Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju.

Naime, o čemu se radi? Grupa studenata koja je upisala fakultet 10. septembra 2005. godine, a nije završila fakultet u roku, pa smo produžili jednom rok, pa opet nije završila iz ko zna kojih opravdanih razloga, je zamolila da taj rok pomerimo za dve godine i mi ćemo to sa zadovoljstvom učiniti.

U toku rasprave, a evo govorimo već sigurno pet, šest sati, nisam čula ni jedno negativno mišljenje, što je jako dobro. Svako ima svoj krst, nikad se ne zna zašto ko nije mogao u roku da završi fakultet. Uostalom, fakultet nikad nije bilo merilo inteligencije nego upornog rada.

Upravo, Vlada Republike Srbije, njen cilj je obrazovanje, obrazovanje za 21. vek. Treba da napravimo decu koja umeju da misle, koja će biti timski igrači, ne treba nam reproduktivno znanje. Reproduktivno znanje je prošlost, nama trebaju timski igrači, igrači za 21.vek, treba nam IT tehnologija. E, to mi radimo. Zato je velika količina novca, upravo uložena u obrazovanje. To nam treba.

Setite se samo kakve smo povike imali kad smo govorili o dualnom obrazovanju, 2017. godine, smo doneli taj zakon. Šta je bilo? Pilot projektat, 500 đaka, 40 kompanija, krenulo je lepo. Odmah se javilo još 22 kompanije i još 500 đaka srednje škole. Fantastično! Danas imamo 69 gradova, skoro 6.000 đaka, preko 1.000 kompanija. Tako se radi, tako se puni budžet Republike Srbije, nama treba primenljivo znanje. Znači, treba da povežemo obrazovanje i kompanije. Ne treba nam više, završio fakultet, reproduktivno znanje, i šta treba još šest meseci, godinu dana, mnogo para, da ga uvedemo u proces, u radno mesto.

Dobro je što ćemo produžiti studentima koji su molili da im se produži rok studiranja, nisu završili fakultet 2018/2019 – završiće ga, produžavamo dve godine – 2020/2021, to važi, takođe i za buduće magistre, ali i za doktorante.

Ono što je još vrlo važno, treba naglasiti, a predmet je ovog zakona da su studenti iz medicinskih nauka zamolili da se i njima produži rok, pošto je njima rok bio duži za godinu dana, sada njihov rok iznosi umesto do 2021 do 2022. godine. Ja se radujem što ću biti deo tima koji će glasati za Predlog ovog zakona. Hvala vam.

Hvala, uvažena predsednice.

Gospodine ministre sa saradnicima iz Ministarstva, ovaj amandman se ne prihvata. Treba ga odbiti iz prostog razloga što se jezičkim tumačenjem reči, odnosno dolazi do toga da ta reč znači i ili, što nije cilj navedene odredbe.

Ono na šta bih ja obratila pažnju i šta bih ja veličala, i to radim u svakom svom govoru, je da ni manje zemlje, ni više umnih ljudi. Pa, setimo se samo Nikole Tesle. Znači, Nikola Tesla, um nad umovima, moj omiljeni, pa onda Mileva Ajnštajn, pa Mihailo Pupin, pa ovaj veliki klimatolog Milanković.

Ali, reče neko koliko patenata? Da li znamo koliko patenata ima? Ma, mnogo patenata ima. Evo par primera. Nikola Cvejin - patentirao pet svojih izuma, Stefan Velja - 22 svoja izuma. O tome sam govorila prošli put. Miloš Radović, mladi naučnik, pronalazač, koji trenutno radi na „pametnoj ruci“, pristupačnom pronalasku osetljivom na dodir, prilagodljivim invalidima. On želi da ostane u Srbiji, da nastavi rad sa svojim projektima. Čak je i odbio prestižnu stipendiju od „Boša“. Bravo za Miloša! Kompanije za studiranje u inostranstvu, cilj je da njegov izum bude finansijski pristupačan za ljude sa Balkana. E, tako rade mladi naučnici u Srbiji.

Zanimljiva činjenica. Prošle godine Miloša su pozvali iz fabrike automobila „Fijat“, ta sporna fabrika „Fijat“, koja uopšte nije sporna, da pogleda pokvarenog robota na proizvodnoj traci i on ga je uspešno popravio.

Dalje, Ostoja Rajić. Ostoja Rajić jedan od gospode koja se bavi obnovljivim izvorima energije, to mu je pasija. Zamislite, mlad čovek. Jedan je njegov izum čak pretvara morsku vodu u pijaću. Suvi genijalac, a pri tome izvlači so koja se može koristiti u ishrani i tokom celog procesa pravi struju. Trenutno razvija mali protočni bojler koji će pomoći pri uštedi energije.

Gospodin Ostoja se bori iz petnih žila za sve pronalazače u Srbiji i traži da se tretiraju kao pametni preduzetnici čiji izumi mogu da otvore mnoga radna mesta u proizvodnji i prodaju, kao i da stave Srbiju na mapu sveta.

Tako radi odgovorna vlast, tako rade novi pronalazači u Srbiji. Bravo za njih! Nastaviću dalje po amandmanima, da govorimo o silnim umovima koji nisu spomenuti u Srbiji na žalost. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima upravo štiti pronalazača. Pa to treba da se naglasi.

Kako? Poslodavac stavlja na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva, znači resurse i informacije. Tako stvara kreativan i stimulativan prostor za inovacije, kako bi inače pronalazač koji radi, a da nema tih sredstava mogao da napreduje?

Zatim, kada poslodavac primi izveštaj zaposlenog o pronalasku on procenjuje da li pronalazak pripada kategoriji pronalaska iz radnog odnosa. Zaposleni i poslodavac se dogovaraju u vezi sa visinom i načinom isplate naknade zaposlenog.

To treba da znaju mladi pronalazači. Znači, ovo je boljitak. Pa setimo se samo kako je bilo do 2012. godine. Obrazovanje je prema strategiji bilo na zadnjem mestu. Sada Vlada Republike Srbije forsira obrazovanje. Prioritet je obrazovanje. To i jeste budućnost Srbije. Obrazovani ljudi. Pa kako ćemo da imamo punjenje budžeta, ako nisu obrazovani.

Upravo smo pričali, nisu svi iste inteligencije. Neko treba da bude u dualnom obrazovanju, neko treba da studira tehničke nauke, neko treba da bude genije, a mi danas pričamo o patentima. Sav boljitak ide pronalazačima.

Šta je još vrlo bitno? Kao kriterijum koji ima najveću važnost, predviđen je stepen ekonomske koristi koji iskorišćavanje pronalaska donosi. Iskorišćavanje pronalaska se koristi uz saglasnost zaposlenog, jer u velikoj meri štiti njegove ekonomske interese. I na kraju, pronalasci iz radnog odnosa mogu da nastanu kako u nacionalnim kompanijama, tako i u velikim internacionalnim kompanijama.

Ja sam spominjala juče i danas naše velike umove. Počela bih ponovo sa gospodinom Ostojom Rajićem koji se zalaže za ostanak mladih preduzimača i pronalazača u Srbiji. Sve se vrti oko toga. Svaka čast na tome.

Takođe i Jova Nikolić, jedan od divnih ljudi pronalazača, inženjer koji je proveo skoro deceniju istraživajući termodinamiku, uštedu energije, otpornost materijala, efikasnosti zakona graditeljstva. Šta je poenta njegovog umovanja? To što želi da napravi izuzetno povoljne, finansijski pristupačne kuće, gde je svaki santimetar termalno izolovani, praktično sve je hermetički zatvoreno.

Izgradnjom ovih kuća pet puta bi se smanjilo plaćanje doprinosa, struje i svega u ovim kućama. I ne samo kuće. Avanzovao je i dalje. Hoće da napravi ovakve zgrade u Srbiji i on ostaje u Srbiji.

Pričaću i dalje o genijalcima koji žive u Srbiji, a ima ih enormno mnogo prema broju stanovnika.

Ja se ponosim što živim u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, pronalasci treba da doprinesu daljem razvoju neke oblasti na koju se odnose i to je mnogo dobro.

Cilj predloženog zakona je prvenstveno da se urede međusobni odnosi poslodavaca i zaposlenog. Zašto ovo govorim? Zato što postoje neke nejasnoće, očito, kod izvesnih poslanika, pa da razjasnimo još jednom.

Kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu, u oblasti zaštite pronalazaka Zavod za intelektualnu svojinu prati broj podnetih prijava patenata i malih patenata. U 2016. godini podneta je 191 prijava patenata, od čega je 15 prijava podneto od strane privrednih društava i 55 prijava malih patenata, od čega je četiri prijave podneto od strane privrednih društava. U 2018. godini podneto je 162 prijave patenata, od čega je 13 prijava podneto od strane privrednih društava i 68 prijava malih patenata, od čega je tri prijave podneto od strane privrednih društava.

Znači, radimo dobre stvari. Tako se radi.

Izmene i dopune Zakona o patentima imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji stvaraju inovacije u okviru radnih odnosa. Poslodavci će biti stimulisani da ulažu u istraživanje i razvoj, a zaposleni će biti motivisani u procesu rada, jer će za to dobijati pravičnu nadoknadu.

Da spomenem, između ostalih, još jednog mladog naučnika, inovatora, genijalca, a to je Goran Sajdl, idemo u našu severnu pokrajinu. Goran Sajdl, mladi izumitelj iz Novog Sada je napravio vrlo koristan patent koji je poprilično praktičan u današnje vreme. Naime, Goran je izumeo Cycle Charge generator dinamo, koji koristi kinetičku energiju bicikla i pretvara je u struju, kojom možete puniti vaš telefon ili bilo šta drugo što koristi USB priključak.

Postoji mnogo izumitelja u Srbiji čiji izumi nisu ugledali svetlost dana, ali svakako bi trebalo da budu podržani u naporima da promene kako zemlju, tako i čitav svet na bolje. E, zato mi danas govorimo o ovom zakonu, e, zato mi danas imamo amandmane.

Što se tiče Arčibalda Rajsa, koga sam čitala i kome se uvek rado vraćam, preporučila bih svima da pročitaju tu divnu knjigu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman treba odbiti, ali pre nego što krenem u obrazloženje amandmana, bilo je reči o tome gde je ministar. Ministar je izašao na minut i vratio se i bilo je reči o tome da li ima šta da kaže. Da, ima mnogo toga pametnog da kaže, jer je doktor nauka i ne samo on, nego u Vladi imamo dosta doktora nauka. Ovde sede vrlo obrazovani ljudi, tako da treba slušati jednu i drugu stranu. Uvažavam svačije mišljenje, a sada ćete čuti moje.

Poenta čitave priče je u stvari da dualni model nije obavezan, već predstavlja mogućnost, znači, to je mogućnost. Studenti mogu da biraju hoće li klasično studiranje i imaju mogućnost za dualno obrazovanje, odnosno dualni model studiranja. Šta to znači? Dobar dogovor između poslodavca i visokoškolske ustanove. U tome je poenta. Ako imamo dobar primer prakse Nemačke sa najboljom ekonomijom u Evropi, dobar primer prakse Švajcarske, Francuske, pa mi od njih ne prepisujemo nego samo primenjujemo modele koji nama odgovaraju.

Mi danas u Srbiji imamo hiperprodukciju zanimanja. To nije dobro. Setimo se samo 2012. godine imali smo 27% nezaposlenosti. Zahvaljujući reformi obrazovanja, mi danas imamo, upravo tim dualnim obrazovanjem, imamo enormno manji procenat dece koja su na birou. Zaposlili smo 27, sad je 11 nezaposlenih, 16% ljudi, više od 250 hiljada ljudi. Znači, da ovo što mi radimo je dobro. Ovo je dobar primer prakse. Ako je Nemačka uspela, zašto ne bi i Srbija. Imali smo BDP 2012. godine minus tri i po, sad imamo plus tri i po samo u zadnjih šest meseci plus četiri. Tako se radi.

Ja sam da se ovaj amandman odbije, a sigurna sam da će rezultati vrlo brzo pokazati da smo bili u pravu. Zahvaljujem.

Hvala.

Upravo sam potencirala hiperprodukciju zanimanja. Ja sam diplomirani sociolog. Kad sam diplomirala, nisam mogla da se zaposlim, bila je stara Jugoslavija, bila je hiperprodukcija arheologa, istoričara, psihologa, znači, ne treba da idemo na to, zato postoji sad ovaj novi model.

Mi danas govorimo o jednom vrlo konstruktivnom zakonu gde deca mogu da biraju. Lepo je biti obrazovan, reći će moja uvažena koleginica, jer obrazovanje je zaista deo kulture, kultura je način života. Lepo je govoriti za ovom govornicom. Treba da se čuje nešto od nas, ne možemo biti kao da smo sišli sa planine, ali je poenta da sami sebe izdržavamo, da radimo.

Ja sam imala prekvalifikaciju jer nisam mogla da se zaposlim, a ne samo ja, hiljade ljudi iz moje generacije, i vi to svi dobro znate. Znači, poenta je da ovaj zakon zaživi, da studenti mogu da biraju. Mnogo je važno da neko studira i ima praksu. Verujte mi da je mnogo bitno. Ne gubite vreme, ne gubite novac. Kad uđete da radite kod poslodavca, vi ste polusvršen proizvod.

Nama trebaju za edukacije silne pare sada. Neko je rekao – bio je loš sistem. Pa, bio je loš sistem, zato ga i prepravljamo, popravljamo, zato vršimo reformu školstva, prvo dualno obrazovanje u srednjim školama koje je donelo izuzetne rezultate i veliki procenat zaposlenosti, a sada na fakultetima. Ponovo ponavljam, duelni model nije obavezan, već predstavlja mogućnost, odabir, e to je poenta. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, danas pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima.

Obrazovanje je deo kulture, a kultura je način života. Lepo je biti obrazovan, lepo je biti kulturan jer postoje veće šanse za bolji život.

Pre nego što krenemo u obrazloženje zakona, ja ne mogu a da ne spomenem naše najveće umove. Srbija je mala zemlja, ima 7.022.000 stanovnika i enormno veliki broj genijalnih umova, pre svega i moj najomiljeniji, Nikola Tesla.

Nikola Tesla je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radio-tehnike, o njemu valjda čitav svet zna, trebalo bi da zna i raduje me što ćemo napokon da napravimo i otvorimo veliki muzej gde ćemo moći sve njegove eksponate, sve ono što je on uradio da vidi čitav svet.

Mihajlo Pupin, jedan od, takođe, najvećih umova, naučni pronalazač profesionalni na Univerzitetu Kolumbija, počasni konzul Srbija u SAD, dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije, telefonije i tako dalje.

Josif Pančić, tvorac ogledne Botaničke bašte, osnivač Geološkog zavoda, kao i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.

Mihajlo Petrović Alas, srpski matematičar, profesor Beogradskog univerziteta, njegovi najznačajniji pronalasci su računar, jedan od prvih analognih, hidrogenerator i mnogi drugi.

Jovan Cvijić. Mogla bih ja ovako, a moram, iz zahvalnosti prema tim divnim ljudima, Srbija treba da se promoviše u svetu - evo ga način, obrazovanje ovih divnih ljudi. Nas nazivaju svakako, to je totalno nebitno. Mi imamo genijalne umove. Ja sam ponosna što živim u ovoj divnoj Srbiji. Jovan Cvijić se bavio podjednako društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom, etnografijom, biologijom.

Milutin Milanković, čuveni klimatolog, o njemu zaista zna čitav svet, poznat po teoriji ledenih doba koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene.

Ruđer Bošković, Dragoslav Srejović, Mihajlo Petrović Alas, Nikola Tepić, o njemu moram par rečenica. Mladi genije, pošto je ime kao Nikola Tesla, vunderkind, više šampiona svetske olimpijade mladih naučnika iz Beograda, 40 medalja iz raznoraznih krajeva sveta, a njegov revolucionarni pronalazak - polako rastvarajući đubrivo iz kapsularne ureje, i to pre 18. godine, suvi genije. Nikola Cvejin, patentirao pet svojih izuma. Nikola je izumeo robota za zaprašivanje useva na daljinsku kontrolu, što znači da spašava živote ljudi. Samo se setimo koliko je teško raditi takve stvari i otrovno.

Dalje, Stefan Velja, meni vrlo impresivno, koji je izumeo patent koji spašava živote. Izumeo je patent koji hvata i razbija trombove, itd, itd.

Ja imam ovde na stotine ovih ljudi, ali mi vreme ne dozvoljava da se bavim njima, mada sam morala da spomenem da se ponosimo što imamo ovakve umove.

Što se predloga zakona tiče, najznačajnije izmene i dopune zakona odnose se na oblast pronalazaka koji su nastali u radnom odnosu, Zakona o patentima. Poslodavac stavlja na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva, informacije i tako stvara kreativan i stimulativan prostor za inovacije. Zakonom o inovacionim delatnostima i Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti propisano je ko ima pravo i na koji način da štiti pronalazak koji je nastao u naučno-istraživačkom radu na fakultetima i na univerzitetima.

Zakon o patentima odnosi se samo na pronalaske koji nastaje u privrednim subjektima koji nisu na direktan način finansirani od strane države. Oblast zaštite pronalazaka uređena je Zakonom o patentima. Ovaj Predlog zakona o patentima na efikasniji način uređuje međusobne odnose poslodavaca i zaposlenog u slučajevima kada pronalazak nastane u radnom odnosu. Predloženim izmenama i dopunama ovaj zakon se dodatno usklađuje sa Zakonom o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata. Predmet pronalazaka koji se štiti patentom može biti proizvod, postupak primene proizvoda i primena postupka.

Mnogo toga je rečeno, ne bih da se ponavljam. Imam zadovoljstvo da vam kažem da, zahvaljujući Srpskoj naprednoj stranci, našem predsedniku, Vladi i vama, gospodine ministre, je mnogo toga urađeno što se obrazovanja tiče. Samo tako nastavite. Ponosna sam što sam deo ove stranke i ponosim se vašim i radom našeg predsednika. U danu za glasanje ja ću podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicom.

Danas je pred nama Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Javna rasprava o ovom zakonu bila je održana u tri grada, trajala je oko 20 dana, tako da, pre svega u Beogradu, zatim Nišu i Novom Sadu, velikim univerzitetskim centrima. Svako ko je želeo da da bilo kakvu sugestiju, primedbu mogao je, tako da sutra ne bude da nije bilo dovoljno vremena. Bilo je dovoljno vremena. I ne samo to, postojala je i mejl adresa i stiglo je negde oko 26 primedbi, što je jako bitno, formulara, sa primedbama. Neke smo usvojili, neke ne, ali to je već pitanje za ovu salu. Na žalost nemamo s kim da polemišemo. Nije ni važno. Mi smo obrazovani ljudi, zato sedimo ovde. Vama svaka čast kako radite posao.

Ono što je vrlo bitno istaći je pre svega da Vlada Republike Srbije, kao jedan od elemenata u okviru prioriteta u obrazovanju za 21. vek je postavila upravo uvođenje dualnog obrazovanja. Predlog zakona se odnosi na usaglašavanje sistema visokog obrazovanja sa potreba visokog obrazovanja. Zakonom o visokom obrazovanju koji je donet 2017. godine uvedena su nova zakonska rešenja, kojima se omogućava institucionalizovanje saradnje između privrede, odnosno poslodavaca i visokoškolskih ustanova.

Dualni model studija tretira i poslodavca, kao okruženje za učenje studenata zajedno sa visokoškolskom ustanovom. To je ono bitno što treba da znaju ljudi koji nas gledaju. To je vrsta učenja, odnosno obuke koja obuhvata tri grupe učesnika, pre svega studente, ali takođe i visokoškolske ustanove i poslodavce. Osnovni cilj dualnog obrazovanja je premošćavanje jaza između teorijskih i praktičnih znanja. Donošenjem zakona o dualnom modelu studija stvorio bi se odgovarajući pravni okvir kojim se definiše sadržaj i način ostvarivanja dualnog modela studija u visokom obrazovanju, uzajamna prava i obaveze studenata, visokoškolskih ustanova i poslodavaca, kao i materijalno i finansijsko obezbeđenje studenata.

Zakonom o visokom obrazovanju donetom 2017. godine dat je pravni osnov za uređenje saradnje između visokoškolskih ustanova i poslodavaca. Zahvaljujući pozitivnim iskustvima evropskih zemalja stvorila se potreba da se u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnih studija.

Cilj je da njihovi studenti stiču znanja kroz učenje, kao i naši, i kroz rad u kompanijama i da taj rad bude vrednovan, npr. plaćenim stipendijama, školarina ili na neki drugi način. Uvođenjem pravnog osnova za realizaciju dualnog modela studija u visokom obrazovanju ostvaruju se ciljevi reforme obrazovnog sistema. Pre svega, povećanje relevantnosti visokog obrazovanja, zatim veća mogućnost zapošljavanja svršenih studenata, kao i savremena nastava kroz saradnju sa privredom i tehnološkim dostignućima.

Dualni model studija doneće mnoge benefite za visokoškolske ustanove, poslodavce i studente. Umrežavanje poslodavaca dovodi do međusobne saradnje što doprinosi regionalnom razvoju. Svršeni studenti po dualnom modelu povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada, imaju veću šansu za zapošljavanje kod poslodavaca. Ovaj zakon će imati uticaj na sledeće grupe: na visokoškolske ustanove, na poslodavce, studente i Privrednu komoru.

Hvala na pažnji. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o sporazumima. Pred nama su četiri sporazuma i to Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša, ali se vize ukidaju u Uniji Mijamar, kao Republici Surinam i Dominikanskoj Republici.

Izuzetno važan dan za Republiku Srbiju je 6. oktobar. Zašto? Zato što su izbori na Kosovu. Ja molim Srbe, što reče moj uvaženi miljeni gospodin Vladimir Velimirović, kada se Srbi obože onda će i da se slože i da se umnože, pa ih ja molim da se slože da izađu na izbore, da Srpska lista, koju predstavlja naš gospodin Rakić bude njihova lista, jer je to produžetak politike našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića i svih državnih institucija. Jedino tako mogu da opstanu na Kosovu i jedino tako mogu da žive život. Ovo što se danas tamo dešava je životarenje.

Ona opozicija koja danas tamo postoji treba da legne na rudu, da svi budu ispod jedne kape, da završimo to glasanje Srpske liste na čelu sa Goranom Ristićem i da krenemo u normalan život. Nikada, niko neće priznati tzv. nezavisno Kosovo.

Zahvaljujući našem predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću, a i vašoj posvećenosti ne može se to prenebregnuti. Danas Republika Srbija ima od 120 i nešto zemalja koje su priznale tzv. nezavisno Kosovo, povlačenje od 15 zemalja. Bravo za to, tako se radi, sve čestitke našem predsedniku, koji je rekao da dok je živ neće priznati Kosovo, znam da i vi to nećete uraditi, niko od nas neće priznati tzv. nezavisno Kosovo, jer tako nešto ne postoji. Kosovo je srce Srbije, Kosovo je naša desna, leva ruka.

Imao dve AP, jedan je KiM, drgua AP Vojvodina. Zato Srbi ujedinite se i glasajte za Srpsku listu, valjda vam je jasno zašto.

Što se tiče ovih sporazuma, odlično je što radimo danas ove Sporazume jer mio stvaramo prijatelje. Mi stvaramo prijatelje iz dana u dan. Bilateralna politika je izuzetno moćan faktor, spoljna politika je inače tu da spoji ljude.

Pogledajte kako danas izgleda odnos našeg predsednika i vas gospodine, naravno, sa Mađarskom, sa Nemačkom, sa Rusijom, sa Kinom, sa Azerbejdžanom, sa svim zemljama u svetu, mi pravimo prijatelje, to je poenta spoljne politike, to je poenta politike koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić.

Šta treba reći o ovim zemljama? Treba reći da su nepriznavanjem tzv. nezavisnog Kosova, naši prijatelji jesu fizički daleko, ali su nam tu, Kosovo je srce naše duhovnosti i nikada ga ja, dok sam živa, kao i moj predsednik neću priznati. Nezavisno Kosovo, šta je to? Tako nešto ne postoji.

Što se ovih sporazuma tiče, vrlo je bitno da krenemo, pre svega sa turizmom, za Paragvaj 90 dana bez vize, pa da li bili i zemlji ili prolaze kroz zemlju, 90 dana će biti bez vizni režim, to važi, takođe i za bivšu Burmu, odnosno Mjanmar Uniju ali i za Surinam, 60 dana je za Dominikansku Republiku.

Kad smo kod Dominikanske Republike, ona je priznala tzv. nezavisno Kosovo, ali je dobro da je kada je bilo, odnosno, kada je trebalo da Kosovo tzv. nezavisno uđe u Interpol, glasali su protiv, to samo znači da smo dobro lobirali i sa takvom politikom treba nastaviti.

Još jednom moram da kažem da je, nažalost, EU 16. februara 2008. godine, odlučila da pokrene tzv. misiju vladavine prava EU na KiM Euleks Kosovo, a 17. februara 2008. godine, organi privremene samouprave na Kosovu i Metohiji uz političku i organizacionu podršku EU i SAD su doneli jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije od Srbije. Tako nešto se nikada neće desiti, dobro se radi, ja sam sigurna da ćemo za vrlo kratak period imati priznanja, odnosno povlačenje priznanja tzv. nezavisnog Kosova još od 15 zemalja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ja se pridružujem mojim kolegama. Posle Đilasove prljave kampanje usledila je direktna pretnja deci našeg predsednika gospodina Vučića. Posle višenedeljne kampanje najgore mržnje, posle NIN-a u kome na 92 strane samo jedino pljuju gospodina Vučića predsednika Republike, desio se najstrašniji, najužasniji, najmonstruozniji napad na decu predsednika Vučića. Pristalice Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Boška Obradovića, njihove rušilačke i mrziteljske kampanje koju već godinama vode protiv predsednika Republike Srbije i njegove porodice, još jednom su napale decu Aleksandra Vučića i to na monstruozan način.

Naime, na tvit, na zvaničnom nalogu predsednika Srbije u kojem je Vučić juče poručio koliko je važno bilo privući kineske investicije u Srbiju, jer mi radimo, mi smo odgovorni ljudi, odgovorio je korisnik pod pseudonimom „aleksandrizam“ i uputio gnusne pretnje Vučićevoj deci.

Ja vas molim da se ovaj čovek nađe i da se procesuira. Mi, žene, ispred SNS imamo nultu toleranciju prema nasilju. Ovo je prevršilo svaku meru. Hvala na pažnji i javiću se po amandmanu.

Hvala.

Danas je na dnevnom redu izbor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Na Odboru za kulturu i informisanje od tri predložena kandidata, ispred SNS kandidat je bio Milan Marinović, od 11 prisutnih članova, 10 članova je glasalo za gospodina Milana Marinovića.

Želim da istaknem da ovaj gospodin, sa izuzetnim kvalifikacijama, izuzetnim referencama, nije član SNS, niti je ikada bio u politici, što je od izuzetnog značaja, jer je prethodni gospodin koji je bio do kraja 2018. godine, gospodin Šabić, potpuno devastirao ovaj nezavisni državni organ.

Gospodin Milan Marinović, o njemu se izjašnjavaju njegove kolege, što je izuzetno pozitivno i kažu da je to gospodin, pre svega, izuzetno kvalifikovan za svoju profesiju, zatim da ne trpi pritiske, da je odgovoran, da je moralan, sve su to reference koje ga kandiduju za ovo mesto. On treba da vrati ugled ovom samostalnom državnom organu. Ja sam sigurna da će ovaj gospodin to i uraditi.

Moram samo da naglasim, moram da kažem par nekih detalja iz njegove karijere. Vrlo brzo od sudije za prekršaje grada Beograda je gospodin postao predsednik Prekršajnog suda u Beogradu. Zatim, bio je predsednik glavnog Odbora Udruženja sudija prekršajnih sudova, član Programskog saveta Pravosudne akademije, zamenik člana u Komisiji za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine. Takođe, i predsednik Radne grupe za analizu položaja i davanje preporuka za izmenu normativnog okvira u svrhu poboljšanja položaja sudija prekršajnih sudova u Republici Srbiji.

Kad god zaseda Komisija o rezultatima rada svih sudija, gospodin Milan Marinović uvek izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju. To je njegova kvalifikacija. Mogla bih tako još mnogo toga, jer ima izuzetno dobre reference, ali bih se vratila na nešto što je jako puno devastiralo nezavisni državni organ, a to je ličnost i delo gospodina Šabića, na sreću, sada već gospodina koji je otišao u penziju.

Taj gospodin je bio višepartijska ličnost i, ne samo to, non-stop je radio protiv predsednice Vlade, predsednika Republike Srbije gospodina Vučića, protiv svih zakona koji su doneseni u ovoj Skupštini. Prosto, čovek je delovao politički. Zatim, gospodin Šabić je politička ličnost koja se oglašavala povodom svih zakona što je potpuni nonsens i nedozvoljeno. Gospodin Šabić je potrošio preko 207 hiljada 430 dinara za pojavljivanje. Verovatno je smatrao da je mnogo važno to što on ima da kaže, a uglavnom su bile neke političke konotacije. Zatim, upošljavao je ljude, dok je bio Poverenik, onako kako se to njemu dopadalo. Potrošio je 33 miliona dinara državnog novca, a među sklopljenim ugovorima je bio i onaj sa suprugom dobavljača para Vuku Jeremiću. Kršio je zakon, to svi znamo, jer morao je da postoji konkurs za prijem u radni odnos. On je rekao da to nije tačno, što znači samo da ne poštuje zakon i da je bio loš pravnik.

Sada nešto što možda niste znali, a to je da je krajem avgusta 2012. godine nevladina organizacija „Doktori protiv korupcije“ upozorila na konflikt interesa i enormne zarade koju su ombudsman Saša Janković i Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić prisvojili kroz učešće u projektu izrade Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača. Ta nevladina organizacija izrazila je zaprepašćenje stepenom konflikta interesa i zloupotreba u projektu izrade Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača, koji je poveren Povereniku za informacije od javnog značaja, a finansiran iz fondova Velike Britanije i Kraljevine Holandije u iznosu od 100 hiljada evra.

U pismu je konstatovano da su mesečne zarade Šabića i Jankovića, kao državnih činovnika, kroz ove moralne i zakonski neprihvatljive aktivnosti, i do 17 puta veće od prosečne plate u Srbiji. Setimo se, 2012. godine prosečna plata u Srbiji bila je 330 evra, što znači da su ova dvojica gospode imala tada platu, za sve vreme trajanja projekta, preko 5.000 evra. Sramota jedna! Bilo, ne ponovilo se.

Sigurna sam da će gospodin Marinović vratiti dostojanstvo ovoj profesiji. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo ministar, sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova, za pripadnike snaga bezbednosti.

Naime, imajući u vidu značaj i odgovornost, pripadnika snaga bezbednosti koji ovaj posao obavljaju, takođe i značaj za bezbednost Republike Srbije, jer su ovo ljudi koji su odgovorno direktno za bezbednost Republike Srbije, čuvaju naše granice, čuvaju našu nezavisnost, jer čuvaju naš integritet.

Ja danas imam posebno zadovoljstvo da govorim o ovom zakonu, jer će oni, napokon posle 50 godina, moći da reše svoje stambeno pitanje. Znači, imaće elementarne uslove za život. Zamislite jednog bezbednjaka, iz pripadnika služba bezbednosti, koji čuva naše granice, koji čuva naš san, koji čuva naš mir, ako stanuje privatno negde, pa o čemu će taj čovek da razmišlja, da li će da plati kiriju, gde će porodicu ili će imati po prvi put mogućnost da reši svoje stambeno pitanje, od životnog značaja.

Na sreću i moju radost, mi danas govorimo o ovom zakonu i samo želim da izrazim zahvalnost Vladi i našem predsedniku koju na ovaj način izražava poštovanje prema ovim ljudima.

U prvoj fazi rekli smo da ćemo izgraditi 8.022 stana. Već je počela izgradnja u Nišu, 792 je projekcija za kraj sledeće godine, znači 792 stana će biti završenih u prvoj fazi, 8.022 odvojeno u budžetu Republike Srbije 325 miliona evra, tako radi odgovorna vlast u Republici Srbiji sa našim predsednikom.

Znate šta mene čudi? Danas pričamo o nečemu što čitava Republika Srbija treba da se ponosi, mi danas rešavamo problem pripadnika bezbednosti, znači MUP, ali tu su i vojska, tu je i Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde, izvršitelji krivičnih sankcija i dopuna izmena ovog zakona je što su tu sada i borci, kao i porodice palih boraca, ali i mirnodopski i ratni vojni invalidi. Bravo! Tako se radi.

Mi ćemo rešiti višedecenijski problem. I, ne samo to, nego ovim zakonom kreće da radi kompletna industrija, a mi ćemo imati razne građevinske industrije, mašinstvo, uposlićemo mala srednja preduzeća, zaposlenost će dostići neku granicu koja će biti, maltene, prosek Evrope. Godine 2012. nezaposlenost je 27%, a danas je 11,9, sa ovim još manje. Bravo! Tako se radi.

Imamo veliki izbor stanova od 32 kvadrata, a to su garsonjere, pa do 92 kvadrata četvorosobni stanovi i ko će moći da dobije ovaj stan? Svako ko nije rešio svoje životno pitanje i ko ima kompletnu dokumentaciju. Neće moći da dobiju stan oni pripadnici bezbednosnih snaga koji su otuđili već stan, da li su dali deci, prodali do trenutka dok mi donosimo ovaj zakon.

Pokrenuće se značajno rast BDP u oblasti građevinarstva, ali ne samo to, porast prihoda od poreza na imovinu, što je izuzetno važno, a ovaj zakon pokreće Republiku Srbiju da će biti uplate poreza.

Ono što bih ja naglasila je da se možda ljudi nisu dobro razumeli zašto je cena kvadrata u Beogradu 500 evra, što je izuzetno povoljno, kamo sreće da svuda u svetu postoji takva cena i po čitavoj Republici Srbiji, pa zato što je vlasnik zemljišta Republika Srbija, zato što je lokalna samouprava dužna da napravi infrastrukturu, zato je 500 evra pristojna cena.

Zatim, u drugim gradovima na jugu Srbije, odnosno sve što se tiče ostalih gradova sem Beograda, Niša i Novog Sada biće još niža cena, biće 420 evra sa PDB, naravno.

Bravo za Vladu Republike Srbije, za vaše ministarstvo, tome šta ste vi uradili, mislim od 300 kilometara puteva. Putevi nisu rađeni 50 godina. Najmodernijih u projekciji još 600 kilometara puteva. Brze pruge, pruge, mostovi, tuneli. Evo završili smo krak, Koridor 10, Južni krak, završavamo Istočni krak do kraja godine. Pravimo Koridor 11, znači Moravski koridor. Pravićemo do svih punktova, do svih gradova širom Republike Srbije. Imaćemo najveću putnu mrežu prema boju stanovnika.

Mnogo toga se može reći, mnogo govornika ima. Ja se vama zahvaljujem, samo nastavite tako. SNS će glasati sa zadovoljstvom za Predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, s obzirom da znam koliko se borite za ljudska prava, za dostojanstvo žena, za brigu o deci, ne mogu da ne reagujem na vređanje upućeno gospođi Biljani Popović Ivković jer žene iz SNS imaju nultu toleranciju prema nasilju.

Sramota je da po ko zna koji put Boško Obradović, Dragan Đilas i Veselinovićev pulen, Nebojša Aleksić flargantno krše dostojanstvo žena, krše zakon. Pitam se – kada će ti ljudi da budu procesuirani? Sramota je da vređaju porodicu. Sramota je da vređaju decu. Sramota je da vređaju žene. Dosta. Dosta.

Pozivam sve žene iz opozicije u Srbiji da oštro osude i dignu glas protiv mizoginije, odnosno širenja ovakve vrste mržnje isključivo protiv žena. Njihovo ćutanje je znači odobravanje reči Sergeja Trifunovića, Vuka Jeremića, Boška Obradovića, Željka Veselinovića i njima sličnim.

Srpska napredna stranka se zalaže za jake i uspešne žene jer samo one mogu da stvore jaku Srbiju, a oni koji vređaju i pozivaju na nasilje nikada više neće vladati Srbijom i zaslužuju sankcije i prezir od svih pristojnih građana Republike Srbije.

Što se zakona tiče o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju obuhvaćene su veoma bitne teme. Ponovo se govori o načelu srazmere, kao i osnovnom načelu koje prati izvršni postupak, a velike novine predstoje i uvođenjem e-aukcije i elektronske oglasne table.

Javnost je vrlo zainteresovana za današnju sednicu, za ovaj zakon, tako da sam sigurna da masa ljudi gleda ovu našu sednicu.

Jedan od bitnih razloga zašto se krenulo u izmene i dopune ovog zakona jeste neujednačena sudska praksa koja je dovela do neujednačenog postupanja izvršitelja. Mnogi se pitaju da li će javni izvršitelji biti ukinuti ili neće biti ukinuti jer se pokazalo da zahvaljujući radu izvršitelja komunalna preduzeća su poboljšala poslovanje zato što je stepen dobrovoljne naplate daleko veći nego što je to bilo ranije.

Danas građani u 90% slučajeva plaćaju svoje obaveze. Ono što Ministarstvo pravde razmatra je limit, odnosno iznos potraživanja na osnovu koga neće moći da se sprovodi izvršenje prodajom nepokretnosti. Na taj način će za mala potraživanja građani biti sačuvani na neki način od bojazni da se proda stan u kome žive. To je onaj socijalni momenat koji se meni jako dopao.

Zakon je bitan, jer od brzine izvršenja zavisi koliko je ostvaren stepen vladavine prava u Srbiji, koliko su zaštićeni poverioci i dužnici i od zakona zavisi pozicija Srbije na Duing biznis listi. Setimo se samo gde smo bili, na 184 mestu, a danas 2019. godine na 11 mestu.

Najveća novina ovog zakona je da je onemogućena prodaja nepokretnosti u kojoj dužnik stanuje u slučaju komunalnog duga do 5.000 evra.

Druga značajna promena je cenzus do koga može biti opterećena plata za prinudno izvršenje, odnosno umesto sadašnje dve trećine plata će moći da bude opterećena do polovine.

Takođe, kada je reč o penziji, penzija će biti opterećena umesto polovine jednom trećinom, dok će minimalac moći da bude opterećen do jedne četvrtine.

Uvođenje elektronske aukcije za prodaju nepokretnosti je revolucionarno rešenje u zakonu. Na taj način će se odstraniti sve negativne pojave koje se odnose na taj deo izvršnog postupka.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju omogućiće se transparentnost, a svako će moći da učestvuje do samog završetka prodaje. Sve dok se lice ne uknjiži u katastar neće se znati ko je kupac.

Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju omogućava umnožavanje troškova u postupku izvršenja. Predlog zakona će omogućiti i mnogo manje troškove u tzv. budžetskim troškovima u kojima izvršni dužnik Republika Srbija, AP Vojvodina, odnosno autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

U postupku izvršenja posebna pažnja je posvećena u rešavanju problema koji postoje u pogledu javnih nadmetanja. Uvođenjem javnog elektronskog nadmetanja ovaj problem će biti rešen. Javna je tajna da se potencijalni kupci motivišu da odustanu na aukciji pre njenog početka. Samo elektronska platforma može da spreči zloupotrebe. Ovako radi odgovorna Vlada na čelu sa predsednikom Republike Srbije, gospodinom Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ovde se radi o tome da li treba da postoji humanitarni fond ili ne, odnosno da li roba može da se prenese na neke druge državne organe. Konkretno, na lokalne samouprave.

To je izuzetno dobar primer prakse. Ja dolazim sa opštine Voždovac. Mi smo pobedili 2010. godine, Zemun i mi i kada smo došli to je bila jedna potpuno devastirana opština. Znači, 400 hiljada ljudi je bilo otpušteno 2008. godine. Masa ljudi, to nije 400 hiljada, to je milion ljudi bez sredstava za život. Ne može centar za socijalni rad da pokrije potrebe tog naroda koji je ostao bez posla. Tato je većina ljudi počela da dolazi u opštinu Voždovac.

Otprilike neki peti, deseti dan od kako smo ušli, od kako smo se konstituisali GO Voždovac je napravila ili jedinice lokalne samouprave, osnovala humanitarni fond, na čijem čelu sam bila ja. Taj tim je počeo odmah da radi. Mi smo zbrinuli mnogo mnogo ljudi. Kako? Upravo tako što smo od firmi, potrošača koji su robu imali, nisu znali šta će sa njom zato što je zaplenjena, zamolili, dobili, na osnovu papirologije naravno, jer je svaki treći, peti dan od tada bila inspekcija.

Tu nema pronevere, ali smo pomogli ljudima. Vrlo je bitno da postoji humanitarni fond, tako nešto se nikada ne treba ukinuti, a svi ljudi koji imaju višak robe, čija je bila zaplena ili šta god, treba da daju jedinicama lokalne samouprave. Potpuno je transparentno da pomažemo ljudima. Mi smo tada pomogli velikom broju građana. Bilo je davanja odeće, obuće, hrane, praškova, ulja, šećera, svega, elementarnih uslova za život.

Zato se ovaj amandman „briše“. Ja se nadam da će svaka lokalna samouprava koja ima iole svesti o tome da treba da pomaže, jer centar za socijalni rad ne može da obradi toliko predmeta, da pomaže. Hvala na pažnji.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, ne trebaju nama spoljni neprijatelji kada imamo unutrašnje neprijatelje, reče jedan pa ostade živ, valjda se zove Sergej Trifunović - u Srebrenici je bilo genocida. Sram da ga bude, u Srebrenici nije bilo genocida.

Mi smo odbrambeni narod, celog života vodimo odbrambenu politiku. U Srebrenici je bilo zločina sa obe strane, stradali su i Muslimani i Srbi, ali ja ljude delim na dobre i loše, a ne po pripadnosti. Znači, jednom zauvek hajde, te majke boli do koske, da lečimo rane. Kako ga nije sramota, pa zna li on šta znači genocid, istrebljenje? Pa, kakvo istrebljenje kada imamo zajedničkog predsednika opština, tamo ljudi rade, žive, privređuju. Mirimo ljude. Kraj više o tome. Zločina je bilo, genocida nikad. Kraj.

Mi danas govorimo o Predlogu zakona o trgovini, hajde malo da vidimo kako se to trgovali, a pre svega, s obzirom da je ovo krovni zakon, on se usklađuje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonu o opštem upravnom postupku. Da vidimo kako su to trgovali od 2000. do 2012. godine.

Bivši ministar odbrane, koji je pretopio sve tenkove i prodao čamce, pa kada je bila ona katastrofalna poplava, sećate se kako je bilo, nismo imali čamce za spašavanje, pazario je čovek stan od milion evra, bez dana radnog staža, svaka mu čast. Tako ne treba, evo ko sluša, ako sluša i gleda neko od dece, deco ovako ne treba.

Živković, pazario vinograde, subvencije dobio 525.000 evra, pazario vinograde, pare nije vratio. Postoji još nešto, o tome niko ne priča, penthaus na Vračaru, evo ja ću da pričam.

Dalje, Đelić, inkasirao 11 miliona evra, nestao bez traga, sada se tu pojavio, preko „Meridijan banke“. Tadić, inkasirao vilu od 300 miliona evra. Pokrali ovu zemlju, sram da ih bude. Godine 2008. je 400.000 ljudi ostalo bez posla. Pa, nije to 400.000, milion ljudi sa porodicama. Nezaposlenost 27%, danas, evo sada reče ministar, 12,1%. Tako se radi.

Mogu da pričam danas sa ponosom o trgovini, nema pljačke, nema korupcije i ako ima, bila su pre neki dan gospoda iz Agencije za borbu protiv korupcije, imaju dokaze svih koji imaju putera na glavi, koji su krali, biće procesuirani. Tako radi odgovorna Vlada. Danas možemo da govorimo o trgovini, jer je prosečan lični dohodak 460 evra, a bio je 330, to je velika količina para. Minimalac je bio 16.000 dinara, pa šta da kupite za 16.000 dinara? Danas je 27.200, do Nove godine će biti mnogo više.

Tako radi odgovorna Vlada. Zahvaljujem na pažnji.