PITAJTE POSLANIKE

Narodni poslanici su predstavnici građana u Narodnoj skupštini. Napravili smo alat da direktno i javno postavite pitanja poslanicima. Iskoristite vaše pravo da ukažete poslanicima na probleme čije rešenje zahteva zakonske promene. Tražite odgovor od narodnih poslanika, jer - o vama se radi!

Od
Do

Izlazak na izbore sa SDS-Nova Stranka Ujedinjeni Pokret Zelenih Srbije Demokratska Stranka Pokret Slobodnih Građana Zajedno Moramo Narodni Pokret Srbije Srbija Centar Srce Ekološki Ustanak Ne davimo Beograd Zeleno Levi Front i Pokret Suverenisti

Poslanik kome je upućeno: Marinika Tepić

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 22 dana

Poštovani Narodni Poslaniče hteo bi kao budući član vaše stranke Slobode Pravde da vas pitam da li će vaša ili naša stranka slobode pravde izaći na izbore sa Socijal demokratskom strankom Borisa Tadića Ekološkog Ustanka Aleksandra Jovanovića Zvanog Ćuta Demokratska Stranka Zoran Lutovac Pokret Slobodnih Građana Nova Stranka Zoran Živković Pokret Ne davimo Beograd Narodni Pokret Srbije Srbija Centar i Zeleno Levi Front i Pokret Zajedno -Moramo i evo najviše bi voleo kada bi izašle Stranke koje mogu maknuti Vučićev režim

Stanje u Pasterovom zavodu u Novom Sadu

Poslanik kome je upućeno: Mirka Lukić-Šarkanović

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 21 dan

Poštovana narodna poslanice i draga koleginice,
Pišem Vam kao dugogodišnji član SPS i kao građanin koji ima informacije da je kod nas posle 30 godina ukinuta domaća proizvodnja seruma protiv besnila, po svim parametrima više nego uspešna. Osim toga, u Pasterovom zavodu kao Nacionalnoj referentnoj ustanovi za besnilo događaju se upozorenja pred otkaze, drastičan pad stručnog rada na besnilu, o čemu sam podneo i tužbu Sudu časti LKV. Nadam se da Vi kao narodna poslanica možete da pomognete da se situacija u Pasterovom zavodu vrati u normalne tokove. S poštovanjem,
Prof. dr Dušan Lalošević
064/1370912
[email protected]

Seizmologija i geofizika

Poslanik kome je upućeno: Biljana Đorđević

odgovoreno za 20 dana i 22 sata

Poštovani profesore,

Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.

Seizmološki zavod je sa 16 spao na 8 zaposlenih zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, od službenih auta imaju juga i 2 punta, smešteni su u kućici na Tašmajdanu, godišnji budžet im je oko 250000 EUR. Situacija je takva da je u izveštaju o radu za 2021. godinu (strana 6; izveštaj je dostupan na sajtu pod O zavodu 》Informacije od javnog značaja) napisano da je pod pitanjem svrha postojanja zavoda. Seizmološki zavod u okviru ORFEUS projekta nije čak ni EIDA čvor nego nam podatke skladište Nemci. Niti ima dovoljno zaposlenih niti dovoljno seizmoloških i akcelerografskih stanica. Nemamo ni strong motion senzore niti sistem za rano upozoravanje (Seismoalarm) koji bi obavestio građane preko TV, radio stanica i telefonskih obaveštenja. Više ne rade ni dežurni seizmolog 24/7 jer nema dovoljno zaposlenih nego se samo koristi automatski sistem od 22-07 pa se tako zemljotresi obrađuju samo automatski u tom periodu (a i sami znate da zemljotresi ne biraju vreme). Zamolio bih vas da se dodatno raspitate o situaciji i uporedite ih sa sa savremenim seizmološkim službama.

Kada pričamo o geofizici, jedino može da se studira u Beogradu, gde postoji Departman za geofiziku u okviru Rudarsko-geološkog fakulteta. U okviru PMF-a u NS, Kragujevcu i Nišu nema geofizike. Srbija nema bazu podataka i mapu aktivnih raseda na sopstvenoj teritoriji. Nema čak ni sistematskog istraživanja na tu temu. Da ne pričamo o istraživanju raseda i ispitivanju stresa u cilju predviđanja zemljotresa. Da ne pričamo o međunarodnoj saradnji sa na primer Turskom gde postoje veliki stručnjaci za tu oblast (na primer profesor Dželal Šengor koji je čak inostrani član SANU, tu vezu niko ne koristi za razvoj naše seizmologije i geofizike, a čovek je veliki stručnjak u Turskoj i prijatelj sa direktorom Kandilli opservatorije Halukom Ozenerom). I to malo geofizičara u Beogradu pričaju kako ih je sramota na konferencijama jer ih presreću ljudi i pitaju zašto ni na jednoj mapi gde su prestavljeni aktivni rasedi u Evropi, u Srbiji je prazna mapa iako su neki rasedi otkriveni (ipak ništa sistematski i temeljno). To je zato što Seizmološki zavod i Departman za geofiziku nisu u koordinaciji.

Nadam se da iz ovog teksta proističu pitanja koja bih Vas zamolio da postavite. Ja bih Vas takođe zamolio da pred odborom i plenumom postavite i ova pitanja:
1) Zašto naš Seizmološki zavod ima samo 8 zaposlenih (predviđeno 16, a trebalo bi da ih ima preko 100 u suštini) i zašto nema savremenu zgradu? Zašto više nemamo dežurne seizmologe tokom noći? Zašto nam Nemci skladište podatke jer nismo sposobni da postanemo EIDA čvor?
2) Zašto nemamo baze i mape aktivnih raseda?
3) Zašto nemamo Institut za geofiziku koji bi bio institut od nacionalnog značaja i koji bi se dodatno bavio između ostalog proučavanjem zemljotresa, postavljao seizmo mreže i arrays na seizmičkim područjima u Srbiji i na Balkanu, pravio bazu i mape aktivnih raseda?
4) Zašto u okviru Seizmološkog zavoda nemamo Nacionalni centar za zemljotrese kao kontrolni centar i centar za upravljanje krizom gde će se slivati svi podaci? Zašto Departman za geofiziku RGF i Seizmološki zavod nisu koordinisani?

Izvinjavam se na dugačkom tekstu, ali je bilo neophodno. Niko ne govori o ovim temama, niko se time ne bavi, ali svi žele da zadrže mlade ljude. Čime će ih zadržati kada se ne ulaže u nauku i prosvetu? Razočaran sam.

Srdačan pozdrav,
Zabrinuti student

Seizmologija i geofizika

Poslanik kome je upućeno: Đorđe Pavićević

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 13 dana

Poštovani profesore,

Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.

Seizmološki zavod je sa 16 spao na 8 zaposlenih zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, od službenih auta imaju juga i 2 punta, smešteni su u kućici na Tašmajdanu, godišnji budžet im je oko 250000 EUR. Situacija je takva da je u izveštaju o radu za 2021. godinu (strana 6; izveštaj je dostupan na sajtu pod O zavodu 》Informacije od javnog značaja) napisano da je pod pitanjem svrha postojanja zavoda. Seizmološki zavod u okviru ORFEUS projekta nije čak ni EIDA čvor nego nam podatke skladište Nemci. Niti ima dovoljno zaposlenih niti dovoljno seizmoloških i akcelerografskih stanica. Nemamo ni strong motion senzore niti sistem za rano upozoravanje (Seismoalarm) koji bi obavestio građane preko TV, radio stanica i telefonskih obaveštenja. Više ne rade ni dežurni seizmolog 24/7 jer nema dovoljno zaposlenih nego se samo koristi automatski sistem od 22-07 pa se tako zemljotresi obrađuju samo automatski u tom periodu (a i sami znate da zemljotresi ne biraju vreme). Zamolio bih vas da se dodatno raspitate o situaciji i uporedite ih sa sa savremenim seizmološkim službama.

Kada pričamo o geofizici, jedino može da se studira u Beogradu, gde postoji Departman za geofiziku u okviru Rudarsko-geološkog fakulteta. U okviru PMF-a u NS, Kragujevcu i Nišu nema geofizike. Srbija nema bazu podataka i mapu aktivnih raseda na sopstvenoj teritoriji. Nema čak ni sistematskog istraživanja na tu temu. Da ne pričamo o istraživanju raseda i ispitivanju stresa u cilju predviđanja zemljotresa. Da ne pričamo o međunarodnoj saradnji sa na primer Turskom gde postoje veliki stručnjaci za tu oblast (na primer profesor Dželal Šengor koji je čak inostrani član SANU, tu vezu niko ne koristi za razvoj naše seizmologije i geofizike, a čovek je veliki stručnjak u Turskoj i prijatelj sa direktorom Kandilli opservatorije Halukom Ozenerom). I to malo geofizičara u Beogradu pričaju kako ih je sramota na konferencijama jer ih presreću ljudi i pitaju zašto ni na jednoj mapi gde su prestavljeni aktivni rasedi u Evropi, u Srbiji je prazna mapa iako su neki rasedi otkriveni (ipak ništa sistematski i temeljno). To je zato što Seizmološki zavod i Departman za geofiziku nisu u koordinaciji.

Nadam se da iz ovog teksta proističu pitanja koja bih Vas zamolio da postavite. Ja bih Vas takođe zamolio da pred odborom i plenumom postavite i ova pitanja:
1) Zašto naš Seizmološki zavod ima samo 8 zaposlenih (predviđeno 16, a trebalo bi da ih ima preko 100 u suštini) i zašto nema savremenu zgradu? Zašto više nemamo dežurne seizmologe tokom noći? Zašto nam Nemci skladište podatke jer nismo sposobni da postanemo EIDA čvor?
2) Zašto nemamo baze i mape aktivnih raseda?
3) Zašto nemamo Institut za geofiziku koji bi bio institut od nacionalnog značaja i koji bi se dodatno bavio između ostalog proučavanjem zemljotresa, postavljao seizmo mreže i arrays na seizmičkim područjima u Srbiji i na Balkanu, pravio bazu i mape aktivnih raseda?
4) Zašto u okviru Seizmološkog zavoda nemamo Nacionalni centar za zemljotrese kao kontrolni centar i centar za upravljanje krizom gde će se slivati svi podaci? Zašto Departman za geofiziku RGF i Seizmološki zavod nisu koordinisani?

Izvinjavam se na dugačkom tekstu, ali je bilo neophodno. Niko ne govori o ovim temama, niko se time ne bavi, ali svi žele da zadrže mlade ljude. Čime će ih zadržati kada se ne ulaže u nauku i prosvetu? Razočaran sam.

Srdačan pozdrav,
Zabrinuti student

Seizmologija i geofizika

Poslanik kome je upućeno: Branimir Jovančićević

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 4 dana

Poštovani profesore,

Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.

Seizmološki zavod je sa 16 spao na 8 zaposlenih zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, od službenih auta imaju juga i 2 punta, smešteni su u kućici na Tašmajdanu, godišnji budžet im je oko 250000 EUR. Situacija je takva da je u izveštaju o radu za 2021. godinu (strana 6; izveštaj je dostupan na sajtu pod O zavodu 》Informacije od javnog značaja) napisano da je pod pitanjem svrha postojanja zavoda. Seizmološki zavod u okviru ORFEUS projekta nije čak ni EIDA čvor nego nam podatke skladište Nemci. Niti ima dovoljno zaposlenih niti dovoljno seizmoloških i akcelerografskih stanica. Nemamo ni strong motion senzore niti sistem za rano upozoravanje (Seismoalarm) koji bi obavestio građane preko TV, radio stanica i telefonskih obaveštenja. Više ne rade ni dežurni seizmolog 24/7 jer nema dovoljno zaposlenih nego se samo koristi automatski sistem od 22-07 pa se tako zemljotresi obrađuju samo automatski u tom periodu (a i sami znate da zemljotresi ne biraju vreme). Zamolio bih vas da se dodatno raspitate o situaciji i uporedite ih sa sa savremenim seizmološkim službama.

Kada pričamo o geofizici, jedino može da se studira u Beogradu, gde postoji Departman za geofiziku u okviru Rudarsko-geološkog fakulteta. U okviru PMF-a u NS, Kragujevcu i Nišu nema geofizike. Srbija nema bazu podataka i mapu aktivnih raseda na sopstvenoj teritoriji. Nema čak ni sistematskog istraživanja na tu temu. Da ne pričamo o istraživanju raseda i ispitivanju stresa u cilju predviđanja zemljotresa. Da ne pričamo o međunarodnoj saradnji sa na primer Turskom gde postoje veliki stručnjaci za tu oblast (na primer profesor Dželal Šengor koji je čak inostrani član SANU, tu vezu niko ne koristi za razvoj naše seizmologije i geofizike, a čovek je veliki stručnjak u Turskoj i prijatelj sa direktorom Kandilli opservatorije Halukom Ozenerom). I to malo geofizičara u Beogradu pričaju kako ih je sramota na konferencijama jer ih presreću ljudi i pitaju zašto ni na jednoj mapi gde su prestavljeni aktivni rasedi u Evropi, u Srbiji je prazna mapa iako su neki rasedi otkriveni (ipak ništa sistematski i temeljno). To je zato što Seizmološki zavod i Departman za geofiziku nisu u koordinaciji.

Nadam se da iz ovog teksta proističu pitanja koja bih Vas zamolio da postavite. Ja bih Vas takođe zamolio da pred odborom i plenumom postavite i ova pitanja:
1) Zašto naš Seizmološki zavod ima samo 8 zaposlenih (predviđeno 16, a trebalo bi da ih ima preko 100 u suštini) i zašto nema savremenu zgradu? Zašto više nemamo dežurne seizmologe tokom noći? Zašto nam Nemci skladište podatke jer nismo sposobni da postanemo EIDA čvor?
2) Zašto nemamo baze i mape aktivnih raseda?
3) Zašto nemamo Institut za geofiziku koji bi bio institut od nacionalnog značaja i koji bi se dodatno bavio između ostalog proučavanjem zemljotresa, postavljao seizmo mreže i arrays na seizmičkim područjima u Srbiji i na Balkanu, pravio bazu i mape aktivnih raseda?
4) Zašto u okviru Seizmološkog zavoda nemamo Nacionalni centar za zemljotrese kao kontrolni centar i centar za upravljanje krizom gde će se slivati svi podaci? Zašto Departman za geofiziku RGF i Seizmološki zavod nisu koordinisani?

Izvinjavam se na dugačkom tekstu, ali je bilo neophodno. Niko ne govori o ovim temama, niko se time ne bavi, ali svi žele da zadrže mlade ljude. Čime će ih zadržati kada se ne ulaže u nauku i prosvetu? Razočaran sam.

Srdačan pozdrav,
Zabrinuti student

Питања о радним правима грађана Расинског округа

Poslanik kome je upućeno: Nevena Đurić

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 22 dana

Поштовани,
У анкети коју је спровео ЦИНК грађани су најчешће постављали следећа питања која се односе на радно право:
-Када ће доћи до измене садашњег законског прописа према којем радници који одлазе у пензију а да нису испунили оба законска услова (65 година старости и 40 година стажа) имају умањење од 20,4%?
-Када ће почети примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору (Закона о платним разредима)?
-Шта се дешава са усвајањем Закона о хитној помоћи?
-Када ће доћи до промене Уредбе о запошљавању у јавном сектору?
-Да ли ће ускоро бити усвојен неки пропис који ће спречити масовно запошљавање преко агенција?

Питања о радним правима грађана Расинског округа

Poslanik kome je upućeno: Srđan Milivojević

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 22 dana

Поштовани,
У анкети коју је спровео ЦИНК грађани су најчешће постављали следећа питања која се односе на радно право:
-Када ће доћи до измене садашњег законског прописа према којем радници који одлазе у пензију а да нису испунили оба законска услова (65 година старости и 40 година стажа) имају умањење од 20,4%?
-Када ће почети примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору (Закона о платним разредима)?
-Шта се дешава са усвајањем Закона о хитној помоћи?
-Када ће доћи до промене Уредбе о запошљавању у јавном сектору?
-Да ли ће ускоро бити усвојен неки пропис који ће спречити масовно запошљавање преко агенција?

Питања о радним правима грађана Расинског округа

Poslanik kome je upućeno: Miroslav Aleksić

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 22 dana

Поштовани,
У анкети коју је спровео ЦИНК грађани су најчешће постављали следећа питања која се односе на радно право:
-Када ће доћи до измене садашњег законског прописа према којем радници који одлазе у пензију а да нису испунили оба законска услова (65 година старости и 40 година стажа) имају умањење од 20,4%?
-Када ће почети примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору (Закона о платним разредима)?
-Шта се дешава са усвајањем Закона о хитној помоћи?
-Када ће доћи до промене Уредбе о запошљавању у јавном сектору?
-Да ли ће ускоро бити усвојен неки пропис који ће спречити масовно запошљавање преко агенција?

Spalionica animalnog i medicinskog otpada na Bežanijskoj kosi

Poslanik kome je upućeno: Biljana Đorđević

odgovoreno za 5 dana i 14 sati

Poštovani,
Stanovnici Bežanijske kose su ugroženi otvaranjem Groblja za kućne ljubimce , koje KRIJE spalionicu animalnog i medicinskog otpada.
Po našim istraživanjima ovakav objekat,a mislimo na spalionicu ,nije u skladu sa Detaljnim urbanističkim planom i po odgovorima nije urađena studija o utjecaju na životnu sredinu.
Kome da se obratimo za pomoć i prezentujemo dokumentaciju koju posedujemo ??
Ovaj objekat se pravi na 200 m od prvih stambenih zgrada.
Hvala

Sedma sednica

Poslanik kome je upućeno: Milimir Vujadinović

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 24 dana

U trenucima kada problem prevrnute cisterne sa amonijakom ni posle četiri dana nije saniran i dok amonijak curi i dalje, najmanje što je odbor za zaštitu životne sredine trebao i morao da uradi je da pokaže brigu prema stanovnicima Pirota i okolnih sela. Dokle će Vam politički interesi biti iznad života građana Srbije?