| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
čeka se odgovor 6 meseci i 23 dana
Poštovani, obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdrav...
Hvala.
Ja ću početi citirajući član 283. Poslovnika, gde su navedena prava i dužnosti narodnih poslanika.
U tom članu piše: „Narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Narodnom poslaniku ne može da se uskrati ulazak i boravak u zgradi Narodne skupštine“.
Gospođo Brnabić, vama se obraćam.
Gospođo Brnabić, da li ste sa nama?
Bio bi red da obratite malo pažnju, jer se baš vama obraćam.
Pre možda sat ili dva šefovi poslaničkih grupa opozicije su vam uputili jedno pismo u kome su vas obavestili o dešavanjima ispred Narodne skupštine jutros i od vas smo zatražili da reagujete. Zatražili smo od vas da reagujete. Predložili smo vam da organizujete sastanak na kome ćemo razjasniti stvari. Tražili smo da pozovete na odgovornost, imajući u vidu vaša ovlašćenja, policijske službenike koji su prekršili svoja ovlašćenja, izašli iz zakona. To se odnosi i na one koji obezbeđuju ovu zgradu.
Bio bi red i da razjasnimo da li njihova ovlašćenja sežu na taj plato ili ne. Ako sežu, bili su u obavezi da nam omoguće da radimo po Poslovniku. Ako ne sežu, onda ne znam zašto hapse studente po gradu. To bi trebali da razjasnimo.
U svakom slučaju, najkonstruktivnije smo tražili da se vidimo sa vama danas, da bi ovo razjasnili i otklonili mogućnosti da se ove stvari dalje dešavaju.
Apelujem ponovo na vas da organizujete taj sastanak danas odmah po završetku ove sednice, današnjeg rada, u 18.00 sati. Mislim da bi to bilo blagotvorno za sve. Lopta je u vašem dvorištu. To, naravno, podrazumeva da sklonite ogradu da bi mogli da dođemo na posao.
Mi ne tražimo od vas da sklonite ogradu da uđemo u „ćacilend“. To ne želimo. Želimo da uđemo u Skupštinu. To je vaša nadležnost.
Da li smo se razumeli?
Idemo na Zakon o budžetu.
Zakon o budžetu je gospodin Siniša Mali, ministar koji je najpozvaniji da govori o Zakonu o budžetu, obrazlagao 30 minuta o budžetu koji je težak 20 milijardi evra. To je dokaz kako se ova vlast odnosi ne samo prema narodnim poslanicima, nego i prema građanima ove zemlje.
Znate, u uređenim zemljama budžet se diskutuje nekoliko meseci, svaki razdeo, svako poglavlje, svako ministarstvo se posebno diskutuje. U Švedskoj, recimo, rasprava traje tri meseca. Ovde je Siniša Mali odlučio da u 30 minuta obrazloži gde će da uzme 20 milijardi, iz kog od naših džepova i kako će da ih potroši. Trideset minuta za 20 milijardi evra. Na to skrećem pažnju.
Sledeća stvar, vi ste raspravu o budžetu stavili među 57 nekih drugih tačaka. To ste radili slično i prošle godine.
Stavili ste raspravu o budžetu od 20 milijardi evra naših para zajedno sa viznim olakšicama ili ukidanjem viza sa Hondurasom, čini mi se i Solomonskim ostrvima, pa da li ste vi ljudi normalni? Uređene zemlje, one raspravljaju tri meseca, a vi zajedno sa Hondurasom. Nije ni čudo što je s vama sve otišlo do Hondurasa.
Kada bi imali pravu raspravu o budžetu onda bi vi morali da obrazložite zašto ste opet 4% budžeta ušuškali u neku rezervu. Hoće li to opet neki Nedić moći da presipa iz šupljeg u prazno ove godine, a onda za neku tamo godinu da neko obrazloži, kao što vam je sada državni revizor našao da ste negde zagubili, da ste zašenjali 222 milijarde? Nestalo. Uostalom, vama je sve tajna, a tajna je drugo ime za korupciju. Vama jednako tajna i nabavka rafala i asfaltiranje ulica.
Tvrdite da je budžet razvojni, kao što ste tvrdili za sve prethodne. Šta ste vi to razvili za ovih deset godina? Šta je to procentualno u Srbiji za ovoliko godina vaše vlasti? Statističkim manipulacijama uvećavate iznos BDP. To nije njegov realni rast, niti je do rasta došlo zbog veće i vrednije proizvodnje. Čak i uz to veštačko uvećanje, evo kako stoje stvari posle 13 godina vaše vlasti.
Naš BDP u 2024. godini po glavi stanovnika je 8.520 evra. U proseku u zoni EU je bio četiri puta veći, 33.530. Svako će reći o.k, uvek je ta zona bila bogatija. Evo onih sa kojima možemo da se poredimo. U Sloveniji je tri puta veći, o 2024. godini govorimo, u Hrvatskoj dva puta, u Rumuniji za polovinu, u Bugarskoj za trećinu. Da li su oni bili ispred nas ili su bili iza nas? Ovo je rezultat vaše vladavine i toga što smo imali razvojne politike i razvojne budžete.
Zato su cene na nivou evropskih, ako sve ostalo nije. Cene hrane su 95% od cene hrane u EU. Elektronika je 113% od cene u EU. Samo je Albanija tu nege kao i mi, nije ni čudo. Cena obuće 105% od cene obuće u EU. Odeća 90% od cene u EU. Prosečna zarada nastavnika, ne prosečna zarada u prosveti, koja je još i niža je na nivou prosečne plate u zemlji, 100 evra niža od prosečne zarade u državnoj upravi. Državna uprava u vašoj vlasti, to je pre svega policija i Vojska.
O vašem odnosu prema prosveti govori i to da je do 2012. godine prosečna plata u prosveti bila iznad republičkog proseka, sada sam rekao gde je. Za prvih devet meseci 2025. godine od planiranih 5,5 milijardi dinara za rekonstrukciju škola vi ste uspeli da potrošite samo 602 miliona. Škole razvaljene, plafoni otpadaju. Vi planirali neke pare i niste ih potrošili, ništa niste uradili ljudi.
Sledeća stvar, dakle, za nabavku nastavnih sredstava od planiranih 1,14 milijardi potrošili ste 173 miliona. U školama beogradskim žmirkaju neonke, o toalet papiru i sapunu da ne pričamo, o nastavnim sredstvima tek. Za rad sa talentovanim učenicima potrošili ste 0,3% planiranog budžeta. To će pretpostavljam ovaj ministar vajni obrazovanja sada da reši.
Vlast tvrdi da je za budžet u 2026. godini da je usmeren na unapređenje socijalne zaštite, zdravstvenih usluga, infrastrukture, obrazovanja, zdravstva, to su naravno važne oblasti i kamo sreće da je tako. Međutim nije. Ovo je demagoški budžet, dobrim delom se oslanja na zaduženja, po starom dobrom običaju, i to o zaduženju, na zaduženje budućih generacija.
Taj budžet ne brine o standardu građana, a ako i brine, ne brine o prosečnim, o siromašnim, brine o najbogatijim, tako ste postavili budžet, pa hajdemo konkretno. Budžet nije razvojni, kao što rekoh, on nema cilj da realno pospeši privredni rast, on formira sumnjive javne investicije. Siniša Mali jako dobro zna koje su sumnjive, ako kolege oko njega ne znaju šta je to.
Najveći deo fiskalnog deficita iskazanog u budžetu za 2026. godinu generisan je kapitalnim izdacima za koje ne postoji nikakav dokaz da su to neki razvojni projekti. Uglavnom su povezani sa korupcijom, a ne sa razvojem. EXPO je najočigledniji primer za to, megalomanski.
Sledeće, zbog takvog pristupa najviše su uskraćene upravo one oblasti koje ste proglasili načelno da su najvažnije. Siniša Mali ima ukočen vrat, on nikada u ovoj Skupštini nije gledao u pravcu opozicije. Nećemo vas pojesti, kazna dolazi kasnije na red, opustite se. Osim novih zaduživanja, prihodi budžeta oslanjaju se prvenstveno na PDV, pa na akcize, ne na poreze na prihode, na ono što se stvori novo i veliko, nego na potrošnju, na ono gde čerupate podjednako i sirotinju i bogate.
Ono što je, kao što rekoh, najtragičnije što se opet drastično oslanjate na zaduživanje i to dobrim delom na servisiranje ranijih zaduženja, samo sada još skuplje i opasnije, štetnije za nas.
Vi tvrdite da smo bogati. Mi smo lažno bogati, mi smo siromašni i zaduženi zahvaljujući vašoj vlasti. Funkcionišemo, vi naduvavate tu svoju priču veštačkim održavanjem kursa koji ne stoji jako dobro. Nekoliko vas zna koji je realan kurs i šta bi to značilo. Jednog dana će morati da bude realan.
Javni dug je 39 milijardi. Biće da će sa ovim budžetom otići na preko 42 milijarde. Pre deset godina bio je 15 milijardi.
Što se tiče stranih direktnih investicija, vidimo kako to funkcioniše. To su ove strane direktne investicije, čije fabrike je Vučić otvarao na jugu Srbije, sada se zatvaraju. Red bi bio da prisustvuje zatvaranju, da ljudima objasni šta će sa njima biti sutra.
Da bi bilo stranih direktnih investicija, fundamentalno je da zemlja bude politički stabilna, da postoji vladavina prava, da postoji nezavisni pravosudni sistem i iskrena borba države protiv korupcije. Ništa od toga ovde nema. Ništa nema od one vaše parole „Mir, stabilnost – Vučić“, ostao je samo Vučić, nemiran i nestabilan. Zato ovde više nije atraktivno ni turistima da dođu, a kamoli da se investira. O tome da bi budžet trebao da pomogne da se pospeši domaća industrija, domaći preduzetnici, od toga nema ni reči.
Planiramo zaduženje u budžetu za 2026. godinu 970 milijardi, kad se na to doda ukalkulisani deficit i otplate kamata, onda ukupan iznos ukupnih zaduženja u budžetu za 2026. godinu ide na hiljadu milijardi dinara, 10% BDP ili 40% budžeta. Katastrofa.
Na temu kulture, nema šta da se kaže pod vašom vlašću, ona vam je i dalje zadnja rupa na svirali. Ove godine je 0,65% od budžeta, prošle godine je bila 0,68%. Uspeli ste i to da smanjite, a u planskom dokumentu za 2027. godinu, hoćete da to smanjite na 0,58%. To je vaš odnos prema kulturi. To se, uostalom, najbolje vidi u praksi šta hoćete da uradite sa zgradom Generalštaba, to je vaš odnos prema kulturi.
Čak je i nepismeni Miloš Obrenović bio kulturniji, više je polagao na kulturu nego Aleksandar Vučić. On je čovek koji se razume u skupa vina, višu trenersku, ćacilendske šatore. Izgleda da vi investirate u kulturu u ovom parku preko puta, to je vaš kulturni obrazac. Čudi me da ovaj ministar koga nema tu, ministar obrazovanja, nije već za ovu godinu školsku stavio udžbenike lekciju o „ćacijima“ i o „ćacilendu“. Neće biti za njega prilike i za vas, zato stavite za sledeću školsku godinu. Stavićemo mi, ali da bi deca znala šta ne treba i kako ne treba.
Kada govorimo o ne izdvajanju za kulturu, treba primetiti da su u budžetu predviđena sredstva od milijardu i 196 miliona, a za Upravu za igre na sreću planirali ste milijardu i 151 milion, podjednako.
„Skok u budućnost“. Malo-malo, pa spomenete „Skok u budućnost“. Pitala vas je „Transparentnost Srbije“ gde to postoji, u kom dokumentu, koja Vlada, koja Skupština, koji organ je usvojio planski dokument koji se zove „Skok u budućnost“? neko je i odgovorio da ne postoji takav dokument. Nemojte da se pozivate na to.
Ministar finansija se ovde poziva na nepostojeći dokument. To je vaš propagandni stranački dokument, to možete ovde u parku preko puta da pričate o skoku u budućnost. Skočite u tu budućnost, nemojte da zamajavate narod.
Par reči o zakonu o vojsci. Ovaj zakon o vojsci je ogolio stanje stvari. Naravno, postoje dobri razlozi da se neke stvari promene, što se tiče profesionalnih vojnika. Dobro je da ste to uradili. Kasnite jako dugo. Što se mene tiče neke od tih stvari trebala je da promeni ona vlast koju vi zovete prethodna. Ja sam se razišao i sa tom vlašću, samo da vas podsetim. Na toj temi vi ste mogli, imali ste sve ove godine da to popravite.
Sad kad je sistem potpuno razvaljen, kad je urušen vi hoćete da ga opravite tako što ćete dozvoliti da u vojsku ulaze profesionalni vojnici koji imaju već 35 godina. Šta ćete da radite vi sa njima? Za kojim tenkom će oni da trče? Za onima koji su istopljeni, jel?
Hoćete da ih ostavite do 53 godine. Kakav će vojnik biti u 53 godini? Pukovnici idu u penziju sa 54 a oni sa 53. Kako ste to zamislili? Jel će vam okopavati paradajz u kasarnama? Čemu služi takva vojska?
Još jedna stvar, i tu se razlikujemo u razumevanju – šta ste u stvari hteli da postignete sa onom odredbom da predsednik države daje odluke koje načelnik Generalštaba treba da sluša, u skladu sa tim da komanduje vojskom. Ne mislim da je to Vučić tražio da se stavi. Ko bi rekao da ću ja da branim Vučića, jel? Ja mislim da on ne obraća pažnju na zakone, ne obraća na Ustav što bi obraćao na zakone. Baš ga briga za to. Nažalost, ja mislim da mu Mojsilović nije ni rekao da će to da stavi u Nacrt zakona. Ovo je Mojsilovićevo mastilo. On je u stvari hteo da ugura unutra jednu odrednicu po kojoj sve što mu Vučić kaže to je po zakonu pa da on ne bude kriv.
Na Odboru za odbranu sam pomenuo – bio jednom jedan načelnik Generalštaba koji je završio u Hagu, a koji je pred kraj ratova pisao razna upozorenja, odluke, rešenja da se poštuju običaji rata, da se poštuje humanitarno pravo kad je video da je vrag odneo šalu i da će mu šef, tadašnji predsednik, završiti na nekom sudu a njemu se nije išlo na sud. Na kraju su otišli obojica. Ovo sad Mojsilović radi isto tako da on sa svojim šefom ne bi otišao na sud. Uostalom, to obostrano poverenje između ovog predsednika države i ovog načelnika Generalštaba vidi se po tome što predsednik države više vremena provodi u „Informeru“, na njihovom Kolegijumu, nego na Kolegijumu načelnika Generalštaba, a načelnik Generalštaba mu podmeće ovakve stvari u zakonu o vojsci.
Hvala.
Hvala.
Pitanje za Ministarstvo energetike i ministarku Handanović - Da li je ministarka Handanović 9. decembra 2022. godine bila u sastavu delegacije koja je u Briselu imala sastanak sa predstavnicima kompanije "Rio Tinto". Da ne bude zabune, ministarka Handanović se na tom sastanku predstavljala pod drugim prezimenom, ali se nesumnjivo radi o istoj osobi.
Da li je u toj delegaciji bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je predvodio delegaciju? Da li je u delegaciji bio i tadašnji savetnik u kabinetu predsednika Republike, Danilo Cicmil? Ko su bili sagovornici sa strane kompanije "Rio Tinto" i šta je bila tema razgovora? Da li je tadašnja premijerka, Ana Brnabić, bila obaveštena o tom sastanku? Da li su nadležna ministarstva i Vlada dali saglasnost za to službeno putovanje u inostranstvo i da li je platforma za razgovore razmatrana na Vladi? Po čijem nalogu je ministarka Handanović putovala u Briselu, na koji način i o čijem trošku? Da li je ministarka Handanović bila informisana i svesna da je u momentu kada je taj sastanak obavljan, bila na snazi odluka Vlade Srbije o obustavljanju svih daljih aktivnosti na Projektu "Jadar"?
Drugo pitanje je za premijera Vučevića i predsednicu Skupštine Republike Srbije, Anu Brnabić - Da li je Ana Brnabić, u to vreme obavljajući dužnost predsednika Vlade Republike Srbije, sredinom decembra 2023. godine, uputila pismo evropskoj administraciji, naslovljeno na gospodina Marka Makoveca, deputy manager director EEAS na temu "Tumačenje deklaracije sa samita EU zapadni Balkan" od 13. decembra 2023. godine?
Dokumenta pod naslovom "Sporazum o putu normalizacije i implementacije", Aneks, a koji se odnosi na tumačenje obaveza na koje je predsednik Vučić pristao prihvatanjem Ohridskog sporazuma? Da li se u tom pismu navodi da pomenuti dokument, citiram: "ne predstavlja pravno obavezujući sporazum po međunarodnom pravu"? Da li je gospođa Brnabić ubrzo posle toga, a nakon diplomatskih intervencija iz nekih evropskih metropola, uputila novo pismo, izmenjenog sadržaja, u kome se izostavlja sporna rečenica? Da li je tačno da se u propratnom pismu uz to drugo pismo, koje je potpisala i ponovo naslovila na gospodina Makoveca, moli da se prvo pismo zanemari? Šta je bio razlog za tu vrstu prepiske, neuobičajene u diplomatskoj praksi, i po sadržaju i po nivou komunikacije, da premijer suverene zemlje komunicira u zvaničnoj prepisci sa službenikom EU administracije?
Treće pitanje je za ministra finansija, Sinišu Malog - Dokle su odmakli razgovori i dogovori sa firmom "Arčer aviejšen" iz San Hozea na temu letećih taksija? Šta je razlog da sa ovom firmom ministar Mali potpisuje tzv. sporazum o obelodanjivanju, tj. "non-diskložer agriment", kojim se poslovni odnos Vlade Srbije i ove strane privatne firme stavlja u kategoriju tajnosti? Da li su već stvorene neke obaveze za državu Srbiju ili grad Beograd, eventualno, na temu letećih taksija, sa firmom "Arčer aviejšen" ili nekom drugom firmom? Iz koje budžetske stavke će se finansirati projekat letećih taksija, koje je nenadležno najavio predsednik Aleksandar Vučić?
Četvrto pitanje je za predsednika Vlade Vučevića - Gde je nestao ministar odbrane Gašić? Odavno se ne pojavljuje u javnosti. Da li je ministar Gašić sprečen da obavlja svoju dužnost ministra odbrane, šta je uzrok njegove sprečenosti i do kada se procenjuje da će biti ta sprečenost na snazi? Hvala.