| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike |
u proceduri
|
čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 25 dana
Poštovani, obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdrav...
Hvala.
Evo nas ponovo na još jednom vanrednom zasedanju Skupštine, zakazano u petak za ponedeljak. Hitnih 59 tačaka, među njima i hitni rebalans budžeta na 332 stranice.
Gospođo Brnabić, vi ste nam objasnili da to tako mora, da rebalans uvek mora da bude po hitnoj proceduri. Ja bih stvarno voleo da nam objasnite gde to piše u Ustavu, u nekom zakonu, u Poslovniku Skupštine. Ja nisam uspeo da nađem i zamolio bih vas da objasnite gde to piše. Ako je to nešto što je Orlić uspostavio kao praksu, to je nešto sasvim drugo.
Očigledno je da se radi ovde o nekoj žurbi. Rekao bi čovek da se Đuro Macut setio u petak da ima nekih novih para viška i da je to prilika da se to ugradi u budžet, i to jedno milijardu. Neće biti. Izgleda da se on setio, ili neko drugi, da treba milijardu i po više da se potroši nego što je planirano.
Odakle onih pola milijarde evra da se pokrije ta razlika? Pa, naravno, pozajmiće se od budućnosti, pozajmiće se od nerođene dece, kao i ova dosadašnja rupa u budžetu od 2,9 milijardi evra, ukupno 3,4. Po starom dobrom običaju, iz budućnosti samo za ovu godinu se uzima.
Možda bi to sve imalo smisla da se to ulaže u neki razvojni zamajac, ali ne. Ovoj vlasti trebaju pare, očigledno, da bi kupili glasove na predstojećim izborima. Svima je jasno da vi na te izbore ne možete da idete sa ostvarenim rezultatima, jer da je to tako, o tim rezultatima bi se pričalo. Ne možete očigledno da računate da ćete moći dovoljno da pokradete standardnim metodama kao dosada. Ovaj put će glasovi morati da se kupe. Od koga? Gde? Pa očigledno tamo gde smatrate da je najjeftinije – od sirotinje. Otkud Srbiji sirotinja kada smo ekonomski tigar? Otkud nam to? Pa baštinilo se, kultivisalo se prethodnih 14 godina. Vi ste formirali jedan sloj građana Srbije unesrećenih, osiromašenih i materijalno, nažalost i duhovno, takvi su vam trebali.
Najpre ste počeli tako što ste im pokrali penzije. Mnogi od njih nisu dočekali da im se to vrati, nisu dočekali da vide da su te njihove penzije završile u vašim nekretninama, u vašim botoksima, u vašim kupljenim diplomama. Godinama formirate sirotinju zakidajući pravo na posao, pravo na život, pravo na dostojanstvo. Doveli ste ih u situaciju da ono najosnovnije mogu da dobiju samo ako sakupljaju i daju sigurne glasove ili ako budu deo stada koje vodite na vaše skupove. Godinama ponižavate najnemoćnije, ostarele, penzionere, socijalne slučajeve, sirotinju, neobrazovane, nekvalifikovane.
38/3 TĐ/LjL
Tokom dvomesečne Vučićeve „Borat kampanje“ on je pokazao to svoje poniženo stado i pokazao je kako misli da obavi tu izbornu transakciju. Uverio ih je, ili je pokušao da ih uveri, da samo on može da im reši muku u koju ih je on i ova vlast gurnula svih ovih prethodnih godina. Pokušao je da ih uveri da samo on može da im zaposli sina, ćerku, unuku, makar u BIA, jer jedino on može da ih zaposli tamo. Pokušao je da ih uveri da samo on može da im reši vodovod, kanalizaciju, tri metra puta, sve ono što civilizovan svet danas u Evropi ima. Samo on može da im reši deset sijalica gradske rasvete i to svih deset odjednom. Samo on može da im da milostinju, i to jednokratno, da se ne bi navikli. Samo on može srčanim bolesnicima da obezbedi lekove u jednoj umirućoj naciji kojoj život znači, i to je postalo deo izborne kampanje. E ta njegova velikodušnost košta, a odakle pare? Pa, iz rebalansa.
Svašta smo se naslušali tokom ove, kao što rekoh, „Borat kampanje“, u toku tog ponižavanja sirotinje, ali zanimljivo je, kao što reče kolega Janjić, da je on tokom te kampanje ponižavao najbliže saradnike – ministre, šefove lokalne samouprave, direktore javnih preduzeća. Pokušao je da objasni još jednom da ste to što jeste zahvaljujući samo njegovoj milosti, mnogi od vas. Nije pomoglo nekima od vas što ste mu pevali na uvce, što ste igrali pred njim, što ste bili spremni da mu masirate stopala, da se grlite sa oznojenom rajom onako nevoljno. Mnogi od vas neće biti ministri u sledećoj vladi, čak i ako dobijete ove izbore.
39/1 AL/JG 17.15 – 17.25
Jedan od brutalnih primera manipulacije kojom se služi ova vlast je ono što je uradio ministar Lončar, koji nije tu. On je objašnjavao kako se dvanaest zdravstvenih radnika vratilo u Srbiju. Je l' to reče poimenično ko se vratio? A koliko je bezimenih otišlo tokom vaše vlasti? Koliko hiljada zdravstvenih radnika je otišlo ne samo lekara, sestara? Otišli su zato što imaju mizerne plate. Znate da bolnice nisu u stanju da organizuju noćna dežurstva, da nema medicinskih sestara. Ne odlaze samo oni, kao što rekoh, odlaze inženjeri, vodinstalateri, parketari, vozači, fizički radnici. Odlaze nam fakultetski obrazovani ljudi da rade kao konobari na Jadranskoj obali, u Beču, u Pragu, u Minhenu. Tako se živi danas u ovoj zemlji. Ljudi sa fakultetom odlaze da konobarišu. Odlaze IT. Ljudi koji rade kao IT nomadi mogu da rade odakle hoće. Neki su radili iz ove zemlje. Radili su za dobre plate i ne odlaze samo u Valensiju i u Berlin, gde se inače odlazi, odlaze u neki mali španski Alikante. To je nikakav grad u odnosu na Beograd. Neki odlaze i za manje plate da rade. Znate zašto odlaze? Zato što više ne mogu očima da vas gledaju. Ne mogu da slušaju laži svaki dan. Ne mogu da pristaju na to da im vređate inteligenciju, da sve u ovoj državi mora da se završi preko veze, da ništa ne mogu regularno da završe. Beže iz ove zemlje zbog vas, zbog ovakve vlasti.
Ovih dana stiže na naplatu i vaša nesposobnost kroz danak koji uzima požar. Ode kolega iz SPS-a. Nije taj sektor formiran tada, kako on kaže. Postojalo je nešto mnogo ranije u Ministarstvu odbrane. Nije posebno važno. Niko nema dovoljno ni materijalnih, ni ljudskih resursa za ekstremne situacije kakva je ova koju mi imamo. Zato i postoji i mehanizam međunarodne pomoći. Pitanje je kakva je organizacija. Kakva je kadrovska politika? Danak lošoj organizaciji, lošim procedurama, lošoj kadrovskoj politici SNS-a, to je ono što mi danas plaćamo. Danak političke zloupotrebe, struke plaćamo danas.
Ono što je Dačić rekao da nam ne treba strana pomoć da možemo sami, što je Vučić rekao da smo velesila, što je onaj nesrećni šef sektora rekao da se narod razmazio. Neko mora da bude kriv za to što je za mesec dana izgorelo nešto što su ljudi i priroda stvarali 200 godina. Neko je kriv za to. Neko mora da odgovara kad-tad zbog toga. Ima i neke pravde u svemu tome. Izgorelo je za ovih mesec dana 200 godina toga, kao što rekoh, stvarala priroda i ljudi, ali izgorelo je i dva meseca Borat kampanje. Videlo se da ima neke i pravde. Ima neke karme u svemu tome.
Ima još jedna stvar koja obeležava ova dva meseca, a to je ovo što se dešava na Kosovu. Znate, komandant KFOR-a, to je komandant jednog operativnog nivoa, nije to mnogo visoko, on čovek je odlučio, on je odlučio kaže – da bezbednost mosta u Kosovskoj Mitrovici i Dečana prepusti prištinskoj policiji. O Dečanima - on o tome razgovara sa monasima. Ne razgovara sa Vladom u Beogradu. Ne razgovara sa institucija ove države. Eto dokle smo stigli. Šta je Vučić uradio? Kaže – pisao je sitno pismo generalnom sekretaru NATO-a. Šta sad? Ništa. Čekamo odgovor. Sramota.
Hvala.
Član 103. Poslovnika, povreda Poslovnika od strane predsednika Narodne skupštine.
Gospođo Brnabić vi ponovo, ovo je četvrti put da vi meni izričete opomenu, uz Parandilovića mislim da sam ja, hajde da kažem najkažnjavaniji narodni poslanik ovde. Imam utisak da to vrlo često radite iz afekta, danas nisam sasvim siguran da je to bilo iz afekta ili je možda iz neznanja.
Dopustiću da je moguće ovo drugo, pa dozvolite da vam skrenem pažnju. Verujem da ste imali priliku, ako ne kroz redovno obrazovanje onda kroz opšte neku kulturu da saznate šta piše u Novom zavetu. Luka 12:32 – Isus se učenicima obraća kao malom stadu – ne boj se malo stado. Jovan 10:16 – u čijoj slici Hrista kod dobrog pastira i biće jedno stado i jedan pastir.
42/1 MT/CG 17.45 – 17.55
Dela apostola 20:28 – Pavle starešinama crkve govori da paze na sebe i na sve stado nad kojim ih je sveti Duh postavio.
Znate, ja sam završio vojne škole u Titovo vreme, nisam nešto išao ni u crkvu. Ovo je opšta kultura. Očekujem da se informišete toliko.
Ja ne prezirem ljude koje ste vi ponižavali na ovim skupovima i kampanji, ja prezirem vas, a njih sažaljevam.
Hvala.
Kad bi neko šaltajući televizijske kanale slučajno naleteo i zadržao se na RTS-u, drugom kanalu, mogao bi da pomisli, gledajući ovo, da je Macutova Vlada pokrenula raspravu o nepoverenju tašti Miroslava Aleksića. To nije slučaj, pokrenula je opozicija raspravu o nepoverenju vama. To samo po sebi zvuči gotovo neverovatno, kao da treba dokazivati da ste zaslužili nepoverenje. Ovo je verovatno jedna, ako ne i jedina, najneuspešnija Vlada u novijoj istoriji Srbije. To je jasno i vama sa ove strane skupštinske sale koji branite ovu vladu, znajući da je ovo odlazeća Vlada i da će ona da padne za koju nedelju sama od sebe, kao zrela kruška.
Kad je birana ova vlada, tada sam rekao da mislim da je velika šteta i za zdravstvo i za politiku što je gospodin Macut prihvatio da bude premijer. Nisam promenio mišljenje, to mislim i danas. Ova vlada je obećala stabilnost i održala je obećanje. Stabilni su ostali nerešeni svi problemi zbog kojih je formirana. Ovo je bila vlada bez ikakvog političkog autoriteta, nije donosila ključne odluke, izvršavala je odluke koje su donete na drugom mestu, odluke koje je doneo predsednik države, a ministri su odgovarali, onih par koji su se nešto pitali, predsedniku a ne premijeru.
35/2 MV/JG
Nije rešena politička kriza koja je dovela do pada prethodne vlade i dovela do formiranja ove vlade. Nije uspostavljen dijalog koji bi izveo zemlju iz krize i izborni uslovi nisu popravljeni. Vlada je formirana da smiri krizu, a ponašala se kao neko ko je posmatra sa strane dok se kriza razgorevala svo ovo vreme. Nijedan reformski korak nije napravljen. Pomenuću pravosuđe gde su Mrdićevi zakoni napravili dva koraka nazad da bi se napravio jedan mršav korak napred. Borbi protiv korupcije, slučaj Generalštab, EKSPO kao skok Srbije u budućnost, ali na glavu za sve njene građane.
Narušeni su odnosi države i Univerziteta. Neki univerziteti, a i neki fakulteti konkretno su ozbiljno oštećeni, kao što je Filozofski u Nišu, o čemu je koleginica govorila pre mene. Urušeno je poverenje u obrazovni sistem. Uspeli ste da razvalite Petu beogradsku gimnaziju, Jovinu gimnaziju.
Na temu evropskih integracija, evropski put Srbije pod ovom vladom ličio je na traku za trčanje. Potrošite mnogo energije i ostanete u mestu.
Teško je pronaći nekog ministra koji će moći s ponosom da kaže da je bio ministar u ovoj vladi. Recimo, Nikola Selaković, njemu je ovo, koliko znam, četvrti ministarski mandat. Nije ovo njegovo najneuspešnije ministrovanje, to je bilo ono kao kad je bio ministar spoljnih poslova. Marko Đurić je Bizmark za njega. Ali, ova pozicija ga je dovela do suda i do toga da sad svi vi koji ste bili u toj vladi, njegove kolege, morate da klečite na kukuruzu ovde zbog njegove brljotine.
Ivica Dačić, neizbežna je politička odgovornost za ovakve zloupotrebe u MUP-u i srozavanje osećanja bezbednosti svih građana Srbije. Prekjuče ste pustili onaj zvuk za koji tvrdite da je sa zvučnog topa koji nismo imali, pa nije otpakovan, pa nije izašao na ulice, pa nije uključen, pa ste onda vi blokirali mod koji ste pustili. Ministre, preko takvih uređaja možete da puštate šta hoćete, možete da puštate i to kad vi pevate ili kad peva Ana Bekuta. Sve to može da se emituje preko takvih uređaja. Međutim, problem je što 15. marta niko nije čuo ni vas ni Anu Bekutu, niti vas je video na balkonu Terazija 6. Vaše i njeno pevanje ipak ne izaziva jezu, možda nekome nelagodu. Niko zbog vašeg pevanja nije zatražio i ne bi zatražio lekarsku pomoć, bar ne zasada. To je ozbiljna razlika u odnosu na ono što se desilo 15. marta.
Ministar Dejan Vuk Stanković, njegov osnovni zadatak bio je da normalizuje stanje u obrazovanju i smanji tenzije na univerzitetima. Ministre, bolje da ništa niste dirali.
Nemanja Starović, nikome nije baš jasno zašto je čovek primao ministarsku platu s obzirom da je njegov posao u završnici radio državni činovnik ambasador Srbije pri Evropskoj uniji. Šta je tu je.
Ministarka Snežana Paunović, samo bahato, pa dokle s stigne, a stiglo se.
Nema smisla da govorim o svim ministrima i nije ovo po nivou štete ili nerada ili lošeg rada kao ministara. Bilo je tu i većih bisera.
Gospodine Macut, vi ste verovatno jedini premijer u Evropi koji je najvažnije državne odluke saznavao kad i građani ove zemlje, sa televizije. Slažem se s vama da nema smisla, iz različitih razloga, naravno, da utvrđujemo odgovornost vas i vaših ministara. Sudiće vam vreme i oko toga se slažemo.
Nema smisla razgovarati o odgovornosti pojedinih ministara u Vladi gde se značaj ministara merio po tome da li mu se na telefon javlja Siniša Mali, njihov kolega, ili se ne javlja. Tako je funkcionisala ova vlada, kao i neke prethodne o kojima su govorili vaši prethodnici u tim vladama.
35/3 MV/JG
Ne čudi me što su na to pristali ministri koji imaju i sumnjivo obrazovanje i koji su pre toga glumili opoziciju, često puta je to bilo dva u jedan, ali čudi me što su na to pristali neki ljudi koji su ipak iza sebe imali profesionalne karijere vredne poštovanja. Mislim na ministra obrazovanja ili ministra sporta. Oni su mi pali na pamet, možda ima još neko. Ali, to je njihova stvar, zašto su na to pristali.
Potrebno je, međutim, da se jasno kaže ko je odgovoran za sve ovo što se dešavalo za ovih 16 meseci, ako vi niste. Kao što rekoh, vi ste krivi samo što ste pristali da statirate tu. Premijer Macut je kriv što je pristao da greje stolicu ovih 16 meseci. Kriv je, naravno, onaj ko je preko vas upravljao zemljom, a to je onaj koji se sad kandiduje da formalno preuzme tu poziciju. Naravno, radi se o Aleksandru Vučiću. Svi vaši neuspesi su u stvari njegovi. Ovo je njegov CV s kojim se on kandiduje za funkciju premijera, ovo što je radio preko vas, namerno birajući neuspešne ministre i lošu vladu, da bi kad on sedne u tu poziciju premijera to odjednom bio veliki uzlet i uspešna priča. U toj vladi mnogi od vas nemaju šta da traže i zato oni koji se nadaju se ovde ponašaju kao da je ovo kasting u pitanju za ministarska mesta u novoj vladi. Pretpostavljam da mnogi od vas smatraju da je ovo ipak tri dana ugodnijeg posla od ovoga na šta vas je tera prethodnih par nedelja, da cupkate pod šatorima na ovoj vrućini. Ovo vam je ipak malo ugodnije, bolje vam je da ovako prolazi kasting.
U ovoj „Borat kampanji“ gde vi obećavate svašta, ali realno ne nudite bolju budućnost, pa ko bi vam i poverovao nakon ove prošlosti u ovih 16 meseci koje imamo s vama, to je kampanja u stvari za održavanje postojećeg stanja, a to znači da vaše najvernije glasače, osiromašene ljude drži vezane za vas, da uspava Srbiju koja se probudila, da pomisle ljudi da ništa ne može da se promeni i da je sve uzalud i da se vrate svom svakodnevnom životu takav kakav je. Cilj vam je da, naravno, politiku svedete na vašar. Kad se govori o šatorima i uvredama, manje se govori i korupciji u institucijama i odgovornosti.
36/1 MZ/IR 16.50–17.00
Par reči o narativu Vučićeve kampanje, gde se on često puta poziva na to da ga neko vređa, poziva mu porodicu i preti mu. Da ne bude nikakve dileme, za svaku osudu i za reakciju države je kad neko preti bilo kome fizičkim nasiljem ili članovima njegove porodice. Ali postoji primerena reakcija. Nije uvek reakcija, i svakako ne treba da bude reakcija prva, da ide kamera „Informera“ i da ide spektakularno hapšenje. Kakve mi sve pretnje doživljavamo. Da li je neko zbog toga priveden? Da li je neko pozvao na razgovor i pitao za zdravlje Vučićevića za to što nas proziva, što nam preti i što nam psuje majku svakodnevno na televiziji gde predsednik gostuje?
I na kraju, to pominjanje porodice, pominjanje roditelja, to jeste skandalozno, apsolutno neprihvatljivo. Nije ničiji roditelj, ničija deca nisu krivi za ono što mi radimo u nekim srednjim godinama svog života. Nisu ni roditelji Aleksandra Vučića krivi za sve to što on radi i zato ih ne treba dirati. Ali apelujem na njega da ih on ponovo ne uvlači više u politiku, neka se mane i svojih i naših roditelja i porodica i svega ostalog. Mislim da vuče vraga za rep sa ovako naelektrisanom kampanjom.
Zemlja nije u dobrom stanju. Nivo emocija je pojačan. Šef države i neko ko aludira i ko pretenduje da bude sledeći premijer treba da spusti tenzije, a ne da ih prevodi na nivo ličnih obračuna i da uvlači porodice i da naglašava ponašanje ovakvih budala kao što je ovaj koji je s pravom priveden pravdi. To nikom ne treba u ovoj situaciji.
I još jedna stvar, gospodine Macut. Čovek koji je šef vašeg obezbeđenja, jedinice koje obezbeđuju ovaj objekat, čestitao je rođendan čoveku koji je ubio vašeg prethodnika, čoveka koji je sedeo na vašoj stolici. Zar je moguće da vam je to normalno? Ministar policije bi, naravno, to trebalo kadrovski da reši. Da li je vama to normalno, da vas takav čovek obezbeđuje dok idete u kafanu gde se desilo ubistvo? Koliko god se vi navikli i uživeli u taj jedan SNS manir da vam je mnogo toga normalno što vam do sada nije bilo normalno. Ovo ipak nije normalno. Ja vas molim da se ponašate u skladu sa poslom koji obavljate.
Ima još jedna stvar koja je gotovo neverovatna. Vi kažete da ste sve u životu postigli sami. Ja nisam imao priliku mnogo uspešnih ljudi da čujem koji su tako nešto izgovorili, a da nisu umetnici. U svim profesijama u kojima je potrebna neka organizacija ne postižete sami, postižete sa svojim timom, ali to je na neki način i objašnjenje zašto je ova vlada bila neuspešna. Ako vi mislite da ste vi bili uspešni, kao i u svemu što ste dosada radili, a vodili ste ovako neuspešnu vladu, možda je deo odgovornosti na vama, nije samo na Aleksandru Vučiću. Možda je objašnjenje za to i to što u vašoj prethodnoj profesionalnoj karijeri, gde niko nije sporio da ste vi bili dobar lekar, ipak niste stigli ni do toga da budete direktor klinike, a ovde ste premijer. Ova zemlja zaslužuje mnogo ozbiljniji odnos, mnogo posvećeniji odnos prema svemu onome što nas je snašlo.
Znate ono što ste pre neki dan rekli, da vi ne možete da odgovarate da li ste bili u restoranu u kome se dan ranije desilo ubistvo zato što bi to ometalo istragu, to je ipak skandalozno, to je vređanje inteligencije. Mislim, vi ste time jasno i odgovorili. Ono što ste juče upozoravali kolege narodne poslanike da ne provode dovoljno vremena u sali, pa mnogo ste pobrkali stvari, niste vi naš poslodavac nego mi vaš. Koliko ste vi vremena proveli ovde? Završiću na tome. Hvala.
Jel' su živi ljudi?
- Da li je pao helikopter?
Da li je pao policiji?