Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima iz Ministarstva, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o agencijskom zapošljavanju.

Pre nego što krenem u obrazloženje ovog zakona, ja zaista, kao žena, kao čovek, kao poslanica, ne znam već kako da sebe definišem, kao neko ko ima veliko poštovanje prema ovoj državi, a pre svega prema predsedniku Republike gospodinu Aleksandru Vučiću, ne mogu a da se ne osvrnem na morbidne naslovne strane, pre svega prva naslovna strana u NIN-u, direktno snajper u gospodina Vučića i gospodina Dodika, sledećeg dana prazna strana, a onda 2. novembra direktna meta pluća, znači, takođe snajper, gospodin Vučić meta i danas, „Danas“, kao „Danas“ novine, koje se prodaju valjda u 15 primeraka, ali dobro, gospodin Vučić ponovo meta, i to osam meta na njemu. Sramotno je ovo i skaradno, ovo može da uradi samo bolestan um.

Ljudi, kaže gospodin glavni urednik Draža Petrović – ovo je metafora, nije meta. Kakva metafora? Metafora je skraćeno poređenje. Ovo nije skraćeno poređenje, ovo je meta, ovo je linč, ovo je poziv na ubistvo. Jeste li vi ljudi normalni? U 21. veku. Pa, radite nekakve druge stvari. Hoćete da prodate tiraž, stavite šta god hoćete, crtajte nas u najgorem mogućem izdanju. Mi smo sendvičari, mi smo bezubi, mi smo gubavi, ubavi, ko zna kakvi smo. Crtajte nas takve, ali nam nemojte stavljati metu na čelo, nemojte stavljati metu. Sećate se bombardovanja 1999. godine, svi smo bili meta. Da li to treba da se desi? Šta treba da se desi ovde? Građanski rat? Ne daj bože. Dajte se u pamet, nisu svi ljudi u Srbiji normalni, neko će da vidi ovo, pa će to i da uradi, ne daj bože. Ubili su premijera. Šta sad treba? Satanizuju predsednika na sve moguće načine. Kreiraju javno mnjenje. Te mu otac nije otac, brat mu je šef mafije. Sram ih bilo. Najveći gospodin koga sam ikada upoznala. Švercuje se drogom, oružjem, jedna afera fabrikuje drugu. Je li to poenta? Pa, dobro, radite to.

Mene su ljudi zvali, zato sam se ponovo javila. Pričala sam o ovome pre neki dan i ponovo ću i ponovo, dok ovakvih slika ne nestane. Crtajte nas svakako. Neka smo skaradni, bez glave, bez nosa, ali nemojte crtati mete. Ovo je poziv na linč. Tačka.

Nije mi ništa, ljudi se plaše kad vide nešto ovako. Ja ne znam zašto dobacujete. Pogledajte osam meta na predsedniku. Je li to normalno? Nije, to je bolesno, po meni je ovo morbidno, skaradno. Nije prijatno, neprijatno je i boje se ljudi. Šta ja da očekujem kad je na predsedniku meta?

Što se zakona tiče, zakon je dobar jer će napokon rešiti sivu ekonomiju. Šta to znači? To znači da je agencija, kojih je trenutno 111 u Srbiji, po meni premnogo, ovo je mala zemlja za 111 agencija. One treba da postoje, naravno, ali da se reguliše zakonom kako može da izgleda jedna agencija.

Znači, taksativno je nabrojano šta sve treba da zadovolji i koje uslove agencija da bi postojala. Pre svega, da čovek koji vodi tu agenciju bude fakultetski obrazovan. Zatim, da postoji poslovni prostor i tako redom, dok se ne ispune svi taksativno pobrojani uslovi, a onda da ministarstvo da dozvolu za otvaranje takve agencije.

Kad se otvori agencija, pošto je bilo puno prigovora zbog agencija, urađene su ankete i masa ljudi se izjasnila tako što su imali platu od 25.000 dinara. To ne da je nedovoljno, nego je čak ispod osnovnog minimuma, od 1. januara ide minimalac od 30.022 dinara. Znači, niko ne sme da ima platu 25.000 dinara. Šta mi radimo u stvari sa ovim agencijama? Neće više postojati privremeno-povremeni poslovi, nego uvodimo ugovor o radu, tako da će se poboljšati kvalitet, odnosno uslovi rada za te zaposlene. Kako? Tako što će imati sva prava kao ljudi koji su stalno zaposleni. Tako što će moći da dignu kredit, tako što će imati godišnji odmor, tako što će imati sve benefite kao onaj ko radi u nekoj državnoj firmi ili bilo gde, ko ima ugovor o radu. To je dobro. Tako se radi.

Inače, ako neko kaže da ovo ne valja, pa valja. Bila su javna slušanja, šira javnost je mogla da se upozna sa ovim zakonom i svako ko je želeo da da mišljenje, mogao je, to je otprilike mesec dana, i svi su mogli da se izjasne. Javna rasprava je bila u Beogradu, takođe u Nišu, Novom Sadu, ali i u Kragujevcu i Novom Pazaru. Znači, maltene kompletna Srbija.

Samo u Beogradu je bilo 90 zainteresovanih lica, između ostalog vodeće kompanije, ogromne. Znači, „Delta holding“, ali i NIS, „Hemofarm“, „Lidl“, „Trajal korporacija“, ali i Zaštitnik građana, Američka privredna komora, advokatska kancelarija. Znači, onako širok dijapazon. Svako ko je želeo mogao je da kaže svoje mišljenje i zato mi danas i govorimo o ovom zakonu na ovaj način.

Šta još treba istaći? Da ćemo podsticati zapošljavanje u manje razvijenim regionima. E, to je dobro, o tome i govorimo. Strategija od 2011. do 2020. godine govori upravo o zapošljavanju u lokalnim samoupravama. Kako smo mi došli do toga? Tako što je Srbija danas faktor stabilnosti u regionu, tako što je dobro mesto za investiranje, tako što smo zaposlili preko 300.000 ljudi, tako što smo nezaposlenost sa 27% 2008. godine sveli na istorijski minimum, 9,5%. Tako se radi. Nikada više ne bih volela da vidim ovo što sam danas videla, ne ponovilo se.

U danu za glasanje ja ću podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Međutim, pre nego što krenem da obrazlažem ovaj zakon, ja moram da izrazim veliku zabrinutost, strah, nepoverenje, prosto ne znam šta da kažem, jer kada se setim naslovne strane „NIN-a“, meni nije dobro.

Da li je moguće da neko u 21. veku snajper uperi na predsednika Republike i na gospodina Dodika, dvojice najvećih Srba, patriota. Sramotno je to ljudi. Sramota. Velika zabrinutost je u Srbiji. Ako vi na taj način obeležavate metu, pa šta ću ja da kažem za sebe, šta će da kažu moje kolege? Da li smem uopšte da izađem na ulicu, a da mi nešto ne fali? Verbalno možda nekad i preteramo, ali cilj je politička opcija, ja imam svoju, neko ima svoju. Ako sam ikada ikoga uvredila, izvinjavam se.

Nikome nikada nisam rekla nešto skaradno, poput ti si k, pa ima nastavak, pa mi ćemo tebe obesiti, pa ćemo te silovati. Ja mislim da je došao kraj ovako skaradnom ponašanju. Mislim da pravosudni organi bi trebalo pod hitno da reaguju. Toliko o tome. Čitava javnost se digla, bez obzira da li je neko pozicija ili opozicija. Tačka na ovako morbidne tekstove i fotografije.

Što se Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju tiče, kada govorim o penzionerima govorim uvek sa dosta ljubavi, to su ljudi koji su stvorili našu zemlju, ne samo penzioneri nego i pre njih i pre njih i mi danas nastavljamo za svoju buduću decu, ali su podneli najveći teret 2014. godine, bez reči. Velike patriote, ljudi koji razumeju šta znači nemati, jer da im nije bila smanjena penzija onoliko koliko je bila 2014, 2015. i 2016. godine, bio bi bankrot te 2012. godine. Zašto? Zato što je od 2000. pa do 2012. godine bio opustošen penzioni fond. Godine 2008. otpušteno je 400.000 ljudi, to znači milion gladnih ljudi, pa ko će da uplaćuje u penzioni fond? Čime? LJudi ne rade. Godine 2012. nije bilo bankrota i polako, polako, teškim reformama zemlja se izvukla iz krize. Tako se radi, odgovorna vlast tako radi.

Šta se dešava onda? Zar takvog čoveka snajperom? Sramota jedna u Republici Srbiji. Dosta više s tim. Ako treba, dići ćemo se svi mi odavde. Pa šta smo onda uradili? Ja svakom čoveku na ovom svetu želim samo dobro. Jedno je politička opcija, a drugo želeti nekome smrt.

Što se penzionera tiče, njih ima u Srbiji 1.700.000, zaposlenih 2.000.300 ljudi. Nekada je bio odnos zaposlenih prema penzionerima 3:1, na žalost generacijski se to uništavalo, međutim, danas je mnogo bolje. Od tih 400.000 koji su otpušteni 2008. godine mi smo zaposlili 250.000 ljudi. Evo, juče smo videli u Kragujevcu je otvorena fabrika. Otvorili su je prijatelji naši Kinezi. Biće zaposleno 192 ljudi samo u prvom kvartalu. Za par godina biće 1.000 ljudi zaposlenih i istorijski minimum nezaposlenosti juče je objavljen na vestima – 9,5% samo. Tako se radi.

Što se penzionera tiče, njihove istrajnosti i upornosti, mi ih zaista već tri godine nagrađujemo i svake godine će im biti bolje i bolje. Znate zašto? Mi sprečavamo sivu ekonomiju, pod jedan. Pod dva, inflacija je stabilna – 2%. Setimo se samo 2012. godine, minus 3,5% BDP-a, a danas plus 3,5%. Tako radi odgovorna vlast. Tako ćemo da radimo i nadalje. Penzije im polako rastu.

Kaže neko – socijalna pomoć je data njima. Nije socijalna pomoć, poklon penzionerima data, da mogu sebi da priušte nešto lepo. I od 1. januara njima je povećanje penzije 5,4% po švajcarskom modelu, zavisi od inflacije, od BDP-a i od potrošačke korpe.

Što se ovog zakona tiče, ima novina koje se meni jako dopadaju, a to je da se izjednačavaju prava u braku i vanbračne zajednice. Naime, svako lice čiji je supružnik preminuo ima pravo, bez obzira da li je u braku ili ne, da dobije penziju, ako je živeo sa njim tri godine, uz dva svedoka ako je u vanbračnoj zajednici i naravno ako sa supružnikom ima dete. Zatim, ukoliko se desi da neko vojno lice nastrada, supružnik vojnog lica, bez toga da li su prošle tri godine ili ne, bez toga da li je u vanbračnoj ili bračnoj zajednici, znači, sasvim je svejedno, će dobiti zasluženu penziju.

Mnogo toga ima novog ovde. Poenta čitave ove priče je, s obzirom da je suficit u budžetu iznosio 66 milijardi, imamo uvek para za naše penzionere. Što se mene tiče, uvek prvo povećanje penzionerima pa onda plate nama. NJihove penzije su već uvećane, a biće uvećane svake godine za onoliko koliko bude potrebno i koliko budemo mogli da im izdvojimo.

Ono što je bitno je stabilizacija. Investicija će biti mnogo više nego prošle godine. Prošle godine direktnih stranih investicija je bilo 2,3 milijarde. Planira se da će biti bar 2,6 do 3 milijarde sledeće godine. Na taj način zapošljavanjem mi punimo budžet, a na taj način i povećavamo penzije.

Za penzionere sve najbolje. Zakon ima dosta tačaka, između ostalog možda još samo naglasiti da od ekonomskih mogućnosti zavisi i njihovo povećanje penzija. Sigurna sam da ćemo svi uvek ovde izglasati prvo povećanje penzija, pa onda plata. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, svaka čast za vaš rad. Dok ste bili u drugoj opciji bili ste najbolji, najbolji stručnjak, student generacije, četiri mastera, doktorat. Znači, par ekselans.

Kako ste došli kod nas, vi ste čudo neviđeno. Te nevaljate, ne ne valja vaša diploma, te ne valja ovo. Ma vi ste izvanredni, a zašto? Što više loše pričaju o vama, to znači da ste top jedan. Najgore pričaju o gospodinu Vučiću, pa onda gospodin Stefanović, pa vi, pa mi poslanici koji kritikujemo, kritikujemo nerad, kritikujemo lopove, kritikujemo to što su grad dok ste vi bili gradonačelnik zatekli ste stanje od milijardu i 200 miliona evra duga. Sram da ih bude. Vi ste taj koji je isplatio porodiljama sve dugove. Vojne penzije - završili smo u Strazburu. Sram ih bilo. I taj dug smo, 700 miliona evra, pokrili. Sve dugove smo njihove pokrili. Tako se radi.

O vama i vašem radu govore međunarodni stručnjaci, a ja ću samo reći - budžet za sledeću godinu je razvojni i stabilan. To je rekao MMF, a ja mogu samo da aminujem. Šta to znači? Pre mesec dana smo uradili rebalans budžeta. Zašto? Zato što imao suficit u budžetu 60 milijardi dinara. Zato smo podigli plate, podigli penzije, dali poklon penzionerima. Od sledeće godine plus 5% ide, švajcarski model, penzionerima. Penzija nikada u životu nije bila veća.

Podigli smo plate od osam do 15%, zavisi kako kome, najviše lekarima i medicinskim sestrama zasluženo. Penzionerima svake godine, biće i sledeće godine, i poklona i svega. Tako radi odgovorna vlast. O tome kako mi radimo najbolje govore završen Koridor 10, radi se Koridor 11, 320 kilometara autoputeva smo napravili.

Nikada u životu niko nije napravio toliko auto-puteva. Napravili smo masu auto-puteva prvog reda. Gradimo pruge, železnice, gradimo brzu prugu, koja će biti gotova za par godina. Ko je to uradio ikada? Nikada niko.

Šta je poenta ovog budžeta? Da popravimo standard građana Republike Srbije i da postoji još veći broj stranih direktnih investicija za ovu godinu. U ovoj godini bilo je 2,3 milijarde direktnih stranih investicija, za sledeću biće još veće.

Projektovan budžet 280 milijardi dinara za sledeću godinu. Nadam se i više. Šta to znači? Mi smo respektabilna zemlja u svetu danas, centar u regionu. Kod nas se najviše ulaže na Balkanu. A zašto? Pa zato što ljudi vide kako radimo, zato što smo stabilna država, napravili smo sistem.

Sigurna sam, da će sledeće godine biti još bolje. Ono što je još važnije jeste da je 27% 2008. godine bilo nezaposlenih. Danas je 10,3%, istorijski minimum, sigurna sam da će sledeće godine taj broj biti jednocifren.

Drugo, povećali plate i penzije. Treće, gradi se na sve strane, hiljadu kranova samo u Beogradu, 10 hiljada u čitavoj Srbiji. Pa samo moj Voždovac ima, sigurna sam, preko 300 kranova. Tako se radi, poboljšavamo standard građana, to je poenta.

Poenta je da bolje živimo, neka kaže neko ko gore živi. Ne postoji takav neko. Minimalac, ajmo redom, 2012. godine, koliki je bio, 16.200 dinara, sramota jedna. Pokrali su sve što su mogli da pokradu. Danas, 30.022 dinara, prosečna plata 382 evra, danas, 500 evra.

Šta je rekao gospodin Šutanovac - kada bude 500 evra, ja ću da se učlanim u vašu stranku. Pa možda bi se i on učlanio, pitanje je da li ćemo ga primiti. Odlično radite svoj posao. O budžetu mogu da pričam onoliko, ima vremena po amandmanima. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu – Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Naime, radi se o gospodinu Martinović Nikoli. Ja bih rekla da je on gospodin sa vrlo impresivnom biografijom. Radi od 1975. godine, tako da ga mi nismo negde pronašli pa ga ubacili u ovaj Savet nego se kvalifikovao, ima izuzetne reference. Prvo je bio direktor prestižnih kompanija, pa generalni direktor, pa onda savetnik u raznoraznim izuzetno jakim kompanijama u Srbiji, tako da su mu izuzetno dobre kvalifikacije. Ja više ne bih o njemu, postoji biografija. Doduše, moram reći da danas apsolutno niko ništa nije loše rekao o ovom čoveku. Naravno da ću podržati ovaj predlog za gospodina Martinovića.

Ja bih nešto konkretnije o tome, o njegovom radu a i radu gospođe Tabaković, koja je na čelu Narodne banke Srbije, srećom. Setimo se samo 2012. godine kada je inflacija bila 13%. Danas je na istorijskom minimumu 1,5%, kreće se od 1,5 do 2%. Šta to znači? Pa, direktne strane investicije. Danas je Republike Srbija najrespektabilnija zemlja u regionu, ima najveći procenat direktnih stranih investicija. Šta to opet znači? Da je sa 400.000 nezaposlenih ljudi 2008. godine došla na nezaposlenost, odnosno od 27% te 2008. godine, ne ponovila se nikada, danas nezaposlenost 10,5%. Zaposlili smo preko 200.000 ljudi. Zašto? Lančana reakcija, zato što je stabilan kurs dinara, zato što se iz te Narodne banke uplaćuje u budžet Republike Srbije. Minimalac 2012. godine je bio 16.000 dinara, danas 30.022 dinara. Prosečna plata bila 360 evra, danas, do kraja godine 500 evra. Pa, tako se radi!

O gospođi Tabaković, samo najbolje. Reći ću vam sa sajta šta je to sve Narodna banka ostvarila. Narodna banka Srbije ostvarila je u protekloj godini ukupnu dobit, znači, misli se na 2018. godinu, posle oporezivanja, u iznosu od 30,66 milijardi dinara. Kako je objavljeno na sajtu Narodne banke Srbije, dobit iz operativnog poslovanja, koja nije proistekla iz kursnih razlika i revalorizacionih rezervi od ukupno 13,24 milijarde dinara, raspoređena je tako da je 70%, odnosno 9,27 milijardi, preneto u republički budžet. Zato mi, između ostalog, imamo i odvojeni živi novac, 760 miliona evra za Koridor moravski, znači ide i deo iz Narodne banke Srbije. Nemoj neko da priča da se loše radi. Nikad se u životu nije bolje radilo. Gradimo bolnice, gradimo škole. Zašto? Zato što imamo suficit u budžetu. Povećali smo penzije, povećavamo plate, dajemo jednokratne pomoći. Nije idealno ali je mnogo, mnogo bolje.

Idemo dalje. Kako to radi Narodna banka Srbije? Obezbeđujući cenovnu i finansijsku stabilnost monetarnom politikom nastavili smo da podržavamo kreditnu aktivnost i privredni rast, živa istina. Zahvaljujući tome, kao i odgovornoj fiskalnoj politici, Srbija je mogla da napravi ogroman napredak, kao što je i napravila, ostvari najviši rast ekonomske aktivnosti u poslednjoj deceniji i učini povoljnim svoje izglede za rast u narednom periodu. To je živa istina. Ne treba prenebregnuti istinu.

Mi danas živimo mnogo bolje, nije idealno, ali sam ja zadovoljna, što je žena poput gospođe Tabaković imala reizbor pre dve godine, što je takođe reizbor gospodina Martinovića, jer kažem nije, ja ga ne poznajem, ali impresivna biografija samo govori o tome da ću ja sa zadovoljstvom glasati za ovog gospodina. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, gospodo poslanici, o tome kako vi radite najbolje govore podaci iz vašeg ministarstva, a radite fantastično. Šta to znači? To znači da ste stopu kriminaliteta smanjili za trećinu. Pazite, ne za tri do pet posto, nego za trećinu. Zatim, prošle godine zaplenjeno je četiri tone narkotika. O tome koliko je bezbedna zemlja govori broj turista, 12 puta ima više turista u Republici Srbiji, nego 2012. godine. Tako se radi.

Mi smo danas faktor stabilnosti na Balkanu, jedna bezbedna zemlja. Zašto se ulaže? Zato što smo bezbedni, zato što pravimo sistem, zato što smo faktor stabilnosti u regionu, a to što se fabrikuju laži, to je tako normalno, pa šta bi Savez za Srbiju, ta stranka ne zna ni ko je tu s koca i konopca, nema program, neće da izađe na izbore. Zašto neće? Zato što neće da dobiju svi ukupno 5, 6 procenata, sramota jedna.

Ne mogu sliku da sklonim sa očiju, sa testerama, sa onim fantomkama kada su jurili na televiziju, kako se bore sa znakovima, kako maltretiraju porodicu gospodina Vučića, kako sada imaju hajku prema vama, gospodine ministre, kako napadaju gospodina Malog. Sve što je važno u Srbiji treba napasti, treba popljuvati, treba ubiti, nas treba na vešala, ali nisu oni vredni mog spominjanja. Oni su i među sobom rasturena grupa. Svaka njima čast, što reče moj uvaženi kolega, gospodin Đukanović, ja bih njima dala svo vreme na televiziji i neka pričaju, kako ko gostuje njima padne rejting. Pre neki dan slušasmo ovog mučenika Obradovića. Ja bih ga pustila, sve vreme na televiziji bih dala, samo neka priča Obradović. Divota jedna. Kako ko priča, rejting, bio je devet, deset, pa osam, sedam, valjda imaju 5%, videćemo.

Da vidimo mi što se tiče ovih sporazuma. Što se tiče sporazuma, to znači da jačamo bilateralne odnose. To je poenta ovih odnosa. Tako se radi.

Što se putnih isprava tiče, odlično, jer smanjujemo troškove za građane, uostalom sve radimo za dobrobit građana Republike Srbije, neće više morati da se oglašava ako neko izgubi pasoš ili ličnu kartu, neće morati da trči, da gubi vreme, da oglašava to u „Službenom glasniku“, nego će samo da objavi na sajtu ministarstva. Gotovo, ušteda vremena, ušteda novca, a što se vremena i brzine tiče sada i smanjenja procesa u MUP, zaista se skraćuje to vreme, jer će čovek imati šest meseci do dobijanja nove dozvole. Može da preda zahtev i eto njemu, nema čekanja, nema redova. Tako se radi.

Samo ću još o jednom Sporazumu, a tiče se Sporazuma sa SAD. Zašto? Zato što se govori o zabrani ulaska terorista iz Srbije prema SAD i iz SAD ulaska terorista u Republiku Srbiju. Ne ponovila se 2001. godina, kada je poginulo i, mislim, petoro naših ljudi. Ono je bilo strašno. Mislila sam da gledam neki naučno-fantastični film.

Ne samo to, nego setimo se Barselone, setimo se Londona, setimo se Pariza. Tako nešto se ne sme dogoditi.

Pomenula bih i ovu migrantsku krizu, odnosno borbu protiv nezakonitih migracija. Sve pohvale za MUP. Setimo se samo koliko je migranata prošlo kroz Republiku Srbiju. Preko dva miliona migranata. Fantastična organizacija od srpske strane. Punktovi, zatim bezbednost i, ono što je najvažnije, empatija.

Ponosim se što sam stanovnik ove lepe nam Srbije. Mi smo uradili, dobili sva moguća međunarodna priznanja od svih državnih institucija, od svih validnih organa.

Nadam se da se terorizam kao kancer treba iskoreniti. Mi to zaista dobro radimo, da se nikada neće ponoviti ova 2001. godina kad je netragom nestalo desetine hiljada ljudi, a Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje sa radošću izglasati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Zašto baš o tome? Zato što je na našem tržištu do pre osam-devet godina bila opšta anarhija. Mogli ste da zateknete po prodavnicama nešto što nema atest, bilo je otrovne garderobe, cipela, hrane, da ne pričam. Sad je bolje, ali ne idealno. Trudimo se da zaista presečemo te ilegalne puteve, i što se tiče garderobe, cipela, mesa i svega i zaista je mnogo bolje, ali nije idealno. Idemo od početka.

Izvor - "Blic". Setimo se samo kako je bilo 2018. godine, kad je uhapšena grupa koja je uvezla 31 tonu pokvarenog mesa iz Brazila. Zamislite, 31 tona, to je 31 hiljada kilograma, to bi se potrovalo 100 hiljada ljudi. U akciji koju je vodilo Tužilaštvo za organizovani kriminal zaplenjeno je oko 36 tona mesa i mesnih prerađevina, bez dokaza o poreklu i uhapšeno je pet osoba osumnjičenih da su kao članovi organizovane kriminalne grupe učestvovali u nabavci ovog mesa. Postoje osnovane sumnje da je ta organizovana kriminalna grupa nabavljala meso i mesne prerađevine bez dokaza o poreklu, radi dalje prodaje kupcima za gotov novac.

Ja se samo pitam koja je to vrsta ljudi? Zamislite vi da sopstvenom narodu, da ljudima Republike Srbije uvaljujete pokvareno meso! To nisu ljudi, to su neljudi, to su beskrupule. Da li im padne napamet da može da premine neko dete? To su očajne infekcije, to su trovanja. Strašno. Ja mislim da te ljude treba da procesuiramo i ne da ih kažnjavamo, pošto ćemo da kažnjavamo sa po 50 do 500 hiljada, ali, to je jako malo, nego treba da budu u zatvoru dok ne istrunu.

Kako se sumnja, nabavljeno meso je iz AP Kosovo i Metohija više puta dopremano do preduzeća AMT "Trgo-trans 08", gde je pripremano za dalju prodaju. Kriminalna grupa je obezbeđivala nesmetan transport mesa do preduzeća "Pavlović", Pavlović je inače iz Ćuprije, tako što su vozači javljali o kretanju policije na putu od Užica do Ćuprije. Užas, ljudi moji, organizovani kriminal. Kako ih samo nije sramota? Gde je tu ljudskost? Ja to ne razumem.

Veterinarska inspekcija je utvrdila da meso zbog isteka roka trajanja nije za upotrebu, pa je zato uništeno. Bogu hvala. Na određenim pakovanjima uočene su deklaracije objekata iz Brazila, od kojih su neka pakovanja još uvek bila u roku trajanja, a u nekima je istekao rok i više od šest meseci - saopšteno je tada iz Uprave za veterinu.

Najviše mesa u Srbiju se uvozi, zarad građanstva, iz članica EU i manje količine iz CEFTA, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. U 2017. godini u Srbiju je uvezeno ukupno 130 pošiljaka ili 681,8 tona rashlađenog ili zamrznutog goveđeg mesa, itd, da ne nabrajam čega još. To je u redu. To je meso koje je kontrolisano. To je meso sa sertifikatima, da ne nastane panika u Republici Srbiji.

Ovo o čemu govorim je sporadično. Dešava se zato što su labave granice, naročito oko Crne Gore. Tamo postoji uvek mafija. Jer, lako je doći do Republike Srbije zahvaljujući lošim ljudima. Generalno, meso u Srbiji i ostalo je ispravno.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Goran Papović, rekao je da bi bilo dobro da se informacije o otkrivenim firmama koje se bave švercom mesa objavljuju javno. Ja sam za to, gospodo. Često ostajemo uskraćeni za te podatke i javnu osudu nesavesnih trgovaca, a predmeti poput ovog završe na sudu i u postupcima koji dugo traju. To je sada mnogo kraći postupak, jer smo prosto umreženi i, sećate se, pre par dana kad smo govorili o sudijama, u prošloj godini je rešeno preko milion i po predmeta. Tako se radi.

Kad smo kod ovih ilegalnih ili poluilegalnih ili nelegalnih klanica i svega ostalog što se tiče loše trgovine, došlo je do zatvaranja čitavih klanica koje su trgovale pokvarenim mesom pre nekoliko godina. Ulazak krijumčarenog mesa u našu zemlju je posledica tzv. mekih granica sa Crnom Gorom i Kosovom. Bilo - ne ponovilo se. Uvek neko pokušava da na lak način dođe do para i ja se nadam da toga više biti neće.

Samo nekoliko rečenica zaista o zakonu, jer ovo je, mislim, čak i mnogo važnije. Čitav dan pričamo o zakonu i mislim da će naša inspekcija i nadzor da budu mnogo rigorozniji.

Donošenje ovog zakona je neophodno, jer smo mi kandidat zemlja pristupnica EU i kao takva trebalo bi da direktive EU prenesemo u sopstveno zakonodavstvo. Direktiva kao akta, da neko ne misli da mi to moramo. Ne, trebalo bi. Oni, ljudi, imaju uređenu državu i kod njih je za ovako nešto sto godina zatvora. Nadam se da će biti i kod nas.

Donošenje ovog zakona zasnovano je na nacionalnom programu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i obavezama usklađivanja primena propisa, pravila konkurencije i zaštita potrošača, preuzetih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, sa očekivanim efektom da se na tržište stavljaju samo bezbedni proizvodi i da se postigne visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača.

Ovaj zakon podržava primenu tehničkog zakonodavstva dobrovoljnih standarda u cilju daljeg unapređenja tržišne ekonomije, koja pruža veće šanse privrednicima, a potrošačima veću mogućnost izbora proizvoda, što je dobro.

Predlog zakona doprinosi i razvoju ekonomije i izgradnji moderne trgovine uključivanja Republike Srbije u tokove na jedinstvenom tržištu EU, što je dobro.

Opšta bezbednost proizvoda koja se uređuje ovim zakonom predstavlja važan segment pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača.

Zakon treba da bude podsticajan za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja. Zakon treba da doprinese povećanju svesti privrednih subjekata o njihovim obavezama i informisanost potrošača o njihovim pravima u oblasti opšte bezbednosti proizvoda.

Ovim zakonom se precizira nadležnost iz delokruga tržišne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove trgovine.

Kad smo kod inspekcija, ovde su i kazne. Novčanom kaznom od 50 hiljada do 500 hiljada dinara kazniće se prekršaj ili svako fizičko lice ili proizvođač. Što se mene tiče, ja bih te kazne jako pooštrila. Neka kazna bude 500 hiljada do pet miliona. Mislim da će onda ovakva fela ljudi, ovih zlih ljudi koji truju Republiku Srbiju, da se drastično smanji. Šta je 50 hiljada dinara? Pa, to je 400 evra. Briga njega ako uveze 36 tona. Nema on tu ljudskost, nema on tu potrebu da zaštiti, nego da otruje.

Novčanom kaznom od 50 do 500 hiljada dinara, takođe, kazniće se za prekršaj fizičko lice ili distributer ako uveze, izveze ili stavi na tržište obmanjujući proizvod. To mu dođe na isto. Što se mene tiče, kazne bi trebale biti mnogo veće. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas je na dnevnom Predlog zakona o poštanskim uslugama, ali i Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti. Predloženi zakoni imaju za cilj da poboljšaju poštanske usluge, a pre svega bezbednost.

Svetski poštanski savez, par rečenica ću o ovome, jer zaista čitav dan slušamo o zakonima, čine 192 države članice, i to 29 industrijski razvijenih i 163 zemalja u razvoju. Sve ove države članice su udružene u cilju jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnih poštanskih usluga. Svetski poštanski savez je nepolitička organizacija i ne bavi se unutrašnjim pitanjima organizovanja i funkcionisanja poštanskog saobraćaja država članica. Države članice prihvataju obavezu da primenjuju regulativu Svetskog poštanskog saveza u međunarodnom poštanskom saobraćaju. Cilj svetskog poštanskog saveza je obezbeđenje stalno održivog razvoja, kvalitetne, efikasnije, dostupne, univerzalne poštanske usluge.

Da više ne nabrajam, ja bih nešto sada malo drugačije, a to je šta sve možete dobiti preko pošte u paketima. U Pošti Beograd, a u pošiljci sa suvim voćem nađeno je 435 grama tečnog kokaina, izvor „Tanjug“ 2015. godine. U maju iste godine carinici su sprečili krijumčarenje 90 grama kokaina iz Brazila, koji je otkriven u poštanskoj pošiljci iz Sao Paola. Pošiljka je bila upućena srpskom državljaninu iz Beograda, a u paketu su se nalazile tri tube koje su u dokumentaciji bile prijavljene kao kozmetičke kreme. Zamislite, molim vas, kozmetička krema.

Carinici, naši carinici, jer to 2012. godine izgleda potpuno drugačije, MUP Srbije radi svoj posao, policija i carinici, tako da je zaplenjena enormno velika količina droge.

Idemo dalje. Carinici su 11. aprila na carinskoj ispostavi Pošta Beograd, kontrolom poštanskih pošiljaka koje su stigle iz inostranstva, otkrili manju količinu opojne droge kanabis, odnosno marihuane. U pošiljci koja je pristigla iz Holandije za srpskog državljanina otkrivene su dve kese kanabis tea ili kanabis čaja, dve posude kanabidola, mints kanabisa i špric, tvrdi Uprava carine.

Slična situacija se dogodila početkom januara 2014. godine, kada je u poštanskoj pošiljci iz Perua zaplenjen kokain u tečnom stanju, skriven u 126 plastičnih loptica, kamufliranih u suvo voće, zamislite.

Policija i Uprava carina, na sreću, u prethodnom periodu sprečavali su krijumčarenje, ali ne kao 2012. godine, narkotika posredstvom poštanskih pošiljki iz inostranstva, iz Brazila, Perua i Holandije, ali i sa drugih destinacija. Svaka čast za MUP, za policiju i carinu. Svaka čast gospodinu ministru, gospodinu Stefanoviću.

U avgustu 2018. godine, presečen je kanal kojim je kokain u poštanskoj pošiljci krijumčareni iz Južne Amerike u države EU i Srbiju. Tada su dve osobe iz Beograda i uhapšeni u akciji smederevske policije zbog sumnje da su organizovali krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike. Strašno.

Sada ćete videti još nešto jako čudno. Inspektori za poštanske usluge u saradnji sa predstavnicima policijske uprave i inspektorima zaštite životne sredine sproveli su vanredni terenski nadzor u Jagodini nakon što je u oštećenom poštanskom paketu poslatom iz Jagodine u Novi Sad pronađene živa zmija. U oštećenom poštanskom paketu zmija je pronađena, a prema aktuelnom Zakonu o poštanskim uslugama predstavlja zabranjen sadržaj poštanske pošiljke. To je u redu. Ali, zamislite onog čoveka koji je primio a to da možda nije znao, pa taj bi verovatno bio mrtav.

Imajući u vidu brojne opasnosti koja mogu nastati usled slanja pošiljaka sa nedozvoljenim sadržajem, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je unapredilo postojeću regulativu kako bi dodatno zaštitilo građane od ovakvih situacija. S tim u vezi sačinjen je Predlog zakona o poštanskim uslugama, o njemu upravo govorimo, koji će svojim zakonskim rešenjima doprineti uvođenju obavezne identifikacije pošiljalaca otkupnih, vrednosnih i pošiljaka sa ličnim uručenjem i evidentiranje registarskog broja ličnih isprava pošiljalaca, odnosno primalaca navedenih.

Zbog svega navedenog SNS će u danu za glasanje izglasati sve ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, danas je pred nama Predlog odluke o izboru predsednika sudova, ali i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu.

Naravno, u Danu za glasanje gospoda koja će biti izabrana sam sigurna da će se potruditi da svoj posao rade časno, onako kako to priliči sudijama, a ja ću se osvrnuti na jednog gospodina koji, po meni, ne zaslužuje ama baš nikakvu pažnju.

Radi se, na primer, o gospodinu Miodragu Majiću. Taj čovek, volela bih da proceni naše građanstvo, ja ću pročitati, izvor mi je „Embargo“, tačno šta je radio, kako je radio, koliko je to časno, odnosno nečasno, pa neka procene čega mi sve imamo nažalost u sudstvu, odnosno u pravosuđu.

Kako je gospodin Miodrag Majić stigao do mesta sudije? Gradio je brzo karijeru u Prvom sudu, pogotovo posle Petooktobarske revolucije, jer je veoma brzo zaboravio na ranije mentore pa je brzometno postao sudija demokrata, privržen uticaju spolja. Sramota, to se tako ne radi, posebno u oblasti pravosuđa.

Taj gospodin Miodrag Majić je sudija Apelacionog suda, sudija, bloger, TV zvezda, kritičar vlasti, Vlade, predsednika. Zamislite, molim vas, on koji treba da bude nezavisan? Pravosudni gladijator koji u studiju američke N1 reže kao po panju, optužuje kolege, nipodaštava tužilaštvo, baš kao da se raspričao po zapadnim ambasadama.

Izabran je za sudiju Prvog opštinskog suda tako što je preskočio na stotine ondašnjih pripravnika i zaseo u sudijsku fotelju bez i jednog dana staža u tom sudu. Tu je gospođa Pilja u pravu, sramota je ovo što su oni radili. Sigurna sam da vi to danas više nikada nećete ponoviti. Za njega su govorili da je voleo da putuje uglavnom o trošku drugih. Taj isti kaže, embargo, je vrlo brzometno postao istražni sudija, predsednik veća, portparol, sve do 2005. godine kada je zaseo u fotelju predsednika Prvog suda.

Postao je predsednik Prvog opštinskog suda, ne znam šta sve nije postao zahvaljujući svojim prijateljima, pajtosima. Pričalo se da je ipak fotelju predsednika suda zaradio, znate kako? Tako što je ocinkario ondašnjeg predsednika suda, Vojkana Simića, da predmete usmerava sudijama po svom ćefu. Sramota jedna. To postoji, to mora da se kaže da ljudi znaju ko je čovek, prosto, mora da se kaže.

Zvanje doktora pravnih nauka stekao je 2008. godine i ono što je više od toga obeležilo, obeležilo odbranu doktorskog rada, bilo je prisustvo njegovog kuma Gorana Ilića, čoveka sa kojim će osam godina kasnije osnovati CEPRIS, slušajte – Centar za pravosudna istraživanja. Nevladino udruženje, sa kojim će tek žestoko udariti po srpskom pravosuđu u pokušaju. Sudija, osnovao nevladino udruženje? Molim vas, dragi gledaoci, dobro slušajte šta vam govorim, sudija osnovao nevladino udruženje. Svaka mu čast. I udri po sudijama koje mu ne odgovaraju, udri po predsedniku, udri po poslanicima, udri po svima. Sve što njemu odgovara je u redu, sve što je po pravdi nije u redu.

Taj isti u onoj čuvenoj seči neposlušnih sudija i onih koji su se na bilo koji način zamerili dosovskim liderima, despotima iz 2009. godine, dr Majić, ne samo da je preskočio tadašnji Okružni sud i direktno izabran u Apelacioni sud, i to u Odeljenje za ratne zločine, pazite, za ratne zločine, gde je bila duplo veća plata u odnosu na ostale sudije istog suda. Neviđena blamaža srpskog pravosuđa, mora se priznati, u to vreme. U Apelacioni sud je izabran neko ko nikada nije odlučivao po žalbama, bez dana staža u Okružnom sudu, a to mu je bio posao i u apelaciji, molim vas. U Okružnom sudu je ostalo bezbroj sudija koji su stvarno ispunjavali uslove za prelazak u Apelacioni sud. Ja se nadam da se nikada ovo više neće ponoviti i da ovakva fela ljudi neće sedeti u našem pravosuđu.

Sada da vidimo ko je taj gospodin. Ovo je tek deo njegove biografije. Ovaj gospodin ima čudne aršine, ovaj Milorad Majić, smeta mu doživotni zatvor za silovatelje i ubice dece, a ništa mu nije smetalo kada je doneo presudu o oslobađanju najgorih šiptarskih koljača. Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, koji je nakon prvostepeno osuđujuće presude za većinu njih, kao član veća, oslobodio krivice 11 članova nakrvavije zločinačke grupe OVK iz Gnjilana, koji su zverski mučili i ubijali Srbe i Rome na tom prostoru, podigao je glas protiv usvajanja „Tijaninog zakona“.

Majić je iskoristio gostovanje u emisiji „Utisak nedelje“, da bi poručio da uvođenje doživotnog zatvora bez prava otpusta predstavlja kršenje međunarodnih konvencija i evropskih standarda, ali i Ustava Srbije. Gospode Bože. To je učinio uoči izjašnjavanja poslanika, nas ovde u Skupštini. Srbija o tome, pa i stručna javnost, to je doživela kao direktan pritisak na zakonodavnu vlast, na šta nijedan sudija nema pravo, na isti način ovo su shvatili i poslanici, da bi zbog svega Majić trebalo da se pokrije ušima i da ćuti, umesto što kritikuje zakon koji ima za cilj da zaštiti decu, trudnice, nemoćne, poručuje advokat, gospodin Svetozar Vujičić.

Isti ovaj dotični gospodin sudija Majić je poslednji čovek koji bi trebalo da izlazi u javnost, pogotovo što svako njegovo pojavljivanje izgleda kao da je u žutom dresu. On je protiv svega i svačega. Šta god je dobro za ovo društvo, on je protiv, pri tom, on je jedini sudija koji je sa mesta opštinskog sudije otišao direktno u Apelacioni sud, po treći put to pričam, jer je to nonsens, jer je to bezobrazluk, šta god, ne ponovilo se, i to zahvaljujući DS, koja mu je 2009. godine dala da sam bira na koje mesto želi da ode. Zamislite to.

Kad smo kod gnjilanske grupe, ta grupa je prvostepeno osuđena, a on ih je pravosnažno oslobodio. No, Kasacioni sud je konstatovao da je ta presuda zahvaćena bitnim povredama zakona i da je kao takva neodrživa, ali to više nije moglo da se promeni, već je Kasacioni sud samo konstatovao da je bila povreda, zaključio je gospodin Vujičić.

Podsetimo još da je Apelacioni sud u Beogradu oslobodio krivce i pustio na slobodu svih 11 članova najkrvavije zločinačke grupe OVK iz Gnjilana, koji su tokom 1999. godine zverski mučili i ubijali Srbe i Rome na tom prostoru. Time je negirano da je bilo najkrvavijih i nemilosrdnim zločinima nad Srbima. Tako, umesto da krvnici budu osuđeni na ukupno 116 godina robije, oni su dobili slobodu, uprkos izjavama dokazima svedoka saradnika. Izvor J.Ž.

Na čelu gnjilanske grupe 1999. godine bio je Fazli Ajdari. Na suđenju su svedoci saradnici do detalja opisali šta su radili žrtvama, ali ni to nije bilo dovoljno da prvostepena osuđujuća presuda bude potvrđena. Kažu - imali su internat u koji su dovodili žrtve i proceduru mučenja. Procedura je podrazumevala da žrtvu prvo dovedu, skinu, a onda im postavljaju pitanja. Gospodo, teško mi je da čitam ovo, ali moram, zarad javnosti, neka se zna šta sve sedi u srpskom sudstvu. Šta god da kažu, uvek su ih prebijali četvrtastom gvozdenom štanglom. Važilo je pravilo da im uzmemo dušu polako. Vezivali smo žrtve visoko za ruke da vise i samo ih bacali na pod kad dođu na red. Ženama smo sekli dojke i iz zabave to posle pekli.

Možda više ne treba da čitam, jer mi nije dobro, pa ću samo poželeti da ovakvi tipovi, poput ovog monstruma, više nikad ne budu prisutni na ovoj sceni, ovo je bilo pa se ne ponovilo, samo još jedna rečenica, 80 ubijenih i 250 mučenih. Taj je oslobodio gospodin Majić, neka mu služi na čast, a ima i decu.

Ja ću u danu za glasanje da podržim predloge onih kandidata za koje mislim da bi trebalo da časno obavljaju ovaj posao. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću zarad javnosti da pročitam, ovde lepo piše taksativno: „Odredbe ovog zakona ne odnose se na pomoć podsticaju poljoprivredi, ribarstvu u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.“ Tačka.

Ne odnose se. Znači, nije ništa diskriminatorsko. Ko razume shvatiće. Mi jesmo zaista zemlja pristupnica EU. Naša politička opcija je prema EU i moramo poštovati sve ugovore koje smo potpisali sa njima. Ovo se taksativno piše, ne odnosi se na pomoć. Pročitajte član 1. biće vam jasno na šta se šta odnosi.

Što se tiče Rusije, moje omiljene zemlje i sa njom smo sklopili sporazum, i ne samo sa njom nego sa svim zemljama. Imaćemo koristi i mi i oni. Napravili smo Evroazijsku uniju, saradnja besprekorna. Radimo sa Kinom, radimo sa Turskom. U ovom momentu je 100 privrednika došlo da pomogne Republici Srbiji. Tako se radi.

Član 2. treba da ostane, ne može da se briše samo zato što je nekom volja, jer nije razumeo. Znači, ovaj član nije diskriminušući i tačka. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Janković sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, danas pred nama razmatranje redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu.

Ovo je prvi put da se u parlamentu razmatra izveštaj jednog nezavisnog državnog organa, i ne samo vašeg, nego je bio i tu Ombudsman, a bio je i Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, što samo govori o velikom stepenu demokratije koja trenutno vlada u Srbiji, o otvorenosti, o harizmi našeg predsednika koji prosto dozvoljava nešto što nikad nije bila praksa, što je, po meni, potpuno normalno i treba pohvaliti tako nešto.

Pročitala sam vaš izveštaj i fokusiraću se na jedan od razdela, to je diskriminacija na osnovu pola. Čujem da dobacuju. Naravno, ovo je prvi put da se tako nešto dešava, ja se ponosim što mogu danas da govorim o ovome.

Potvrda ovog što sam rekla, danas u parlamentu ima više od 90 poslanica. Počeli smo sa 30% žena. Neko je rekao – kvota. Pa, nije kvota, to su pametne, sposobne, obrazovane žene koje su došle da pokažu šta znaju.

Porazio me je podatak da u od 150 lokalnih samouprava samo 7,6% su na čelu žene, predsednice žene. To nije dobro. Mislim da taj procenat treba da se poveća, a ono šta ste vi ovde naveli je malo poražavajuće za sve ljude koji žive u ovoj Republici, a naročito za muškarce.

S obzirom da je ovo jedna patrijarhalna sredina, svaka peta žena ovde po izveštaju je fizički ili seksualno maltretirana. Strašno. Nemam komentar. Prosto apelujem na te muškarce. Lepo reče moj uvaženi kolega, gospodin Rančić, to je izgleda želja za moći. Sramotno je to. Ovo je 21. vek. Imaju li ti muškarci ćerke? Imaju li majke? Imaju li žene?

Poražavajuće je, takođe, što su zlostavljane žene, većinski procenat, znači, najveći procenat, posle 65 godine i više od 65 godina imaju žene koje su zlostavljane. Nonsens. Nedopustivo. Pa, to su naše majke, to su naše bake. One su nas odgajile. Meni samo treba da se pokaže koji je to monstrum koji svoju majku zlostavlja, svoju baku zlostavlja. Tako nešto ne sme da se događa u Srbiji.

Meni je drago da sve propise koji se nude Republici Srbiji smo usvojili. Pre svega Istambulsku konvenciju. Bravo. Pa, onda, Rezoluciju 1325 – Žene, mir i bezbednost. Onda, preporuke. Jedino tako možemo da se izvučemo iz ovog sivila.

Prosto, ja ne znam koji su ovo podaci koji govore da je svaka peta žena zlostavljana fizički. Naravno, uz to ide i psihičko zlostavljanje i svaka peta žena silovana. Ljudi moji, dajte da se produhovimo, dajte da radimo nešto na sebi. Ovo je strašno. Ovo je nedopustivo.

Interesuje me samo - koji su to podaci i da li je moguće da je svaka peta žena zlostavljana fizički? Tako nešto se nikada ne sme ponoviti. Nadam se da će društvo silnim edukacijama, jer žene ne znaju kakva su njihova prava… S obzirom da živim na opštini Voždovac, zaista smo se potrudili da edukujemo žene, da znaju koja su njihova prava. Zato svuda podvlačim da je neophodno da se napravi protokol o saradnji u lokalu. To znači da s umreži MUP, opština, centar za socijalni rad, dom zdravlja i sudstvo.

Bez toga mislim da situacija u Srbiji neće biti sjajna. Videla sam da je 30 žena ubijeno u 2018. godini. To nije dobro i sigurna sam da će sledeće godine, ako budemo imali silne edukacije, ako budemo razgovarali sa ljudima koji su prosto talog ovog društva, jer ne mogu da shvati da neko siluje nekog ili da neko naudi detetu, majci, baki, da ćemo silnim edukacijama sa tim ljudima, koji su negde na margini, prosto nije im dobro, reče moj uvaženi kolega, želja za moći, rekla bih da tu ima i silnih devijacija i nadam se da ćemo se sa tim izboriti.

Ono što je još vrlo važno istaći je da ova zemlja je preživela sve i svašta, od ratova devedesetih, pa recesiju. To je deo opravdanja, ali ipak nemam opravdanje za ove silovatelje. Tačka sa njima. Doneli smo silne zakone i mislim da treba da budu još rigorozniji. Zahvaljaujem na pažnji.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, amandman moje uvažene koleginice treba odbiti iz prostog razloga što, idemo redom, obrazovanje je deo kulture, a kultura je način života. Treba biti obrazovan, jer ćemo u životu imati veću šansu, ali, zaista, mi smo već produžili rokove par puta i sada mislim zbog stimulansa ovih ljudi da što pre završe fakultet ili magistarske studije ili doktorske studije, da bi mogli da rade, da bi mogli da doprinesu ovom društvu, produžavamo sada za dve godine.

Niko ne kaže da svako ima pravo da studira onoliko koliko želi. Naravno, ako neko napuni 65 godina, lepo je zarad njega samog, ali neće biti produktivan, neće dati rezultate u društvu. Samo je tu poenta.

Ako smo već produžili, ako je neko upisao 2005. godine osnovne studije i studije na višoj školi, pa smo mu produžili jednom, jer je trebalo da završi, pa drugi put, pa smo produžili do 2018. i 2019. godine, i sada još dve godine, prosto, mislim da će biti celishodnije, normalnije da mu damo šansu još dve godine da bi se zaista potrudio da za te dve godine završi fakultet i bude koristan član ovog društva. Samo je to problem. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče našeg bivšeg predsednika, gospodina Tomislava Nikolića, on je završio fakultet dok je bio u radikalnoj stranci pod jedan. Pod dva, niko ne kaže da ljudi nisu produktivni u 65 godini. Ne, naprotiv, nego šta će taj koji završi fakultet, a ništa nije radio do 65 godine, da doprinese društvu u 65. Konkretno, masa ljudi ima više škole, rade ljudi, neki su direktori, privređuju, imaju porodice, a onda i završavaju fakultete. Valjda im je dosta posle tri puta produžavanja, da im produžimo i četvrti put i da završe za dve godine te dve godine koje im fale.

Pošto se Radikalna stranka raspala, jer je naš bivši predsednik države, gospodin Tomislav Nikolić ukapirao da ima malo više zajedljivosti, da bi mu možda bilo mnogo bolje da napravi novu stranku koju je i napravio, koja ima 55% rejtinga. Bez zle namere, zaista ću sa zadovoljstvom podržati predlog ovog zakona, ali mislim da država plaća studije. Ljudi moji, masa studenata je na budžetu i to plaća država. Pet hiljada dinara košta boravak u domu. Ne postoji na svetu ni jedna država koja toliko vodi računa o svojim studentima kao što je Republika Srbija. Obrok je dve hiljade i nešto, pa hajde malo da govorimo o tim studentima. Ovim studentima smo dali rok, daćemo još jedan, a poenta čitave priče je da forsiramo mlade ljude, da ovi ljudi koji su imali probleme damo i njima šansu i tačka. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, gospodo ispred SRS, jako poštujem demokratsku diskusiju. Mi se ovde prosto ne slažemo sa nekim stvarima. Ja nisam zaista nikada ljuta, naprotiv, jako poštujem vaše stavove, ali su činjenice činjenice.

Za početak, naš uvaženi gospodin Tomislav Nikolić je tada bez fakulteta bio predsednički kandidat i pobedio na predsedničkim izborima, iako nije imao ni magistarske ni doktorske studije, a istina je da je završio fakultet u vaše vreme. Znači, pod jedan. Nije imao ni master ni doktorske. Znači, pobijate sve za ono što sam rekla – do 65 godine. Pričala sam o studentima koji krenu da studiraju pa završe fakultet u 65 godini ne radeći ništa. Ovaj čovek je radio, ne samo on, nego masa nas, to je poenta.

Pod dva, rekli ste, moj uvaženi kolega, da državu ništa ne košta to što produži fakultet. To nije tačno. Profesori koji izlaze da pitaju te studente, ako ih ima 10.000, se plaćaju, plaća se svaki taj rok. Znači, niste upućeni. Ja vama želim da naučite još mnogo stvari, jer ste vrlo pametan, kreativan mlad momak.

Što se tiče Tomislava Nikolića, svako dobro za tog čoveka, najbolji je. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Znate, govoriti o stranci koja je na prethodnim parlamentarnim izborima dobila 55% građana da su „skotovi“ je sramno. Sramota je, opozicija koje danas nema, nas zove „sendvičarima“, „botovima“, „idiotima“, hvala njima, „bezubima“, „krezubima“, „nismo intelektualci“.

Mi smo vrhunski intelektualci, pod jedan.

Pod dva, ovde postoje, svi ljudi koji su ovde imaju fakultete, magistarski, završili su, kako se kaže, iznervirala sam se, nikada mi niko u životu nije rekao da sam „skot“, niti sam bila. Znači, svi su završili, imaju doktorate. Imamo deset doktora nauka.

Sramota je u visokom domu, dogovorili smo se da tako ne nastupamo. Niko ovde nije „skot“. Možemo da razmenjujemo argumente, imamo pravo da pričamo o čemu mi god hoćemo, svako je bio u temi, ali doda po nešto svoje zarad rejtinga svoje stranke.

Vi nama spočitavate da ništa ne radimo? Mi smo doneli preko 600 zakona od 2012. godine. Napravili smo reforme koje su bile bolne. Zahvaljujući tome imamo povećanje plata, renoviramo škole, pravimo mostove, bolnice, pravimo puteve. Uradićemo četiri auto-puta, molim vas. Prvi put u istoriji Srbije imamo već završen Koridor 10. O čemu vi pričate?

Radimo non-stop. Zahvaljujući respektabilnosti gospodina Vučića, harizmi, pameti, doveli smo silne investitore. Znači da je mnogo bolja klima.

Kaže neko – zašto se samo orijentišete prema EU? Nije tačno. Radimo sa kineskim bankama. Da je neko čitao ono što mi čitamo, kada čitamo zakone, treba da se nauči da su dali 450 miliona za deonicu puta od Preljine do Požege. Znači, to su kineski investitori. Pa ruski investitori.

Nemojte molim vas više da se vređamo, nema svrhe. Ovo je visoki dom, ja znam da opozicija ima svoje argumente i to je potpuno u redu, ali nemojte govoriti nešto što nije istina.

Kada smo mi glasali iz Bodruma? Nikada. Kada ćemo mi da glasamo bilo odakle osim iz Skupštine, iz plenuma? Nikada. To su radili ljudi koji su pase, koji danas ne mogu svi zajedno da skupe 10%. Nama je trenutno rejting 53%.

Zahvaljujem, mogla bih još mnogo toga, nema svrhe.

Hvala predsedavajući.

Danas je pred nama Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora, naravno između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Reče neko zašto uzimamo kredite iz Evropske investicione banke? Pa kako nećemo da uzimamo kredite od Evropske investicione banke, pobogu bože. Pa naš kurs politički je prema EU, ali je neutralnost vojna. Prvo vraćamo kredite ovih koji su pre nas zadužili zemlju onoliko. Uzimali su kredite po 8 i 12%. Mi uzimamo kredite, ali po 2%. Vraćamo kredite i ulažemo u infrastrukturu.

Mi smo napravili i pravimo. Napravili smo Koridor 10, izgradili prvi srpski autoput. Bravo za Vladu Republike Srbije, bravo za SNS i za Aleksandra Vučića. Prvi srpski autoput. Sramoto, svi imaju autoputeve, samo mi nemamo. Zašto? Jer su pokrali sve što su mogli da pokradu. Mi ne krademo, mi ulažemo u infrastrukturu. Zato smo i napravili ovaj sporazum sa Evropskom investicionom bankom i upravo iz kredita Evropske investicione banke smo završili Koridor 10. Naravno, delom sredstva iz budžeta Republike Srbije.

A kako? Tako što smo imali teške reforme 2014. godine, pa smo uštedeli novac, bile su desetkovane penzije, plate, ali isplatilo se. Danas imamo suficit u budžetu. Nekada minu 3,5%, danas plus 3,5%. Pa samo u zadnjih šest meseci plus 4% BDP. Tako se radi ljudi, uštedama.

Da smo tako loša zemlja, pa ko bi došao da investira ovde. Da nemamo autoputeve. Pa, ko bi investirao negde po planinama. Šta, samo seoski turizam. Ovde dolaze svaki dan investitori. Napravili smo 200 fabrika, preko 200 fabrika. Oni su uništili 600, a mi napravili 200. Procenat nezaposlenosti 2012. godine bio je 27%, danas manje od 10%. Još malo pa idemo na evropski prosek. Tako se radi. Bravo. Bravo, ponosim se što mogu danas da govorim o ovome.

Evropska investiciona banka kao zajmodavac i Republika Srbija kao strane ugovornice Republika Srbija je zajmoprimac. Zaključili su niz finansijskih ugovora i to na projekte. Šta sve pre svega? Klinički centar B, opštinska i regionalna infrastruktura, zajam B – autoput Koridor 10, istraživanje i razvoj u javnom sektoru, program modernizacije škola, autoput Koridor 10 faza 1, unapređenje objekata pravosudnih organa B itd. Pa, tako se radi.

Reče neko ne radimo sa Ruskom Federacijom i sa Kinezima. Pa to naprosto nije tačno. Koridor 10 je završen novcem iz Investicione evropske banke, ali Koridor 11 se pravi upravu zahvaljujući kreditima iz kineskih banaka i ruskih banaka. I to treba da se zna.

Moram da pročitam šta smo sve uradili, šta ćemo raditi. Pa mi ćemo za par godina imati četiri autoputa ljudi. Završili smo južni Koridor, radi se Koridor 11, radi se Moravski koridor, Šumadijski, četiri autoputa. Biće investicija koliko god želimo. Nadam se da ćemo za par godina doći na nezaposlenost od 5%. Zahvaljujem.