| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
čeka se odgovor 5 meseci i 25 dana i 14 sati
Poštovani, obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdrav...
Hvala.
Gospođo Brnabić, za početak da se vama obratim. Mislim da je stvarno jadno ovo što se uradili maločas, zloupotrebljavajući tragediju jedne porodice i pominjući čoveka koji se nije ni ohladio. Vi to niste rekli u afektu. Prepoznajemo mi kada vi dođete u takvom stanju na ovu Skupštinu. Danas ste došli dosta hladne glave i racionalni. To je bila čista politička manipulacija. Nije joj danas bilo mesto ovde.
Slažem se sa onim što je rekao gospodin Mali, da danas razgovaramo o ozbiljnim stvarima. Nije vam to trebalo. Razgovaramo o ozbiljnim stvarima, a to ostavlja prostor i za još jedno pitanje - šta se stvarno dešava sa premijerom? Sada se i izgubio. U redu je da čovek izađe sa vremena na vreme, ali možemo li da mu čujemo bar glas. On je premijer ove zemlje. Samo da dođe da kaže - dobar dan ili laku noć, bilo šta od toga ili koliko god hoće da priča ja ću mu dati minutažu od naše poslaničke grupe, samo da čujemo kako čovek zvuči i ako je još u zgradi bilo bi lepo da se pojavi i da ga čujemo bar na tren.
Da se vratim na temu dnevnog reda malo direktnije. Znate, dobar deo ovih zakona, on je najvažniji, tiču se nekih građevinskih stvari.
Svako istorijsko vreme ima svoje građevinare, jedan od najpoznatijih vladara po tome što je mnogo gradio bio je Hadrijan, svašta je nešto izgradio. Vladao je 21 godinu. Na početku tog prvog milenijuma sagradio je u Rimu vilu Tivoli, sagradio je, u stvari rekonstruisao je Panteon. Zamislite, pre 1900 godina čovek je to rekonstruisao, ništa mu ne fali ni danas posle te njegove rekonstrukcije, 1900 godina. Imao je projektnu dokumentaciju očigledno i kvalitetno gradio.
Njegov mauzolej je isto jedno epohalno delo, most Ponca Aelius, zatim u Britaniji Hadrijanov zid, sa kraja na kraj, 170 kilometara. Zamislite, neko bi danas rekao da je gradio auto-put. Impresivno, jeste impresivno i danas, vi ste bili tamo znate kako to izgleda i danas se taj zid drži, u Grčkoj u Maloj Aziji. U Egiptu je čak sagradio ceo grad u čast svog dečaka, momka bolje rečeno. Svašta je čovek gradio, u Jerusalimu, sve njegove građevine odlikuju se sa nekoliko stvari tehničkom savršenošću, skladom između rimske i helenističke tradicije i često ličnim umetničkim ukusom. Kao što rekoh – sve legalno. Sve legalno i kako valja. Evo, čovek je gradio po celom Sredozemlju koliko je sezalo Rimsko carstvo pre 1900 godina.
Kao što rekoh svako vreme ima svog Hadrijana, naš današnji Hadrijan je isto gradio, evo šta je izgradio u našem Rimu, odnosno u Beogradu. Popravio je Hercegovačku, sagradio Beograd na vodi, popravio Trg Republike, Stari Savski most pretvorio stelt, nevidljiv, staru železničku stanicu pretvorio u mesto gde odsedaju pacovi, nova železnička stanica je koliko vidim klimava, stara autobuska stanica razmontirana, nova nezavršena, Generalštab se i dalje sprema da bude miraz, Ekspo se sprema da bude njegova zadužbina. Ceo grad je obeležen nekim vesićizmom kao nekim betonskim pravcem, šapićizmom, odnosno pravcem koji je po sistemu mnogo hteo, ništa započeo.
Ako možete da povedete računa o Atlagiću, odvezao vam se. Znate on je u svom selu poznat po tome što je kao pubertetlija trčao go po selu, pa su smatrali da sa klapcem nešto nije u redu. On i danas dokazuje ovde tu tezu.
Ovako izgleda ta mapa, građevina našeg Hadrijana, samo u Beogradu, u našem Rimu, a ovako izgleda mapa njegovih građevina i dostignuća i postignuća u Srbiji. Kao što vidite, Kosovo je poprilično sagradio.
Da se vratimo na to čemu služi ovaj i ovakav zakon. Jasno je da je rejting SNS u slobodnom padu i da vam niko više ne veruje i da vas se ne plaši. Ovaj zakon je obećanje u starom stilu vaše vladavine, da se obećava da će nešto da se završi za dve godine. Sada nema ni tog obećanja za dve godine iz jednog vrlo rekao bih prevejanog razloga, a to je da to obećanje opet bude tako pomično i da ljudi koji se nadaju da će nešto da reše sa ovim zakonima, da glasaju za vas u nadi da će jedino tako dobiti to što im ovi zakoni obećavaju.
Ovaj zakon je jedno veliko obećanje, govorim naravno o zakonu o legaglizaciji. Evo malo konkretnije o tom zakonu. Već ovde to pomenuto kada je 2015. godine obrazlagan razlog za donošenje važećeg zakona. Tadašnja ministarka je navela da je ključni razlog za donošenje važećeg zakona rešavanje problema upisa svojinskih prava na milion i po objekata. Sada govorim o četiri miliona i 800 hiljada. Ko je kriv za to? Ko je bio na vlasti sve ove godine? Šta ste radili? Kako se to desilo? Šta vam je smetalo da taj zakon primenite? Jel opozicija smetala?
Ovaj zakon koji predlažete će po svemu sudeći biti neefikasan. Predlog zakona propisuje da se jedna prijava Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam odnosi za svaki objekat. Svaki objekat jedna prijava. To znači tih vaših 4,8 miliona, u elektronskoj formi u roku od 45 plus 60 dana. U isto vreme tražite da se odmah da tih 100 evra. Za šta? Samo za prijavu. A kada će biti rešeno, ne zna se. Možda i neće biti rešeno. Zar ne bi bilo pravednije da uzmete pare kada nešto rešite? Da ste se bar obavezali do kada ćete to da rešite.
Kada se pogleda da ova firma koja to treba da vam završi, po njihovoj evidenciji, na dan 31. decembra 2024. godine ima zaposlenih samo 58 lica. Koji kapacitet imate da rešite to za 4,8 miliona? Jel možete da obezbedite malo pristojnosti ovde?
To su stvari oko kojih bi valjalo da se povede računa, da li ste u stanju sa sprovedete taj zakon, a ne da ostane pusto obećanje. Ova materija je samim tim čime se bavi jako važna običnim ljudima. Uhvatili ste za ovo u sumrak svoje vladavine, rekao bih. Da ste hteli da rešavate muku običnih ljudi, a ovaj zakon o legalizaciji bi trebao da reši tu muku običnih ljudi, onda bi ga drugačije strukturisali. To su ljudi koji su sve ove godine izdvajali u budžet, kao i svi oni koji su živeli u urbanim jezgrima i koji su dobili i put, i kanalizaciju, i vodu, i struju, gas i ne znam šta, oni nisu dobili ništa. Sami su gradili, kopali kanale, postavljali bandere, što svojim parama, što kroz neke doprinose, kako su se snalazili, snalazili se, sagradili kuću i sada im treba taj jedan papir.
Vi stavljate njih u isti koš, te ljude sa vašom družinom koja je po centralnim opštinama dograđivala još dva sprata ili kao što ste imali slučajeve da ste legalizovali zgrade cele, ne kuće, nego zgrade na Vračaru koje nisu bile ni počete da se grade. Nije bilo ni temelja. U isti koš ste stavili i jedne i druge.
Ne možete u isti koš da stavljate ljude koji su prali vrlo često nelegalno stečene pare iz vaše ekipe, kroz građevinu je to očigledno išlo, zajedno sa ljudima koji su gledali da teško stečenu tu imovinu, taj krov nad glavom sada legalizuju, da svojoj deci ne ostave muku, pravnu nesigurnost sutra kada ih ne bude bilo, sa tom imovinom. Ne mogu da ih ostave bezbedne da znaju da su i to završili. I vi to stavljate u isti koš.
Mislim da su dosta jasni i motivi, kao što rekoh jedno je to da na neki način ljudima koji očekuju da će njihov slučaj biti rešen, a ne zna se kada će biti rešen, da im stavite u glavu to ovo samo mi možemo da vam rešimo, mi smo obećali, izglasali smo ovaj zakon, ako dođe do neke promene vlasti, ne nadajte se tome i da ih tako vežete.
Sa druge strane, da napunite tu vašu bazu podataka da možete ljude da ucenjujete da ste dobili taj zahtev na koji ko zna kada ćete da reagujete i da kažete imamo onaj papir, stoji kod nas, pazite šta radite.
U isto vreme moram da vam odam priznanje, mudro ste smislili, jako je teško biti protiv ovoga. Samo je mali procenat ljudi tih običnih kojima će ovaj zakon da reši muku, teško je biti protiv ovoga, ali to je nečasno što radite. Hvala.
Pre svega, ovde je pomenuto da nisu ispunjena četiri uslova koja smo mi postavili za povratak u Skupštinu. Molio bih vas, vas većinu, vi koji predstavljate Vladu ovde, da kažete šta od ta četiri nije ispunjeno i zašto nije ispunjeno? Molim vas, bilo ko od nadležnih ministara. Evo, može i Ivica Dačić, s obzirom da neki od ovih, dobar deo ova četiri zahteva su vaša, pa možete da obrazložite.
Žao mi je što ovde nije čovek koji je podneo zahtev da se izgradi ova Hadrijanova građevina ovde ispred Skupštine, pa da se to obrazloži. Prihvatiću, samo da čujem šta od ova četiri nije ispunjeno i zašto nije, pa ćete onda videti zašto smo mi ipak u Skupštini.
Što se tiče toga da sam ja odgovoran za uništavanje vojske, to što mnoge opreme ili naoružanja više nema tu, ja sve ove godine molim da dostavite spisak toga šta sam ja uništio i šta je bilo. Vi ste inače tvrdili da sam ja i ovo uništio. Kako ste onda ovo izgubili, gde vam je Gašić, kako ste onda ovo izgubili u dvorištu vrtića? Ovo ste izgubili u dvorištu vrtića, ljudi, a rekli ste da to više nemate.
Znate li šta je ovo? Ja ne znam čiji je ovo komarac, ja to nisam pravio, nisam kupovao, nije ni bilo tada. Ovo čime je naoružan komarac, ovo je maljutka za koju ste tvrdili da je uništena, prodata, ne znam šta. Gde ste vi ovo kupili, šta ste uradili? Gde ste ovo zagubili? Hvala.
Ne moguće je ovde da se ne govori o Rafalima, zato što su ogromne pare u pitanju, kao što vam je poznato da to nije važno, pretpostavljam da gospodin Gašić ne bi sedeo ovde, i ja ne znam zašto on sedi, jer ceo ovaj projekat nema baš puno veze sa vojskom, ovo ima više veze sa privatnim poslovima i zato bi ovde trebalo da sedi Siniša Mali, on je zadužen za privatne poslove predsednika Republike i on bi to sigurno bolje znao da objasni, on bi znao da objasni i kolika će na kraju biti cena celog ovog posla, jer to nije samo cena letelica, nego cena naoružanja, za koje se još uvek ne zna koja će biti i koliko će koštati. Već sam rekao jednom i cena obuke, i mi ne znamo ko će ustvari moći na kraju da leti tim avionima kada jednog dana stignu, da li će to biti penzionisani francuski piloti ili će se uspeti uspešno obaviti obuka naših pilota.
Kao što rekoh, na žalost, ministar Gašić verovatno o tome ne može ništa da kaže i na našim sednicama Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, on ni na šta nije u stanju da odgovori. Izveštaj koji mi dosta redovno analiziramo su neupotrebljivi i unutra ništa ne piše, ne znam zašto je to poverljivo i zašto smo zatvoreni, ne možemo da ih dobijemo ni u kakvoj formi, moramo doći tamo da ih pročitamo i to je potpuno neupotrebljivo, posebno deo koji se tiče obaveštajnog i bezbednosnog dela, tu se doslovno prepisuju stvari iz izveštaja u izveštaj. Ono što postavljamo pitanja, kolege koje su na tom odboru zajedno sa mnom, su ovde to i rekle, mi nikada ne dobijemo odgovor od gospodina Gašića.
Lakše će mi biti ako on ustvari te odgovore ne zna, i do sad bi da zna na nešto od toga odgovorio. Ali ima jedna stvar na koju je on ničim izazvan prošli put pokušao da nešto odgovori, a to je još jedan projekat koji je u nadležnosti gospodina Siniše Malog, jer je to privatni finansijski projekat, to je zgrada Generalštaba. Na Odboru za odbranu, gospodin Gašić je rekao da ta zgrada ne može da se obnovi jer ima Izveštaj Građevinskog fakulteta iz 2015. godine, u kome se tvrdi da ta statika to ne dozvoljava. Ponovo ga pitam ovaj puta pred Skupštinom, pred svima vama, gospodine Gašiću, pokažite taj papir. Izgleda da ga samo vi imate, pokažite taj papir. Hvala.
Hvala.
Pitanje za Ministarstvo energetike i ministarku Handanović - Da li je ministarka Handanović 9. decembra 2022. godine bila u sastavu delegacije koja je u Briselu imala sastanak sa predstavnicima kompanije "Rio Tinto". Da ne bude zabune, ministarka Handanović se na tom sastanku predstavljala pod drugim prezimenom, ali se nesumnjivo radi o istoj osobi.
Da li je u toj delegaciji bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je predvodio delegaciju? Da li je u delegaciji bio i tadašnji savetnik u kabinetu predsednika Republike, Danilo Cicmil? Ko su bili sagovornici sa strane kompanije "Rio Tinto" i šta je bila tema razgovora? Da li je tadašnja premijerka, Ana Brnabić, bila obaveštena o tom sastanku? Da li su nadležna ministarstva i Vlada dali saglasnost za to službeno putovanje u inostranstvo i da li je platforma za razgovore razmatrana na Vladi? Po čijem nalogu je ministarka Handanović putovala u Briselu, na koji način i o čijem trošku? Da li je ministarka Handanović bila informisana i svesna da je u momentu kada je taj sastanak obavljan, bila na snazi odluka Vlade Srbije o obustavljanju svih daljih aktivnosti na Projektu "Jadar"?
Drugo pitanje je za premijera Vučevića i predsednicu Skupštine Republike Srbije, Anu Brnabić - Da li je Ana Brnabić, u to vreme obavljajući dužnost predsednika Vlade Republike Srbije, sredinom decembra 2023. godine, uputila pismo evropskoj administraciji, naslovljeno na gospodina Marka Makoveca, deputy manager director EEAS na temu "Tumačenje deklaracije sa samita EU zapadni Balkan" od 13. decembra 2023. godine?
Dokumenta pod naslovom "Sporazum o putu normalizacije i implementacije", Aneks, a koji se odnosi na tumačenje obaveza na koje je predsednik Vučić pristao prihvatanjem Ohridskog sporazuma? Da li se u tom pismu navodi da pomenuti dokument, citiram: "ne predstavlja pravno obavezujući sporazum po međunarodnom pravu"? Da li je gospođa Brnabić ubrzo posle toga, a nakon diplomatskih intervencija iz nekih evropskih metropola, uputila novo pismo, izmenjenog sadržaja, u kome se izostavlja sporna rečenica? Da li je tačno da se u propratnom pismu uz to drugo pismo, koje je potpisala i ponovo naslovila na gospodina Makoveca, moli da se prvo pismo zanemari? Šta je bio razlog za tu vrstu prepiske, neuobičajene u diplomatskoj praksi, i po sadržaju i po nivou komunikacije, da premijer suverene zemlje komunicira u zvaničnoj prepisci sa službenikom EU administracije?
Treće pitanje je za ministra finansija, Sinišu Malog - Dokle su odmakli razgovori i dogovori sa firmom "Arčer aviejšen" iz San Hozea na temu letećih taksija? Šta je razlog da sa ovom firmom ministar Mali potpisuje tzv. sporazum o obelodanjivanju, tj. "non-diskložer agriment", kojim se poslovni odnos Vlade Srbije i ove strane privatne firme stavlja u kategoriju tajnosti? Da li su već stvorene neke obaveze za državu Srbiju ili grad Beograd, eventualno, na temu letećih taksija, sa firmom "Arčer aviejšen" ili nekom drugom firmom? Iz koje budžetske stavke će se finansirati projekat letećih taksija, koje je nenadležno najavio predsednik Aleksandar Vučić?
Četvrto pitanje je za predsednika Vlade Vučevića - Gde je nestao ministar odbrane Gašić? Odavno se ne pojavljuje u javnosti. Da li je ministar Gašić sprečen da obavlja svoju dužnost ministra odbrane, šta je uzrok njegove sprečenosti i do kada se procenjuje da će biti ta sprečenost na snazi? Hvala.