je dobro iz te EU.
Divan zakon. Mnogo rasprava je vođeno oko ovog zakona, dopuna zakona, tako da ja danas sa jednom empatijom govorim o ovome, jer mi je jako drago. Znam da je u poslednjih pet godina zaposleno više od četiri hiljade i 900 ljudi, što je odlično, bravo za Ministarstvo.
Pre svega, treba reći da smo pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalne i invalidske zaštite, što je vrlo važno. Republika Srbija se trajno opredelila za sprečavanje diskriminacije nad osobama sa invaliditetom. Diskriminacije u ovoj zemlji polako neće biti i to je odlično. Pre svega, naša strategija se sastoji takođe od poboljšavanja uslova za osobe sa invaliditetom i zabrane diskriminacije na bilo kom nivou. Odlično.
Biti različit, znači razlikovati se od nas, ali biti deo nas. Istina je da postoje rizici u našem društvu i da su marginalizovane grupe nekako nedovoljno zaštićene. Radi se na tome već pet godina i to se vidi da se menja. Ja sam srećna zbog toga. Biti različit, znači biti u susedstvu sa nama, a mi, ko zna kako nas neko posmatra. I mi smo različiti, ko zna šta sve nama fali. Nije teško biti fin. Lepo je pomoći ljudima, jer pomažući drugima pomažemo sebi. Zato smo valjda i na ovoj planeti.
Ono što bih ja naglasila, pre svega je da diskriminacije po bilo kom osnovu neće biti, jer Republika Srbija intenzivno radi na tome. Čak je i Povereništvo dalo svoj predlog, mnogo konvencija i dokumenata je upravo bazirano na boljem položaju osoba sa invaliditetom i da diskriminacije nikada više ne bude. To je naš stav i od toga nikada nećemo odustati.
Danas govorimo pre svega o osobama sa invaliditetom koje, nažalost, nemaju gornje ekstremitete, ali su jako inteligentni i prosto možda nisu u situaciji da potpišu bankovni račun ili bilo šta drugo. Mislim da je to jedna izopštenost iz društva i naravno da ćemo izglasati, zato sam danas i ovde, Predlog ovog zakona, jer treba da se uvede taj pečat sa ličnim podacima ili faksimilom potpisa. Pre svega, jer se čovek oseća nezavisnim. Bilo je do sada prilike i jedino je moglo da se funkcioniše tako što je osoba sa invaliditetom davala ovlašćenje nekom drugom da to uradi umesto nje.
E sada, kada izglasamo ovaj zakon kao jedan divan akt ljubavi, pre svega svih nas ovde u poslaništvu, čovek će se osetiti moćno, zaštićeno i samostalno i to je poenta. I to je inkluzija. Nije inkluzija sklanjanje barijere. Naravno, trudimo se i postoji već zakon o tome na lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave su te koje će se baviti više ovom problematikom, jer to je baza. Međutim, nešto drugo, ta socijalna uključenost, to je poenta ovog zakona. Naravno, donošenjem ovog zakona i odobravanjem ovog pečata mi ćemo to danas i ostvariti, na veliku sreću.
Pečat sadrži podatke o ličnom identitetu ili overen faksimil potpisa. Ono što je vrlo bitno je da ne postoje samo barijere koje se tiču eto fizičke, tehničke prirode, nego postoje komunikacijske barijere, takođe i ekonomsko socijalne barijere, na tome radimo. Evo, već imamo pet hiljada zaposlenih. Radićemo na tome da ih bude mnogo više.
Ono što bih ja još naglasila je, pre svega, da su svi u obavezi da primaju pečat, pre svega organi javne vlasti, dužni su da osobama sa invaliditetom koji nemaju gornje ekstremitete, slabim i slabovidim, prime pečat. Ukoliko to ne bude tako, imaju sankcije koje se kreću od 10 do 100 hiljada. Slažem se sa tim i možda treba da budu i veće kazne. Takođe, pravna lica su dužna da prime pečat ili faksimil. Ukoliko se to ne desi, takođe i oni će biti sankcionisani.
Bravo za Ministarstvo, samo nastavite tako. Naravno, biće tu amandmana. Ko zna, za koji mesec ćemo doneti neki nov zakon, imam zadovoljstvo da će SNS, i ja sa njom, glasati za Predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala lepo.
Ovaj amandman svakako treba odbiti, jer je zaista kratak period šest meseci za nešto što treba doneti, a to je 30 novih dokumenata. Znači, moraju da se vode rasprave, treba naći najbolje moguće rešenje da bi to bilo kvalitetno. Optimalan rok je dve godine i ovo treba glat odbiti iz prostog razloga što? Da bi se doneo dobar zakon i 30 novih dokumenata, odnosno akata treba da se napravi konsultacija sa najrelevantnijim sportistima. Hvala lepo.

Ko je čitao Predlog zakona, lepo piše da je strategija doneta od 2014. do 2018. godine, a 2017. godine nikako ne možemo raditi to što je gospodin zamislio, ali možemo krajem 2018. godine. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani uvaženi gospodine Peruničiću, dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o sportu.
Pre nego što krenem, naravno, sve čestitke za izvanrednu organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu i čestitke našim plavim momcima, takođe našem najboljem reprezentantu u svetu gospodinu Novaku Đokoviću, velikom vitezu, obrazovanom čoveku i velikom šmekeru.
Ono što bih ja naglasila što se tiče sporta, donet je Zakon o sportu 2011. godine, međutim, on ima dosta manjkavosti, nepreciznosti. Moramo ići u skladu sa propisima i postulatima EU.
Znamo da su propisi zastareli, zato donosimo nove propise, uostalom ovaj zakon je poprilično neprimenljiv i ne sprovodi se, što nije dobro. Ono što smo mi, za šta se mi zalažemo je, pre svega potreba i što stoji taksativno u ovom zakonu je potreba da se svi u Srbiji bave sportom, od dece, žena, preko osoba sa invaliditetom i to je odlično.
U Srbiji ima oko 1.117, ne, nego tačno 1.117 vrhunskih sportista, ponos ove male zemlje Republike Srbije i 250 hiljada registrovanih sportista, što je odlično. Međutim, mi imamo drugi problem, a to je rekreativni sport. U Srbiji, Institut Batut je radio istraživanja i pokazalo se da u Srbiji 56% se nikada nije bavilo nikakvim sportom, zatim 40% konzumira alkohol, svaki peti stanovnik je gojazan, ne bi trebalo s obzirom da je ovo ekološki zdrava zemlja još uvek, pa trebalo bi da se svi bavimo sportom, u zdravom telu, zdrav duh, kaže moj uvaženi kolega, da ne treba parole. Pa, naravno, jer mi decu treba da izvedemo na put i svako dete treba da se bavi sportom, treba ga skloniti od droge, treba ga skloniti sa ulice, tako da je zakon o sportu nikad bolji.
Ja se nadam, s obzirom da je bila rasprava u deset gradova, doneli smo jedan odličan zakon, a neko reče da su to fraze, pa, ne bih rekla. Ovaj zakon koji je pun povelja, preuzeli smo sve najbolje od UN, od Saveta Evrope i EU.
Što se tiče Zakona o sportu, u Srbiji postoji 132 sportske grane, od toga 101 koje su vrlo validne za Srbiju, 11 hiljada organizacija. Odlično, bravo za jednu malu zemlju.
Ono što još treba reći, ja bih istakla, neko reče da nismo dovoljno akta preuzeli i napisali, pa to nije tačno. To, prosto nije tačno, mi smo napravili, evo ga glavni akt je Strategija za 2014. do 2018. godine, zatim ono što je vrlo važno, Pravilnik o utvrđivanju zdravstvene sposobnosti sportista i na kraju Uredba o priznanjima i nagradama. Odlično radimo.
Ja ću pročitati, jer niko nije, šta smo mi to preuzeli od UN. Preuzeli smo Međunarodnu povelju o fizičkom obrazovanju i sportu Uneska, preuzeli smo Rezoluciju Generalne skupštine UN 58/5, zatim sve najbolje iz Saveta Evrope, preuzeli smo Evropsku sportsku povelju, Kodeks sportske etike, Rezoluciju broj 27/1996. Napokon, sve najbolje iz EU. Ono što bih naglasila je, pre svega Evropska sportska povelja, koja je pre svega osnovni dokument za bavljenje politikom sporta. Ona se zasniva na načelima prava, na načelima ljudskosti i pluralističke demokratije.
Šta reći o Srbiji, po meni još uvek zdravoj naciji? Šta reći o ovome što ste vi napravili? Svaka vam čast, odličan je zakon, ne bih ja tu ništa menjala, naravno za koju godinu ćemo ga možda dopuniti i to je normalno, sve raste, sve se menja, dijalektika, ali ono što je još vrlo važno tiče se finansiranja sporta. Rađena je komparativna analiza. Ta komparativna analiza je bila upravo šta Srbija radi što se tiče sponzorisanja, odnosno finansiranja sporta i određene zemlje EU. Došli smo do podataka da se uglavnom zemlje EU finansiraju iz regionalnih, lokalnih budžeta, za razliku od Republike Srbije, gde je to još uvek bazirano, fokusirano na budžet Republike Srbije. To nije dobro.
Zatim imamo podatak da su igre na sreću vrlo dominantne, što se tiče zemalja EU, kod nas je to zanemarljivo mali procenat. Takođe, finansiranje mogu biti, znamo svi, od ulaznica, članarine, sponzorstva različitih, postoji jedan problem u Republici Srbiji, koji ćemo ovim zakonom otkloniti, a to je upravo finansiranje iz javnih preduzeća koja poprilično ne transparentno, e sada će biti transparentno. Ono što je vrlo važno pojaviće se novi sponzori, privatni sponzori, a što je meni jako drago i mislim da je to prava stvar.
Šta još reći o zakonu o sportu? Uglavnom smo sve rekli, sem da strategija, ono što je najvažnije, koji su ciljevi, pre svega, to je omasovljavanje sporta kao takvog i unapređenje sistema sporta u Srbiji, a ono zašta se strategija zasniva i na čemu je bazirana su, pre svega unapređenje sportskog i univerzitetskog sporta, obezbeđivanje uslova za povećavanje bavljenja masovnog sporta i naravno sva prava za sve. Spomenula sam već decu sa invaliditetom ili osobe sa invaliditetom, žene. Postoji nešto što je mnogo lepo, Vlada je odobrila i rodno budžetiranje, bravo za nas žene, imaćemo mnogo veću mogućnost za bavljenje sportom.
Na kraju razvoj sportske infrastrukture, naravno, Predlog zakona o sportu reguliše sve organizacione oblike, što je dobro. Ne bih da nabrajam, dosta smo toga rekli. Odličan je zakon i naravno da će SNS u danu za glasanje glasati za Predlog ovog zakona.

Hvala, poštovana predsednice.
Poštovana ministarko, gosti iz Ministarstva, gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Malopre sam slušala svog uvaženog kolegu iz Svrljiga i bilo mi je puno srce. Hvala Milija što imaš želju i ta tvoja lepota te narodne nošnje samo govori o različitosti. Da nema sela, selo je baza, pa ne bi bilo ni nas ovde u Beogradu. Odličan si.
Šta reći posle tebe? Ja iz Beograda mogu samo da kažem – bravo za ovaj zakon, jer ako neko ko se bavi poljoprivredom i ko ima zemljište kaže da je dobro, ja samo mogu da aminujem, zar ne?
Dobro je što ste vodili javne rasprave po gradovima Srbije, jer se čuo glas stočara, ratara, povrtara, poljoprivrednika uopšte i ja ću sigurno glasati za Predlog ovog zakona.
Ono što bih istakla jeste da će ovim zakonom doći dosta investicija, što je vrlo bitno, jer će se puniti budžet Republike Srbije, a naročito je bitno da se mala i srednja gazdinstva razvijaju. Znači, biće upošljavanja, masa građana će moći da se zaposli, a naročito na selu, i onako nemaju posla. Ono što je vrlo važno, punjenje budžeta je neminovno. Mi smo zemlja koja je došla maltene do bankrota. Zahvaljujući ovoj Vladi, od pre godinu i po dana, mi na velika vrata izlazimo iz toga.
Donošenjem predloženog zakona urediće se pitanje sveobuhvatne zaštite zemljišta, radi trajnog uspostavljanja njegovih funkcija, sprečavanja narušavanja i promena kvaliteta zemljišta, ono što je vrlo bitno, znači ekologija, saniranje oštećenog zemljišta na mestima napuštenih industrijskih zona i drugih pitanja. Potpisaće se preduzimanje preventivnih sanacionih mera, kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko-industrijske i socio-ekonomske funkcije.
Time će se završiti ekološke funkcije zemljišta koje se odnose na nezamenljivost učešća zemljišta u proizvodnji životnih namirnica, biomase, i ostalih funkcija koje zemljište ima. Koristeći iskustva evropskih zemalja koje primenjuju nacionalne propise i primedbu Evropske komisije da nijedan od postojećih zakona nema integralan pristup zemljištu, Predlog ovog zakona je koncipiran tako da sadrži sve segmente zaštite iz svih sektorskih politika, planiranje, preventivne mere, način upravljanja i korišćenja, zaštitu zagađenja i degradaciju, sanaciju i dekultivaciju. To je sve božanstveno ispričala gospođa ministarka, svaka čast, i za kompletno izlaganje danas.
Cilj ovog zakona, je da se uspostavi, nemam interesa, prosto je izašlo iz mene, vi to znate, da se uspostavi pravni okvir za očuvanje zemljišta kao prirodnog resursa, propišu preventivne mere zaštite, sprečavanja narušavanja kvaliteta zemljišta, saniranje oštećenog zemljišta i preduzimanje sanacionih mera kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko- industrijske i socioekonomske funkcije. Time će se stvoriti uslovi za obezbeđenje ekološke funkcije zemljišta u proizvodnji biomase, životnih namirnica obnovljivih izvora energije i sirovina, sposobnosti zemljišta da je filter pufer izmenjivač atmosfere, hidrosfere, i biosfere, a ulogu zemljišta u tom smislu da je biološko stanište i rezerva gena.
Šta reći, u Srbiji ima 830 hiljada hektara zemljišta u državnoj svojini od čega se u zakup daje samo 260 hiljada hektara. Zamislite koliko mi novca gubimo. Godišnji prihod od zemljišta koje se da u zakup je 51 milion evra, a šteta od neizdavanja preostalog državnog zemljšta više od 100 miliona evra. Ovim zakonom će se to promeniti.
Zemljište u državnom vlasništvu koriste pojedinci mimo zakona, što je nedopustivo. Naravno, da će se to sankcionisati, ja sam za to, kazne moraju da budu visoke. Ali, imamo jedan problem, što to korišćenje uglavnom ide na NN lica.
Izmenama zakona predloženo je da se zemljište iz u zakup na 30 godina, domaćim pravnim licima i građanima i da dugoročni zakup povećava sigurnost zakupaca pri ulaganju u poljoprivrednu proizvodnju. Zakon uvažava sve specifičnosti, ali očekivanja svih naših građana, a sa ciljem omogućavanja privlačenja investicija u poljoprivrednu proizvodnju uz povećanje produktivnosti i zaposlenosti i naravno, rast dohotka.
Srbija ukupno ima pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega su 3,5 miliona oranice, bašte, vinogradi, a ostatak livade i pašnjaci. Ne zna, da li imam još vremena, s obzirom da je još koja rečenica.
Naravno, vrlo je bitno da znamo da poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koja se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe. Poljoprivrednim zemljištem Republika Srbija raspolaže i upravlja preko Ministarstva. Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini daje se na korišćenje bez plaćanja nadoknade javnim pozivom koje raspisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, što je jako bitno.
Ako poljoprivredno zemljište u državnoj svojini nije bilo izdato najmanje poslednje tri agroekonomske godine i nije bio predmet korišćenja javnim nadmetanjem, po početnoj ceni od nula dinara, poljoprivredno zemljište može se dati na korišćenje za poljoprivrednu proizvodnju fizičkim i pravnim licima, koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu na period do pet godina. Odluku o davanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.
Hvala na pažnji. Mogla bih još jedno posla sata, ali hoću da i moje drage kolege imaju vremena da kažu nešto. Hvala na pažnji. Naravno da će SNS glasati za ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o jednoj konvenciji i tri sporazuma. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika. S obzirom da smo mi zemlja pristupnica EU i da se rukovodimo načelima Povelje UN i Deklaracije o načelima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji među državama, u skladu sa Poveljom UN smatramo da je regrutovanje plaćenika krivično delo. Naime, Povelja, odnosno Međunarodna konvencija protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika usvojena je u Njujorku 1989. godine. Ovu konvenciju su potpisale SFRJ, SRJ i na kraju Republika Srbija, što je izuzetno dobro.
Zakonom o dopuni Krivičnog zakonika od 10. oktobra 2014. godine propisana su dva nova krivična dela, a to je upravo regrutovanje plaćenika i drugo delo je organizovanje učestvovanja regrutovanja plaćenika i slanja po svetu. Naime, ovo je teško krivično delo i ja se nadam da će naša država vrlo brzo reagovati i sankcionisati ovakvu vrstu krivičnog dela.
Ono što je dobro je da ova Rezolucija, inače pod brojem 44/34, opominje narode, a upravo smo bili svedoci onoga što se desilo u Parizu, ali meni nije jasno zašto su samo 33 zemlje potpisale ovaj Sporazum od toliko zemalja na svetu, a stalno se govori o pacifizmu. Tu su četiri zemlje koje pripadaju EU. To su pre svega Italija, Kipar, Belgija i Hrvatska. Tri zemlje su potpisale, ali nisu ratifikovale ovaj sporazum, a to su Nemačka, Rumunija i Poljska. Trebalo bi da sve zemlje i potpišu i ratifikuju ovaj sporazum zbog bezbednosti svih građana ovog sveta.
Naša populacija stalno raste i svedoci smo koliko ljudi, migranata je prošlo kroz našu zemlju. Zahvaljujući ministarstvu i gospodinu Stefanoviću, našem ministru, mi smo bezbedni, nema nikakvih indicija o povređivanju našeg prava, niti međunarodnog, niti domaćeg, ali uvek treba biti na oprezu.
Ono što je trenutni i gorući problem u svetu su naravno ratovi, terorizam, evo sada i plaćenici, a postoji i nešto drugo, povezali su se narko dileri sa plaćenicima i to je jedan od gorućih problema u svetu, jer se čak i vlade ruše zahvaljujući tome. Naravno da za ovaj sporazum nije potrebno odrediti bilo kakva novčana sredstva iz budžeta Republike Srbije, što je dobro.
Postoje još tri sporazuma o kojima ću kratko govoriti. Prvi sporazum je između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica, članova diplomatskih ili konzularnih predstavništava. Sporazumom se reguliše upravo plaćanje članova porodice. Poenta ovog sporazuma je zbližavanje, odnosno očuvanje kompletne porodice. Znamo da je porodica osnovna ćelija društva.
U svetu su rađena istraživanja i došlo se do zaključka da ukoliko je porodica kompaktna, mnogo su bolji učinci rada, što je tačno. Porodica je podstrekač svega pozitivnog u svetu, naravno ukoliko je normalna, uglavnom su normalne. Pokazalo se da je veći procenat boljeg rada. Zato je potpisan ovaj sporazum na obostrano zadovoljstvo dve države. Članovi porodice podležu režimu oporezivanja, što je normalno, kao i režimu socijalnog davanja. Ovaj sporazum je potpisan na neodređeno vreme i takođe nije potrebno izdvojiti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Drugi sporazum o kome ću pričati je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Ovaj sporazum je potpisan 2. juna 2015. godine. Za sve ove sporazume, bilateralne, je važno da radi na spajanju dve zemlje. To je izuzetno dobro. Prvo se rade bilateralni, pa onda multilateralni odnosi. Dobro je zbog spajanja, zbog jačanja privrede, zbog svega, zbog turizma.
Ono što treba reći ovde jeste da je bila jedna nelogičnost, a to je da su građani, obični građani, u koje spadam i ja, mogli da bez viza uđu u Gruziju, ali zato diplomatski i konzularni predstavnici nisu. To je otklonjeno, pa je to pojednostavljeno da za prvi ulazak u Gruziju treba da postoji viza, međutim posle toga ne treba. U kontinuitetu od 90 dana svaki predstavnik diplomatskog ili konzularnog predstavništva može da ulazi onoliko puta koliko želi, da prelazi granične prelaze bez vize, što je dobro. Za ovaj sporazum takođe ne treba odvojiti posebna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Takođe, treći sporazum je sklopljen između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Finske o sukcesiji i konsolidaciji bilateralnih ugovora. Naime, ovim sporazumom dve zemlje su utvrdile koji od ugovora zaključenih između SFRJ, SRJ i Republike Srbije još uvek važi. Naime, važe tri ugovora, i to je dobro. Prvi ugovor se odnosi na izbegavanje dvostrukog oporezivanja. Potpisan je 1986. godine, važi i dan danas, što je odlično. Drugi ugovor je takođe potpisan za vreme SFRJ i odnosi se na prevoz u međunarodnom drumskom saobraćaju. Treći predlog zakona se odnosi na određene komercijalne kredite i on je potpisan za vreme SRJ, znači kada smo bili u savezništvu sa Crnom Gorom.
Lepo je potpisivati ugovore, lepo je približavati ljude, tako se stvaraju dobri odnosi. Nadam se da je ovo jedna od mogućnosti za nemanje rata u svetu.
Naravno da će SNS u danu za glasanje glasati za tri sporazuma i za konvenciju. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.
Ovim Zakonom se predlaže put tržišnog restrukturiranja i tehnološke modernizacije energetike Republike Srbije kako bi se bolje pripremila za period rasta opšte tražnje dobara i usluga.
Strateški pristup energetici podrazumeva da se procesu privredi i državi, kao i u životu građana, odvija uz niže ekonomske troškove i viši stepen socijalne i ekološke održivosti, viši standard stanovništva uz smanjenje zagađenja i bolju zaštitu prirode.
Pre svega, treba reći da je energetika kičma kompletne privrede, nažalost ona je i najveći zagađivač Republike Srbije. S obzirom, na porast stanovništva koji je u 20. veku dostigao 3,7 puta veći prirast, samim tim potrošnja energije povećana je za 30 puta. Zato se i pravi ova Strategija. Naime, ona ističe 2015. godine, znači za mesec dana, a nova upravo ima projekcije prvo 2020, pa 2025, pa 2030. godine što je jako bitno.
Ono što treba reći je da strategija treba da doprinese uz ekonomsku i socijalnu politiku, kao i ostale politike, pre svega zaštitu životne sredine, boljem standardu, boljitku kompletnog društva.
Međunarodne agencije za energetiku su procenile, na osnovu istraživanja da će u periodu od 2005. do 2025. godine naglo porasti potrošnja energije i da će se to povećati za 40%, to je veliki procenat. Zato treba racionalno odraditi i dobro odraditi ovu strategiju. Treba misliti i na buduće generacije.
Energetika predstavlja jednog od najvećeg zagađivača. Nažalost, imamo poprilično zastarelu tehnologiju, nadam se da će se to u nekom doglednom periodu poboljšati.
Šta treba još reći kapitalno za ovu strategiju? Pre svega, globalni razvoj pretpostavlja ekonomsku, ili ekonomiju zasnovanu na efikasnom korišćenju na relativno čistim izvorima energije. To je ono najbitnije. Zatim, treba se bazirati i to je projekcija za do 2020. godine, na obnovljive izvore energije. Zatim, treba obratiti pažnju na životnu sredinu, u smislu zaštite životne sredine.
Kada smo kod životne sredine upravo je sada u toku, odnosno već dva dana veliki samit u Parizu, gde se skupilo 147 državnika i Vlada. Naime, postoje dva kapitalna pitanja u svetu, odnosno evo tri. To su zaštita klime, odnosno klimatskih promena, ratovi i terorizam.
Ono što bih ja naglasila je da, o ratovima ne mogu da pričam, nisam kompetentna i ne želim ni da čujem o njima, ali o klimi, da je neophodna, koristiti obnovljive i čiste energije. To je i poenta ove čitave strategije.
Šta još reći? Pre svega, treba obratiti pažnju na cene. Naravno, energija je roba i kao takva mora biti konkurentna na tržištu i mora imati svoju maloprodajnu cenu. Poenta priče oko maloprodajne cene je da u tu cenu moraju ući i sve vrste taksi, porezi koji se odnose na ekologiju, odnosno na zaštitu životne sredine.
Energetski resursi, naravno delimo ih na četiri osnovne vrste. To su, pre svega fosilni, zatim konvencionalne, tu spadaju ugalj, nafta i prirodni gas, zatim nekonvencionalne uljne škriljce i spomenula bih onu najvažniju, obnovljive izvore energije, to je i poenta čitave naše strategije, a to su energije vodotokova, vetar, ne akumulirana sunčeva energija, zatim bio masa, bio masa životinjskog porekla, geotermalna energija, bio goriva, bio gas, sintetički gas, itd.
Što se uglja tiče, najveći procenat uglja u Srbiji koji je zastupljen, to je lignit ili mrki, mekani ugalj, nega ima 97%, samo 3% otpada na ostale vrste uglja. Najveći procenat rezervi se nalazi u Kosovsko-metohijskom basenu, sa 4,5 milijardi tone, a ostatak je u Kostalačkom i Kolubarskom basenu, sa četiri milijarde tona.
Što se tiče, pak, nafte ona je poprilično eksploatisana. Najveći procenat se nalazi u AP Vojvodini. Najveća nalazišta su u Panonskom basenu. Naučnici su, odnosno naši stručnjaci su došli do saznanja da je u 2000, radili su istraživanja i rezerve nafte u 2010. godini su iznosile oko, tačnije 10,14 miliona tona. Poprilično eksploatisana je nafta, zato je i pala proizvodnja nafte.
Što se tiče uljnih škriljaca, najveći procenat, ili rezerve, se nalaze u Aleksinačkom basenu, zatim u Kruševačkom i Vranjskom basenu. Što se tiče uljnih škriljaca njihove rezerve su 4,8 milijardi tona škriljaca.
Republika Srbija ne raspolaže nuklearnim ili bilansnim rezrevama nuklearnih sirovina. Pretpostavlja se da u čitavoj Srbiji postoji samo oko hiljadu tona urana.
Šta još reći? Treba reći da potencijali obnovljivih izvora energije, najveći procenat je takođe u AP Vojvodini. Resursi su 6,65 miliona tena godišnje, što se tiče potencijala izvora energije.
Zatim, bio masa predstavlja značajan energetski potencijal. Nje ima oko 3,448 miliona tena. Od toga najveći deo čine drvne bio mase, 1,57 miliona tena i potencijal poljoprivredne bio mase koji iznosi 1,67 miliona tena.
Energija vetra je izuzetno povoljna. Nadam se da će u bliskoj budućnosti ta energija da se koristi mnogo više, kao i sunčeva energija, jer imamo izuzetno veliki broj dana. Naravno, energija vetra tamo gde duva košava. Znači, deo Kopaonika, Zlatibor, južni Banat.
Što se tiče geotermalnih energija , Srbija je puna termalnih voda. Ne zna se koja je od koje banje lepša u Republici Srbiji, od Vranjske Banje, Bogutovačke, Vrnjačke Banje, Sijarinske Banje, mase divinih banja i ne samo da će to biti, ne samo da su to resursi i to čiste energije za budućnost nego i potencijali za turizam i to pre svega zdravstveni turizam.
Energetski sistem Republike Srbije čine sektor nafte, sektor prirodnog gasa, sektor uglja naravno i elektroenergetski sektor. Elektroenergetski sektor sačinjavaju elektroenergetski izvori za proizvodnju električne energije, zatim termoelektrane, termoelektrane toplane i hidroelektrane i sistemi za prenos električne energije preko kojih se vrši prenos efektivne energije.
Ono što treba reći da trenutno u Srbiji 57. gradova ima daljinsko grejanje, što je jako dobro, sa tendencijom proširenja toga.
Ukupna potrošnja finalne energije u Republici Srbiji u 2010. godini je iznosila 9,696 miliona tena.
Šta bih još naglasila? Ključni prioriteti energetskog razvoja Republike Srbije su obezbeđenje pre svega energetske bezbednosti, zatim razvoj tržišta energije, ono što je jako važno, sveukupna tranzicija ka održivoj energetici.
Republika Srbija je prihvatila i potpisala, ratifikovala ugovor o osnivanju energetske zajednice, što je jako dobro, pre svega zbog intersektorskog poslovanja, a zatim i zbog bezbednosti Republike Srbije i stabilnosti naše zemlje.
Možda još reći da je pet osnovnih prioriteta razvoja energetike u Republici Srbiji, to su pre svega tehnološka modernizacija energetskih sistema, efikasno korišćenje energije, prednosti korišćenja energetskih objekata koji istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju, upotreba obnovljenih izvora energije, to je i projekcija za 2020. godinu i možda izgradnja energetske infrastrukture, tako da se konkretnije oslanja na plan evropske infrastrukture i infrastrukturne sisteme.
Probleme koje bi strategija trebalo da reši, to su pre svega smanjenje emisije gasova staklene bašte, povećanje proizvodnje električne energije, povećanje nivoa energetske efikasnosti, a cilj donošenja, već sam rekla i to treba naglasiti, to je u stvari i kompletna poenta ove strategije bazirati se na čiste i obnovljive energije.
Ono što bih ja rekla za kraj, hvala na pažnji i naravno da će SNS glasati za oba ova zakona. Nisam spomenula, drugi zakon je Zakon o rudarstvu i istraživanjima. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministri, poštovani gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, žao mi je što nam je otišao jedan od najvažnijih, najboljih figura trenutno današnjice što se tiče Republike Srbije, naš premijer, jedan od najobrazovanijih. Teško je govoriti posle njega, ali ću ja zaista biti kratka i govoriću o tri zakona.
Prvi je Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu. Zarad javnosti treba naglasiti još jednom, mi ne radimo rebalans budžeta naprotiv, mi radimo samo Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu. Možemo da se pohvalimo s obzirom da je smanjen fiskalni deficit i da je trenutno stopa rasta 1,75%, čestitam.
U Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu zaposlenima i ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanovama učeničkog standarda, kao i zaposlenima u visokoškolskim ustanovama i u ustanovama studentskog standarda Vlada je donela odluku o jednokratnoj isplati od 7.000 dinara neto prosvetnim radnicima, ali ovo je neto. Bruto je 12.000, jer ovde imamo i prateće poreze i doprinose, što znači 100 evra. To nije malo s obzirom da postoji 141.807 prosvetnih radnika. Gospodo, to je negde oko 14 miliona evra. Bravo. Ovo je samo za kraj ove godine. sledeća godina će nama biti uglavnom posvećena zdravstvu i prosveti i radujem se zbog toga. U moje vreme je bilo lekar, učitelj, odnosno profesor – persona uno.
Zahvalna sam na tome. Nadam se da će se nešto što se zove kultura i obrazovni sistem koji je potpuno devalviran, ponovo vratiti i biti ono što treba da bude u Srbiji. To takođe važi i za zdravstvo. Znam da će početkom sledeće godine sve škole u Srbiji biti okrečene, da će svi sanitarni čvorovi biti sređeni. Sramota je ono što nam je pokazao, fotografije naš cenjeni premijer, škola po Srbiji. Nadam se da se to više nikada neće ponoviti i da će sva deca širom Srbije, naročito na jugu Srbije, jugoistoku Srbije, istočne i zapadne Srbije imati učionice koji im dolikuju.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ što znači da je po hitnom postupku, i treba bliži se kraj godine i još jednom, ovo nije rebalans budžeta, već samo dopuna zakona. Ono što je vrlo važno istaći je sledeće, da sve nagrade koje bi trebalo dati u 2015. godini za Božić, Novu godinu neće biti dodeljivane, ali će biti dodeljivane jubilarne nagrade, tako da svi ljudi koji su stekli tu nagradu u 2015. godini će biti ispoštovani, a korisnici su budžeta.
Lokalne samouprave su dužne da obezbede sredstva za dodelu ovih nagrada. Ukoliko se to ne desi, ministar finansija će lično ukinuti onaj priliv koji bi trebalo da ide ukoliko se to ne desi. Ja sam zadovoljna zbog toga i drago mi je da se poštuje princip.
Ono što još treba reći je da za sprovođenje ovog zakona naravno određena su sredstva, a ja ću se, s obzirom da danas govorimo samo o jednom, kapitalnom zakonu, koji se tiče prosvetara i svaka čas njima, nadovezati, jer danas imamo još dva zakona. Jedan je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanje poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu.
Ovaj zakon je potpisan 2015. godine, 28. avgusta, na četiri jezika, što govori da je vrlo važan i porezi na koje se primenjuje ugovori su, pre svega u Srbiji, porez na dobit pravnih lica, porez na dohodak građana, porez na imovinu, a u Kazahstanu, porez na dobit pravnih lica, porez na dohodak građana, porez na imovinu pravnih i fizičkih lica, tu je razlika.
Ugovor obezbeđuje zajedničke kriterijume za određivanje prava oporezivanja pojedinih kategorija dohotka i imovine. Ugovor stimuliše ulaganje kapitala, što je jako važno, pogotovo rezidenata Republike Srbije u Republici Kazahstan, kao i rezidenata Republike Kazahstan u Republici Srbiji. Zatim, ugovor određuje pravni preduslov za efikasnije privređivanje i konkurentnost preduzeća, a samim tim biće omogućena sa obe strane i bolja i brža privatizacija.
Ono što bih još naglasila, to je treći zakon, prosto da naši gledaoci znaju da danas imamo tri zakona, ali je prvi zakon bio naravno najvažniji, je i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Norveške o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak.
Ovaj ugovor se primenjuje na lica koja su rezidenti jedne ili obe države ugovornice. Porezi na koje si primenjuje ovaj ugovor su, pre svega u Norveškoj, nacionalni porez na dohodak, zatim okružni i opštinski porez na dohodak, opštinski porez na dohodak, nacionalni porez koji se odnosi na dohodak kod istraživanja iskorišćavanja podmorskih izvora nafte i porez na dohodak nafte koja se naftovodima prevozi. Takođe, postoji još jedan porez, a to je nacionalni porez na primanja nerezidentnih umetnika.
Vrlo je važno da poznajemo jednu zemlju. Kada je poznajemo mi je volimo i u nju ulažemo. Ono što je jako bitno za ovaj sporazume i ugovore je da jačamo bilateralne odnose između dve zemlje. Hvala na pažnji, u danu za glasanje glasaću za sva tri ova zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o sva tri zakona, ali obzirom da je dosta toga rečeno, fokusiraću se na nešto što je jako bitno.
Pre svega ću obratiti pažnju na Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvu i njihovoj zaštiti. Ministar je upravo objasnio na koji način se šalju radnici i kako se vraćaju. Niko neće ostati bez posla. Naime, o čemu se radi? Ja ću taksativno odgovoriti na svako pitanje ili nejasnoće koje možda našim gledaocima ili damama ili gospodi u Skupštini nisu bili jasni.
O čemu se radi? Naime, ovo je jedan izuzetno dobar zakon, nije ga radila politička stranka, nego stručnjaci. Drago mi je da sam čula od gospodina ministra da su savetnici upravo ljudi koji su dugogodišnji saradnici i to je prava stvar, nismo mi ispolitizirali ovaj zakon, naprotiv.
O čemu se radi? Ovim zakonom, pre svega, uređuju se prava zaposlenih koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, zatim uslovi i obaveze poslodavac, što je vrlo bitno, zatim, saradnja između organa i organizacija koji su zaposleni u državnim organima, a upravo se tiču zaštite ljudi koji se šalju u inostranstvo na rad. I, na kraju, ovaj zakon je podložan nadzoru, što je vrlo dobro. Šta to znači? Nadzor nad primenom ovog zakona radiće inspektorat za rad – bravo.
Važeći zakon, ako bih govorila od početka datira od 1980. godine kada je bila stara Jugoslavija, a kako se menja politički sistem, menjaju se i zakoni. Zatim, revizija je bila 1998. godine, SRJ, međutim nije bio dovoljno dobar, zato što nema dobre mehanizme za zaštitu radnika koji se šalju u inostranstvo. Naime, ovim zakonom se upravo ispravlja to, a kako? Na četiri načina. Znači, striktno su određena pravila za poslodavca. Neophodna je saradnja između organa i organizacija koji se tiču državne uprave. Taj miks, odnosno ta interakcija dovodi do pravih rezultata.
Šta ovo znači? Na primer, novi zakon obezbeđuje pre svega skraćenje vremena od poslodavaca obaveštenja prema ministarstvu, što je jako bitno. Zatim,
manje dokumentacije, velika je transparentnost to je ono što ovaj zakon pre svega daje, transparentnost. Svako ko bude želeo da zna gde se neko ko se šalje u inostranstvo može na sajtu koji je u obavezi da da poslodavac vidi koliko ljudi ide u inostranstvo, koje su to države, koja su to mesta, znači, taksativno od a do š. Odlično, bravo za ministarstvo.
Zatim, Ministarstvo i inspekcija rada, poreska kontrola, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i diplomatska konzularna predstavništva su u stalnoj interakciji. Znači, ko god hoće da zna šta se dešava sa našim ljudima može preko ovih državnih organa, a oni ako žele da znaju sve podatke o privrednom subjektu ili poslodavcu ili pak o onome ko je u inostranstvu može lepo da se informiše i iz centralnog registra. Još jedan boljitak.
Ono što je još novina, a tiče se poslodavca je naime aneks ugovora. To je dodatak na osnovni ugovor. Niko neće da potpiše aneks ugovora ukoliko mu se neka klauzula u osnovnom ugovoru ne dopada. Znači, još jedan boljitak.
Zatim, kad se neko šalje u inostranstvo, on se edukuje, vrši se priprema tog čoveka. Znači, nema više „grlom u jagode“, kao što je bilo pre 20 godina. Ja ne vređam stari zakon, niti želim da povredim bilo koga, prosto, brzo se živi, nauka je u stalnom napretku, tehnologija, došlo je vreme da menjamo zakone.
Šta se još dešava? Dešava se da čovek koji dobije posao u inostranstvu, on ima kontakt osobu. Znači, privilegija je sada zaposlenih koji se šalju u inostranstvo na rad, jer čovek taksativno zna u koju državu ide, u koje mesto, kakva je klima, da li ima stan, da li je taj stan plaćen, kako će da se hrani, kolika mu je plata, da li ide sa porodicom, itd. Znači, apsolutno sve. Izvanredno. Ja zaista ne znam šta bih dodala ovom zakonu. Prosto, ako nekom nešto nije jasno, može u Centralnom registru da vidi kako se to radi. Danas možemo na osnovu sajta poslodavca naći na bilo kom kraju sveta zaposlenog. To nikada nije bio slučaj.
Ono što nije dobro, ne u zakonu, nego ono što se dešavalo svih ovih godina unazad, je veliki broj ljudi koji su iz Srbije odlazili, nekada Jugoslavije a sada Srbije, i radili na crno. Smatra se da u Ruskoj Federaciji postoji oko 15 hiljada ljudi koji rade na crno. Niko tačno ne zna, ali, to ćemo ispraviti. Naime, oni se vode kao ljudi koji su otišli turistički, na turistička putovanja.
Zakon o statistici je egzaktna nauka. Mi trenutno imamo ljude, odnosno radno sposobne od 15 do 64 godine, negde oko dva miliona, tačnije, dva miliona 853 hiljade 245 lica. Naravno, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, broj izdatih potvrda u 2013. godini je bio 7.325, što je dobro, a u 2014. godini 7.046 izdatih potvrda. Zemlje u koje se sada ide su uglavnom Crna Gora i zemlje u okruženju. To je nekako najbliže i verovatno još uvek postoji taj neki odnos i dobra saradnja između bivših republika. Zemlje koje su sada vrlo važne za naše ljude koji idu u inostranstvo su pre svega Crna Gora, Italija, Austrija, Francuska, Češka, Rumunija, Makedonija, Slovenija, naročito mali broj lekara, skoro sam bila u Sloveniji pa znam, ništa preterano, i to pre 2014, odnosno 2012. godine, Bosna i Hercegovina, Norveška, Ruska Federacija i Belorusija.
Šta još treba reći? Najčešći profili zanimanja ljudi koji se upućuju na rad u inostranstvo su uglavnom inženjeri građevine i elektrotehnike. To su menadžeri, programeri, ali isto tako i svi radnici ovih profila. Znači, građevinski radnici, od montažera, varioca, keramičara, limara, bravara, to je ono što u Srbiji zaista nedostaje i možda nije demagogija nego prosto ne treba svi ljudi u ovoj zemlji da imaju diplome, neko treba da se bavi konkretnim poslovima, a ovo su jako dobro plaćeni poslovi, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.
Treba još reći da su velike kazne za poslodavce ukoliko pošalje na rad u inostranstvo lice koje je ispod 18 godina – od 600 hiljada dinara do milion i po dinara i to je odlično, što se mene tiče.
Drugi zakon o kome ću govoriti, ali kratko, jer moje kolege su dosta toga rekle, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Naravno da se ovaj zakon upravo odnosi na to. Ono što se dešava, a nije dobro, to su upravo povrede kad se radi na crno. Zato postoje potvrde. Upravo sam rekla šta je bilo 2013. i 2014. godine.
Neko je ovde od cenjenih kolega spomenuo da je zaposlenost opala. To nije tačno. Ovo je produktivna zemlja, stalno se nešto dešava. Na sreću svih nas, zaposlili smo 59 hiljada ljudi. Ne partijskih ljudi, nego stručnih ljudi. A procenat od 25, koliko je bio prethodnih godina, je pao na 17,9 procenata. Bravo. Ovo je jedna dobra zemlja, sa dobrim ljudima, ogroman potencijal kadrova i ja se nadam da će za godinu, dve i tri, kako smo krenuli, ovaj procenat biti znatno manji.
Samo ću sa par rečenica spomenuti treći zakon – Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece. Što se Konvencije tiče, ona predstavlja krovni dokument, a ako je nešto krovno, u smislu je međunarodne zaštite dece i stavlja se u funkciju sve ranije potvrđene konvencije, što je jako bitno i o tome ne bih ni diskutovala. Znači, smisao ove Konvencije je koji će se zakoni primenjivati u odnosu roditelj-dete i život dece u porodici. Hvala. Odlično i profesionalno odrađen zakon i SNS će u Danu za glasanje podržati predloge ovih zakona.

Poštovana predsednice, poštovana gospodo iz Ministarstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Amandmana na Statut Svetske turističke organizacije, obzirom da je danas o tome vrlo malo govoreno.

Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Statut Svetske turističke organizacije, pročitaću kompletan naslov, da se zna o čemu se radi A/RES/422 (14), A/RES/511 (16) i A/RES/512 (16) od 28. januara 2015. godine. Govoriću o ovome samo da bi se pojasnilo našim dragim gledaocima o čemu se u stvari radi, jer smo mi kao članica Generalnog saveta upravo u UN.

Statut Svetske turističke organizacije je specijalizovana Agencija UN i vodeća međunarodna, međuvladina organizacija u oblasti turizma. Naime, osnovana je 1970. godine i sadrži 161 člana, 161 državu i zemlje pristupnice. Šta bi to značilo? Tu se nalazi još 350 raznih asocijacija turizma, privatnog sektora, lokalnih samouprava. Znači, jedan konglomerat država, što je jako dobro, jer u tom miksu ispadne kvalitet.

Ono što treba naglasiti jeste da se Statut Svetske turističke organizacije bavi promovisanjem razvoja turizma, a zatim uređenjem i uvođenjem standarda u politike turizma ovih zemalja. Obzirom da čine ovu Svetsku turističku organizaciju 161 država i 350 pridruženih, imamo tu čast i zadovoljstvo da smo jedna od članica Svetske turističke organizacije, i to je odličan način da se naša zemlja ispromoviše na najbolji mogući način. Obzirom da imamo neverovatne kapacitete, od banja, jezera, planina, reka, seoskog turizma, ovo je način da Srbija dobije mesto koje napokon zaslužuje.

Ono što bih naglasila jeste da je trenutno sedište u Madridu, a da je Svetska turistička organizacija osnovana 1970. godine, i to u Meksiku, u Meksiko Sitiju. Danas je u Madridu, u Kraljevini Španiji i nju čini ono što sam rekla: 161 zemlja članica i 350 pridruženih. Među tim pridruženim ima naročito kulturnih asocijacija, asocijacija iz turizma, tako da je to jedna fantastična priča što se tiče Srbije i Balkana.

Treba reći šta čini Svetsku turističku organizaciju. Osnovni organi su Generalna skupština, Izvršni savet i generalni sekretar. Generalna skupština se sastoji od stalnih i pridruženih članova. Osnovne funkcije su odobravanje budžeta, izbor članova Izvršnog saveta, izbor generalnog sekretara. Generalni sekretar se bira po predlogu Izvršnog saveta i obično se bira na četiri godine i ima pravo na reizbor, a posle toga, s obzirom da ima toliko zemalja u svetskoj organizaciji, ne.

Imamo tu čast i zadovoljstvo da se nalazimo u Izvršnom savetu. U Svetskoj organizaciji smo od 2001. godine. U Savetu smo od 2009. godine do 2013. godine. Godine 2013. je bio reizbor i naše učešće će biti do 2017. godine, što je odlično, iskoristimo to. Zamolila bih sve ljude koji su tamo da na sve moguće načine ispromovišu ovu prelepu, predivnu zemlju sa divnim ljudima.

Šta još treba reći za Republiku Srbiju? U ovom času imamo mogućnost i treba to iskoristiti.

Ono što bih naglasila jeste da sva tri amandmana o kojima ću govoriti su vrlo kratka i s obzirom da je ratifikovan kompletan sporazum, i ovo će biti vrlo brzo ratifikovano, ali ću samo spomenuti o čemu se radi.

Prvi amandman se odnosi na budžet, i to u smislu finansijskih pravila. Budžet se mora uvek izražavati u evrima. Drugi amandman se odnosi na članstvo. Treći amandman se odnosi na izbor generalnog sekretara. Generalni sekretar se bira, to sam već rekla, na četiri godine i ovo će po automatizmu danas biti izglasano.

Govoriću vrlo kratko o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o saradnji u oblasti turizma. Svaka vrsta sporazuma je dobra, jer se radi o bilateralnim odnosima, znači jačanje sprege između dve države. Ta njihova interakcija dovodi, ne samo do boljitka u turizmu, nego i u ekonomiji uopšte.

Ono što je vrlo bitno za Makedoniju i Srbiju jeste da mogu zajedno da učestvuju na trećoj destinaciji, ako je prezentacija u Americi, na primer. Ono što bih još dodala za Makedoniju i Srbiju jeste da imamo dobre ekonomske odnose, uspostavili smo odnose u transportu. Ovo je još jedna karika u nizu dobrih stvari koje se tiču Makedonije i Srbije. Obzirom da je Republika Srbija u 2014. godini imala posećenost 2.161.000, Makedonaca je bilo oko 70.000 ili 3,8%, nešto manje noćenja je bilo 3,6% Makedonaca, što je jako dobro.

U svakom slučaju, treba podržati ove sporazume i ja ću u danu za glasanje glasati za. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, poštovani saradnici iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Naime, ovaj zakon je već donet 1995. godine, međutim, sa određenim dopunama i izmenama 2001, 2005, 2006. i 2011. godine. Ovo su bile uglavnom kozmetičke promene. Niko nije video suštinu kada su menjali ovaj zakon, a suština je suzbijanje sive ekonomije. Naime, nažalost, u Srbiji godišnje zahvaljujući sivoj ekonomiji, odnosno neplaćanju poreza, odnosno prevoznici koji nisu registrovani, koji voze linijski taksi, konkretno mislim na vozila koja zarađuju svaki dan a ne prijavljuju porez, „Srbija privrede“ gubi na godišnjem nivou oko 54 miliona evra. To je mnogo velika cifra. Kada govorimo o drumskom saobraćaju, tu tek imamo velikih gubitaka. To je otprilike negde oko 100 miliona. Znači, oko 150 miliona evra godišnje gubimo na divljoj vožnji. To je nedopustivo.
Cilj ovog zakona jeste uređivanje sive ekonomije, to je prvi postulat. Drugi je približavanje Evropskoj uniji. Kako? Naime, Vlada je napravila strategiju za 2015. godinu sa projekcijom za 2016. i 2017. godinu. Cilj su upravo tekovine EU, i to naročito zakonodavni sistem. Znači, kompletne tekovine pravnog sistema moraju biti primenjene u srpsko zakonodavstvo. Jedino tako možemo biti kurentni i konkurentni na evropskom tržištu.
Mi, kao zemlja koja se nalazi u centru Balkana, kada smo govorili o železničkom saobraćaju, takođe, razvojem brzih pruga možemo biti centar i puniti budžet. Takođe to važi i za drumski saobraćaj. Imamo tu sreću da upravo Ministarstvo i Vlada završavaju Koridor 10, potrajaće još malo, ali bar neće trajati 20 godina kao i do sada. Radi se Koridor 11. Asfaltiraju se nekategorisani putevi, rade se putevi prvog reda. Biće za vrlo kratak period, za najkasnije pet godina, da će Srbija, sa svojom površinom, imati najveću mrežu puteva, što je jako dobro.
Naime, mi smo imali tu tragediju da smo bili u recesiji i da smo vodili ratove. Pukla je stara Jugoslavija, od tada se tržište suzilo, velike firme, veliki prevoznici su izgubili svoju moć, masa je privatizovana, tako da su firme i prevoznici poput „Rakete“ iz Užica, zatim „Auto prevoz“ iz Vrnjačke Banje, „Jugoprevoz“ iz Jagodine, „Jugekspres“ iz Leskovca i mnoge druge otišle pod stečaj, nešto je i privatizovano, ali to nije dobro.
U ovom momentu mi imamo 9.100 autobusa od toga 1.300 registrovanih kao fizička lica. Deo je otišao u preduzetništvo, što znači opet postoji tendencija za sivom ekonomijom, neprijavljivanje poreza.
Ono što pre svega treba suzbiti je taj linijski prevoz koji je odjednom nikao posle suženja naše teritorije ukidanjem novih velikih prevoznika, nažalost, ali je tako, prosto suženo tržište, recesija, siromaštvo, pa se ljudi snalaze, to nije dobro, jer sam rekla da gubimo 154 miliona evra godišnje. A, drugo ta vrsta prevoza je jako nesigurna jer se dešava da pre svega ljudi koji prevoze budu umorni, drugo da su ti kombiji, a rekla sam da prevozno sredstvo kombi podrazumeva broj sedišta devet, osam, sedam i šest, stari su, bezbednost putnika je ugrožena. To nije dobro, zato se donosi ovaj izvanredan zakon da se suzbije, pre svega, siva ekonomija, zatim, da uz pomoć primene evropskog standarda definitivno pratimo evropske trendove i budemo konkurentni na tržištu.
Ono što je jako bitno je da se dešavalo da privredna društva koja su registrovana u APR za obavljanje delatnosti prevoza putnika su nezakonito obavljala i dalje prevoz. To ćemo ovim zakonom ukinuti, jer ćemo dati velike ingerencije inspekcijama koje će svakodnevno pratiti rad, a Ministarstvo će kontrolisati. Niko ko bude vozio neće moći bez dozvole i licence da vozi bilo koju vrstu automobila, odnosno kombija, odnosno autobusa.
Što se autobusa tiče njih je bilo 9.140 isto mnogo. Biće revidiran broj. Ono što je poenta ovog zakona je kvalitet, to je nova kategorija u Srbiji zahvaljujući kvalitetu i konkurentnosti. Oni koji se vozi imaće pravo da bira sa kim će se voziti.
Još bih nešto napomenula i evidentna je zloupotreba dominantnog položaja pružilaca staničnih usluga. To nije dobro, jer se stihijski dešavalo da neko ko je upravljač staničnih usluga bez ikakve potrebe podigne cenu stanične usluge, otud da statistika govori da smo 2009. do 2013. godine izgubili oko 14.000 putnika što je ogroman procenat kad se pomnoži sa cifrom koja je neophodna za prevoz. Naime, 2009. godine broj prevezenih putnika bio je 86.624 sada je 72.047. Neverovatno, umesto da imamo veći broj mi imamo manji. To se više nikada neće ponoviti. Ja sam sigurna da će primenom ovog zakona biti uređeno ovo poprilično divlje tržište.
Poneta ovog zakona je jačanje poreske discipline što znači naplata poreza i smanjenje sive ekonomije pod jedan, zatim razvoj tržišne ekonomije, razne konkurentne tržišne privrede, obrazovanje ljudi, da znaju i koliko i kako na koji način da se ponašaju, kao i obezbeđivanje besplatnog kvaliteta i nivoa usluga.
Rešavanje, ili rešavanja data u Predlogu zakona će direktno uticati na sledeće subjekte, pre svega domaćeg prevoznike. Zatim, strane prevoznike lica odgovorna za prevoz, taksi vozače koji su takođe u haosu i to sređujemo, zatim privredne subjekte koji osvajaju delatnost pružanja staničnih usluga, privredne subjekte koji obavljaju prevoz za sopstvene potrebe.
Drumski saobraćaj je najdominantniji što se prevoza robe i putnika tiče. Naime, oko 70% tereta ide drumskim saobraćajem, 80% putnika. Znači, moramo da poboljšamo putnu strukturu, to će biti vrlo brzo urađeno. Radi se Koridor 10, Koridor 11, sigurna sam da će sa ovom Vladom i sa ovim Ministarstvom ova zemlja jako brzo procvetati, ne samo da sam sigurna, nego sam skoro bila prema Dimitrovgradu i videla sam kojom brzinom se radi.
To je odlično, fascinantno, ja vam želim svaku sreću. Nadam se da ćemo stati u bilo kom segmentu na put ovoj sivoj ekonomiji, to je ono što će puniti budžet Republike Srbije. Naravno, SNS će podržati ova dva zakona. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima iz ministarstva, poštovane dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.
Pre svega, ovaj zakon je direktno povezan sa Zakonom o privatizaciji, koji je donet 28. maja 2015. godine. Zakonom o privatizaciji je za sve subjekte privatizacije propisano da su dužni da izvrše popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem do 31. oktobra 2015. godine. Ovo, naravno, važi i za medije, a pogotovo se to odnosi na Novinsku agenciju Tanjug. Za nju je, kao i za sve medije, datum bio, što se tiče privatizacije, 1. juli, ali sada je ovo pomereno na 31. oktobar 2015. godine.
To je jako dobro zbog kvaliteta. Prvo, imamo vremena, odnosno ljudi koji će privatizovati ove medije će imati vremena za dobru procenu. Ovo je boljitak i za ljude koji su zaposleni. Ovo je jedna tržišna utakmica i ko bude valjao, ko bude kompetentan, ko bude stručan, opstaće, a ko ne, neće. Naročito je dobro za medije koji se nalaze u manjim sredinama, jer mladi ljudi imaju šansu za dobijanje posla.
Ono što treba reći je da su novinska agencija Tanjug kao i Savezna javna ustanova Radio Jugoslavija dobile, pomereni su termini, rekla sam za Tanjug to je 31. oktobar za Radio Jugoslaviju je to 31. jul. Treba naglasiti da oba ova medija ukoliko, poštovaće se zakon, ali samo ukoliko bude objavljen poziv za privatizaciju do 1. jula. Ukoliko se ovo ne desi naravno ovaj zakon neće važiti za ova dva medija, odnosno medijska servisa.
Šta treba reći? Da za funkcionisanje ovog zakona treba izdvojiti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije i to otprilike iznosi za novinsku agenciju Tanjug i za Radio Jugoslaviju negde oko 100 hiljada evra, tačnije za novinsku agenciju Tanjug 87.291.665 dinara, a za radio Jugoslaviju 19.666.000 dinara, poprilično velika cifra i naravno opet ovaj novac će se dobiti. Međutim ukoliko dođe do privatizacije ta sredstva se vraćaju u budžet Republike Srbije što je normalno, što treba tako.
Cilj Predloga zakona o javnom informisanju je da se omogući uspešna privatizacija svih medija i to je dobro. Država napokon hoće da izađe iz vlasništva i ne samo država, nego i lokalne samouprave koju su osnivale one medije i pokrajine. Ono što bih još rekla, produžena rešenja će uticati na subjekte privatizacije i izdavače medija, produženjem roka privatizacije stvaraju se uslovi da se privatizacija završi na jedan vrlo kvalitetan način, kako za zaposlene osnivače medije, tako za kupce kapitala.
Zakon o javnom informisanju što se mene tiče je jako dobar, mi smo u reformama, pod jedan. Pod dva, mi moramo poštovati EU i sve postulate koji idu od nje. A ono što je najvažnije reći o ovom zakonu za koji ću sa zadovoljstvom glasati i moja stranka Srpska napredna stranka je da su mnoga ministarstva učestvovala u realizaciji ovog zakona, to su Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija, zatim Kancelarija za pravosuđe i naravno Agencija za privatizaciju. Treba još reći da traženo i mišljenje Kancelarije za evropske integracija što znači imamo jedan širi pristup ovom zakonu i ovaj zakon je odličan. Samo neko ko neće da shvati šta znači privatizacija i šta znači tržišna utakmica i zašto to nije određeno pre par godina, neće da razume i zašto danas donosimo ovaj zakon.
Ono što bih još istakla i što je za mene jako važno je da je zabrana finansiranjem medija iz javnih prihoda, ona se ne odnosi na javne servise na nacionalnom i pokrajinskom nivou, ustanovu formiranu radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritoriji AP Kosovo i Metohije i na medije čija su osnivačka prava preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina do stupanja na snagu ovog zakona. Nacionalne manjine su naše blago, zaista tako mislim i svaka zemlja koja ima što više nacionalnih manjina, veroispovesti je zemlja bogata, vredna pažnje. Naravno da ću u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Poštovani ministre sa gostima iz ministarstva, drage kolege i koleginice poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o odbrani od grada. Ovim zakonom uređuje se sistem odbrane od grada, prava i obaveze organa državne uprave, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalnih samouprava i organizacija sistema odbrane od grada, načini finansiranja i nadzor nad ovim zakonom. Spočitavaše malopre kolege kako ništa nismo uradili. Pa neće biti da je tako baš. Žao mi je što opet vidim ovako impresivno lepu salu, ali praznu. Ali, bože moj, objasniću im neke stvari.
Za početak detektovali smo problem. Detektovali, izdvojili, imali javno slušanje, tu su bili naučni radnici, bili su ljudi iz lokalnih samouprava, jedinica lokalnih samouprava, znači svi. Doneli smo dobar zakon, a on će nam pomoći da se pošast koja se desila pre 20 dana i koja se dešavala u toku ove godine, nikada više ne ponovi. Nažalost ili na sreću nalazimo se u geografskom podneblju koje ima klimu, koja je kontinentalna samim tim i povlači, rekla bih, česte pojave gradonosnih oblaka. To se dešava otprilike od aprila i to od 15. aprila do 15. oktobra na ovaj način ćemo rešiti sve probleme naših građana.
Šta se dešava? Na primer, sistem odbrane od grada obuhvata pre svega skup mere i radnji za planiranje i finansiranje, organizovanje i sprovođenje metodoloških poslova koji se odnose na radarsko otkrivanje i praćenje olujno gradonosnih oblaka, utvrđivanje stepena gradonosnih i zasejavanje istih. Šta to znači? To znači da sada uz pomoć raketa kojih nekada nije bilo, a sada ih hvala Bogu ima 25 do 30 hiljada raketa, za to je Vlada izdvojila u budžetu sredstva od 350 hiljada dinara i za plate radnika strelaca još 250 hiljada, znači trenutno oko 600 miliona dinara, biće i više.
Ovo je dobar zakon, trebamo se pomiriti sa činjenicom da ništa nije rađeno 1992. godine, zamislite molim vas, zakon je bio van snage, ja to baš nešto specijalno ne razumem, ali dobro, kolege su polako pokazale koliko ne znaju, koliko nisu bili u mogućnosti da donesu zakon koji će biti boljitak za ovu državu.
Ono što samo još ukratko hoću reći je da su subjekti sistema odbrane od grada organi državne uprave, organi lokalne samouprave kao i organi autonomnih pokrajina, Vlada na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove odbrane od grada usvaja dugoročne programe i planove, zatim sredoročne i usvaja redovni vanredni izveštaj. Videli smo koliko je fleksibilan ministar sa svojim saradnicima kada je momentalno prihvatio amandman koji se odnosi, pomera se rok od 15. aprila na 1. april. Hvala, za brzinu, razumevanje.
Šta reći, ovo je jedan odličan zakon zahvaljujući brzini i pameti ovih divnih ljudi koji trenutno sede ovde, za razliku od nekih kojih više nema. Mi ćemo imati samo boljitak, nema više gradonosnih oblaka i nema više štete nastale zahvaljujući nedoslednosti.
Samo nešto bih još rekla, kako to da odjednom dođe u ingerenciju MUP-a sve ono što bi trebalo da bude u Hidrometerološkom zavodu. Evo, mi smo to vratili i očekujemo boljitak. Hvala vam na pažnji i naravno da će SNS glasati za ovaj odličan zakon. hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa gostima iz Ministarstva, poštovane kolege poslanici, naravno da ovaj amandman treba odbiti, a da podsetim uvaženog kolegu, pa 20 godina niste ništa pametno uradili, 526 privatizacija, pa šta ste uradili, 234, uzeli ste firme, ogoleli, pa ponovo vratili državi. Sramota jedna. Pedeset preduzeća duguje četiri milijarde evra. Dragi moj kolega, pa o čemu mi ovde pričamo?
Treba nam rok do 31. oktobra za 40 firmi. Spremili smo dokumentaciju, za dve godine, za 40 firmi, a vi dugujete četiri milijarde za 50 preduzeća, a gde su ostali dugovi? Tražimo mali rok.
Što se tiče firmi od strateškog značaja, naravno da smo uradili socijalni program i naravno da niko neće da ostane bez posla. Odvojili smo 1,8 milijardi za razliku od vas i svi ljudi će dobiti posao.
U sledećem amandmanu ću se javiti, pa ću pričati o firmama od strateškog značaja. Ima ih 17 i sve dobro rade i u procesu su da ponovo nađu partnera. Da ne spominjem JUMKO koji plaća porez, koji ima dohotke, koji zapošljava 1700 radnika. O čemu vi pričate kolega, samo da vas podsetim. Nikako da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa gostima iz Ministarstva, poštovana gospodo poslanici, čula sam rečenicu koja mi je zaparala uši, a to je da Vlada bira po političkoj pripadnosti. To nije tačno. Vlada je pre svega najkompetentnija, uz Ministarstvo privrede i finansija, da razmotri problematiku preduzeća koja idu u privatizaciju, a tu rade sve političke strukture, i vaše i naše. Znači, Vlada je Vlada.
Slažem se sa mišljenjem Vlade da ovih 17 firmi ima produžetak za godinu dana, jer sve ove firme rade i doprinose i plaćaju struju. Ne plaćaju kao što su nekad plaćali, jer nemaju broj radnika kao nekada, ali „Jumko“ ima 1.770 zaposlenih. Plaćaju struju i plaćaju porez. Kablovi takođe. Ne punim kapacitetom, ali plaćaju porez i imaju radnici plate, što se toga tiče.
Što se tiče socijalnog programa, mi smo odgovorni kompletno, i opozicija i pozicija, prema našim građanima. E, baš zato, obzirom da smo dobili 50% na prošlim izborima, još više smo odgovorni od vas, pa smo odvojili za to, Vlada je odvojila i Ministarstvo milijardu i 800 hiljada dinara za socijalni program. Dobro je što će se produžiti rok na još godinu dana, jer će za godinu dana deo ljudi otići u penziju i sledeće godine u penziju, a ostali će biti pokriveni ovim socijalnim programom. Znači, dobiće otpremninu za posao koji mogu privatno da otvore, pod jedan.
Pod dva, što se tiče firmi na Kosovu i Metohiji, Kosovo i Metohija je srce Srbije i obzirom da su tamo firme pod velikom presijom i uzurpacijom, da su privatizacije odrađene na jedan prljav i loš način, bez dobre dokumentacije, upravo smo produžili rok da se to ne bi dešavalo. Dakle, da vidimo šta se radi i kako se radi i da pomognemo i tim firmama, da ih ako možemo revitalizujemo, a ako ne, makar da pomognemo ljudima koji se bave privatizacijom da to odrade na dobar način, prema standardizaciji i računovodstvenim propisima EU. Hvala na pažnji.