Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, mi sa ovom sednicom godinama kasnimo, najmanje utoliko od momenta kada je ova vlast počela da pravi obaveze za ovu zemlju. Tada je vlast trebala da predloži ovu sednicu i tada smo trebali o tome da razgovaramo. Nije to urađeno, a sada se kaže da moramo da nastavimo, zato što ako prekinemo, platiće ova zemlja neke silne penale.

Ja ne bih rekao da je problem da li će zemlja platiti penale, pre bih rekao da ti koji nisu pitali ovaj visoki dom da li da se ide u taj posao kad je trebalo, da se plaše da će oni morati da plate neke penale.

Znate, ovo dosta podseća na onaj slučaj koji smo imali sa "Megatrendom", kad je oduzeta pa vraćena dozvola onog momenta kada je vlasnik "Megatrenda" zapretio da će da saopšti ko je diplomirao kod njega. Da možda i "Rio Tinto" neće da zapreti ili je zapretio ko je kod njega diplomirao?

Bilo je prilika i kasnije da se o ovome razgovara, dugi niz godina. Nije se razgovaralo, ali je pod pritiskom javnosti ova vlast u jednom momentu obustavila projekat i to je uradila Vlada sa kojom je predsedavala, koju je vodila gospođa Brnabić, a koja je danas glavni agitator za nastavak tog istog projekta.

Vi ste tada obmanuli glasače Srbije i posle toga ste promenili stvari i okrenuli ste ćurak i vi ovaj mandat vlasti vršite, ne zato što ste pobedili, nego zato što ste prevarili. I zašto ste zapeli ustvari za kopanje litijuma, šta mogu da budu razlozi ako su svi ekonomski razlozi, ako su svi ekološki razlozi, protiv toga i to je dokazano ovde i ja neću u njih ulaziti i o tome su govorile moje kolege narodni poslanici, o tome su govorili ljudi od znanja i ugleda, uključujući i profesora Mijatovića, Danicu Popović, Drakulića, Šoškića.

Šta od ovoga dobijaju građani Srbije, i o tome je govoreno , dobijaju samo rizik i brigu. Šta mogu da budu razlozi zašto se insistira na ovome. Mora da je to nekome korisno. Kome može da bude korisno? Može da bude korisno za odnarođenu vlast, možda da bude korisna za strane kompanije ili za neku stranu državu ili države.

Suludo je da neko od tih koje sam nabrojao, da toliko insistira da se kopa uz objašnjenje da je to dobro za ovaj narod. Zar je moguće da oni to rade iz altruističkih razloga, samo zato što je to dobro za narod. Zar njima ništa nije dobro, zarad ove nikakve koristi Rio Tinto neće imati, zar neće Nemačka imati, Nemačka auto industrija.

Na kraju zar je moguće da od toga nikakvu korist neće imati predstavnici ove vlasti? Mogu da razumem razloge kompanija i tih država, oni su legitimni, ali isto tako ti njihovi motivi da ovo rade, ne bi mogli da se ostvare da je šurovanje sa predstavnicima ove vlasti.

Da sad vidimo šta mogu da budu motivi nabrojani, koji motivi ove vlasti mogu da budu, ekonomski je loš kao što rekoh projekat, ekološki neodrživ i narod se tome protivi, a ipak se insistira i ti razlozi mogu da budu kao i uvek u takvim slučajevima, kada je većina naroda protiv, a vlast hoće nešto da radi, mogu da budu lukrativno korupcionaški.

Neko se to ugradio, što bi naš narod rekao, može da bude zato što je neko ucenjen, da li je ili nije, vi to bolje znate. Može da bude zato što je to nekom posao, da se ova stvar odradi i možda je zato neko ovde doveden i održan na vlasti, možda je nekome posao da bude kolonijalni upravnik?

Glavni protagonisti kopanja litijuma u Srbiji, konkretno iz vrha ove vlasti su gospođa Brnabić, Aleksandar Vučić, a zaslužuje i ministarka Đedović. Ima još dva važna čoveka koja bih očekivao da budu angažovani ovde, a to su ministar Siniša Mali i premijer Vučević, i oni nisu toliko angažovani. Vučević, zato što radi neke manje važne poslove, a Siniša Mali zato što radi mnogo važnije poslove koji se odnose na ovaj projekat, koje nisu za oči javnosti.

Mislio sam da neće zahtevati poseban osvrt angažovanje ministarke Đedović na ovom projektu, u momentu kad sam video da se ona ponaša kao volonter u kol centru Rio Tinta, ona će reći Vlade Srbije, ne pravim neku razliku, ali onda se desilo nešto drugo. Doduše, u međuvremenu se pokazalo da ministarka Đedović, Handanović, izvinjavam se, nije u stanju da reši neke stvari koje bi trebalo da reši njeno ministarstvo.

Naime, pod ovom vlašću, pod ministarkom Handanović, imamo situaciju da nisu u stanju da se dostave ispravni računi za struju u Vojvodini. To se, znate, pre 100 godina, kad je Srbija već bila odmakla u elektrofikaciji, radilo mastiljavom olovkom, radilo se uspešno. Ministarka Đedović još uvek nije ovladala tom tehnikom da ispostavi račune, ispravne, makar mastiljavom olovkom, a došla je ovde da objašnjava neke druge stvari.

Najveću brigu imaju ipak zaposleni u EPS-u. Nije prvi put da ima na čelo ministarstva ili na čelo firme dođe neko ko ne pravi razliku između vata i volta. Njima to njima nikakvo čudo.

Bilo je tu, i biće, raznih Grčića, pod ovom vlašću, i nije bitno da li taj neko dolazi u pantalonama ili u suknji, njihov problem je što su oni tu firmu podigli iz pepela posle bombardovanja a posle ove vlasti to će biti jako, jako teško. Najgore je što taj neko sa visine dođe da podučava inženjere EPS-a kako se radi posao, jer oni to ne znaju.

Ova ministarka je otišla korak dalje, odlučila je da podučava narodne poslanike, sa visine, šta je država, šta su kritične sirovine tvrdeći da će one trajati još 20,30 godina i da to mora da se zgrabi.

Ministarka je pobrkala ulogu koju ovde zastupa, u ovom visokom Domu, i onu koju može da ima na nekom drugom mestu. Te kritične sirovine su tu i ostaće i biće. Njih žure da zgrabe oni čije one nisu. To su naše sirovine, mi ne moramo da ih grabimo.

Ministarka je dozvolila sebi da prebira po imovini meštana Gornjih Nedeljica, a ispričaću vam nešto zbog čega bi trebalo da bar razmislite da li je to primereno.

Razgovarao sam sa jednim od meštana Gornjih Nedeljica, kad sam bio tamo pre nekoliko dana. To je jedan od ljudi koji nije previše eksponiran medijski, ali pripada toj grupi ljudi koja se bori za ovo. Visoko je obrazovan, živi od rada na svojoj zemlji. Rekao mi je – ja sam uradio sve kako treba u životu, po redu. Završio sam škole, odslužio vojsku, oženio se, imam decu, stvorio domaćinstvo, sve svojim rukama i to dobro funkcioniše. Išao sam u rat kad su me zvali, odazvao sam se.

Jel možete da ućutkate gospodina?

Ja sam ovoj zemlji dao sve što je od mene tražila i kad je god tražila, ja od ove zemlje, od ove države nikad ništa nisam tražio. Oni su došli sad da traže od mene, ja im to ne dam.

Znate, ministarka, taj čovek je ovoj državi dao, kao što rekoh, sve što je od njega tražila, a šta ste vi ovoj zemlji dali? Vi ovoj državi niste dali ništa. Svojevoljno ste se odrekli i njenog državljanstva iz privatnih razloga i zbog svoje karijere, jer vam je to bila smetnja za napredovanje.

Morali ste ponovo navrat na nos da tražite da vam vrate to državljanstvo dan pre nego što ste postali ministarka. Niste vi zalepili francusko državljanstvo za srpsko nego ste se srpskog odrekli i ponovo ste tražili da vam se vrati.

Popujete narodnim poslanicima…

A vi popujete narodnim poslanicima što su menjali stranke, vi ste menjali države.

E sad, to što ste uradili za svoju karijeru, to na stranu, šta ste uradili za ovu državu? Putovali ste tajno sa Aleksandrom Vučićem da pregovarate sa Rio Tintom, kao što sam juče rekao, u momentu kad je Vlada u kojoj ste vi sedeli zvanično zaustavila taj projekat.

Ministarko, ništa vas ne kvalifikuje da se ponašate u ovoj Skupštini na način kako ste to uradili, ni posao koji radite, ni znanje koje ste ovde prezentovali, ni stvari koje zagovarate, ni odnos prema Srbiji koji ste pokazali.

Kaže ministarka da je bivša vlast toliko zaorala sa Rio Tintom da sad mora da se nastavi. Pa, zar bivša vlast nije zaorala jedan uredan izborni sistem, jednu demokratiju, što s tim niste morali da nastavite? To ste mogli da porušite?

Kaže kako je Vučić izjavio, kaže ministarka, kako je pogrešio što je dozvolio da se obustavi projekat Jadar. Ministarko, nikoga se ne tiče šta Vučić misli na tu temu. On nema nikakve nadležnosti. Potpuno je irelevantno šta on kaže, nenadležan je. Samo se gura gde mu nije mesto. Iskreno, na način koji to vi ovde prezentujete, nije važno ni šta vi kažete.

Za vas je ovo samo crtica u karijeri, a za ljude u Gornjim Nedeljicama ovo je pitanje života, i ne samo za njih, za sve nas.

Vi ste se ovim nastupom kvalifikovali za ulazak u SNS, ako već niste, dišete za vrat Ani Brnabić. Čestitam.

Vučić je veoma angažovan na ovom projektu, sledeći akter u ovom poslu, doduše, mnogo više u spoljnim poslovima, nego u odnosima sa domaćom javnošću. Taj pokušaj da ode u Nedeljice i Loznicu da razgovara sa ljudima završio je razgovorom sa ljudima u uniformi. Posle njegovog bivstvovanja tamo, podrška iskopavanju je ostala 25%, a protivljenje 60%. Poraslo je sa 55 na 60. Bolje da nije išao tamo ili da je potražio neki drugi narod.

Što se tiče spoljnog angažovanja, pre neki dan je bio u Hamburgu. Videli smo kako to izgleda. On je otišao tamo na konferenciju koja se ticala održivosti. On je mislio da je to konferencija održivosti na vlasti uz pomoć Šolca.

Gospođo, vratite se vi svom poslu, molim vas i nemojte da mi uzimate dragoceno vreme.

Iskreno, ja sam se ponadao da će Aleksandar Vučić tom prilikom da bar dozvoli Šolcu da ga čeka dok je on u kolima da krene, da Šolc malo beži, ipak je Vučić naš, kakav takav je. Ništa od toga nije bilo.

Što se tiče tih spoljnih angažovanja Aleksandra Vučića, bilo je još nekih. To je ovaj sa šeikom u Beogradu, koga on naziva svojim bratom. I on tom bratu kaže – Srbija je tvoja druga kuća. Ko je on da Srbiju nekome daje kao drugu kuću? Može da mu da svoju kuću iz Jajinaca. On je njemu brat. Onda ode bratu da pokazuje toalete u hotelu „Sent Ridžis“. Pa što ga nije odveo da pokaže toalete u beogradskim školama? Što nije rekao šeiku da treba da ponese toalet papir kada obilazi beogradske škole?

Kad obilazi škole ne mora da ponese trenerke, zato što mnoge škole nemaju sale za fizičko, beogradske škole nemaju. Ne mora da ode van Beograda. Neka to pokaže šeiku.

Konačno, gospođa Brnabić, najveći rudar među političarima, najveći političar među rudarima. Toliko se angažovala na promociji litijuma da ne stiže da radi svoj posao. Gospođa Brnabić je obećala bila da ćemo imati plan rada ove Skupštine. Ne stiže žena, ne stiže. Potpuno je obuzeta litijumom. Umesto da dostojanstveno vrši svoj posao ovde, ona se ponaša kao IC mamac, ispred Vučiića, bacaju se na napade koji idu ka njemu. To je njen posao.

S ove pozicije ne vidim ko je tamo i dugo vremena sam mislio koja se to žena tamo oglašava, neki kastrato glas čujem non-stop.

Ovo niste čuli, jel?

Da li ovo nije za opomenu?

Gospođa Brnabić je neko, kao što rekoh, koja je bila glavni protagonist svih ovih dana nastavka ovog projekta, a kao predsednica Vlade je obustavila taj projekat. Ona je od ove Skupštine napravila rijaliti. Pitanje je dana kada će se glasati SMS-om, da se vratim na SMS, za izricanje opomena u ovoj Skupštini.

(Narodni poslanici pozicije dobacuju.)

Ne vidite tamo ništa?

Ušenuo vam se vrat, gospođo Kovač? Imate problem?

Pitam sa kojim pravom, moralnim, gospođa Brnabić, drži ovde bilo kome lekcije o moralu, o etici, o zakonu, o držanju reči.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Ne pomaže galamljenje, taj ženski glas je sve ženstveniji, ne pomaže.

Rekla je narodu da je sa ovim gotovo, a onda je nastavila. U ovom momentu dok traje ovo zasedanje ona vređa 60% građana Srbije, vređa jednu trećinu narodnih poslanika ove Skupštine i onda ode na opskurne televizije da bi se rugala na račun svojih kolega narodnih poslanika. Sa Sarapom razgovara kao sa pijanim društvom ispred seoske prodavnice uz pivo. To je sramota. Gospođa Brnabić je izgleda potpuno izdangubila to vreme koje je provela u Velikoj Britaniji. Mogla je bar da prođe pored britanskog parlamenta da nešto vidi. Ako to nije stigla, mogla je bar da zamoli gospođu Raguš, 15 minuta, da joj objasni kako se ovo radi, ona to zna.

Na kraju, gotovo je neverovatna činjenica da će gospođa Brnabić postati najuspešnije političko dete, doduše posle Aleksandra Vučića, najuspešnije političko dete Vojislava Šešelja. On joj se divi zbog ovakvog ponašanje u Skupštini. Pozivam gospođu Brnabić da siđe sa planine Jadar, jer koliko je Jadar planina, toliko je ona Mojsije i da te ploče koje nosi u rukama, koje joj je Vučić uručio, nose zapovesti samo za nju, ni za koga drugog, ni za narodne poslanike ovde, ni za građane Srbije.

Što se tiče Evropljana koji su drugi osumnjičeni za korist od ovog projekta, umesto građana Srbije, red bi bio da ih priupitamo - kako to Srbija ne može u Evropu, jer nije ispunila uslove iz Poglavlja 23, 24, a može da kopa litijum iako nije ispunila uslove iz poglavlja 27? Kako to da sada veruju Vučiću da će sada ispuniti sve ono što obeća, ili potpiše ili ne potpiše, a videli su posle svega da to što im je obećao da više neće krasti izbore da baš nije ispunio, samo im ovo obećava, i u to veruju.

Na kraju reference onih koji nam nešto obećavaju i kažu da će sve biti u redu. Evropljani su pričali da Evropi treba Srbija, a sada javno kažu da moraju da sarađuju sa autokratom, časte vašeg dosadašnjeg predsednika titulom autokrata i kaže da moraju sa njim da sarađuju jer im trebaju sirovine. Važniji im je litijum u njihovim kolima, nego demokratija u Srbiji. Nama je važnija demokratija. Sada je bar jasno da ovaj režim uživa njihovu podršku mnogo više nego podršku građana. Dobro je da to narod Srbije vidi, da zna Srbija ima kolonijalnu upravu i kolonijalnog upravnika.

Što se tiče Rio Tinta, ona ima mnogo referenci, neke su dobre, neke su loše, ima neke koje ne postoje i neke koje postoje. Ona koja ne postoji je ona da nikad nigde nisu kopali rudu koja sadrži litijum. Nikakve reference nemaju. Od referenci koje imaju pomenuću dve. Jedna je ona kad su uništili svetsko kulturno nasleđe staro 46 hiljada godina, aboridžinsko, i sada mi treba da im verujemo da će čuvati zasade soje i kupusa u Nedeljicama. Druga referenca je ona iz Gvineje kada su platili taj mito i platili penale za to, uz molbu da će to da plate ali da se kaže da ne priznaju i da ne opovrgavaju činjenicu da su nekoga podmitili. Nejasno je da li je taj mito isplaćeno u ratama ili jednokratno. Ja verujem da je gospodin Siniša Mali to podrobno proučio pre nego što je krenuo u poslovanje sa Rio Tintom.

Miki Aleksić je pre neki dan ovde podrobnije govorio o ovoj referenci Rio Tinta i posle toga se predsednik Vučić osetio prozvanim da mu odgovori, ali je odgovorio na pitanja iz predmeta koja nije držao gospodin Aleksić.

Uzeli ste mi nekoliko minuta. Tema nije bila geografija. Vučić je odgovarao geografiju i pao. Tema je bila korupcija, da je odgovarao, to bi položio. Vlast u Srbiji ima samo jednu referencu i to je referenca Kosova, na toj referenci ste prevarili narod. Zašto bi vam verovali za litijum?

Hvala.

Zbog čega nije bilo potrebe da odgovorim gospođi Brnabić, da detaljnije ulazim u neke stručne stvari i ekonomske i ekološke, mislim da su o tome dosta dobro i podobno govorili ljudi koji su veoma kvalifikovani i ja njima verujem. To su kao što rekoh gospodin Drakulić, gospodin Mijatović, profesor Danica Popović i profesor Šoškić. To su ljudi koji iza sebe imaju impresivne karijere. Mnogo toga su napisali, ostvareni su u naučnom svetu i nisu morali da se hvale sa tim šta imaju i koliko su bogati. Ja njima verujem, ne verujem ovima kojima je to glavna referenca koliko su se obogatili u međuvremenu.

Što se tiče transparentnosti, zašto niste pokazali ovaj projekat koji ste u međuvremenu obustavili u Valjevu. Ministarka kaže juče da se tamo ništa ne radi, ali radilo se od 2015. godine. Ko je ovu firmu Eurolitijum doveo u Srbiju? Ko je tada bio na vlasti? Ko ju je doveo i ko ih je oterao i zašto? Ovde u prilogu piše ko su učesnici u projektu, pa nabraja, ogromna lista. Piše i gospođa Brnabić, kao predsednik Vlade, piše i direktor RTS, Bujošević. Zanimljivo.

To gde sam ja bio u toku rata, to svakako možete da pogledate u vojnim arhivima, pogledali ste, to što ste našli ne smete da kažete, jer vas demantujete. Što se tiče mene, recite slobodno, vi otkrijte vojne tajne, ja sam radio svoj posao. Imate jako dobro tamo zapisano gde sam bio. U međuvremenu nemam i dalje problem odavde da vidim ko govori i sada kada je sišla dole gospođa Brnabić da govori u ime vaše poslaničke grupe, znam da je to mnogo čvršći i jači glas nego ovaj drugi koji čujem.

Hvala.

Pitanje za Ministarstvo energetike i ministarku Handanović - Da li je ministarka Handanović 9. decembra 2022. godine bila u sastavu delegacije koja je u Briselu imala sastanak sa predstavnicima kompanije "Rio Tinto". Da ne bude zabune, ministarka Handanović se na tom sastanku predstavljala pod drugim prezimenom, ali se nesumnjivo radi o istoj osobi.

Da li je u toj delegaciji bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je predvodio delegaciju? Da li je u delegaciji bio i tadašnji savetnik u kabinetu predsednika Republike, Danilo Cicmil? Ko su bili sagovornici sa strane kompanije "Rio Tinto" i šta je bila tema razgovora? Da li je tadašnja premijerka, Ana Brnabić, bila obaveštena o tom sastanku? Da li su nadležna ministarstva i Vlada dali saglasnost za to službeno putovanje u inostranstvo i da li je platforma za razgovore razmatrana na Vladi? Po čijem nalogu je ministarka Handanović putovala u Briselu, na koji način i o čijem trošku? Da li je ministarka Handanović bila informisana i svesna da je u momentu kada je taj sastanak obavljan, bila na snazi odluka Vlade Srbije o obustavljanju svih daljih aktivnosti na Projektu "Jadar"?

Drugo pitanje je za premijera Vučevića i predsednicu Skupštine Republike Srbije, Anu Brnabić - Da li je Ana Brnabić, u to vreme obavljajući dužnost predsednika Vlade Republike Srbije, sredinom decembra 2023. godine, uputila pismo evropskoj administraciji, naslovljeno na gospodina Marka Makoveca, deputy manager director EEAS na temu "Tumačenje deklaracije sa samita EU zapadni Balkan" od 13. decembra 2023. godine?

Dokumenta pod naslovom "Sporazum o putu normalizacije i implementacije", Aneks, a koji se odnosi na tumačenje obaveza na koje je predsednik Vučić pristao prihvatanjem Ohridskog sporazuma? Da li se u tom pismu navodi da pomenuti dokument, citiram: "ne predstavlja pravno obavezujući sporazum po međunarodnom pravu"? Da li je gospođa Brnabić ubrzo posle toga, a nakon diplomatskih intervencija iz nekih evropskih metropola, uputila novo pismo, izmenjenog sadržaja, u kome se izostavlja sporna rečenica? Da li je tačno da se u propratnom pismu uz to drugo pismo, koje je potpisala i ponovo naslovila na gospodina Makoveca, moli da se prvo pismo zanemari? Šta je bio razlog za tu vrstu prepiske, neuobičajene u diplomatskoj praksi, i po sadržaju i po nivou komunikacije, da premijer suverene zemlje komunicira u zvaničnoj prepisci sa službenikom EU administracije?

Treće pitanje je za ministra finansija, Sinišu Malog - Dokle su odmakli razgovori i dogovori sa firmom "Arčer aviejšen" iz San Hozea na temu letećih taksija? Šta je razlog da sa ovom firmom ministar Mali potpisuje tzv. sporazum o obelodanjivanju, tj. "non-diskložer agriment", kojim se poslovni odnos Vlade Srbije i ove strane privatne firme stavlja u kategoriju tajnosti? Da li su već stvorene neke obaveze za državu Srbiju ili grad Beograd, eventualno, na temu letećih taksija, sa firmom "Arčer aviejšen" ili nekom drugom firmom? Iz koje budžetske stavke će se finansirati projekat letećih taksija, koje je nenadležno najavio predsednik Aleksandar Vučić?

Četvrto pitanje je za predsednika Vlade Vučevića - Gde je nestao ministar odbrane Gašić? Odavno se ne pojavljuje u javnosti. Da li je ministar Gašić sprečen da obavlja svoju dužnost ministra odbrane, šta je uzrok njegove sprečenosti i do kada se procenjuje da će biti ta sprečenost na snazi? Hvala.

Hvala.

Na početku par reči o ovoj diskusiji na temu da li imamo vremena ili nemamo vremena da govorimo o litijumu i ko je potrošio to vreme, ako ima volje, naći ćemo načina da to rešimo. Nadam se da nije problem u tome što vi izbegavate diskusiju i da stvarno predsednik Vučić nije spreman da dođe u Skupštine. Nadam se da to nije po sredi.

Što se tiče potrošenog vremena, želim da vam skrenem pažnju da su dobar deo vremena potrošili ministri iz ove Vlade, posebno dvoje od njih, koji izgleda najčešće to i rade i zato i služe ovde, gospodin ministar Martinović i ministarka Đurđević Stamenkovski, čiji nastupi su bili dosta smorni, stekao sam utisak, i za članove Vlade. Naravno, tu ne ubrajam gospodina Vulina, koji je isto tako dosta govorio, njegovi nastupi su uvek interesantni i meni svaki put kad padne pažnja ja pogledam u njega i čak i kad ne govori, mene to osokoli i drži mi pažnju. Vama ne zameram, vi ste ipak nešto drugo.

Želim da kažem još jednu stvar, mislim da je dosta važno. Vi ste nas prekjuče pozvali da pogledamo nastup predsednika Vučića u UN. Bili ste vrlo sugestivni i ja sam to uradio. Moram da vam kažem da sam bio vrlo zadovoljan što se tiče metodološkog elementa nastupa predsednika Vučića. Prvi put posle sedam-osam godina taj nastup je bio baš onakav kakav treba da bude u UN. Ovaj put nije improvizovao, nije govorio iz glave, nije govorio onako kao što se obraća pretpostavljam na stranačkim sastancima, ovaj put je govorio onako kako se govori u UN, pročitao je napisan govor, nisam ironičan, to se tako radi, tako se tamo nastupa.

Što se tiče supstance, to je bilo relativno umiveno, bilo je opet većinski za domaću upotrebu, ali ipak malo smirenije. Mislim da na njegov govor neće imati ovaj put primedbe ni Šolc, ni Makron, verovatno će jedino Kurti imati primedbe, jer se nije obrušio na njega, a Kurtiju za izbore treba to kad ga Vučić napadne. Ovaj put ga nije napao, pa sa te strane jedino može da bude problem.

Završio je zaklinjanjem da nikad nikome nećemo dati slobodu ni nezavisnost. To je jako lepo. O Kosovu ne reče ništa, na temu davanja. To je nešto što sam primetio i mislim da je dobro što je ovaj put ipak govorio o Kosovu, ali nije spomenuo kad je govorio o tome šta to nećemo dati. Možda je kasno?

Ipak će ovaj govor biti upamćen po jednoj stvari koju je izgovorio, a to je jedna kratka rečenica. Rekao je - ovde svi govore o Ukrajini, niko o Srbiji. Bože sačuvaj i sakloni. Pa, dobro je da ne govore na taj način tamo o Srbiji. Ja sam prilično uveren da, za razliku od ostatka govora koji su pisale neke školovane diplomate, da mu ovu rečenicu nijedan ozbiljan speech writer nije tu ubacio, možda je on to sam ubacio i odudaralo je od svega.

U tom nastupu bio je i onaj obavezan deo koji se izgovara na izborima za mis, to je o miru u svetu i ljubavi prema svojoj domovini, to je okej, ne zameram, to se tako isto radi, nekome stoji bolje, nekome lošije. Ali za vreme dok je on bio tamo u UN i govorio, ovde u Srbiji, u Beogradu, bio je sin gospodina Trampa. Jedna od tema verovatno je bila Generalštab. Ne znam da li ste primetili, ali izgleda da je rušenje počelo iz Resavske, da niko ne vidi. Čudno da gospodin Vučić nije bio na otvaranju radova, da predsednik države nije bio na početku rušenja srpskog Generalštaba. On je uvek na početku svih radova. Što je sad propustio?

Dok je Vučić govorio kako Srbija neće ni na istok ni na zapad, na sever, ni jug, njegovi ministri su se vrteli ukrug. Kao što sam rekao, jedan se hvalio svojim odnosima sa Moskvom, drugi je radio neke druge stvari u Vašingtonu. Tako da bih rekao da to njegovo zaklinjanje gde Srbija neće, da u praksi izgleda sasvim drugačije.

Par stvari na temu zašto mi uopšte imamo rebalans budžeta. Rebalans budžeta se radi onda kad stvari nisu izbalansirane. Budžet bi trebalo da bude balansiran, koliko ja to razumem, da su prihodi i rashodi u nekom srazmeru. U momentu kada se desi veliki disbalans, rade se rebalansi. Pretpostavljam da je to i sada povod. Međutim, taj disbalans je dosta veliki, pa je dobro da se vidi gde je taj problem najviše izražen i zašto se to sedilo. Imam utisak da je to najizraženije u odbrani, a to se i vidi. Od planiranih milijardu i 350 miliona ili tako nešto, sada imamo situaciju da se to diže skoro za 500 miliona i lepo je objašnjeno da većina toga ide za "rafale". Neću govoriti o tome da li nam trebaju "rafali", da li treba baš da budu "rafali" ili nešto drugo.

Ono što je gotovo neverovatno, to je da mi rebalans zbog toga radimo u septembru ove godine, što ukazuje da niko nije planirao tu kupovinu u decembru prošle godine. Kupovinu od 2,7 milijardi, kupovinu robe, nazovimo to tako, koja se kupuje jednom u 30-ak godina, 20, 30, mi smo mnogo davno kupovali avione kao zemlja. Ako se to radi tako retko i ako tako mnogo košta i ako je to tako veliki udeo u budžetu, zar je moguće da to niko nije planirao kao trošak u ovoj godini, nego je nekome palo naprasno na pamet da se ove godine krene u trošenje 2,7 milijardi i da ove godine treba da izdvojimo već jednu petinu tih troškova i da sad tražimo te pare u budžetu? To sistemi ne rade. To može tako kad to radi jedan čovek. Tako se ne planira, tako se ne troši. Tako to ne radi ni pijani bogataši. Verujem da ni sultan od Bruneja tako ne kupuje zlatni escajg, a mogao bi.

Nije to jedina stvar gde se traže dodatne pare za vojsku, jedan deo je, naravno, za vraćanje služenja vojnog roka. To je, inače, stvar za koju sam ja pitao Gašića. Žao mi je što ga nema ovde, ne znam zašto nema ministra odbrane, a najveća stavka u povećanju budžeta je za odbranu. Nadam se da nije neki zdravstveni razlog. Ako jeste, izvinjavam se. Ako su neke druge, onda stvarno nemam razumevanja zašto nije ovde danas. Naravno da je izdatak ako se ponovo uvodi služenje vojske. Pitao sam ga to na Odboru za odbranu. Nadam se da su se i bez toga setili da to urade.

Ono što i dalje ostaje problem, obrazloženje koje smo čuli preksinoć, čini mi se, od načelnika Generalštaba, generala Mojsilovića, gde je on potvrdio to što ja tvrdim već odavno, da je vojska tragično nepopunjena. On je sam rekao – mi imao rupu od 14 generacija. On kaže da se kasni. Ja mu verujem, znam da se kasni. Ono što je problem u njegovom izlaganju i obrazloženju je to što ovaj način neće da reši taj problem.

Ova Vlada je, ja to priznajem, izdvajala dosta za opremanje vojske prethodnih godina. To ovu vojsku nije učinilo efikasnijom. Ne može to da se reši samo opremom, ljudi nedostaju. Na ovaj način to neće da se reši.

Na ovaj način, sa 75 dana, imaćete ljude koji neće biti u stanju ni da radi mirnodopski deo vojničkog posla, a kamoli ratni. To što nekoga naučite da se brije redovno, da namesti krevet ili, što reče Mojsilović, da koristi šatorsko krilo, to nije u redu. Najgore je što ćete ih sutra držati u evidenciji kao rezervni sastav, kao ratnu vojsku a da, ne daj Bože, bude rata oni bi mogli da budu upućeni u rat na isti način na koji je poslata omladina 1945. godine da gine na Sremskom frontu. Imajte to u vidu, to se ne radi tako.

Uz sve to, tragičan dokaz da to ne valja, da to ne ide tako je ovo što se desilo pre neki dan sa onom tragedijom. Ne želim da to bude nešto što će neko primetiti kao zloupotrebu, ali ako imate čoveka od 54 godine i na takvim ljudima stoji vojska, civili, zastavnici, oni sad voze borbene sisteme i upravljaju njima. To nije operativno upotrebljiva vojska.

Na ovaj način taj problem neće da se reši, opet će ova deca, sa 75 dana, biti sposobni samo da se briju redovno i da ispale tri metka. Oni neće moći da zamene te ljude koji su u šestoj deceniji. Taj problem se tako ne rešava.

Da idemo na sledeću temu, ova je sama po sebi problematična.

Jedna od stavki u ovom budžetu koja se pominje, a imamo još dva zakona o kojima razgovaramo, to je energetika. Pretpostavljam da smo primetili da je gospodin Đurić potpisao pre neki dan sa podsekretarom Stejt departmenta Sporazum o strateškoj saradnji sa Sjedinjenim državama. To zvuči dosta impresivno i nemam ja ništa protiv toga. Dobro je da imamo stratešku saradnju sa velikim i moćnim zemljama.

Taj papir je, rekao bih, tipski. Nema tu previše energetike, više ima politike. Ono što su moja pitanja u vezi tog papira je – zašto je taj papir tajan za našu javnost? Ja ga imam ovde, nema razloga da mašem s njim. Ne vidim ja ništa unutra što bi trebalo da se krije. Voleo bih da mi, ministar da je tu, objasni zašto se to krije od naše javnosti.

Druga stvar je ono što piše u tom papiru, a to je nadležnost za sprovođenje tog zakona. U članu 1. stav 3. pod b piše da je sa američko strane to Ministarstvo trgovine, a sa srpske strane nekakva Radna grupa. Koji je razlog da sa naše strane bude neka radna grupa?

U istom tom članu stavu 4. piše da Amerikanci neće biti članovi Radne grupe sa srpske strane. Zar to mora da se napominje? Kako će Amerikanci da budu, uopšte kako mogu da budu sa naše strane?

Ministre Mali, zašto Radna grupa sa naše strane? Imamo li Ministarstvo trgovine mi? Imamo li Ministarstvo energetike? Čemu to služi?

Čini se da je ovim papirom američka strana vodila dosta računa o sužavanju prostora za korupciju. To je jako dobro, verovatno su imali iskustava kako funkcionišu stvari ovde.

Postavlja se pitanje – zašto je ovaj papir koji je bio na stolu još 2023. godine tek sad potpisan? Da li je problem u tome što neko želi da izbegne obaveze iz Poglavlja 27 u oblasti ekologije, recimo za Jadar, to je bio problem? Da li ovde žele da se izbegnu najviši standardi koje ćemo imati ako budemo potpisivali neka poglavlja u međuvremenu?

Ministarka Đedović se hvalila kako je ovo papir iz oblasti, u stvari sporazum, nedavno potpisan sporazum za solarnu energiju sa jednom firmom za koju je rekla, u stvari to je posao koji se radi sa jednom južnokorejskom firmom i jednom američkom firmom. Ta južnokorejska firma je „Hjundai“, ona je to pomenula, pomenula i američku firmu. Rekla je da je to „UGT Rejunabls“, i to je u redu. Ono što je zanimljivo jeste što ta korejska firma isporučuje tehnologiju, nije jasno šta isporučuje američka firma. Pretpostavljam kontakte na srpskoj strani i bankarske garancije.

Sve bi to bilo u redu, ne znam zašto je krila da iza te firme, američke, stoje Srbi, vrlo uspešni Srbi. Šta je tu problem?

Zar je problem što je gospodin Rajišić iza te firme, koji je prijatelj još iz zemunskih dana Željka Mitrovića? Pa, zar prijatelj Željka Mitrovića nije i Aleksandar Vučić pa to nije problem? Šta se tu krije, ako je sve u redu?

Par reči o izdvajanju za Kosovu. Treba, naravno sve je u redu. Ovde je bilo reči oko toga i deljenje lekcija šta sve ne sme da se kaže o Kosovu i ne sme da se pomene da je to, Kosovo je, nego Kosovo je i Metohija, i pitao nas je premijer – šta bi mi uradili da izbegnemo bombardovanje i sačuvamo Kosovo? Dosta neobično pitanje od nekoga ko predstavlja vlast koja i te kako ima udela u tome što nije prvo izbegnuto, a drugo ostvareno.

Bilo bi bolje pitanje – šta su bili ratni ciljevi na Kosovu ljudi koji su sad ovde u ovoj vlasti jer i tada su bili i da li su ih ostvarili?

Drugo pitanje koje bi trebali da postavite sebi – šta su bili vaši pregovarački ciljevi od 2012. godine do danas i da li ste ih ostvarili? Rekao bih – ni jedno, ni drugo. Ni jedno, ni drugo kako treba. Izgubili ste u miru ono što niste uspeli da izgubite u ratu 1999. godine.

S druge strane, postoji teorija i prigovaranje da je nekadašnja vlast imala neuspešnu politiku, i Kosovo i Evropa, i da je to bilo neuspešno. Jeste, bilo je neuspešno. Ono što je porazno je što ova vlast ima politiku – ni Kosovo, ni Evropa, i da ste u tome uspešni. S tim se ja ne bih hvalio da sam na vašem mestu.

Hvala.

Hvala vam najlepše.

Ministarka Đurđević Stamenkovski je odgovorila na moj deo izlaganja, mada nije bila tu, očigledno je kasnije to pogledala, ali nema smisla da polemišemo oko toga. Ja sam samo rekao da poštujem to što je gospođa Raguš sugerisala da odgledamo nastup predsednika u Generalnoj skupštini UN. Ja sam prepričao moj utisak koji je dobrim delom bio i afirmativan o tome.

Ono što želim da kažem, da ponovim, da zamolim gospođu Đurđević Stamenkovski da nam ne narušava blagonaklon stav, pozitivan stav prema vašem predlogu zakona. Glasaćemo za to. Nemojte da kvarite atmosferu, podržavamo, to je u redu, radite nešto drugo, ne znam, idite skuvajte ručak, okačite zavesu, spremite ispit, odmorite se… (Isključen mikrofon.)

Ovlašćeni predstavnik. Imam još malo vremena.

Gospođo Brnabić, hteo sam samo da vam skrenem pažnju da ste vi spiker ovog parlamenta, vi niste spiker većine, niste spiker SNS.

Kao što znate, čovek može da ima formalni autoritet, niko vam ga ovde ne spori na toj poziciji spikera parlamenta, ali trebalo bi da ima i suštinski autoritet.

Moram da primetim da dozvoljavate sebi dosta impulsivnih reakcija. Niste ni saslušali šta sam rekao nabrajajući šta ministarka može da radi. Nabrojao sam i da može da sprema ispit i da ima još nekih drugih obaveza u ministarstvu. Ove domaće poslove i mi ostali radimo kod kuće. Ne smatram ih da su uvredljivi. Molim vas da eventualno loše raspoloženje i frustracije koje svi mi imamo i u poslu i privatno ostavite iza ovih vrata kada dolazite da vodite sednicu. Hvala.