| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 3 dana
I uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice je, između ostalog, i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvole članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništva za obavljanje plaćenih delatnosti.
Osvrnuću se na ovaj sporazum, jer predstavlja nastavak izuzetno dobre višedecenijske saradnje naših država. Srbija i Indija jesu geografski jako udaljene, deli nas više od pet hiljada kilometara, ali nas isto tako vezuju jake i čvrste političke, prijateljske i ekonomske veze koje su dodatno ojačane uspostavljanje bilateralnih odnosa još 1948. godine.
Ono što nas još snažnije povezuje jeste činjenica da su naše dve države bile osnivači Pokreta nesvrstanih. Indija, država koja se sredinom prošlog veka oslobodila kolonijalizma i postala nezavisna država, danas je jedna od najmnogoljudnijih zemalja sveta sa oko 1,3 milijarde stanovnika. Indijska privreda je jedna od najbrže rastućih privreda sveta i peta najveća ekonomija na svetu.
Jedan od ključnih događaja u odnosima Srbije i Indije, ali i prelomni trenutak u procesu stvaranja Pokreta nesvrstanih, kao i formalnog oblika saradnje vanblokovskih država, predstavilo je putovanje predsednika SFRJ Josipa Broza Tita u Indiju krajem 1944. godine. Visoki stepen uvažavanja i poštovanja koji su Josip Broz Tito i Džavaharlal Nehru međusobno iskazivali kasnije će se pokazati kao značajan kohezioni faktor u bilateralnim odnosima Jugoslavije i Indije.
Važno je znati i to da je Tito bio prvi predsednik jedne evropske države kojeg je indijsko rukovodstvo pozvalo u goste posle sticanja nacionalne nezavisnosti, ukazavši mu pri tom veliku počast.
Takođe, kao još jednu potvrdu izuzetnih odnosa Jugoslavije i Indije treba izdvojiti još jedan događaj iz jula 1956. godine kada su se Tito i Nehru i Naser sastali na Brionima gde su usvojili Brionsku deklaraciju koja je u suštini bila prvi multilateralni dokument Pokreta nesvrstanih. Pet godina kasnije, septembra 1961. godine u Beogradu, održan je prvi samit Pokreta nesvrstanih kojim je prijateljstvo između naša dva naroda još jednom potvrđeno pred očima svetske javnosti.
Koliki je uticaj imala Indija na razvoj ovog Pokreta govori činjenica da je indijski premijer Nehru zaslužan za njegov naziv koji je, takođe, izneo i glavne principe Pokreta. Ti principi su ujedno i principi Povelje UN, i to su sledeći: uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, uzajamno nenapadanje, jednakost i uzajamna korist i miroljubiva koegzistencija.
Nažalost, danas su mnogi zaboravili na ove principe za koje smo se izborili svojom antifašističkom politikom i borbom u Drugom svetskom ratu.
Pokret i danas ima svoju ulogu na svetskoj političkoj sceni. To potvrđuje 120 članica i 17 zemalja posmatrača, među kojima je i Srbija. Ponosni smo na to da smo pre samo dva meseca uspešno organizovali jubilarni 60. samit u Beogradu na kome je bilo više od 100 delegacija iz čitavog sveta. Odnosi Srbije i Indije su dodatno intenzivirani u poslednjih par godina nakon više uzajamnih poseta na najvišem državnom nivou. Srbija je danas jedina zemlja Evrope koja je ukinula vize Indijcima, zahvaljujući čemu se povećao broj njihovih turista u našoj zemlji.
S druge strane, Indija nama pruža nesebičnu podršku u borbi za očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Poštujući međunarodno pravo i zahvaljujući sličnim pogledima na globalne probleme, Indija nije priznala nezavisnost tzv. „Kosova“ i glasali su protiv učlanjenja ove lažne države u UNESKO.
Indija i Srbija imaju sve razvijeniju saradnju u više različitih oblasti. U Indiji, koja predstavlja jedno neverovatno tržište, izvozimo jabuke. Sarađujemo po pitanju koja se odnose na biljni karantin, a ima prostora da izvozimo i druge naše poljoprivredne proizvode i za saradnju na području biljnog turizma.
Brojne industrijske kompanije ulažu svoja sredstva, a posebno su zainteresovane za industriju traktora. Tri indijske marke traktora proizvode se i sklapaju u Srbiji.
Dobro je podsetiti i na to da je najveća indijska investicija u Republici Srbiji izgradnja informaciono-tehnološkog parka u Srbiji. Indija takođe, ima izuzetno dobro razvijenu farmaceutsku industriju i trenutno je jedan od najvećih svetskih proizvođača vakcina protiv Kovid-19.
Za usvajanje sporazuma koji je na dnevnom redu postoji obostrani interes zemalja, posebno imajući u vidu da je praksa zaključivanja ovog vida sporazuma postala sve značajnija u savremenom svetu, a koristi su višestruke. Svrha je da se članovima diplomatskog osoblja ograniče određene privilegije i imuniteti prilikom obavljanja drugih plaćenih poslova, a koji nisu u direktnoj vezi sa njihovom diplomatskom službom i Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima.
Takođe, ono što se još ovim želelo postići je da se članovima diplomatskog i konzularnog osoblja pruži mogućnost da ih u inostranstvo prate članovi porodica, čime bi se na ovaj način omogućilo očuvanje normalnog porodičnog života.
Naša poslanička grupa će glasati za ovaj Predlog.
Danas ću govoriti o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju u vojnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade arapske Republike Egipat koji je potpisan u Kairu 13. jula 2021. godine. Zadovoljstvo mi je da govorim o ovom sporazumu jer ga potpisujemo sa nama prijateljskom zemljom sa kojom je prijateljstvo izgrađeno još u vreme osnivanja Pokreta nesvrstanih.
Osnivači ovog Pokreta bili su tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito, tadašnji predsednik Egipta Gamal Abdel Naser i predsednik Indije Džavaharlal Nehru.
Pokret nesvrstanih imao je istorijsku ulogu za očuvanje svetskog mira u uslovima blokovske podele sveta. Tadašnja SFRJ je bila lider nesvrstanih i motor borbe za ravnopravnost, mir i miroljubivu koegzistenciju, za ne mešanje u unutrašnje stvari drugih država. Da je ovaj pokret značajan, govori činjenica da je on i danas posle 60 godina živ i aktivan, to potvrđuje i stanje u međunarodnim odnosima i aktuelnosti onih pitanja koje su i tada 1961. godine bili aktuelni za članice Pokreta nesvrstanih.
Iskoristio bih priliku da čestitam državnom rukovodstvu na brilijantnoj organizaciji Samita nesvrstanih koji je povodom šezdeset godina postojanja pokreta održan 11. i 12. oktobra u Beogradu. Nesvrstani danas okupljaju čak 120 zemalja sveta, uglavnom iz Afrike, Azije i Južne Amerike. Lično sam učestovao u radu samita gde sam pozvan kao narodni poslanik i kao unuk Josipa Broza Tita koji poznaje veliki broj predsednika, premijera i drugih zvaničnika nesvrstanih zemalja.
Želim danas da zahvalim, predsedniku Narodne skupštine, Ivici Dačiću koji je u vreme kada je bio ministar spoljnih poslova obnovio mnoga prijateljstva sa nesvrstanim zemljama, posetio je neke zemlje u kojima niko od naših zvaničnika nije bio 30 godina i obezbedio povlačenje priznanja Kosova upravo od nesvrstanih zemalja. Video sam lično u vreme samita koliko poštovanje predsednik Dačić uživa među nesvrstanima.
Želim da se zahvalim i nesvrstanim zemljama koje nisu priznali jednostrano proglašeno Kosovo, kao i onim zemljama koje su prethodnih pet godina povukle priznanje. Saradnja među nesvrstanim zemljama se odnosila i na vojno-tehničku saradnju. Tadašnja Jugoslavija je bila jedna od najvećih proizvođača vojne opreme, a JNA nažalost posle 2000. godine srpska vojska je uništavana, ali srećom se u poslednjim godinama u našu vojsku, opremu i naoružanje dosta ulaže. Srbija jeste za mir, ali mora imati jaku vojnu silu da bi se u slučaju potrebe branila. Srećom Srbija ponovo postaje važan faktor bezbednosti, stabilnosti u regionu, ali isto tako kao slobodarska zemlja koja se uvek samo branila, ona je čuvar i svetskog mira.
Kada je u pitanju Egipat, podsetio bih da smo u vreme SFRJ imali odličnu saradnju sa ovom zemljom u mnogim oblastima, pa i u oblasti vojne saradnje, tako da i ovaj Memorandum o vojnoj saradnji o kome danas diskutujemo vidim kao svojevrstan nastavak nekadašnje saradnje. Egipat i Srbija su iskreni prijatelji i ovaj memorandum je takođe potvrda tog prijateljstva, ali potvrda čvrste opredeljenosti naših zemalja da doprinesu miru i bezbednosti u svetu, kao što su to činile i u prošlom veku. Kako je načelo nesvrstanosti bilo nemešanje u unutrašnje poslove drugih država, to isto načelo se poštuje i u ovom memorandumu i u saradnji Egipta i Srbije u vojnom sektoru. Ova saradnja je zasnovana i na načelu poštovanja nacionalne bezbednosti svake strane. Memorandumom se planiraju različiti oblici vojne saradnje, pre svega to će biti vojno-tehnička saradnja, vojno-ekonomska, vojno-naučna, zatim saradnja u oblasti obrazovanja i obuci pripadnika vojnih snaga kao i u oblasti vojne medicine.
U svim ovim oblastima imali smo iskustva u ranijem periodu kada su se ovde školovali egipatski lekari i oficiri i kada smo razmenjivali vojnu tehnologiju i obučavali oficire. Zato, dajemo punu podršku ovom Memorandumu, koji stvara pravni osnov da kao nezavisna i demokratska država sarađuju sa nama sa prijateljskom državom Egipat i u vojnom sektoru. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, vekovima unazad pokazalo se koliko je važno negovati dobre i prijateljske odnose kako sa susedima, tako i sa prekookeanskim zemljama.
Savremeni svet u kojem živimo, razvoj tehnologije, sve veći broj migracija širom celog sveta doprineo je tome da se sve veći broj oblasti reguliše međunarodnim sporazumima, bilateralnim i multilateralnim.
Države između sebe najčešće regulišu pitanje političke, ekonomske, kulturne, naučno-tehnološke saradnje, kao i pitanje socijalne sigurnosti.
Kao poslanik SPS želim da ukažem na važnost poštovanja socijalnih prava i socijalne sigurnosti svakog pojedinca i svakog našeg državljanina, kako onih koji žive u Srbiji, tako i na one mnogobrojne u srpskoj dijaspori širom sveta.
Međunarodnim ugovorima o socijalnom osiguranju, odnosno socijalnoj sigurnosti, omogućava se usklađena primena nacionalnih zakonodavstava države ugovornice u oblasti socijalnog osiguranja kojima se garantuje jednak tretman državljana, odnosno osiguranika obe države ugovornice u okviru nacionalnog zakonodavstva. Obezbeđuje se očuvanje stečenih prava, garantuje se isplata davanja u slučaju promena prebivališta.
Naša država zaključene sporazume sa 30 zemalja, koji se odnose na socijalnu sigurnost, poput Rusije, Grčke, Austrije, Švajcarske, Kanade itd.
Sporazum između Srbije i Kanade o socijalnoj sigurnosti stupio je na snagu 2014. godine. Na osnovu ovog sporazuma prava na penziju i druge oblike socijalne sigurnosti moći će da ostvaruju građani srpskog porekla koji žive i rade u Kanadi, ili su to već činili, kao i Kanađani koji su radili ili rade u Srbiji.
Ovaj sporazum reguliše prava korisnika penzija u obe zemlje, kao i onih za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Ovaj sporazum ne odnosi se na kanadsku pokrajinu Kvebek, gde je prisutna brojna srpska dijaspora i veliki broj onih koji narednih godina stižu na red za penzionisanje.
Sporazum sa Kvebekom je sveobuhvatniji od onog sa Kanadom. Pored isplate penzija i sabiranja staža osiguranja, obuhvata i zdravstveno osiguranje, tako da naši građani koji idu u Kvebek poslovno ili turistički mogu koristiti određene zdravstvene usluge.
Pored toga što vodimo računa o našim najstarijim građanima, veoma je važno i to što mislimo o generacijama koje tek dolaze. Radimo na tome da im obezbedimo nove mogućnosti.
Srbija je zemlja bogate istorije, kulturnog i duhovnog nasleđa. Ponosni smo na naše svetski priznate naučnike i istraživače, poput Nikole Tesle i Mihaila Pupina.
Sa SAD već imamo zaključen sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji, a ovim protokolom ta saradnja se nastavlja. Obe zemlje će imati korist od ovog sporazuma. Naučnici će zajedno moći da rade na brojnim projektima i istraživanjima. Dobri bilateralni odnosi Srbije i SAD važni su za stabilnost čitavog našeg regiona, a saradnja u nauci i tehnologiji je dragocena za generacije koje tek dolaze.
Sporazum sa Ruskom Federacijom je veoma važan da ne bismo više dolazili u situaciju da nam se roba vraća zbog loših fitopatoloških uslova.
Poslanička grupa SPS podržava saradnju sa drugim državama, posebno što će našim građanima potvrđivanje ovih sporazuma biti od velike koristi.
U danu za glasanje podržaćemo sve sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo iz člana 287. Poslovnika, postavio bih pitanje ministru energetike, gospodinu Antiću. Strateško opredeljenje Srbije u oblasti energetike je obezbeđenje energetske stabilnosti i bezbednosti, kao i zadovoljenje energetskih potreba i privrede i građana.
Pored ostalih, energetski izvori za nas je od velike važnosti i prirodni gas kao energent 21 veka. Vodeći računa o ekološkim standardima i zaštiti životne sredine, možemo reći da je prirodni gas kao energetski izvor najprihvatljiviji i najčistiji.
Srbija je pre nekoliko godina započela rad na projektu izgradnje gasovoda koji treba da obezbedi dovoljne količine prirodnog gasa i to iz Ruske Federacije i da se poveže sa ostalim korisnicima u regionu.
Taj projekat nažalost u jedno vreme zastao, a sada se intenzivno realizuje kroz projekat zvani „Turski tok“ koji je izuzetno aktuelan ovih dana. Da podsetim, gasovod „Tuski tok“ je ukupne dužine 1.100 kilometara, proteže se od Rusije preko Crnog mora i namenjen je snabdevanju gasom kako Turske, tako i zemalja Južne i Jugoistočne Evrope. Njegova izgradnja doprineće da čitav ovaj region bude energetski stabilniji i bezbedniji.
Dužina trase „Turskog toka“ kroz Republiku Srbiju iznosi 403 kilometra, što Srbiju čini značajnim partnerom u povećanju ukupne energetske bezbednosti i stabilnosti čitavog regiona.
U vezi sa tim želim da pitam ministra Antića – kolika je kapitalna investicija u pitanju i do koje faze realizacije se stiglo i šta će izgradnja ovog gasovoda „Turski tok“ značiti za privredu i građane Srbije?
Drugo pitanje bih postavio Ministarstvu prosvete. U zadnje vreme primećeno je osipanje nastavničkog kadra iz škola. Obrazloženje iz razgovora sa njima je da ne mogu više da trpe maltretiranje dece i učenika starijih razreda.
Da li Ministarstvo prosvete planira nešto da spreči dalje osipanje kadrova jer samo u školi moje ćerke je troje nastavnika u zadnjih mesec dana podnelo otkaze isključivo iz ovih razloga? Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koristim pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine i želim da zatražim više obaveštenja od nadležnih članova Vlade.
Prvo pitanje bih postavio ministru omladine i sporta, gospodinu Vanji Udovičiću. U pitanju je Nacionalni sportski savez slepih i slabovidih i dva krupna problema ove ugledne sportske organizacije osoba sa invaliditetom. Prvi problem je prijem Nacionalnog sportskog saveza slabovidih i slepih u Paraolimpijski komitet Republike Srbije, a drugi priznavanje prava na nacionalna priznanja slabovidim i slepim šahistima, članovima ovog sportskog saveza.
Naime, već više godina aktuelan je problem prijema sportskih saveza slabovidih i slepih u Paraolimpijski komitet Republike Srbije, iako sportisti ovog saveza već godinama brane boje Srbije i mnogim paraolimpijskim sportovima, posebno u šahu i organizuju međunarodna takmičenja.
Drugi gotovo decenijski problem, koji takođe nije rešen, a predstavlja svojevrsnu diskriminaciju slepih i slabovidih sportista jeste izostanak nacionalnih priznanja za slabovide i slepe sportiste, u ovom slučaju, šahiste koji su osvajači velikog broja međunarodnih priznanja, pre svega šahovskim paraolimpijadama. Danas ima samo još petoro slepih šahista, koji bi mogli da ostvare pravo na nacionalno priznanje i smatramo da je nekorektno da njihove kolege, samo zato što imaju zdrav vid, a oni ne, dobijaju nacionalna priznanja, dok se slabovidima šahistima iz nepoznatih razloga priznanja izostaju. To je nedopustiva diskriminacija. O ovome su obavešteni svi državni organi i nedavno i predsednik Republike lično.
U vezi sa navedenim problemima Nacionalnog sportskog saveza, postavio bih pitanja. Koji su razlozi što se, uprkos intenzivnim aktivnostima Nacionalnog saveza slepih i slabovidih, brojnih obećanja, Nacionalni sportski savez slepih i slabovidih nije još uvek primljen u Paraolimpijski komitet Republike Srbije i da li se ovaj problem može rešiti i omogućiti se dalje učešće na međunarodnim takmičenjima paraolimpijaca? Da li će i koje mere preduzeti da slepi i slabovidi šahisti, koji su stekli pravo na nacionalna priznanja, to svoje pravo i ostvare i na taj način spreče odnos diskriminacije prema njima?
Drugo pitanje, Ministarstvu za ekologiju. Radi se o Miljakovačkoj šumi, zaštićenog područja, površine od 250 hektara, koje je dato na gazdovanje „Srbijašumama“. Na tim područjima bili su nekada sportski tereni, u donjem delu, koje su građani i firme iz Rakovice prikupili sredstva i, ponovo obnovili, ali u zadnjih 10 godina, bespravno, na tom području počele su da se seku šume i grade kuće. U tome učestvuju bivši predsednik opštine, sa svojim saradnicima i na tom području nalazi se 21 objekat za koji postoji nalog za obustavu i rušenje.
Želim da pitam zašto se ne izvršavaju odluke opštinskih organa? Njihovo obrazloženje je da nema novaca za to, ali sve ovo što se radi je protiv zakona i protiv ekoloških uslova života.
Treće pitanje je Ministarstvu prosvete. Da li Ministarstvo prosvete planira da ubuduće obezbedi neka sredstva za decu u školama koja nemaju sredstva da obilaze i da plaćaju razne obilaske u cilju daljeg vaspitanja, znači, muzeje i sve ono što obilaze ostala deca, nemaju, jer velika su sredstva potrebna za to? Samo, na primer, poseta Muzeju Tesle u Beogradu košta 780 dinara. Ne znam šta se u tome nalazi. Sada su išli u Viminacijum, 2500 dinara za šest sati, koliko su proveli tamo, dobili su samo jedan sendvič. Nije mi jasno odakle tolika sredstva potrebna za sve to što se radi? Hvala.
Imao bih pitanje koje se odnosi na MUP, Ministarstvo pravosuđa i Vladu Republike Srbije.
Odmah na početku želim da kažem, da ovo pitanje nije iz ličnih ili porodičnih razloga, nego iz zahteva velikog broja građana Srbije da se neke stvari raščiste.
U zadnje vreme sve više se prijavljuju nestali predmeti i zaostavština Josipa Broza Tita, zadnje je bilo listovi iz Knjige žalosti. Mene interesuje šta je sa kolekcijom od 3500 slika koje su ostale nakon 1980. godine? Šta je sa pokradenim satovima koji su pokradeni sa izložbe i jedan od tih satova prodat je kao najskuplji sat Filip Patek, na aukciji u Ženevi? To jedino može Vlada Republike Srbije ili pravosuđe da traži. Šta je sa pokradenim ordenjem sa Jovankinog groba? Šta je sa sefom iz Užičke 15, jer onaj sef koji je otvoren je sef iz Belog dvora? To je sramota da je sef otvoren bez prisustva advokata i porodice, a nigde se ne spominje sef iz Užičke 15 koji je njegov lični sef iz Malog crvenog salona.
Šta je sa kolekcijom poštanskih maraka, koja je bila jedna od najskupljih maraka na svetu? Šta je sa numizmatičkom postavkom, isto velike vrednosti? Isto tako, šta je sa pokradenim oružjem koje je nestalo u prvom periodu? Lično sam prisustvovao prvi put otvaranju izložbe gde sam dao zvaničnu izjavu da tu fali, posle toga me više nikada nisu zvali ni na jedno otvaranje izložbe.
Predstavnici Ruske Federacije su bili kod mene i tražili objašnjenje šta je sa ordenom Suvorova i sabljom Staljina? Nisam znao da im odgovorim na to. Šta je sa automobilima koji su na revers dati Republici Sloveniji, to je 12 automobila iz pratnje i tri automobila vojna?
Šta je sa sitnim predmetima, nasledstvo porodice, postoje spiskovi? Šta je sa ordenjem, koje je po zakonu pripada naslednicima? Šta je sa poklonima za rođendan? Šta je sa muzejskim eksponatima koji polako nestaju, a evo videli smo da je pre dva meseca čak i čuvar ukrao muzejske eksponate?
Pre godinu dana srebrni poslužavnik, koji je iz jednog velikog veoma vrednog kompleta, na proslavi Ministarstva odbrane, služio je za iznošenje torte i tu je i nestao. To je objavila i dnevna štampa.
Kada će se utvrdi šta sve fali, jer postoje spiskovi iz prve postavke muzeja? Šta je sa predmetima iz rezidencija Karađorđevo, Dobanovački zabran, Tara i ostali objekti? Šta je sa nameštajem iz rezidencije, jer pre godinu dana meni je nuđen radni sto iz njegovog ličnog kabineta koji je nekako dospeo u Crnu Goru? Isto tako, znam da su razvlačeni i persijski tepisi iz rezidencije.
Šta je sa brigom o Belom dvoru i o eksponatima koji se nalaze tamo? Tamo je ukinut režim kompletan koji je nekad bio i sada to sve propada i nestaje? Šta je sa tajnim, četvrtim spiskom koji se stalno spominje i koji je, nažalost, nestao? Isto tako, šta je sa slikama koje su se nalazile u zgradi CK koje su posle, kada je izvršeno renoviranje, našle se u garaži i nestale iz garaže? Hvala.
(Beograd, 13.08.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| - | Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzioner) | Republika | Mesečno | 28928.00 | RSD | 04.06.2014 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 95617.00 | RSD | 03.06.2016 - |