| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 9 dana
Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 9 dana
Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Zahvaljujem, potpredsedniče.
Moje današnje pitanje želim da postavim Vladi Srbije, premijerki gospođi Ani Brnabić, a tiče se obaveze plaćanja posebne naknade autorima, kao što je to propisano članom 39. Zakona o autorskim i srodnim pravima i Uredbe utvrđivanja liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava.
Naime, članom 39. Zakona o autorskim i srodnim pravima između ostalog je propisano da kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora autori dela za koje se s obzirom na njihovu prirodu može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta, za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica, književna, muzička, filmska dela i druga imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.
Naknadu iz stava 1. ovog člana plaćaju proizvođači uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja, proizvođači praznih nosača zvuka, slike i teksta i solidarno sa njima uvoznici uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja.
Stavom 12. istog člana je propisano da listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade prema uslovima iz stavova 1. do 9. ovog člana utvrđuje Vlada.
Imajući u vidu da u skladu sa istim članom autori svoje pravo na naknadu mogu ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, ovim putem želim da podsetim Vladu, kao i Zavod za intelektualnu svojinu da su SOKOJ, OFPS, Organizacija proizvođača fonograma, i PI, prava interpretatora, kao organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koje predstavljaju autore muzičkih dela, proizvođače fonograma i interpretatore u nekoliko navrata podneli inicijativu, tada nadležnom ministarstvu, Vladi, kao i Zavodu za intelektualnu svojinu, koja je podrazumevala izmenu Uredbe o utvrđivanju liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade, a u cilju ažuriranja liste u skladu sa galopirajućim tehnološkim dostignućima koja su se odigrala u poslednjih 10 godina.
Naime, predmetna lista je poslednji put doneta Uredbom Vlade još 2010. godine, dakle pre 11 godina, te je neophodno da ona bude modernizovana i da se na listu uvrste uređaji i predmeti kao što su mobilni telefoni sa MP3 plejerom, smart telefoni, tableti, lap-top računari, itd, a koji se trenutno ne nalaze na predmetnoj listi.
Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, SOKOJ, OFPS i PI, podnosioci pomenute inicijative, su izvršili i uporednu analizu inostranih lista tehničkih uređaja i nosača zvuka koji podležu plaćanju posebne naknade.
Tom prilikom došlo se do zaključka da iako izazovi postoje prilikom usvajanja kompenzacionih sistema i tarifa za naplaćivanje posebne naknade različite države, među kojima su članice EU, kao što su Poljska, Hrvatska, Austrija, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Belgija, Nemačka, Francuska, Mađarska, itd. One su samo deo zemalja koje su analizirane. Predmetne analize se mogu dostaviti Vladi.
Sve one imaju uže ili šire liste tehničkih uređaja i nosača zvuka koji podležu plaćanju posebne naknade, ali bez obzira na njihov obim liste su modernizovane, prate galopirajuća tehnološka dostignuća i na njima se nalaze svi uređaji i predmeti, proizvodi moderne tehnologije, koji potencijalno mogu poslužiti za umnožavanje autorskih dela, interpretacije fonograma za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica, kao što su, na primer, memorijske kartice, hard diskovi, interni i eksterni, desk-top kompjuteri, lap-topovi, tableti, mobilni telefoni sa MP3 plejerom, smart telefoni, analogni video i audio snimači, itd.
Osim na polju unapređivanja sprovođenja prava intelektualne svojine i podizanje svesti o pirateriji i krivotvorenju predmetna modernizovana lista uređaja i predmeta bi, takođe značajno doprinela i uvećanju naknada koje se isplaćuju lično autorima, budući da se sva sredstva koja proizvođači i uvoznici uređaja plaćaju kroz organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava prikupe i posledično, u skladu sa zakonom i procedurama, proslede autorima, stvaraocima. Na taj način bi direktno bili podržani stvaraoci i stvaralaštvo koje je ako se osvrnemo u vremenu pandemije izuzetno pretrpelo.
Ono na šta ovom prilikom želim da skrenem pažnju Vladi, a što bi takođe unapredilo položaj autora i njihovu egzistenciju, inicijativa grupacije MIMA, Muzički izvođači i muzički autori, pri Privrednoj komori Srbije, koju lično kao umetnik, razume se, podržavam, a kojom predstavnici autora i izvođača predlažu da se u sledećim izmenama Zakona o elektronskim medijima zakonom odrede i obavezne kvote za emitovanje muzike domaćih autora na radio i tv stanicama prateći praksu evropskih zemalja, kao što su Francuska, Italija, Španija, Nemačka, Slovenija, Hrvatska i mnoge druge.
Želim da istaknem da bi ovakva vrsta odredbi bile izuzetno važan korak ka unapređivanju položaja, pre svega naših domaćih autora, zatim bismo na taj način motivisali autore na nova muzička dela i pospešili stvaralaštvo i muzičku produkciju. Kroz emitovanje naše muzike bismo se posvetili i zaštiti našeg jezika i jezika nacionalnih manjina, samim tim i kulture i na taj način bismo u našoj zemlji zadržali sigurno veliki deo, milione evra koji se svake godine odliju u inostranstvo.
U skladu sa svim navedenim, a sa željom da značajnije unapredimo položaj autora i stvaralaca, kao i stvaralaštvo u celini, moje konkretno pitanje Vladi je sledeće – da li Vlada planira izmenu pomenute Uredbe o utvrđivanju lista tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava i u kom periodu javnost, autori i organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava mogu očekivati pomenutu izmenu?
Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, želela sam da učestvujem u današnjoj raspravi i u okviru tačke dnevnog reda koja se tiče Zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, jer je tema socijalne zaštite u celini za jedno društvo jednako važna kao i svaka druga tema, jer je u fokusu sistema socijalne zaštite čovek, pojedinac, njegova sudbina i zdravstvena situacija, i fokus sistema socijalne zaštite mora biti upravo na individui koju treba podržati i kao država moramo uraditi sve da svi građani naše zemlje imaju jednake šanse za rast, razvoj, školovanje, zaposlenje i zdravstvenu negu bez izuzetka.
Zakon o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti koji se donošenjem ovog zakona izdvaja iz Krovnog zakona o sistemu socijalne zaštite, svrhu u svom donošenju treba da ima u uređivanju načina ostvarivanja prava korisnika privremenog smeštaja, u unapređivanju položaja korisnika kroz proces očuvanja kvaliteta života i potencijala korisnika, kao i u procesu njihove pripreme za povratak u društvo i njihovo normalno funkcionisanje u okviru društva, a koje mora da podrazumeva život bez diskriminacije i pod ravnopravnim uslovima sa svim ostalim pripadnicima društva.
Razlog za donošenje ovog zakona, a pored navedenih koji se tiču uređivanja i način ostvarivanja prava korisnika i unapređivanja njihovog položaja, je i preuzeta obaveza Republike Srbije da usvoji ovaj zakon, a proistekle obaveze u direktnoj vezi sa Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23, odeljak – Osnovna prava.
Naravno, podrazumeva se da kao ozbiljna država svoje preuzete obaveze moramo izvršavati i izvršavaćemo ih, posebno kao država koja je na evropskom putu i u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
Mi geografski jesmo država Evrope i da sada ne idemo u detalje i naučne činjenice koje govore da je na našim prostorima i nastala prva evropska civilizacija, suština je da je naš sistem socijalne zaštite naše dvorište i naša kuća i u okviru naše kuće sami moramo otkriti njegove nedostatke, sami ga moramo unapređivati, sami raditi na prevenciji, održavanju i poboljšanju sistema.
Mi moramo biti sigurni da radimo dobru i pravu stvar i naše društvo i svi naši građani su ti koji moraju biti zadovoljni našim rezultatima na tom polju, jer kao što sam već rekla u fokusu sistema socijalne zaštite su čovek, žena, dete kao pojedinci i porodica kao stub i oslonac svakog društva i svaki život i svaka sudbina su pojedinačne priče kojima treba prići sa mnogo empatije, ljubavi, nege i želje da se pomogne.
Kada govorimo o ovoj temi, partijska obojenost je nevažna, partijski i politički interesi moraju biti sekundarni, jer je tema socijalne zaštite veoma osetljiva i kompleksna.
Na ustanovama koje rade u sistemu je velika odgovornost. Na Ministarstvu koje treba da obezbeđuje nadzor takođe, a zaposlena lica u okviru ustanova socijalne zaštite rade izuzetno težak i vrlo često se ispostavlja i veoma opasan posao.
Dakle, u fokusu socijalne zaštite moraju biti i korisnici, ali i lica zadužena za brigu o korisnicima. I jednima i drugima se moraju obezbediti kvalitetni uslovi za boravak i kvalitetni uslovi za rad, ali i osećaj da ni jedni, ni drugi nisu sami i ostavljeni svaki u svom problemu.
Naravno, kada govorimo o zaposlenim licima u ustanovama, govorimo sa pretpostavkom da su to časni profesionalci koji svoj posao rade sa mnogo strpljenja, ljubavi i napora kako bi trebalo prilaziti takvom pozivu.
Zakon o kom danas raspravljamo predviđa različite situacije u kojima je neophodan privremeni smeštaj korisnika ustanove socijalne zaštite, predviđa prava i obaveze, ali i dodeljuje nadzor resornom ministarstvu i određuje kaznene mere kojima će biti kažnjeno lice ili ustanove koje na bilo koji način budu kršile prava korisnika.
Ono što je suština sa svakim zakonom koji se usvoji, kao i sa bilo kojim dokumentom je da papir trpi sve, te je poštovanje tog papira od ključne važnosti za funkcionisanje sistema ili oblasti koji taj zakon mora da reguliše.
Floskula da je zakon neophodno poštovati nije samo floskula, ali u ovom specifičnom slučaju, kada govorimo o socijalnoj zaštiti kao humanoj ideji, ideji solidarnosti i empatije, zakon pre treba tretirati kao smernicu za rad, jer kao što sam i rekla poći ćemo od pretpostavke da u sistemu socijalne zaštite rade časni pojedinci i profesionalci, te im stroge odredbe kako treba da rade svoj posao koji je težak, smatram da nisu potrebne ako oni taj posao vole i svakom korisniku prilaze pojedinačno i sa punom pažnjom i željom da se situacija realizuje u najboljem interesu korisnika.
Naravno, svesni smo i činjenice da nisu svi pojedinci kojima je poverena briga o korisnicima socijalne zaštite posvećeni svom poslu na način na koji takvom pozivu mora da se pristupa, te se u takvim situacijama otvara prostor da zbog rada pojedinca zakažu institucije i ponekad, možda i često, naprave greške. Naravno, ljudi smo, svi grešimo, ali kada se radi o nečijem životu, kriznoj situaciji u kojoj se nalazi, nečije greške koje mogu biti i loše procene bez loše namere, nekoga koštaju cele faze u životu i vremena koje kada se izgubi je nenadoknadivo.
Stoga je veoma važno da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao ministarstvo nadležno za oblast socijalne zaštite, preduzme sve korake iz svoje nadležnosti kako bi kao društvo bili sigurni da sve institucije dobro rade svoj posao, pa makar to podrazumevalo reviziju i dublju analizu svih iole sumnjivih slučajeva sa kojima i javnost ima priliku s vremena na vreme da se upozna kroz sredstva informisanja.
Malo detaljnije ovom izlaganju želim da se osvrnem na decu i mlade kao korisnike sistema socijalne zaštite, te stoga želim da podvučem nekoliko važnih stvari koje se tiču navedenog.
Dakle, imamo priliku da u javnosti kroz sredstva informisanja saznamo za određene slučajeve oduzimanja dece, njihovog smeštaja u prihvatilište ili hraniteljske porodice, dok se problemi i krizne situacije u biološkoj porodici ne reše.
Svakako da je apsolutno neophodno zaštiti svako dete koje dolazi iz problematične porodice u kojoj trpi nasilje različitih vrsta od roditelja alkoholičara, narkomana, zlostavljača, ali nisu svi slučajevi dece smeštene u hraniteljsku porodicu takvog tipa. Za mnoge se ispostavlja da je razlog siromaštvo.
Svi smo pratili slučaj oca kome su oduzete tri ćerke, koje su provele pet ili šest godina kod hranitelja dok je on pokušavao da stane na noge, nađe zaposlenje i obezbedi im uslove za dostojanstveno odrastanje koje su po njegovim izjavama bili, i da svaka devojčica mora da ima svoju zasebnu sobu.
Ne mogu da ulazim u pojedinosti tog slučaja i da iznosim svoje stavove, jer nisam sa slučajem upoznata do tančina, ali i dalje sada kada su devojčice vraćene svom ocu, pitanje koje lebdi je sledeće - da li bi se slučaj rešio na ovakav način i deca vraćena ocu da nije bilo uključena javnost, da nije bilo pritiska javnosti, a na kraju i filma koji je priču oca ekranizovao?
Ovaj slučaj možda čak uopšte nije relevantan. Ovakvi slučajevi su možda u procentu statističke greške, ali svaki slučaj je nečiji život i vreme dece sa roditeljima i obrnuto, koje je izgubljeno, ko može nadoknaditi i povratiti. Da li je neko odgovarao za potencijalne pogrešne procene i odluke o oduzimanju dece i smeštanje dece u hraniteljsku porodicu ako je Centar za socijalni rad mogao igrati produženu ruku porodice, što po svojoj svrsi i nadležnostima i treba da ima, i mogao je da pomogne porodici da prevaziđe krizu i bez oduzimanja dece na toliko dug period.
Ovakvih slučajeva možda ima i mnogo više, ali za javnost, za građane i za nas narodne poslanike se otvara bezbroj pitanja. Da li centri za socijalni rad rade najbolje što mogu? Da li im treba poboljšati uslove za rad? Da li je možda neko u centru nekada pogrešio i ogrešio se o nečiju sudbinu? Da li je u situaciji kada se utvrdi da porodica nema finansijske mogućnosti da izdržava dete i živi u klasifikovanom siromaštvu, kao država i društvo možemo da uradimo više, da im pomognemo više, da im konkretnim novčanim sredstvima pomognemo više?
Tu dolazimo i do teme smeštaja dece kod hranitelja koji svojom odlukom da vode brigu o detetu u kriznoj situaciji, ne samo pomažu i detetu i biološkoj porodici, već svojom humanom odlukom pomažu i državi. Prirodno je da hranitelji dobijaju svoju naknadu za 24 časovne izazovan i težak posao brige o detetu u krizi, s tim što smatram da bi država trebala da razmisli o mogućnosti da te naknade poveća, ako uzmemo u obzir razliku u davanjima države kada se korisnik smešta kod hranitelja ili ustanovu što državu košta mnogo više.
Dodatni iznos pored naknade hranitelja koji kao država izdajemo za izdržavanje deteta koje je smešteno u hraniteljsku porodicu, a koja iznosi između 30 i 36, možda i 40 hiljada dinara, je iznos koji bi mogao biti od ogromnog značaja i pomoći biološkoj porodici ukoliko je razlog odvajanja dece od bioloških roditelja nemaština zbog nemogućnosti da nađu ili iz nekog zdravstvenog razloga ne mogu da obavljaju radnu aktivnost.
Još jedno pitanje je da li su sredstva koja je država isplaćivala pomenutim hraniteljima, recimo tih devojčica koje su oduzete na pet godina, mogla biti isplaćena ocu i time rešiti njegova trenutna finansijska nemoć, s obzirom da se na kraju tako dugog procesa utvrdilo da deca ipak mogu normalno živeti sa biološkim roditeljom?
Pretpostavljam da stručnjaci i zaposlena lica u ustanovama socijalne zaštite svoj posao rade sa maksimalnom posvećenošću i trudom, ali bi, imajući u vidu osetljivu delatnost kojom se bave, neophodno bilo nadzore i revizije sprovoditi i u češćem periodu, a ne samo kada su krizne ili incidentne situacije u pitanju, već kao preventivu koja bi podstakla ustanove da rade bolje i u najboljem interesu korisnika, a ne u određenim slučajevima svom ličnom, što može izazvati razmišljanja o potencijalnoj zloupotrebi procesa smeštanja dece u hraniteljske porodice, a samim tim bacanja lošeg svetla na institucije i kompletan sistem zaštite, što je sve zajedno, kada je u sprezi sa ovako osetljivom temom, nezahvalno uopšte i pomišljati da je moguće da se desi.
Nisam stručnjak koji treba da govori stručnjacima kako da rade svoj posao, ali sam sigurna da se sve relevantne činjenice u svakom pojedinačnom slučaju moraju analizirati i uzeti u obzir, sve okolnosti, svi nedostaci, ali i prednosti života deteta sa svojom biološkom porodicom i u zajednici gde se bezuslovna ljubav rađa sa dolaskom na ovaj svet.
Decembar je, bliže se i praznici, i želim da podelim sa svima vama i javnošću moje lično iskustvo koje sam stekla kroz saradnju i druženje sa korisnicima Prihvatilišta za decu u Beogradu.
Mnogo puta smo se družili, svirali, pevali, razgovarali i hrabrili se, a jednom smo birali najlepša pisma Deda Mrazu koja su pisala deca korisnici prihvatilišta. Kažem deca jer toliko imaju godina, ali po željama Deda Mrazu zaključi se da su to mali, zreli i ozbiljni ljudi. Oni žele da se mama sredi, da se tata zaposli, da Deda Mraz uradi sve što može da ne razdvoje brata i sestru ako ode u hraniteljsku porodicu ili da Deda Mraz, ako može, nađe dobre i fine hranitelje za njih. Oni hoće da se vrate kući, oni žele da žive u porodici. Oni su ti koji su fokus sistema socijalne zaštite, oni i njihovi biološki roditelji. Mi koji ovde danas diskutujemo i donosimo zakone, sve institucije, svi zaposleni u sistemu socijalne zaštite, svi mi postojimo zbog njih.
Važno je da se kao društvo više posvetimo podršci biološkoj porodici, da jačamo instituciju porodice i zajednice i da ne stavljamo na stub srama i sramote one roditelje koji se odluče da svoje dete ostave u sirotištu ili daju na usvajanje jer ne mogu da ga prehrane, već da preventivom, pravovremenom reakcijom i podrškom omogućimo porodici da stasava zajedno.
Važno je reći i tome učiti svu decu i mlade, kao i sve korisnike sistema socijalne zaštite, da nije sramota biti siromašan, nije sramota izgubiti posao, nije sramota nekada u životu pasti i biti poražen.
Mere podrške rađanju dece koje su najavljene su izvanredna odluka koja će ohrabriti mlade ljude da se odluče na korak rađanja deteta, s tim što takve mere kao kratkoročne potencijalno mogu izazvati eskalaciju broja korisnika socijalne zaštite u budućnosti, te je stoga dobar momenat da sistem socijalne zaštite krene u prevenciju i pripremu jačanja podrške socijalno ugroženim porodicama i samohranim roditeljima, ali da kao država razmotrimo opciju dugoročne i stabilne podrške porodicama koja bi mogla biti u obliku podrške preduzetničkim poduhvatima ili poljoprivrednim gazdinstvima, a što da ne bude i u sponi sa konkursom podrške za kupovinu seoskih kuća širom zemlje.
Naravno, korisnici socijalne zaštite nisu samo deca i mladi, već je i veliki broj odraslih ljudi i penzionera registrovano u sistemu, te je stoga važno da ustanove socijalne zaštite svoj posao rade valjano u svakom pojedinačnom slučaju.
Jedan od primera nemara i izostanka izvršavanja svojih obaveza je centar za socijalni rad u jednom gradu zapadne Srbije, koji je u postupku postao staratelj nepokretne gospođe smeštene u dom, s obzirom da ona nema svoju porodicu, i kao staratelj kome je redovno mesečno pristizala njena penzija, koja ima obavezu regulisanja mesečnih troškova za njen boravak i negu u domu, a koju nisu izmirivali, dom je nepokretnoj gospođi pretio izbacivanjem dok njena rođaka nije stigla iz Amerike i uz pravnu pomoć uspela da reši situaciju, da gospođa može nesmetano da boravi u domu.
Postoji određen broj ovakvih primera, te je stoga nadzor i kontrola rada i uspostavljanje stabilnih institucija neophodan za kvalitetno pružanje socijalne zaštite i sigurnosti svih njenih korisnika.
Iskoristiću ovaj trenutak, kada sam pomenula penzionere kao korisnike socijalne zaštite, da se nadovežem na neka od mojih prethodnih izlaganja koja su s ticala učešća penzionog fonda u nekim od velikih državnih projekata razvojnih šansi, kao što je Đerdap 3, a čiji početak realizacije je najavljen za 2022. godinu sa opredeljivanjem milijarde i 500 miliona evra u budžetu za sledeću godinu.
Ukoliko bi penzioni fond postao suvlasnik projekta takvog kapaciteta kao što je Đerdap 3, vezanog za proizvodnju energenta zelenog kilovata, čija cena će u budućnosti samo rasti ako uzmemo u obzir globalno tržište energentima, država bi se godišnje mogla rasteretiti izdvajanja u iznosu od oko 600 miliona evra, koje bi mogla uložiti kako u sistem socijalne zaštite, ali i na druge sektore važne za kvalitetan život građana, kao što su zdravstvo, obrazovanje, kultura itd.
Takođe, na taj način bi penzionerima bio omogućen kontinuiran rast penzija, jer oko 360 hiljada penzionera, to je oko 21% svih penzionera na nivou države, koji sada primaju penziju između 10 i 15 hiljada dinara, mogli bi imati značajnije uvećanje, a time bi se na određen način sprovela i privatizacija energetskog sektora, koja se od nas očekuje od strane međunarodnih organizacija, a opet bi benefit našeg nacionalnog blaga i našeg energenta ostao u rukama našeg naroda.
Država postoji zbog naroda, a ne narod zbog države. Država je ta koja svom narodu mora asistirati i obezbediti osnovno egzistencionalno dostojanstvo, obrazovanje i osnovnu zdravstvenu negu. Sve poluge mehanizma socijalne zaštite, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, centri za socijalni rad, sudovi, veštaci, ustanove i svi ostali uključeni u sistem moraju funkcionisati i disati kao jedan i raditi u najboljem interesu svakog deteta i svakog građanina naše zemlje.
Svojom željom, vizijom i angažovanjem, moramo demantovati Šekspira koji kaže da kada se rodimo plačemo jer smo na veliku pozornicu budala stupili, i stvoriti ovaj svet kao mesto na kome će svaki pojedinac ostvariti svoje pravo na dostojanstvo i egzistenciju, bez obzira na povremene životne krize i padove. Srbija može i mora da bude zemlja jednakih ljudi i šansi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.
Uvažena ministarko Gojković, gospodine Jokiću, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, današnja tačka dnevnog reda je za mene, kao i za kulturni esnaf koji u ovom visokom domu predstavljam, izuzetno važna, ali je takođe važna i za sve građane naše zemlje i kulturu naše zemlje, jer izborom Nacionalnog saveta za kulturu mi napokon dobijamo visoko savetodavno telo, čiji je zadatak da kontinuirano pruža stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture Narodnoj skupštini, Ministarstvu nadležnom za kulturu i Vladi Republike Srbije, kao i da analizira i daje mišljenje o kulturi, sugeriše kurs kulturne politike, predlaže načine za unapređivanje kulturne delatnosti, učestvuje u izradi strategije razvoja kulture, ali i predlaže kriterijume za sticanje statusa i utvrđuje status istaknutih umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi, kao što ste i sama ministarka, u svom uvodnom obraćanju i naveli.
Sam opis i težina zadataka koji su pred ovim Savetom, pokazuju da je neophodno da u njemu sede posle izmena Zakona u kulturi, koje je podrazumevalo smanjivanje broja članova sa 19 na 11, da sedi 11 veličanstvenih, 11 umova ozbiljnog znanja, obrazovanja, talenta i integriteta. Jedanaest pojedinaca koji će svojim savetima biti tačka oslonca i poverenja svim organima vlasti kada je unapređivanje kulture i kulturne politike u pitanju.
Ključne reči koje ovaj Savet treba da predstavljaju su kontinuitet, nezavisnost i ambicija koja treba da podrazumeva precizno skeniranje situacije kulture u zemlji, koja će i Savet i Vladu i građane, celo društvo, motivisati na zajedničke napore da se kulturi, kao celina, posvetimo više, jer samo ako smo izuzetno precizni u analizi i možda i samokritički malo oštrije nastrojeni, možemo izvući više, možemo uraditi bolje.
Mi umetnici znamo kojim naporima se radi, koliko je ulaganje neophodno u razvijanje talenta i napredovanje u umetničkom izrazu, te s toga mogu slobodno unapred da pokušam da animiram i motivišem budući Savet da iz petnih žila radi u najboljem interesu kulture i umetnosti u Srbiji, a samim tim posledično i u najboljem interesu građana, posebno mladih, novih generacija koje dolaze, a čiji kulturni identitet, a koji se može usko vezati za nacionalni, usled globalističkih trendova i društveno-političkih dešavanja može biti ozbiljno ugrožen.
Upoznati smo sa tim da Nacionalni savet za kulturu godinama nije funkcionisao, da je poslednja registrovana aktivnost ovog Saveta bila 2016. godine, a da u prethodne dve godine nikada nije izabran do kraja, te danas pored predloga novih članova Saveta, koje je Ministarstvo nadležno za kulturu po članovima 16. i 16a Zakona o kulturi u obavezi da dostavi, pred nama i je i Predlog odluke o razrešenju prethodno izabranih šest od 19 predloženih.
Nije na meni da ulazim u razloge ne funkcionisanja ovog tela, ali kao umetnik i građanin, konzument kulturnih sadržaja, smatram da smo morali da uložimo više napora da ovo telo ostvari svoj kontinuitet u radu i da mu obezbedimo nezavisnost od političkih uticaja i da damo sve od sebe da otklonimo sve političke i druge prepreke, ako su postojale, a čini se da jesu, čim ovaj Savet nije funkcionisao i nije bio izabran do kraja.
S obzirom da će Savet danas, pretpostavljam odlukom većine narodnih poslanika, biti izabran, ističem da je važno da kao što ste i sami rekli, gospođo Gojković, to visoko savetodavno telo konačno i dobijemo i omogućimo mu nesmetano funkcionisanje, jer politizacija kulture ne sme preuzeti primat nad javnim dobrom i javnim interesom, što kultura i jeste ili bar treba da bude.
Kada smo u aprilu i julu ove godine diskutovali o izmenama Zakona o kulturi, isticala sam svoj lični stav koji se ticao upravo načina predlaganja članova Nacionalnog saveta za kulturu, a koji je podrazumevao moju bojazan da ustanove kulture u Zakonu precizirane kao predlagači Nacionalnog saveta za kulturu, neće u svoje predloge uvrstiti i pripadnike nezavisne kulturne scene, koje su prethodno pre izmena zakona predlagala reprezentativna udruženja. Zakonom sada ustanove kulture i predlagači članova Saveta nisu u obavezi da to tako i čine i samim tim je ostavljen prostor da se pripadnici nezavisne kulturne scene, potencijalno možda i namerno zaobiđu, a time dodatno otvori prostor pričama o politizaciji kako saveta, tako i njegovog izbora, kojih bar u kulturi, kao što sam rekla, ne bi smelo da bude.
Na kraju su se moje bojazni i ostvarile, što se vidi i iz vašeg uvodnog izlaganja, ali i iz vašeg intervjua za „Politiku“ od 9. avgusta ove godine kad ste i sami izjavili, citiram – da ste po predlozima članova koje su ustanove kulture dostavile ministarstvu uvideli da ustanove predlagači nisu imale potrebu da daju predloge u vezi sa nezavisnom kulturnom scenom.
Kao umetnik koji je u parlament ušao upravo sa nezavisne kulturne scene, a koji je rešio da pokuša upravo kroz institucije da influira i doprinese poboljšanju statusa kulture i umetnosti, bojim se da nezavisna kulturna scena i jako veliki broj umetnika i kreativaca u našoj zemlji stvara i egzistira, plaća porez i svoja dela svojoj zemlji ostavlja nema dovoljno instrumenata kojima bi mogla da kreira i menja svoju sudbinu.
Takođe, važno je podvući da reprezentativna udruženja koja predstavljaju umetnike su udruženja građana i svoj status reprezentativnih su dobili upravo od Ministarstva kulture, te su takođe značajan deo naše društvenog i kulturnog korpusa.
Sigurno je da će namera Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka za osnivanje Saveta za kreativno ekonomiju doprineti boljem obuhvatu nezavisne kulturne scene i njenih predstavnika, iako smatram da bi trebalo razmotriti u sledećim izmenama Zakona o kulturi, ako ih bude, ili u novom zakonu o kulturi koji ste najavili da je potrebno doneti, a sa čim smo svi ovde saglasni, da se u izbor članova za Nacionalni savet za kulturu ponovo zvanično zakonskom odredbom uključe reprezentativna udruženja, a samim tim i predstavnici nezavisne kulturne scene.
Kada se osvrnemo na listu predloga članova za Nacionalni savet za kulturu predložene dame i gospoda svojim biografijama svakako i apsolutno zaslužuju da budu deo visokog savetodavnog tela i ulivaju poverenje da će odgovorno i savesno svoje zadatke i ulogu izvršavati, a sve u korist naše kulture i njenog opstanka iako bih lično, kao što ste i sami, opet ponavljam, naveli, bila bih ja mnogo relaksiranija da na listi predloga mogu da vidim više istaknutih imena nezavisne kulturne scene, a koja, recimo, nisu zaposlena lica ustanova predlagača. Recimo, nekog kao što je slikar gospodin Cile Marinković ili imena koja se nalaze na listi predloga za razrešenje, kao što su spisateljki velikan gospodin Dušan Kovačević ili prof. dr Svetislav Božić ili, na primer, doajen u sektoru kulture gospodin Živorad Ajdočić, koji je mnogim umetnicima kroz svoj radni vek izuzetno pomogao.
Moja nada je da će savet igrati značajnu ulogu i pri savetovanju Vlade, Skupštine i Ministarstva kulture, naročito kada se razmatra i odlučuje o finansiranju kulturnih delatnosti.
Stavku finansiranje i ulaganje u kulturu pominjem jer smo u okviru iste ove sednice pre tri dana usvojili i Zakon o budžetu za 2022. godinu, te želim da istaknem da moje viđenje budžeta može biti smatrano subjektivnim s obzirom da kao umetnik u ovom sazivu parlamenta koji zastupa interese kulture i kulturnih radnika uvek gledam opredeljene cifre kojima će kultura i njeni poslanici biti podržani u svojim nastojanjima.
Brojna su finansijska rešenja u Zakonu o budžetu koje treba da doprinesu boljem životnom standardu, jačanju ekonomije, među kojima su i podizanje plata i penzija u javnom sektoru, podizanje iznosa minimalne zarade, brojne kapitalne investicije, kao i ulaganje u zdravstvo.
Kako je rečeno, budžet je kreiran optimistično i oprezno i u tom smislu želim da u predstojećoj godini sve ide po planu i da se postignu željeni, ali i najavljeni rezultati.
Lično ja želim dobre rezultate na svim poljima, naravno i svoje lično, ali pre svega dobre rezultate naše države i društva, jer i ja ovde živim i ovde stvaram bez obzira na mnogobrojne prilike da boravim na nekim dalekim meridijanima, te sam iz tog razloga uporna, možda i dosadna jer se posvećujem temi finansiranja kulture, za nečije ukuse verovatno i previše, posebno ako uzmemo u obzir globalne okolnosti i vreme pandemije koje sve može, samo ne može da olakša planove i realizacije.
U Zakonu o budžetu sredstva opredeljena ka sektoru kulture i informisanja iznose 14 milijardi 770 miliona dinara, što u procentu u odnosu na ukupne rashode koji iznose 1.717 milijardi iznosi 0,86%. U količini novca to je za 900 miliona dinara više nego u rebalansu koji smo nedavno potvrdili, ali u procentu znatno manje 1,01%, koliko je bilo opredeljeno u prethodna dva rebalansa.
U prethodnom izlaganju sam se dotakla pomoći sektoru kulture u vreme pandemije koje su opredelile Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo i poređenje sa tako bogatim državama je apsolutno bespredmetno, ali je recimo razlika u pomoći koju je opredelila Nemačka 960 puta veće od one koju smo opredelili mi, dok je naš BDP od nemačkog manji samo 63 puta, ne i 960. Razlika u tim odnosima se može posmatrati kao razlika u našem poimanju važnosti kulture i kreativnih industrija i ulaganju u iste. Opredeljenih 900 miliona dinara više nego u rebalansu jeste znatna količina novca ili oko dve milijarde više nego u odnosu ne prethodni budžet iz prošle godine, ali nije od ključnog i vitalnog značaja za strateški razvoj kulture i kreativnih industrija jer neko zlonameran može reći da je preraspodela u sektoru kulture, kako se u narodu kaže, presipanje iz šupljeg u prazno i dok takve zlonamernike demantujemo znatnijim povećanjem i ulaganjem u kulturu oni će biti glasni i možda sve glasniji. Recimo, Francuska je opredelila četiri milijarde evra, kako kažu, nikada više novca sa konstatacijom da su spasili kulturu u teškim vremenima. U Ujedinjenom Kraljevstvu se udruženja koja zastupaju umetnike obraćaju Vladi i parlamentu i zahtevaju značajnije uvećanje finansiranja u kulturu jer je procenat izdvajanja za kulturu u Ujedinjenom Kraljevstvu 0,2% BDP, što je po statistikama EU ispod evropskog proseka koji iznosi 0,5%.
Dakle, uprkos proceni „Oksford ekonomiksa“ da će se pravilno investiranje sektor kulture i kreativnih industrija oporaviti pet puta brže nego cela ekonomija Ujedinjenog Kraljevstva i više nego sve finansijske usluge, PIO zajedno, samostalni umetnici i tamo zahtevaju bolji položaj.
Zanimljiva je i statistika da kultura i kreativna industrija doprinose 13 miliona funti ekonomiji Ujedinjenog Kraljevstva svakog sata. Dakle, uprkos ovim statistikama i procenama stručnjaka, kao i fonda opredeljenog za oporavak kulture Ujedinjenog Kraljevstva koje iznosi 1,57 milijardi funti slobodni umetnici i stvaraoci smatraju da ipak nisu dovoljno podržani, posebno u pandemijskim uslovima. Dakle, činjenično stanje je da kultura i kreativna industrija mogu izuzetno doprineti ekonomiji bilo koje zemlje ako se pravilno i pametno i značajno investira sa jasnom strategijom koja podrazumeva podizanje kulturnog nivoa nacije, te sa tim u vezi sigurna sam da će ideja osnivanja pomenutog saveta za kreativnu ekonomiju, ukoliko se realizuje, biti od značajne pomoći.
Ako se osvrnemo na procena BDP koji mi opredeljujemo ka sektoru kulture i informisanja on sada sa uračunatom korekcijom rasta BDP u 2022. godini iznosi 0,25%, što je, kako sam i pomenula, po evropskim statistikama ispod proseka. Najviše za kulturu u regionu odvaja Mađarska oko 1% BDP, što je u konkretnim ciframa u 2020. godini iznosilo 1,75 milijardi evra, što po glavi stanovnika na godišnjem nivou iznosi 180 evra i to je malo ako uzmemo u obzir anketu koju je sproveo „Ipsos mori“ u Engleskoj, gde 69% ispitanika je smatralo da je neophodno da njihova lokalna samouprava troši nedeljno 50 funti po građaninu na kulturne sadržaje.
Ako bismo posmatrali izdvajanja za kulturu po glavni stanovnika u regionu tu imamo veliki poligon za manevar i prostor za dalja ulaganja u sektor kulture imajući u vidu činjenicu da će Hrvatska za kulturu u 2022. godini po glavni stanovnika izdvojiti 43,32 evra, dok je Severna Makedonija uprkos pandemiji u 2021. godini uspela da izdvoji 29,5 evra po glavni stanovnika.
Po našem proračunu mi ćemo u 2022. godini izdvojiti 18,29 evra po glavni stanovnika, ali očekujući dobre rezultate koji se tiču ekonomije u godini koja sledi verujem da će moje reči i analiza uticati i motivisati Vladu, a možda najviše Ministarstvo finansija da u narednim raspodelama kultura i kreativna industrija postave na više mesta na pijadestalu ako uzmemo u obzir statistike koje u evropskim zemljama govore da kultura i kreativna industrija mogu i te kako doprineti ekonomiji države.
Ne bih ovom prilikom analizirala preraspodelu opredeljenog budžeta za kulturu, ali moram da istaknem da je konstanto uvećavanje i ulaganje u filmsku umetnosti izuzetno pohvalno, kao i vraćanje nacionalnih priznanja za doprinos kulturi i istaknutim pojedincima iako smatram da će biti težak izbor i možda nepravedan prema nekima koji ne budu izabrani budući da su opredeljena sredstva u iznosu od 257 miliona dinara dovoljna za 20 nacionalnih priznanja za doprinos u kulturi.
Želim da iskoristim priliku da apelujem na Vladu da se razmotri opredeljivanje još sredstava kako bi se povećao broj odabranih, optimalno bi bilo za bar dupli broj, bar u vremenu pandemije jer se u godinama u kojima priznanja nisu dodeljivana broj zaslužnih i za naše društvo dragocenih pojedinaca koji su naše društvo i državu zadužili za velika dela koja su stvarali i koja i dalje, ko koliko u zdravstvenoj mogućnosti stvaraju, broj pojedinaca se nagomilao i bilo bi pravično pojačati šanse i želju države da nagradi i zaslužne na taj način.
Takođe, ovu priliku želim da iskoristim i da apelujem da se statistički utvrdi koliki je makar aproksimativan broj stvaralaca u sektoru kulture i umetnosti jer podaci o tome variraju od stotinak hiljada do nekoliko stotina hiljada neposredno i posredno uključenih u kulturni život, a veoma je važno da budemo svesni broja učesnika kulturnog života naše zemlje kako bi i Nacionalni savet za kulturu imao jasnu predstavu o tome šta i koga u svojim analizama razmatra, ali i koliko pojedinaca treba zastupati i podržati u kreiranju kulturnog života posebno ako uzmemo u obzir da postoji veliki broj čitavih porodica koje egzistiraju od rada u kulturi i umetnosti.
Uverena sam da će usvojen budžet u celini ispuniti očekivanja i postavljene ciljeve u 2022. godini i postaviti temelje za dalja ulaganja i dalji rast i razvoj iako lično smatram da su očekivanja kulturnih poslanika i dobijena obećanja bila mnogo veća kada se radi o izdvajanjima za kulturu nego što je to u usvojenom Zakonu o budžetu slučaj.
Ne bih želela da moja izlaganja deluju kao neka vrsta vapaja za udeljivanje 0,2, 0,3, ili nekih decimala BDP-a za kulturu i kulturne projekte, jer u krajnjoj liniji govoreći o izdvajanjima sredstava za kulturu, ja kao pripadnik kulturnog esnafa i svi mi poslanici ovde smo i građani Republike Srbije imamo pravo da tražimo ono što je za opšte dobro, jer u krajnjoj lini novac pripada svima i sigurna sam da ni u jednoj konstataciji ne možemo biti pogrešno protumačeni.
U sklopu tih nastojanja pozvala bih sve kulturne poslanike učesnike kulturne scene Srbije, kao i sve konzumente da mnogo aktivnije i organizovanije definišu ciljeve i sredstva neophodna za njihovo ostvarivanje što do sada nažalost, moram da priznam, često nije bio slučaj.
Sve navedeno treba da posluži kao potencijalna smernica i budućem Nacionalnom savetu za kulturu, a konkretno bih deo uvećanih sredstava u budućim raspodelama budžeta za kulturu, koje sam napominjala, mogao da se opredeli ka projektu vraćanja kulture u škole, o kojima smo ovde već i diskutovali kako na sednicama Odbora za kulturu, što ste i vi ministarka sami isticali kao veoma važno, a to bi moglo kroz eventualne, kulturno-umetničke, ili sportske sekcije da se organizuje u tri ili četiri hiljade škola, koji je tačan broj sada nemam tačan podatak kod sebe, gde bi se akademski mladi obrazovani ljudi zaposlili, zadržali u zemlji, deci i mladima bi se obezbedio dodatni vid kulturnog uzdizanja, a za to sve bi trebalo aproksimativno oko 50 miliona evra.
Prateći vaš rad, uverena sam da su i vaši, uvažena ministarka, i moji, kao i stavovi svih kolega narodnih poslanika, na istoj, dobroj strani, kada je kultura u pitanju, jer suma sumarum, timski rad i kvalitetna diskusija mogu zasigurno pomoći u ostvarivanju sve boljih rezultata. Bez obzira na možda zlonamerne komentare političkih neistomišljenika, rad Ministarstva kulture i informisanja, na čije ste čelu, je u proteklih godinu dana je zaista na zavidnom nivou. Ako uzmemo u obzir i reviziju ustanova kulture, koje ste kao prvi ministar kulture tražili u poslednjih, ako se ne varam, 30 godina. Zatim, pokretanje projekata decentralizacije kulture, kao što su Srpska prestonica kulture, Gradovi u fokusu, zatim dovršavanje pripreme projekta Evropske prestonice kulture Novi Sad, i mnogo drugih dobrih zakonskih rešenja, odluka i potpisanih sporazuma koji će svakako, uz pojačavanje finansiranja kulture, bilo iz budžeta države, ili da se kultura pridigne i osposobi za samoodrživost, doprineti kulturnom opstanku i razvitku.
Moje kolege iz poslaničke grupe SPS i ja ćemo svakako, podržati listu predloga za članove Nacionalnog saveta za kulturu, bez obzira na moju, a i vašu sugestiju, da se u ovom ili sličnim telima, u budućem periodu obavezno nađe više mesta i za neke od velikana nezavisne kulturne scene, koji bi svojim prisustvom još više doprineli boljem razumevanju realnih potreba svih kulturnih poslanika u našoj zemlji. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, potpredsedniče.
Moje današnje pitanje želim da postavim Vladi Srbije, premijerki gospođi Ani Brnabić, a tiče se obaveze plaćanja posebne naknade autorima, kao što je to propisano članom 39. Zakona o autorskim i srodnim pravima i Uredbe utvrđivanja liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava.
Naime, članom 39. Zakona o autorskim i srodnim pravima između ostalog je propisano da kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora autori dela za koje se s obzirom na njihovu prirodu može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta, za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica, književna, muzička, filmska dela i druga imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.
Naknadu iz stava 1. ovog člana plaćaju proizvođači uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja, proizvođači praznih nosača zvuka, slike i teksta i solidarno sa njima uvoznici uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja.
Stavom 12. istog člana je propisano da listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade prema uslovima iz stavova 1. do 9. ovog člana utvrđuje Vlada.
Imajući u vidu da u skladu sa istim članom autori svoje pravo na naknadu mogu ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, ovim putem želim da podsetim Vladu, kao i Zavod za intelektualnu svojinu da su SOKOJ, OFPS, Organizacija proizvođača fonograma, i PI, prava interpretatora, kao organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koje predstavljaju autore muzičkih dela, proizvođače fonograma i interpretatore u nekoliko navrata podneli inicijativu, tada nadležnom ministarstvu, Vladi, kao i Zavodu za intelektualnu svojinu, koja je podrazumevala izmenu Uredbe o utvrđivanju liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade, a u cilju ažuriranja liste u skladu sa galopirajućim tehnološkim dostignućima koja su se odigrala u poslednjih 10 godina.
Naime, predmetna lista je poslednji put doneta Uredbom Vlade još 2010. godine, dakle pre 11 godina, te je neophodno da ona bude modernizovana i da se na listu uvrste uređaji i predmeti kao što su mobilni telefoni sa MP3 plejerom, smart telefoni, tableti, lap-top računari, itd, a koji se trenutno ne nalaze na predmetnoj listi.
Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, SOKOJ, OFPS i PI, podnosioci pomenute inicijative, su izvršili i uporednu analizu inostranih lista tehničkih uređaja i nosača zvuka koji podležu plaćanju posebne naknade.
Tom prilikom došlo se do zaključka da iako izazovi postoje prilikom usvajanja kompenzacionih sistema i tarifa za naplaćivanje posebne naknade različite države, među kojima su članice EU, kao što su Poljska, Hrvatska, Austrija, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Belgija, Nemačka, Francuska, Mađarska, itd. One su samo deo zemalja koje su analizirane. Predmetne analize se mogu dostaviti Vladi.
Sve one imaju uže ili šire liste tehničkih uređaja i nosača zvuka koji podležu plaćanju posebne naknade, ali bez obzira na njihov obim liste su modernizovane, prate galopirajuća tehnološka dostignuća i na njima se nalaze svi uređaji i predmeti, proizvodi moderne tehnologije, koji potencijalno mogu poslužiti za umnožavanje autorskih dela, interpretacije fonograma za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica, kao što su, na primer, memorijske kartice, hard diskovi, interni i eksterni, desk-top kompjuteri, lap-topovi, tableti, mobilni telefoni sa MP3 plejerom, smart telefoni, analogni video i audio snimači, itd.
Osim na polju unapređivanja sprovođenja prava intelektualne svojine i podizanje svesti o pirateriji i krivotvorenju predmetna modernizovana lista uređaja i predmeta bi, takođe značajno doprinela i uvećanju naknada koje se isplaćuju lično autorima, budući da se sva sredstva koja proizvođači i uvoznici uređaja plaćaju kroz organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava prikupe i posledično, u skladu sa zakonom i procedurama, proslede autorima, stvaraocima. Na taj način bi direktno bili podržani stvaraoci i stvaralaštvo koje je ako se osvrnemo u vremenu pandemije izuzetno pretrpelo.
Ono na šta ovom prilikom želim da skrenem pažnju Vladi, a što bi takođe unapredilo položaj autora i njihovu egzistenciju, inicijativa grupacije MIMA, Muzički izvođači i muzički autori, pri Privrednoj komori Srbije, koju lično kao umetnik, razume se, podržavam, a kojom predstavnici autora i izvođača predlažu da se u sledećim izmenama Zakona o elektronskim medijima zakonom odrede i obavezne kvote za emitovanje muzike domaćih autora na radio i tv stanicama prateći praksu evropskih zemalja, kao što su Francuska, Italija, Španija, Nemačka, Slovenija, Hrvatska i mnoge druge.
Želim da istaknem da bi ovakva vrsta odredbi bile izuzetno važan korak ka unapređivanju položaja, pre svega naših domaćih autora, zatim bismo na taj način motivisali autore na nova muzička dela i pospešili stvaralaštvo i muzičku produkciju. Kroz emitovanje naše muzike bismo se posvetili i zaštiti našeg jezika i jezika nacionalnih manjina, samim tim i kulture i na taj način bismo u našoj zemlji zadržali sigurno veliki deo, milione evra koji se svake godine odliju u inostranstvo.
U skladu sa svim navedenim, a sa željom da značajnije unapredimo položaj autora i stvaralaca, kao i stvaralaštvo u celini, moje konkretno pitanje Vladi je sledeće – da li Vlada planira izmenu pomenute Uredbe o utvrđivanju lista tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava i u kom periodu javnost, autori i organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava mogu očekivati pomenutu izmenu?
Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Na jučerašnjem sastanku ambasadora zemalja članica EU, odobreno je skidanje Srbije sa zelene liste zemalja bezbednih za putovanja u zemlje EU.
Ovakva odluka da Srbija više ne bude na zelenoj već na crvenoj listi Saveta Evrope usledila je zbog naglog pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji i naglog rasta broja zaraženih virusom Kovid-19.
Osnovni kriterijum da se neka zemlja nađe na zelenoj listi jeste da u poslednjih 14 dana ima manje od 75 zaraženih na 100 hiljada stanovnika. Nažalost, prema toj računici Srbija ima 82 zaražena na 100 hiljada stanovnika i sa tendencijom rasta.
Očigledno je da su u EU uzimali u obzir i druge kriterijume od kojih je za nas važan broj dnevno testiranih, broj dnevno obolelih, ali i sprovođenje mera vakcinacije. Očekuje se da će ova odluka biti formalizovana ovih dana u Savetu Evrope.
Nadam se da svi shvataju šta to znači za građane Srbije i koliko ovakva odluka može biti dramatična upravo za sve nas.
Ova odluka znači da građani Srbije, osim onih koji imaju državljanstvo neke od članica EU ili boravišne dozvole, neće moći da putuju u EU, odnosno u zemlje članice EU. Ta mogućnost postoji ukoliko imate potvrdu o vakcinaciji, pri čemu će se gledati i već sada se gleda koju vrstu vakcine ste primili.
Znači, da će naši građani sada zvanično imati otežan pristup svemu što bi bilo vezano za putovanja u zemlje članice EU, pri čemu svaka članica ima različite zahteve kako bi smanjila rizik od širenja pandemije koji postoji kod ulaska stranaca. Tako Republika Češka, pored PCR testa traži obavezan karantin za naše građane. U Nemačku nam je ulaz dozvoljen samo ako smo vakcinisani jednom od vakcina koje je priznala Evropska agencija za lekove. U Italiju se ulazi sa negativnim PCR ili anti-genskim testom i obaveznom samoizolacijom od pet dana posle testa koji se mora uraditi po ulasku u zemlju. Rumunija je takođe skinula Srbiju sa zelene liste i tako redom.
Ako znamo da je u najvećoj ofanzivi virusa Srbija pokazala veliku odgovornost u borbi sa Kovid-19, da smo bili jedna od prvih zemalja sveta koja je obezbedila sve dostupne vakcine, onda činjenica da je Srbija stavljena na crvenu listu EU jeste poražavajuća i potpuno devastira sve državne i zdravstvene mere koje su Vlada i Ministarstvo zdravlja i svi nadležni organi preduzimali u proteklih godinu i po dana.
Šta je to što uprkos svim naporima Vlade da svojim građanima obezbedi zdravstvene uslove za lečenje ove opake pandemije, koja u ovom talasu preovladava sa sojem koji se do sedam puta brže širi, šta je to što građane može ili ne može da motiviše da se zaštite vakcinacijom?
Država je sa svoje strane učinila sve da motiviše građane da se vakcinišu, čak i novčanom stimulacijom, a da ne govorimo i o drugim načinima motivacije, kao što su besplatne ulaznice za različite kulturne i sportske manifestacije. Procena Ministarstva finansija da će privredni rast na kraju ove godine biti 6,5%, što će omogućiti i dalje povećanje plata i penzija, a da se podsetimo da je protekle nedelje povećana i minimalna cena rada za 9,4%.
Međutim, ovi ciljevi se mogu realizovati jedino ukoliko se obezbedi pozitivan trend, odnosno smanjenje obolelih od Kovid-19. Ne smemo dozvoliti da dođe do ponovnog zatvaranja, kako fabrika, tako turističkih, ugostiteljskih objekata, ali i škola, jer bi to bilo ubitačno za naš ekonomski razvoj. Jedini način da se adekvatno zaštitimo jesu vakcine.
Stručnjaci su potvrdili bezbednost vakcina. Međutim, stiče se utisak da smo se kao građani prilično opustili kada je u pitanju ova pandemija.
U tom smislu želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije - da li u kontekstu stavljanja Srbije na crvenu listu EU i svakodnevnog povećanja broja obolelih Vlada namerava da preduzme, odnosno uvede i dodatne nove mere kojima bi se obezbedio povećani odziv građana vakcinaciji? Takođe, poslednjih dana su aktuelna tema i kovid – propusnice, te bih zbog javnosti pitala šta se tačno podrazumeva pod njima? Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, u kontekstu dnevnog reda tekuće sednice na kojoj ćemo izabrati i članove REM-a, danas bih upravo postavila pitanje u vezi sprovođenja Zakona o elektronskim medijima, koji se odnosi na ulogu REM kao nezavisnog regulatora u sektoru elektronskih medija.
Uloga REM je definisana zakonom a tiče se sprovođenja utvrđene medijske politike u oblasti informisanja. Značajna uloga poverena mu je i novom medijskom strategijom. Značaj REM daleko prevazilazi ulogu kontrolora i tela koje sankcioniše sadržaje, već REM ima ulogu i katalaizatora, jednog od važnih kreatora zdrave kulturne sredine i objektivnog informisanja javnosti, na koju građani Republike Srbije imaju svako pravo.
Sva javna ovlašćenja su od izuzetnog značaja za naše društvo koje REM ima, jer smo zasigurno svesni koju moć i snagu svi elektronski mediji imaju, kada govorimo uopšte o kolektivnoj društvenoj svesti, tačnije određivanju kulturnog nivo cele nacije.
Imajući u vidu da je REM funkcionalno nezavisna organizacija, tako smatram da i mediji treba i moraju biti slobodni i nezavisni, ali da svoje programe organizuju u skladu sa poštovanjem ljudskih prava i sloboda i da zaštite, kako korisnike medijskih usluga, tako i interes javnosti.
Moramo obogatiti našu svakodnevnicu, tako što bismo naše operatere, produkcije i kreatore sadržaja, kroz dijaloge i konkretne mere podrške podstakli i pomogli da kreiraju više edukativnih programa za decu i mlade, više sportskih programa koji bi isticali značaj bavljenja sportom, ali i umetničko-obrazovnih sadržaja koji bi obogatili i usmerili u pravom smeru klince koji su naša budućnost.
Imamo sjajne primere, kao što su recimo, format koji se emitovao, „Pinkove zvezdice“, koji je promovisao talenat dece, i bio jedan od najgledanijih programa, ili recimo, program „Virtuozi“, koji se trenutno emituje na javnom medijskom servisu i takođe, jedan sjajan način približava klasičnu muziku i decu klasičnoj muzici.
Takve i slične vrste programa bi sami trebali ponovo da proizvodimo i da istovremeno pomognemo operaterima da opstanu na izuzetno surovom tržištu, ali tako što će biti slobodni kada se radi o uređivačkoj politici, ali podržani i podsticani da stvaraju kreativnije i kvalitetnije sadržaje.
Kao primer kvalitetnog medijskog sadržaja pohvalila bih i „Kulturni dnevnik“, koji se emituje na RTS, ali bih recimo, što se tog programa tiče, sugerisala možda drugi udarniji termin koji bi dao veću pristupačnost sadržaja auditorijumu i proširivanje tema i sadržaja iz oblasti kulture.
Ovakve sadržaje bismo sigurno svi voleli više da gledamo na svim emiterima sa nacionalnom frekvencijom. Smatram da bi kreiranje više takvih sadržaja bilo na zadovoljstvo svih i države i građana koji bi ponovo krenuli u veću konzumaciju kulturnih sadržaja. Operateri bi pokrili vreme za kulturu i sport koji na osnovu dobijenih licenci i moraju da imaju dnevno na svojim programima, kulturni poslanici, sportski i naučno-obrazovni pregaoci bi napokon mogli da prorade i počnu da vrše svoje misije i možda u jednom momentu počnu i bolje da žive od svog rada.
Ovom prilikom želim da pohvalim opredeljena budžetska sredstva za sektor kulture u celini, ali i povećana sredstva za određene grane koje se tiču stvaralaštva. To je sjajan pomak ka napred, ka razumevanju značaja kulture i umetnosti i ako opet verujem da budžetska sredstva za sektor kulture koja u ovom trenutku iznose 15 evra po glavi stanovnika, možemo i moramo da podignemo i približimo se našim evropskim partnerima po odvajanjima za kulturu, ali i susedskim zemljama, kao što su recimo, Hrvatska i Mađarska, koje odvajaju 43, odnosno 35 evra.
Samo ilustracije radi, samo jedna prečica od pet ili šest kilometara u izgradnji planiranih auto-puteva, ako bi se tako ušteđena sredstva usmerila ka kulturi kvalitetnim medijskim sadržajima dovela Srbiju na čelo regiona po pomoći kulturi i vraćanja iste na pijedestal koji bi ona trebala da uživa kod naših građana. Svaki korak ka promovisanju znanja, obrazovanja, kulture, sporta, socijalne pravde, jednakosti dobijenim šansama je neopisivo važan jer na taj način ćemo u nekom budućem periodu ako budemo skoncentrisani upravo na te vrednosti, kao što smo ojačali u ekonomskom domenu, biti identifikovani kao društvo koje neguje i izuzetno ulaže u svoj identitet, nasleđe i stvaralaštvo.
Postavila bih, u vezi sa svim navedenim, pitanje ministarki kulture i informisanja, gospođi Maji Gojković, u poslednje vreme govori se o potrebi i izmeni Zakona o elektronskim medijima, i to u delu koji se odnosi na REM, kako bi se otklonile nejasnoće, posebno u primeni odredbi ovog zakona, koje se tiču izricanja mera pružaocima medijskih usluga za nepoštovanje zakona. Tu mislim na izricanje opomena, usluga, upozorenja i privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja.
Ovde bih posebno istakla potrebu preciznijeg regulisanja kaznenih odredbi kojima bi se obezbedilo odgovorno poštovanje opštih obaveza, emitera iz člana 47. Zakona o elektronskim medijima, a koji se odnose na programske sadržaje kojih emiteri moraju da se pridržavaju. Hvala.