JELENA MIHAILOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 1987. godine u Valjevu. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je violončelistkinja – spec. muzičke umetnosti.

Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i stekla zvanje master muzički umetnik.

Trenutno je na specijalističkim studijama na pomenutom Fakultetu.

Učestvovala je i usavršavala se na brojnim seminarima kod afirmisanih umetnika i član je brojnih omladinskih orkestara širom Evrope.

Redovan je učesnik Međunarodnog Beogradskog Cello Festa.

Snimila je album 2011. godine na kom se našlo jedanaest obrada muzičkih kompozicija od perioda Baha, Ravela i Bramsa, do 21.veka.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 13.10.2020, 12:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko Gojković, ministre Popoviću sa svojim saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što je već rečeno, današnja rasprava je u celini posvećena jednoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar.

Ovo je veoma značajna tema za srpsko kulturno nasleđe, srpsku istoriju, sadašnjost i budućnost. S obzirom da smo prošle nedelje diskutovali i usvojili Zakon o očuvanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma, opredeljenje Vlade ka donošenju zakonskih regulativa kojima će se čuvati i sačuvati identitet srpskog roda i jezika, predstavlja ohrabrenje za sve generacije, posebno u momentima kada su politička kretanja takva da postoji rizik kod utapanja našeg identiteta u tuđe.

Smatram da nije potrebno da i ja ponavljam istorijski fakto o Hilandaru i Svetoj gori Atonskoj na kojoj se Hilandar nalazi, a koje su kolege poslanici u svojim izlaganjima izneli pre mene, ali nekoliko činjenica čini da su i Hilandar kao i Sveta gora mesta koja se ni sa jednim drugim mestom na zemlji ne mogu uporediti, kao što je to rekao i sam Sveti Sava.

Sveti manastir Hilandar postoji od 1198. godine u kontinuitetu. Dakle, preko 800 godina. Kada je Hilandar osnovan, neke današnje velike sile su bile po pet ili šest vekova daleko od svoje suverenosti sa kojom danas predstavljaju težu na svetskoj sceni i svojom suverenošću se pitanju za sudbine mnogih naroda.

Hilandar je ušuškan u bogate šume poluostrva Atos, vekovima odolevao napadima gusara i varvara, čuvajući u svojoj riznici dragocenosti srpske istorije, sa potokom koji prolazi kroz posed manastira, koji nikada nije presušio i vinovom lozom koja rađa iz kamena i kažu čuda čini, sa Svetim Savom i Stefanom Nemanjom, kao osnivačima za Srbe i srpski rod, neprocenjive riznice kulture, zaista predstavlja jedinstven centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije i simbol snažne srednjovekovne srpske države.

Učili smo u školi o Nemanjićima i njihovoj neopisivo velikoj ulozi u istoriji srpske države, pevali i pevamo „Uskliknimo s ljubavlju“ svakog Savindana. Veliki župan Stefan Nemanja je dobio svoj spomenik na Savskom trgu u Beogradu, ali nismo do sada imali zakonsku regulativu koja bi na ovakav način obezbedila kontinuiranu i sigurnu podršku i pomoć Republike Srbije u očuvanju kulturnog istorijskog nasleđa manastira Hilandar, njegovoj obnovi, rekonstrukciji i očuvanju.

Možemo postaviti pitanje zašto to do sada nismo uradili, jer donošenje ovakve regulative predstavlja logičan korak ka očuvanju manastira, koji se sa celokupnom svojom baštinom i još 19 svetogorskih manastira nalazi na UNESKO listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka, objedinjenih pod zaštićenom celinom planine Atos.

Zakon predviđa opredeljivanje finansijskih sredstava za očuvanje Hilandara iz budžeta Republike Srbije ili autonomne pokrajine, kao što se u godinama iza nas do sada i radilo.

U rebalansu budžeta koji smo potvrdili u aprilu ove godine, za Hilandar su sredstva sa 80 miliona, koliko je bilo predviđeno budžetom, povećana na 360 miliona dinara, kako bi se manastir koji je dat Srbima na večni poklon, konačno obnovio posle pogubnog požara koji ga je 2004. godine zahvatio i uništio veći deo njegove površine.

Svaki zakon dobro proučim, kao i sve kolege poslanici, ali posebno obratim pažnju na zakone iz oblasti kulture i svaki put vrlo pažljivo, pored samog nacrta zakona, pročitam i obrazloženje i analizu efekata zakona. Posebno me obraduje kada u prilozima primetim da je status kvo opcija, odnosno ne diranje ili ne donošenje izmenama i dopuna ili novog zakona, razmatrana ali odbačena, jer složićete se sa mnom, oblast kulture i kulturnog nasleđa nema više luksuz da bude u status kvo fazi. Da se ne slažemo, ovoliki broj novih zakona, izmena i dopuna, ne bi ni bili u ovom visokom domu ovoliko puta pred narodnim poslanicima.

Donošenjem i ovog zakona, najveći teret nad njegovim sprovođenjem će pasti, pre svega, na Ministarstvo kulture i informisanja, ali imajući u vidu dosadašnju aktivnost Ministarstva i gospođe Gojković i da ste nas do sada već navikli na konstantan rad i korake napred, moram da istaknem da i mi poslanici, posebno moje kolege umetnici i ja kao pripadnik kulturne scene, sigurna sam i svi ostali građani Srbije, očekuju nove pomake kada je sektor kulture u pitanju, kako nove zakonske regulative i podzakonske akte koji bi unapredili položaj kulture i umetnosti u društvu, tako i pomake u vidu stalnog trenda koji bi podrazumevao uvećanje budžeta za sektor kulture i umetnosti.

Da 1% za kulturu, koji smo i u ovom rebalansu i potvrdili, bude novo normalno, a poželjno je da bude i prevaziđen već u godini ili godinama koje dolaze, jer ekonomski rezultati koje smo kao država postigli, daju mogućnost za dalja povećanja davanja u kulturu.

Ni jedna cena nije skupa koja će potomke loze Nemanjića, potomke Petrovića, Obilića i mnogih drugih srpskih velikana i heroja prosvetiti, obrazovati i postaviti na pijedestal na kom i pripadamo kao narod sa ovako bogatom istorijom.

Član 4. Nacrta ovog zakona u stavovima 6. i 7, kao cilj sprovođenja poslova nadležnih organa Republike Srbije, predviđa podizanje nivoa društvene odgovornosti za zaštitu svetskog i srpskog kulturnog nasleđa, istorijskog nasleđa manastira Hilandar i podizanje svesti i znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj gori Atonskoj.

Kao što sve religije sveta ne poznaju granice država, već opstaju gde god ima vernika, koji kroz svoju veru održavaju vezu sa maticom, tako ni pravoslavlje ne podleže granicama država gde najviše živi pravoslavaca.

Podizanje svesti i znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj gori Atonskoj je neophodno proširiti i van granica naše države, ali i van granica pravoslavlja, upravo zbog neprocenjive istorijske i kulturne vrednosti koje cela Sveta gora, ali i Hilandar, imaju kada je upitanju svetska kulturna baština.

Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, pored konzervatorsko-restauratorskih radova na objektima i ikonama, rukopisima, freskama, okruglih stolova i konferencija u Srbiji i inostranstvu čiji je cilj promocija i prezentacija kulturnog nasleđa Hilandara, kao što je to navedeno u prilogu 3. obrazloženja tačka 4, možda bi dobra ideja mogla da bude da se u vreme ekspanzije digitalizacije i virtuelnih tehnologija formira neka vrsta putujuće izložbe u okviru koje bi mnogobrojni građani naše države, koji do sada nisu imali mogućnost, a što da ne i stanovnici Evrope i sveta, mogli da se upoznaju i iz prve ruke uvide istoriju jednog od najznačajnijih bastiona srpstva i srpske kulture.

Moje lično mišljenje je da je pored svega navedenog i opredeljenih sredstava iz budžeta za već opisanu namenu, potencijalno poželjno i pametno izdvojiti značajnija sredstva koja bi bila dovoljna za kreiranje visokobudžetnog filma, koji lozu Nemanjića kroz najbolju holivudsku produkciju, uz režiju npr. Đejms Kamerona i glumce sa holivudske A liste, kao što je npr. Rober De Niro, predstavili svetu kao velikane, kakvi su i bili, srpsku državnu kao viševekovnu i prosvećenu, čime bi se istovremeno pobile sve skupe propagande kreirane u cilju revizije svetskih istorijskih tokova i stvaranja nekih novih tvorevina, zarad interesa koji potiru bogatstvo nasleđa naših predaka i viševekovne tradicije.

Ovo bi mogao biti zajednički strateški projekat države, odnosno matice i njene dijaspore. Zašto kažem holivudska produkcija? Kako bi tako grandiozan prikaz Nemanjićke Srbije upravo odatle krenuo i dotakao i najudaljenije kutke planete Zemlje i korigovao, tamo gde to još nije učinjeno, svest o veličini i značaju srpske države i svih naroda koji u njoj žive kroz vekove postojanja.

Prirodno je i u biću svakog Srbina da podrži očuvanje naše istorije i sećanja na viševekovno trajanje srpske države i crkve, jer je to podrška i našoj budućnosti, koju gradimo na stubovima naše vere i velike državne ideje - slobodne i nezavisne Srbije, koju su gradili naši najveći vladari.

Smatram da su, za kraj mog današnjeg izlaganja na današnju temu dnevnog reda, prigodni stihovi davno napisani u slavu Svetog Save, jednog od osnivača Hilandara - „da se srpska sva srca s tobom ujedine, sunce mira ljubavi, da nam svima sine, da živimo svi u slozi Sveti Savo ti pomozi, hoću glas svog roda srpskog naroda“. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na jučerašnjem sastanku ambasadora zemalja članica EU, odobreno je skidanje Srbije sa zelene liste zemalja bezbednih za putovanja u zemlje EU.

Ovakva odluka da Srbija više ne bude na zelenoj već na crvenoj listi Saveta Evrope usledila je zbog naglog pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji i naglog rasta broja zaraženih virusom Kovid-19.

Osnovni kriterijum da se neka zemlja nađe na zelenoj listi jeste da u poslednjih 14 dana ima manje od 75 zaraženih na 100 hiljada stanovnika. Nažalost, prema toj računici Srbija ima 82 zaražena na 100 hiljada stanovnika i sa tendencijom rasta.

Očigledno je da su u EU uzimali u obzir i druge kriterijume od kojih je za nas važan broj dnevno testiranih, broj dnevno obolelih, ali i sprovođenje mera vakcinacije. Očekuje se da će ova odluka biti formalizovana ovih dana u Savetu Evrope.

Nadam se da svi shvataju šta to znači za građane Srbije i koliko ovakva odluka može biti dramatična upravo za sve nas.

Ova odluka znači da građani Srbije, osim onih koji imaju državljanstvo neke od članica EU ili boravišne dozvole, neće moći da putuju u EU, odnosno u zemlje članice EU. Ta mogućnost postoji ukoliko imate potvrdu o vakcinaciji, pri čemu će se gledati i već sada se gleda koju vrstu vakcine ste primili.

Znači, da će naši građani sada zvanično imati otežan pristup svemu što bi bilo vezano za putovanja u zemlje članice EU, pri čemu svaka članica ima različite zahteve kako bi smanjila rizik od širenja pandemije koji postoji kod ulaska stranaca. Tako Republika Češka, pored PCR testa traži obavezan karantin za naše građane. U Nemačku nam je ulaz dozvoljen samo ako smo vakcinisani jednom od vakcina koje je priznala Evropska agencija za lekove. U Italiju se ulazi sa negativnim PCR ili anti-genskim testom i obaveznom samoizolacijom od pet dana posle testa koji se mora uraditi po ulasku u zemlju. Rumunija je takođe skinula Srbiju sa zelene liste i tako redom.

Ako znamo da je u najvećoj ofanzivi virusa Srbija pokazala veliku odgovornost u borbi sa Kovid-19, da smo bili jedna od prvih zemalja sveta koja je obezbedila sve dostupne vakcine, onda činjenica da je Srbija stavljena na crvenu listu EU jeste poražavajuća i potpuno devastira sve državne i zdravstvene mere koje su Vlada i Ministarstvo zdravlja i svi nadležni organi preduzimali u proteklih godinu i po dana.

Šta je to što uprkos svim naporima Vlade da svojim građanima obezbedi zdravstvene uslove za lečenje ove opake pandemije, koja u ovom talasu preovladava sa sojem koji se do sedam puta brže širi, šta je to što građane može ili ne može da motiviše da se zaštite vakcinacijom?

Država je sa svoje strane učinila sve da motiviše građane da se vakcinišu, čak i novčanom stimulacijom, a da ne govorimo i o drugim načinima motivacije, kao što su besplatne ulaznice za različite kulturne i sportske manifestacije. Procena Ministarstva finansija da će privredni rast na kraju ove godine biti 6,5%, što će omogućiti i dalje povećanje plata i penzija, a da se podsetimo da je protekle nedelje povećana i minimalna cena rada za 9,4%.

Međutim, ovi ciljevi se mogu realizovati jedino ukoliko se obezbedi pozitivan trend, odnosno smanjenje obolelih od Kovid-19. Ne smemo dozvoliti da dođe do ponovnog zatvaranja, kako fabrika, tako turističkih, ugostiteljskih objekata, ali i škola, jer bi to bilo ubitačno za naš ekonomski razvoj. Jedini način da se adekvatno zaštitimo jesu vakcine.

Stručnjaci su potvrdili bezbednost vakcina. Međutim, stiče se utisak da smo se kao građani prilično opustili kada je u pitanju ova pandemija.

U tom smislu želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije - da li u kontekstu stavljanja Srbije na crvenu listu EU i svakodnevnog povećanja broja obolelih Vlada namerava da preduzme, odnosno uvede i dodatne nove mere kojima bi se obezbedio povećani odziv građana vakcinaciji? Takođe, poslednjih dana su aktuelna tema i kovid – propusnice, te bih zbog javnosti pitala šta se tačno podrazumeva pod njima? Zahvaljujem.

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženo ministarko sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, želim da izrazim zadovoljstvo što danas imamo priliku da govorimo o zakonima koji se tiču oblasti kulture i da se zahvalim poslaničkoj grupi SPS što danas ponovo imam priliku da govorim kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe na ovu temu.

Uvažena ministarko, drago mi je što ste često prisutni u ovom Domu i što ćemo, sigurna sam, diskusijama koje ovde vodimo i konkretnim predlozima i akcijama pokrenuti i pogurati kulturu ka pijedestalu na kome zaslužuje da bude i da će se reč kultura samim tim u javnom govoru i javnim nastupima svih društvenih i političkih činilaca nalaziti sve češće i više nego što je to trenutno slučaj.

Izmene i dopune Zakona o kulturi o kojima danas govorimo su, kao što je već rečeno, neophodne radi usaglašavanja sa donetim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, dok su izmene Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti neophodne radi usaglašavanja sa krovnim Zakonom o kulturi o kome smo imali prilike da diskutujemo pre tri meseca.

Usaglašavanje Zakona o kulturi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti u smislu povećanja zastupljenosti predstavnika manje zastupljenog pola sa 30% na 40% u okviru Nacionalnog saveta za kulturu upravnih i nadzornih odbora ustanova kulture je izmena koja treba da obezbedi ravnopravnije učešće oba bola u svim strukturama, s tim da smatram da je važno istaći da je svakako pored poštovanja ovakve odredbe neophodno da u delegiranju pojedinaca biramo i postavljamo individue koje svojim znanjem, stručnošću i integritetom apsolutno i neupitno zaslužuju svoje mesto u upravljačkim strukturama ustava i Nacionalnom savetu, ali i svim drugim telima važnim za kulturni sistem, ali i društvo u celini.

Sa pozicije žene u umetnosti, društvu i verovatno samo trenutno u politici, želim da istaknem da je važna odredba koja obavezuje na prisutnost 40% manje zastupljenog pola u upravljačkim strukturama ustanova kultura, bilo da se radi o osobama muškog ili ženskog pola, ali i svaka druga vrsta odredbe kojom bi se obezbedilo i ravnopravnije učešće u radu, ali i pravičnije vrednovanje tog rada za oba pola.

Kada govorimo i izmenama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, izmena koja zahteva pet, umesto dosadašnjih tri, godine rada u oblasti kulture kao i visoko obrazovanje. za buduće kandidate za direktore biblioteka predstavlja dobru osnovu za potencijalan i kvalitetan izbor direktora koji bi svojim kompetencijama mogao odgovoriti pozivu/poziciji na koju se bira.

Uloga biblioteka u kulturnom sistemu treba da ispuni veoma važnu ulogu koja podrazumeva opismenjavanje stanovništva, rast nivoa obrazovanja i produhovljavanja kako dece, mladih ali i odraslih osoba, te je stoga na rukovodstvu velika odgovornost da sa svojim timom u okviru svoje ustanove pokuša da kroz povećavanje interesovanja za književnost popravi statistike koje se tiču čitanja knjiga u Srbiji.

Naravno da nije sav teret na bibliotekama i njihovom rukovodstvu, već kao društvo moramo obnavljati sistem vrednosti i obratiti pažnju da se čitaoci usmeravaju ka čitanju kvalitetnijih štiva.

S obzirom da se izmena Zakona o kulturi tiče člana 16a, koji određuje način izbora Nacionalnog saveta za kulturu, želim da istaknem da se predloženim izmenama zakona ne tretira i član 16. i sama procedura predlaganja kandidata, čime su i dalje reprezentativna udruženja isključena kao predlagači kandidata za člana Nacionalnog saveta za kulturu.

U prethodnoj diskusiji pri donošenju izmena Zakona o kulturi diskutovali smo na temu da predlagači ovako napisanim članom 16. nemaju obavezu da u svoje predloge uključe i predstavnike kulturne scene koji nisu njihovi zaposleni i ostavljeno je na svest i savest predlagačima da pomenute kulturne pregaoce uključe u svoje predloge ili ipak ne, a što ćemo tek videti kada predlozi budu dostavljeni ministru, a posledično lista predloga i nama poslanicima u Narodnoj skupštini.

Moja lična bojazan je činjenica da ljudski faktor može sebi da dopusti da pre iskoristi opciju može i ne mora od opcije da mora, ali naravno vreme će pokazati odgovornost predlagača kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu, tog važnog visokog savetodavnog tela koje će, očekujemo, činiti 11 veličanstvenih i čija aktivnost će, nadamo se, uskoro i konačno biti uspostavljena posle nekoliko godina nefunkcionisanja.

Aktivnost Ministarstva kulture i informisanja, vas ministarka i vašeg tima saradnika je ono što nama koji po svojoj sadašnjoj funkciji kao narodni poslanici i moramo, ali i nama koji želim i sa velikim interesovanjem pratimo, uliva poverenje i nadu da će se kultura podići sa rezervne klupe i zaigrati u prvom timu uz, naravno, vaš veliki rad i trud, ali i podršku i odluku Vlade kada bude došao momenat da se priprema rebalans budžeta ali i budžet za sledeću godinu, kojim bi se finansiranje kulturnog sektora povećalo bar na nivo davanja u zemljama u najbližem okruženju kao što su, recimo, Severna Makedonija ili Crna Gora.

Na taj način bi se podržao oporavak kulturnih radnika i umetnika od korona krize, ali i dalja ulaganja u kulturu i kulturne sadržaje, kao i stvaranje novih konzumenata i podizanje kriterijuma već postojećih konzumenata tih sadržaja.

Sada je pravi i možda zadnji momenat za razmišljanje i poteze u tom pravcu kako u fazi predstojeće pripreme rebalansa budžeta, tako i u fazi pripreme budžeta za 2022. godinu.

Zašto je važno povećavati ulaganje u kulturu? Krenula bih redom: zbog čoveka, pojedinca koji živi od svog rada u sektoru kulture i umetnosti i samih umetnika i stvaralaca i njihove osnovne egzistencije; zbog umetnika koji su se zbog smanjenog obima umetničkih angažmana prekvalifikovali i zarad egzistencije počeli da se bave i zarađuju u drugim oblastima, što ako je privremeno nije preteće, ali ako se ti pojedinci ne vrate u umetničku sferu delovanja možemo smatrati da su njihov talenat, umeće i rad godinama unazad shvaćeni olako i pušteni na vetrometinu.

Ulaganje u kulturu nije nešto što se maže na hleb. Ne vidi se danas, možda ni sutra, ali će za godinu, tri, deset ili dvadeset, dati svoje rezultate u vidu novih generacija mladih ljudi koji će se odupirati globalističkim porivima stapanja u sivu masu i koji će isticati svoju istorijsku i kulturnu autentičnost.

Ulaganjem u kulturu ulažemo u višu misao, u opstanak nacije i u opstanak našeg identiteta.

Kultura nije samo odlazak u pozorište, na koncert, poseta izložbi. Kultura je izgrađena potreba i želja čoveka da konzumira kulturne sadržaje i umetničke sadržaje. Kultura je želja za bavljenjem sportom, za putovanjima, učenjem i novim iskustvima. Kultura su rad i disciplina, stvaranje, sadašnjost, prošlost i budućnost.

Svakako da je ekonomska uspešnost neophodna kako bi se moglo ulagati u kulturu, ali i ostale oblasti društvenog delovanja, ali moramo biti mudri i strateški opredeljeni da priđemo svim oblastima sa jednakom snagom istovremeno kako bi vreme bilo na našoj strani.

Parafraziraću Mao Cetunga, koji je govorio da je vojska bez kulture priglupa vojska, a priglupa vojska ne može pobediti neprijatelja.

Šta može predstavljati strateški prilaz kulturi i postavljanje njenih temelja za budućnost? Već ste i sami govorili o tome, uvažena ministarka, diskutovali smo na odboru, ali i ovde u plenumu, a to je vraćanje kulture u škole.

Moj lični stav, koji ne mora u potpunosti biti merodavan, je da su kulturno-umetničke, sportske i, naravno, naučne sekcije pravo rešenje za takav vid impelementiranja kulture, fizičke kulture i nauke deci i malima pravo rešenje iz nekoliko razloga. Sistemsko organizovanje već postojećih i uvođenje kulturno-umetničkih, naučnih i sportskih sekcija u škole u kojima ih do sada nije bilo u dovoljnoj meri, a u pojedinim ih uopšte i nema, i u svih 1.136 matičnih osnovnih i 517 srednjih škola otvorilo radne pozicije za mlade ljude, studente, ali i diplomirane pedagoge iz sfere kulture, nauke, umetnosti i sporta, što bi u ukupnom zbiru bio ekvivalent kada je u pitanju omogućavanje zapošljavanja mladih, a jedan je od prioretata države, otvaranju dvadesetak fabrika sa po 250-300 radnih mesta za obrazovani i visoko obrazovani mladi kadar, čime bi se značajno predupredio odliv mozgova koji svi mi zajedno želimo da je što je više moguće zaustavimo.

Akcenat kod otvaranja pozicija za redkomesare, koordinatore za vannastavne aktivnosti, bi trebao biti na novim kandidatima, s obzirom da nastavnici i profesori zbog svojih redovnih rasporeda ne bi mogli da iznesu na svojim plećima kvalitetan i nastavni i vannastavni program, a ukoliko bi određeni kandidati bili studenti, na taj način bi bila podržana i doktrina dualnog obrazovanja.

Naravno da bi najveći benefit od ostvarenja jednog ovakvog projekta na dugi rok imalo celo društvo, a ponajviše mladi koji bi u roku od pet, šest godina svojim znanjem, kulturnim nivoom i psihofizičkim stanjem postali ona kritična masa koja bi sa tim stepenom kulture i znanja povukla mnogo snažnije celo društvo u pravcu najrazvijenijih zemalja.

Sa obezbeđenih 50 miliona evra po godini iz budžeta države obezbedio bi ser posao za oko 5.000 mladih i obrazovanih ljudi u oblasti obrazovanja, sporta, kulture i umetnosti koji bi predstavljali komesare, odnosno koordinatore vannastavnih aktivnosti. Na taj način bismo imali generacije kojima bi država omogućila da se besplatno ne samo školuju, već i da svi imaju jednake šanse da svoje talente otkriju i razvijaju. Time bismo potencijalno stvorili više Bikovića, Stefana Milenkovića, Nemanje Radulovića, potencijalno otkrili neke nove Šobajiće, Veličkoviće, Pekiće, Andriće, koji zbog maćehinskog odnosa u poslednjih nekoliko dekada prema kulturi i umetnosti nisu dobili mogućnost još uvek da se afirmišu, a šira publika da uživi i baštini delo tih neotkrivenih talenata.

Obogatili bismo sportski podmladak, potencijalno bismo otkrili još nekog Novaka Đokovića, Milicu Mandić, koja je juče onako hrabro, ponosno i uspešno predstavljala Srbiju na Olimpijskim igrama, Nikolu Jokića, Ivanu Španović, a kada su u pitanju naučne oblati, sigurno da bismo nastavili tradiciju pobeda na olimpijadama iz matematike, fizike i hemije, gde ubiramo levoruke prevashodno zbog ogromnog entuzijazma malog broja pedagoga, kao i talenta koji je prisutan, ali koji sem izuzetaka ne može da dođe do izražaja u meri u kojoj bi se to odigralo u slučaju navedenih sistemskih rešenja, koja bi podrazumevala međuresornu saradnju kulture, sporta i prosvete.

Nije samo uvođenje kulturno-umetničkih sekcija iz sportskih u škole jedino polje na kome možemo delovati. S obzirom da se mnogo govori, a još više radi na pokušajima decentralizacije kulture, čemu mnogo doprinose projekti „Srpska prestonica kulture“, „Gradovi u fokusu“, ali i zajam za infrastrukturu koji smo već potvrdili i čijim sredstvima se već renoviraju domovi kulture širom zemlje, želim ponovo da istaknem školu za muzičke talente u Ćupriji kao svojevrstan biser na Balkanu, ali i ovom delu Evrope, jer samo još dve škole na svetu rade po sličnom pedagoškom konceptu, Centralna muzička škola u Moskvi i „Jehudi Menjuhin“ u Londonu.

Slučajno sam jednom prilikom videla na društvenoj mreži da je škola za muzičke talente u Ćupriji zamenila dotrajalu stolariju na objektu sredstvima sa jednog konkursa kako bi učenici mogli da vežbaju u toplijim prostorijama. To je još jedan od razloga zašto smatram da su dodatna ulaganja u sam objekat, instrumente, ali i generalno unapređivanje uslova rada škole za muzičke talente internatskog tipa neophodna i da čuvanje ovakvog bisera može da podigne celokupan nivo muzičkog obrazovanja talentovanih učenika u zemlji i da Ćupriju, ali i celu Srbiju postave na muzičku mapu sveta sa takvom jedinstvenom ustanovom koja funkcioniše od 1973. godine, a koja je na profesionalni, umetnički put izvela na stotine vrhunskih muzičara koji su angažovani širom zemlje, regiona, ali i sveta kao solisti kamerni i orkestarski, muzičari, izvođači, angažovani u najboljim ansamblima.

Ne mogu a da ne pomenem izgradnju nove zgrade Fakulteta muzičke umetnosti i nove koncertne dvorane čija se realizacija planira u skorije vreme, a koja će svakako ogromno doprineti generalnom pozicioniranju Beograda i Srbije na akademsku umetničku mapu Evrope.

Kao vid kulturno-sportskih aktivnosti bilo bi neophodno podržati i kulturno-umetnička društva kao važne čuvare kulturne baštine, kroz vid potencijalne međuresorne saradnje kulture i sporta, budući da kulturno umetničkih društava u Srbiji trenutno ima registrovanih u APR skoro 700, da se oko 50.000 ljudi bavi folklorom i da velikoj većini udruženja nedostaje kako finansiranje za realizaciju smotri, putovanja na festivale, za nošnje, ali i prostori za nesmetano vežbanje.

Ako se vratimo na temu strateškog opredeljenja države da ulaže u svoju kulturu i identitet, volela bih da istaknem da je značaj muzičke kulture kod nas potencijalno potcenjen. Ako kao primer uzmemo na desetine, možda i stotine rok i pop bendova koji su 50-ih i 60-ih godina potekli iz Velike Britanije, uključujući Bitlse i Rolingstonse, koji danas predstavljaju jedne od brendova upravo Velike Britanije. Uz ekspanziju engleske muzičke scene, globalnu pažnju koju su dobijali, cela planeta je naučila engleski jezik mnogo godina pre ere interneta.

Iz takvih primera možemo i sami izvući ideje kako, ako ništa drugo i ništa više, kroz kulturu, umetnost, ali i sport da odolimo pritiscima koji za cilj potencijalno mogu imati uvenuće i bledilo identiteta našeg naroda koji živi na prostoru prve evropske civilizacije, odnosno vinčanske kulture, potekle pre čak 5.000 godina ili ako govorimo o Lepenskom viru i 7.000 godina.

Moramo zaštititi i podržati naše kulturne brendove. Egzit i Guča su već establirani i manifestacije su koje su prepoznate na internacionalnoj sceni, ali jednom davno je bio neki početak koji je neko u takvim manifestacijama video šansu za prezentaciju umetničkih ostvarenja i tada ih podržao.

Zašto su važni konkursi za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture? Zato što se oblast muzike, pozorišta i umetničke igre sa 95, 100 i 50 miliona dinara, koliko je bilo opredeljeno u 2021. godini, mora recipročno povećavati, kao što su poslednjim rebalansom upravo povećana davanja za filmsku i audio-vizuelnu umetnost sa 830 na milijardu i 130 miliona dinara.

Važna nam je volja da opredelimo veća sredstva za savremeno stvaralaštvo, bilo da ona idu iz budžeta ili kroz određene zajmove, zbog brendova koji su živi, ali koje moramo uzdići na pijedestal i za početak po budžetima stići manifestacije sličnog ili istog karaktera u regionu.

Imamo posla, jer imamo BEMUS, manifestaciju koja traje od 1968. godine, za koju smo 2017. godine opredelili ukupno 17 miliona dinara, što predstavlja negde oko 145.000 evra, dok je iste godine 2017. Ljubljanski festival imao budžet na nivou od oko 2,8 miliona evra, a koji je pre 25 godina bio samo mali kamerni festival, sa malim budžetom na nivou od oko 100.000 evra. Ono što je suština tog festivala je da je vizija rukovodstva i vizija i podrška države i grada bila odlučujući faktor da Ljubljanski festival postane produkcijski gigant u regionu. Interesantno je napomenuti da se za vreme mandata direktora festivala promenilo čak sedam ili osam gradonačelnika i da je festival sve vreme rastao po svom kvalitetu i programu.

Zatim, imamo BITEF, koji za ovogodišnje izdanje izdvaja 384.000 evra, dok je, recimo Budva grad teatar još 2014, 2016, 2016. godine imala znatno veća sredstva, koja su se kretala na nivou od 400.000 pa do 900.000 evra.

Znam koliko je teško pokrenuti bilo kakav mehanizam, posebno onaj koji se tiče sektora umetnosti i kulture, jer sam i sama 2012. godine osnovala šezdesetočlani simfonijski orkestar mladih umetnika, sa željom da to postane jedna od srpskih umetničkih fabrika.

Kroz godine unazad nije bilo lako. Imali smo i nismo imali podršku institucija i privrednog sektora, te sve što govorim o kulturi, govorim kao neko ko na dnevnoj bazi prolazi različite izazove i ovaj svoj ulazak u parlament želim istinski da iskoristim kao priliku da doprinesem na način da podstaknemo institucije da ojačaju kako same sebe, ali i da ojačaju status kulture u društvu.

Mnogo je projekata i festivala koji vape za podrškom, ali moram da istaknem i svoju ličnu želju da se na kulturnu scenu vrati i „Čelo fest“, festival na kome sam praktično odrasla i koji je kako za mene i stotinama drugih umetnika, ali i hiljadama posetilaca dao priliku da u Beogradu slušamo jednog Mišu Majskog, Gotjea Kapisona, Milansku skalu itd.

Izuzetan primer, kome kao prema viziji treba da koračamo, je sigurno primer festivala Žorž Enesku u Bukureštu, za koji je 2019. godine budžet iznosio fantastičnih 11,5 miliona evra, od čega je 70,9% sredstava opredeljeno iz sredstava Ministarstva kulture. Važno je napomenuti da je Enesko festival ispratilo oko 250.000 ljudi, a Ljubljanski te 2017. godine, koji sam pominjala, je posetilo njih preko 60.000. To suštinski znači da publika za takvu vrstu kulturnih sadržaja itekako postoji, samo je pitanje strateškog opredeljenja društva u kom pravcu će okrenuti jedra.

Socijalistička partija Srbije je uvek imala sluha za potrebe kulture i umetnosti i sve što sam iznela u svom izlaganju je poduprto generalnim stavom SPS ka povećavanju ulaganja i podsticajima za razvoj kulture i kulturnih sadržaja, te ćemo uvek podržati sve izmene i dopune koje mogu unaprediti položaj i status kulture i kulturnih radnika, ali i umetnosti i umetnika u društvu.

Moja intencija je da što više iniciram sve društvene činioce koji brinu o kulturi na još veći napor da se stanje u društvu, kad su u pitanju kultura, nauka, sport, a što se u mnogome poklapa i sa brigom za mlade, koja je jedan od društvenih prioriteta, kontinuirano poboljšava i u tom kontekstu predlažem da se pored svih modernih asfaltom pokrivenih autoputeva što pre izgradi i master plan za izgradnju možda i najvažnijeg autoputa, duhovne saobraćajnice, koja bi umesto asfalta bila pokrivena pozorišnim daskama, uljem za platno, koricama knjiga i kilometrima muzičkih partitura, reketa i mreža, a koja bi za pet do deset godina sa kulturno poodmaklim razvijenim svetom komunicirali kulturom, novoosvešćeni, znanjem oplemenjeni, zdravi građani jedne nove u tradiciji prosvećene Nemanjićke Srbije. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na jučerašnjem sastanku ambasadora zemalja članica EU, odobreno je skidanje Srbije sa zelene liste zemalja bezbednih za putovanja u zemlje EU.

Ovakva odluka da Srbija više ne bude na zelenoj već na crvenoj listi Saveta Evrope usledila je zbog naglog pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji i naglog rasta broja zaraženih virusom Kovid-19.

Osnovni kriterijum da se neka zemlja nađe na zelenoj listi jeste da u poslednjih 14 dana ima manje od 75 zaraženih na 100 hiljada stanovnika. Nažalost, prema toj računici Srbija ima 82 zaražena na 100 hiljada stanovnika i sa tendencijom rasta.

Očigledno je da su u EU uzimali u obzir i druge kriterijume od kojih je za nas važan broj dnevno testiranih, broj dnevno obolelih, ali i sprovođenje mera vakcinacije. Očekuje se da će ova odluka biti formalizovana ovih dana u Savetu Evrope.

Nadam se da svi shvataju šta to znači za građane Srbije i koliko ovakva odluka može biti dramatična upravo za sve nas.

Ova odluka znači da građani Srbije, osim onih koji imaju državljanstvo neke od članica EU ili boravišne dozvole, neće moći da putuju u EU, odnosno u zemlje članice EU. Ta mogućnost postoji ukoliko imate potvrdu o vakcinaciji, pri čemu će se gledati i već sada se gleda koju vrstu vakcine ste primili.

Znači, da će naši građani sada zvanično imati otežan pristup svemu što bi bilo vezano za putovanja u zemlje članice EU, pri čemu svaka članica ima različite zahteve kako bi smanjila rizik od širenja pandemije koji postoji kod ulaska stranaca. Tako Republika Češka, pored PCR testa traži obavezan karantin za naše građane. U Nemačku nam je ulaz dozvoljen samo ako smo vakcinisani jednom od vakcina koje je priznala Evropska agencija za lekove. U Italiju se ulazi sa negativnim PCR ili anti-genskim testom i obaveznom samoizolacijom od pet dana posle testa koji se mora uraditi po ulasku u zemlju. Rumunija je takođe skinula Srbiju sa zelene liste i tako redom.

Ako znamo da je u najvećoj ofanzivi virusa Srbija pokazala veliku odgovornost u borbi sa Kovid-19, da smo bili jedna od prvih zemalja sveta koja je obezbedila sve dostupne vakcine, onda činjenica da je Srbija stavljena na crvenu listu EU jeste poražavajuća i potpuno devastira sve državne i zdravstvene mere koje su Vlada i Ministarstvo zdravlja i svi nadležni organi preduzimali u proteklih godinu i po dana.

Šta je to što uprkos svim naporima Vlade da svojim građanima obezbedi zdravstvene uslove za lečenje ove opake pandemije, koja u ovom talasu preovladava sa sojem koji se do sedam puta brže širi, šta je to što građane može ili ne može da motiviše da se zaštite vakcinacijom?

Država je sa svoje strane učinila sve da motiviše građane da se vakcinišu, čak i novčanom stimulacijom, a da ne govorimo i o drugim načinima motivacije, kao što su besplatne ulaznice za različite kulturne i sportske manifestacije. Procena Ministarstva finansija da će privredni rast na kraju ove godine biti 6,5%, što će omogućiti i dalje povećanje plata i penzija, a da se podsetimo da je protekle nedelje povećana i minimalna cena rada za 9,4%.

Međutim, ovi ciljevi se mogu realizovati jedino ukoliko se obezbedi pozitivan trend, odnosno smanjenje obolelih od Kovid-19. Ne smemo dozvoliti da dođe do ponovnog zatvaranja, kako fabrika, tako turističkih, ugostiteljskih objekata, ali i škola, jer bi to bilo ubitačno za naš ekonomski razvoj. Jedini način da se adekvatno zaštitimo jesu vakcine.

Stručnjaci su potvrdili bezbednost vakcina. Međutim, stiče se utisak da smo se kao građani prilično opustili kada je u pitanju ova pandemija.

U tom smislu želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije - da li u kontekstu stavljanja Srbije na crvenu listu EU i svakodnevnog povećanja broja obolelih Vlada namerava da preduzme, odnosno uvede i dodatne nove mere kojima bi se obezbedio povećani odziv građana vakcinaciji? Takođe, poslednjih dana su aktuelna tema i kovid – propusnice, te bih zbog javnosti pitala šta se tačno podrazumeva pod njima? Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2020.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, u kontekstu dnevnog reda tekuće sednice na kojoj ćemo izabrati i članove REM-a, danas bih upravo postavila pitanje u vezi sprovođenja Zakona o elektronskim medijima, koji se odnosi na ulogu REM kao nezavisnog regulatora u sektoru elektronskih medija.

Uloga REM je definisana zakonom a tiče se sprovođenja utvrđene medijske politike u oblasti informisanja. Značajna uloga poverena mu je i novom medijskom strategijom. Značaj REM daleko prevazilazi ulogu kontrolora i tela koje sankcioniše sadržaje, već REM ima ulogu i katalaizatora, jednog od važnih kreatora zdrave kulturne sredine i objektivnog informisanja javnosti, na koju građani Republike Srbije imaju svako pravo.

Sva javna ovlašćenja su od izuzetnog značaja za naše društvo koje REM ima, jer smo zasigurno svesni koju moć i snagu svi elektronski mediji imaju, kada govorimo uopšte o kolektivnoj društvenoj svesti, tačnije određivanju kulturnog nivo cele nacije.

Imajući u vidu da je REM funkcionalno nezavisna organizacija, tako smatram da i mediji treba i moraju biti slobodni i nezavisni, ali da svoje programe organizuju u skladu sa poštovanjem ljudskih prava i sloboda i da zaštite, kako korisnike medijskih usluga, tako i interes javnosti.

Moramo obogatiti našu svakodnevnicu, tako što bismo naše operatere, produkcije i kreatore sadržaja, kroz dijaloge i konkretne mere podrške podstakli i pomogli da kreiraju više edukativnih programa za decu i mlade, više sportskih programa koji bi isticali značaj bavljenja sportom, ali i umetničko-obrazovnih sadržaja koji bi obogatili i usmerili u pravom smeru klince koji su naša budućnost.

Imamo sjajne primere, kao što su recimo, format koji se emitovao, „Pinkove zvezdice“, koji je promovisao talenat dece, i bio jedan od najgledanijih programa, ili recimo, program „Virtuozi“, koji se trenutno emituje na javnom medijskom servisu i takođe, jedan sjajan način približava klasičnu muziku i decu klasičnoj muzici.

Takve i slične vrste programa bi sami trebali ponovo da proizvodimo i da istovremeno pomognemo operaterima da opstanu na izuzetno surovom tržištu, ali tako što će biti slobodni kada se radi o uređivačkoj politici, ali podržani i podsticani da stvaraju kreativnije i kvalitetnije sadržaje.

Kao primer kvalitetnog medijskog sadržaja pohvalila bih i „Kulturni dnevnik“, koji se emituje na RTS, ali bih recimo, što se tog programa tiče, sugerisala možda drugi udarniji termin koji bi dao veću pristupačnost sadržaja auditorijumu i proširivanje tema i sadržaja iz oblasti kulture.

Ovakve sadržaje bismo sigurno svi voleli više da gledamo na svim emiterima sa nacionalnom frekvencijom. Smatram da bi kreiranje više takvih sadržaja bilo na zadovoljstvo svih i države i građana koji bi ponovo krenuli u veću konzumaciju kulturnih sadržaja. Operateri bi pokrili vreme za kulturu i sport koji na osnovu dobijenih licenci i moraju da imaju dnevno na svojim programima, kulturni poslanici, sportski i naučno-obrazovni pregaoci bi napokon mogli da prorade i počnu da vrše svoje misije i možda u jednom momentu počnu i bolje da žive od svog rada.

Ovom prilikom želim da pohvalim opredeljena budžetska sredstva za sektor kulture u celini, ali i povećana sredstva za određene grane koje se tiču stvaralaštva. To je sjajan pomak ka napred, ka razumevanju značaja kulture i umetnosti i ako opet verujem da budžetska sredstva za sektor kulture koja u ovom trenutku iznose 15 evra po glavi stanovnika, možemo i moramo da podignemo i približimo se našim evropskim partnerima po odvajanjima za kulturu, ali i susedskim zemljama, kao što su recimo, Hrvatska i Mađarska, koje odvajaju 43, odnosno 35 evra.

Samo ilustracije radi, samo jedna prečica od pet ili šest kilometara u izgradnji planiranih auto-puteva, ako bi se tako ušteđena sredstva usmerila ka kulturi kvalitetnim medijskim sadržajima dovela Srbiju na čelo regiona po pomoći kulturi i vraćanja iste na pijedestal koji bi ona trebala da uživa kod naših građana. Svaki korak ka promovisanju znanja, obrazovanja, kulture, sporta, socijalne pravde, jednakosti dobijenim šansama je neopisivo važan jer na taj način ćemo u nekom budućem periodu ako budemo skoncentrisani upravo na te vrednosti, kao što smo ojačali u ekonomskom domenu, biti identifikovani kao društvo koje neguje i izuzetno ulaže u svoj identitet, nasleđe i stvaralaštvo.

Postavila bih, u vezi sa svim navedenim, pitanje ministarki kulture i informisanja, gospođi Maji Gojković, u poslednje vreme govori se o potrebi i izmeni Zakona o elektronskim medijima, i to u delu koji se odnosi na REM, kako bi se otklonile nejasnoće, posebno u primeni odredbi ovog zakona, koje se tiču izricanja mera pružaocima medijskih usluga za nepoštovanje zakona. Tu mislim na izricanje opomena, usluga, upozorenja i privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja.

Ovde bih posebno istakla potrebu preciznijeg regulisanja kaznenih odredbi kojima bi se obezbedilo odgovorno poštovanje opštih obaveza, emitera iz člana 47. Zakona o elektronskim medijima, a koji se odnose na programske sadržaje kojih emiteri moraju da se pridržavaju. Hvala.