Hvala.

Pretpostavljam da ćete mi dati samo dva minuta, iako sam bio prozivan više puta, jel tako, tražio sam više puta? Da li to znači da?

Hteo sam da pohvalim ministra Dačića koji je jedini pokazao to pristojno ponašanje i obraćao nam se stojeći, vidi se da je čovek završio redovan fakultet i da je stara garda, mogli bi ovi novi ministri nešto da nauče.

Doduše on je rekao da sam ja obilazio ove zemlje koje sam pomenuo juče Gabon i Sao Tome i Prinsipe, nisam, a ne znači da ne bih da je bilo potrebe, obilazio sam zemlje slične takvima, u diplomatskoj misiji koristio sam samo diplomatske veštine nisam nosio ni koferče, ni koverte, niti sam sklapao fiktivne ugovore, a te posete su bile uspešne. Inače, ne minimalizujem značaj tih zemalja, i te kako je to važno za naše diplomatske potrebe, ali je potpuno besmisleno da o tome razgovaramo zajedno sa Deklaracijom o pravima srpskog naroda.

Što se tiče primedbi ministra Selakovića, mislim da on na temu diplomatije teško da može da nekome drži lekcije, on je ostao najslabiji, najlošiji, najgori ministar od kada je SNS došao na vlast, ministar spoljnih poslova. Ostaće upamćen kao ministar pravde jer je za njegovo vreme srušena Savamala. Kadrovska politika je za njegovo vreme u Ministarstvu spoljnih poslova bila očajna, ali samo par stvari, on je recimo sa tim nekim alatima, tipa koferče, kovertče, probao da odradi neka od priznanja, pare su potrošene, ništa nije urađeno. Poznat je i po svojoj turneji po Africi, tzv. kovid turneja gde je obećavao slanje vakcina, stigle su samo u jednu zemlju, a na avionske karte potrošeno je 150 hiljada evra.

Recimo za vreme njegovog mandata kupljena je kancelarija za ambasadu u Bejrutu, 30 kilometara od sedišta njihovog MSP, kupljena od našeg počasnog konzula, vrlo mutna radnja. Kupovina zgrade u Buenos Ajresu, delu grada gde se ni u jednom konzulatu nema DKP, 1200 kvadrata imamo dvojicu diplomata tamo i da ne nabrajam dalje.

Na temu ovoga što je spomenuo gospodin Vulin, on je govorio o tome da je Vikiliks pohvalno govorio o meni, to je lepo, ne vidim šta je problem u tome sve to što je rečeno, o njemu su direktni američki izvori govorili jako loše. Mene interesuje da li on veruje američkim izvorima i da li veruje i tome što su Amerikanci ga nazvali ruskim čovekom. Interesuje me i šta Rusi kažu o meni, on to sigurno zna.

Gospodine Vulin, vi ste juče imali primedbu na to što je zapisano u tim depešama i, po svemu sudeći, vi verujete gospodinu Poltu. Meni je to drago.

Vi ste imali primedbu i opservaciju na temu promene stanja svesti. Nije to ta promena svesti, nije to ta svest koju vi imate u vidu. To šta vama pada na pamet, to je ono što vam jako kratko traje, pa morate sutra ponovo da uzmete to što vam menja svest. Znate, to je jedna od stvari koja pravi problem vašem šefu, pa je morao da se žali čak i političkim protivnicima kako sa vama da izađe na kraj.

Znate, nije nepoznato da ste vi u tom stanju svesti polupali komandnu tablu na službenom „Audiju“, da ste polupali svoj kabinet, ali ja nikada nisam govorio o stvarima… Ovo nije stvar koja može da vam napravi štetu u porodici, ovo je stvar koja ima veze sa vašom profesijom, vašim neprofesionalnim ponašanjem. Dok ste vi, za razliku od toga, dozvolili sebi kao šef BIA-e da naredite da me maltretiraju, zajedno sa porodicom, na graničnom prelazu i da se posle toga hvalite kako ste mi namestili tu zamku.

Na temu uništavanja vojne opreme, 2018. godine, zamislite ko je bio ministar odbrane, 29 starih tenkova je prodato na kilo. Znate pošto je bila cena? Od 17.000 do 34.000 dolara jedan tenk. Cena - 52 centa po kilogramu, sa objašnjenjem Ministarstva odbrane, na čijem ste vi čelu bili – stariji su od 40 godina i to ne doprinosi operativnoj sposobnosti Vojske i neupotrebljivi su.

Sledeća stvar, 2015. godine ministar je bio čovek koji trenutno nije tu. Ja mu ne zameram zašto je to uradio, ali je uništavao ili prodavao tenkove, konkretno prodavao, za koje vi tvrdite da sam ih ja uništio. Piše februar 2015. godine, prodaja blizu 480 tenkova i haubica, 220 oklopnih transportera, 1.000 protivavionskih topova, 200 haubica 105 i 155 milimetara, 5.400 ručnih bacača raketa, 1.000 protivavionskih topova, tri radara.

Evo, privodim kraju.

Šta ste vi to prodavali ako sam ja to uništio? Ovo je ujedno i odgovor vašim kolegama koji su to pitanje postavili juče.

Hvala.

Najpre oko te korone. Znate, ja sam bio na sajmu smešten u jedan od onih boksova sa osam ležajeva zajedno sa suprugom. Ona je bila jedina ženska osoba u tom boksu. Tako je to neko naredio da imamo taj tretman. Mi smo to odradili bez problema i sve je bilo u redu. Ozdravili smo, hvala Bogu, i nikakav problem nema.

Džaba ste vi tražili moje zdravstvene kartone, u njima nema ništa kompromitujuće, za razliku od vašeg.

Nešto vam loše ide ta računica. Kažete da kada sam ja došao u Generalštab da je bilo 700 tenkova, da je iza mene ostalo 220, a ja sam vam pročitao da ste vi nudili na prodaju 480. Šta vam tu nedostaje? Da li znate da brojite do 700? u čemu je problem? Nešto vam to ne ide dobro.

Znate, vi se ovde predstavljate kao poznavalac vojne problematike, a vi ste pobegli od služenja vojnog roka sa svojom generacijom da bi kao ministar odbrane otišli dve nedelje da služite vojsku i sada se proglašavate stručnjakom za vojnu tematiku. Pa, na šta to liči? Kako vas nije sramota?

Konačno, da vam odgovorim, ja nisam za ulazak Srbije u NATO. Šta vam tu nije jasno? Čitajte malo, sve piše.

Znate, da ste išli u školu normalno, da niste morali da pobegnete iz svog rodnog grada da studirate u nekom drugom, nešto bi znali u životu i ne samo vi, nego i vaš šef Vlade. Ne možete da završite školu u svom mestu, morate da bežite.

Ja sam otišao iz mog Golubića jer je tamo bila samo osnovna škola, pa sam stigao do Londona. Vi ste iz Novog Sada morali da bežite ili u Bački Petrovac ili u Kragujevac. Sram vas bilo!

Pohvaliću gospodina Dačića po drugi put danas, samo ne znam da li će ponovo morati koleginica njegova da ga brani, jer izgleda da to nije baš dobro za članove Vlade kada ih neko iz opozicije hvali.

Jako se dobro setio kako je donošena Deklaracija o Srebrenice. U to vreme ja sam bio u drugom planu, ali znam da je urađeno dosta napora da se postigne saglasnost među vlasti i opozicije i međunarodnom planu da se ta deklaracija donese.

Ja mislim da je to dobro urađeno tada i bilo je blagotvorno za interese ove zemlje.

Hoću nešto drugo da kažem u ovom momentu. Danas je gospodin Vulin rekao da… čini mi se da je on rekao, onaj ko ne podrži današnju deklaraciju, da se ispisuje iz istorije. Dobro, to je njegovo pravo da tako misli. Mene interesuje da li Vlada ima jedinstvo na temu te deklaracije? Interesuje me i molim da se izjasne ministar Žigmanov i ministar Zukorlić da li oni podržavaju ovu deklaraciju?

Hvala.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, članovi Vlade, za početak bio sam zatečen nastupom ministra poljoprivrede koji je govorio o stvarima koji nisu u njegovoj nadležnosti. Međutim, to je manje zbunjujuće, zbunjujuće što je citirao Zorana Đinđića, bilo bi mnogo primerenije da je citirao Vojislava Šešelja. Znam da je on imao jedan period kada se osećao kao … magarac pa nije znao da li da krene za Tomom Nikolićem ili Vojislavom Šešeljem, sve dok mu Vučić nije objasnio da je to sve isto.

Za početak bih želeo da pitam gospođu Brnabić šta je razlog da tek danas 23. jula imamo ovu sednicu? Šta smo radili do sada? U šta su nam prošla dva i po meseca? Prilično smo izdangubili. Ja sam se gotovo zabrinuo šta je sa vama, da nije bilo „Pinka“ mislili bi da vam se nešto ne daj Bože desilo.

Drugo pitanje, čemu uopšte služi kolegijum Narodne skupštine, ako se na njemu ne dogovaramo ni oko čega, ni oko toga kada će biti sednica? To sazivate na prepad. Ni oko dnevnog reda, verovatno su mogli da razgovaramo o tome da li smo mogli nešto ranije da uradimo. Zašto ovih 60 tačaka danas? Zar taj Kolegijum služi samo zato da probamo da se dogovorimo da se održe izbori. Zar to ne bi bilo svrha da imamo sastanke Kolegijuma da se dogovaramo oko načina rada? Evo, i ovoga momenta ne znamo koliko će ovo trajati, kako će se raditi?

Pogledajte ovu situaciju, vi ste ovde vrh izvršne vlasti, mi smo vrh zakonodavne vlasti, naravno i vi gospođo Brnabić, ovde vi sedite sa nekim koka-kolama, sa kafama, kao da ste u kafani, samo čovek da očekuje kada će vam doneti prasetinu i ćevape. Kakvo je to ponašanje? Mi se vama obraćamo sa stojeći, vi nama sa sedeći, gospodo iz Vlade. Kakav je to način?

Sledeća stvar kakav vam je ovo ćušpajz od dnevnog reda? Kako ste strpali ovih 60 tačaka stvari koje ne idu zajedno ni po oblastima koje pokrivaju, ni po značaju? Šta je bila ideja sa tom stvari? Kako ste uz Deklaraciju o zaštiti prava srpskog naroda strpali u vojnu saradnju sa Gabonom, Sao Tome i Principe? Da li je to podjednako važno? Da li moramo o toj saradnji sa Gabonom da razgovaramo 23. jula? Gde gori? To govori dosta o vašem razumevanju kako se štite nacionalni interesi srpskog naroda.

Vama je deklaracija poslužila samo da ispunite obećanje dato stranim mentorima da ćete naterati Republiku Srpsku da ukine 9. januar kao dan Republike Srpske, o tome se u stvari radi. To je sramno, a još je sramnije što je Dodikova vlast na to pristala. Da li su ikada pomislili oni, a i vi ovde, kako na to gledaju udovice, deca koja nisu upamtila očeve u Republici Srpskoj, što se ukida dan koji je bio simbol te Republike Srpske. To piše u deklaraciji i pročitaću vam kako to piše.

Piše da Svesrpski sabor smatra da je Sretenje 15. februara Dan državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske, koji treba ujedinjeno i zajedno proslavljati. Srpski sabor očekuje da Republika Srpska nastavlja da obeležava 9. januar kao dan nastanka Republike Srpske.

Onda u materijalu koji su mi juče dostavili piše propratno pismo iz Skupštine Republike Srpske, nešto se oni malo predomislili, ako ste primetili, pa kaže – da Narodna skupština Republike Srpske smatra da je Sretenje 15. februar potrebno definisati kao dan svesrpske državnosti. Pa, ne postoji svesrpska država. Znači nije dan Republike Srpske, ljudi su se predomislili nešto, a da treba i to obeležavati zajedno, a da 9. januar ostaje dan Republike Srpske. Šta će sada Republika Srbija? Hoće li ona imati svoj Dan državnosti 15. jer je on sada zauzet kao svesrpski dan državnosti. Kada ćemo mi da slavimo?

Uostalom, kakav vam je to svesrpski sabor gde ste usvojili ovaj dokument. Tu nije bila zastupljena ni većina Srba iz Srbije, ni većina Srba iz Srpske, ni većina Srba iz regiona, ni većina Srba iz celog sveta. Ima nas hvala Bogu od Milokija do Tokija. Ovde ste bili samo vi iz dve, tri partije. I, kada kažete i svi Srbi, a bilo vas je koliko vas je bilo, da se niste malo precenili?

Uostalom u ovih 49 tačaka, niste mogli da ubacite još jednu koja ima veze sa zaštitom interesa srpskog naroda. Gde vam je pravo na zdravu čovekovu okolinu? Da li je mogla da bude još jedna i 50 tačka, pa da zaokružite bar toliko da uradite.

Uz ovu deklaraciju ste uspeli da strpate izbor guvernera i viceguvernera, odluko o davanju saglasnosti za finansijske planove REM i Komisije za hartiju od vrednosti, Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2023. godinu, ali i Izveštaj o radu te iste Komisije, pazite sad za 2022. godinu, niste stigli do sada, pa sada na vanrednoj sednici u leto 2024. godine. Onda imate Izveštaj o radu Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a znate za koji period? Od 1. januara 2022. do 31.12.2022. godine. Kako vas nije sramota? Niste stigli do sada? Znate, imate Izveštaj o radu Fiskalnog saveta, opet za koju godinu? Godinu 2022.

Sada, ono što je verovatno suština dnevnog reda, predlozi zakona o zaduživanju kod Banka Intesa, OTP banke, Unikredit banke, Poštanske štedionice, Predlog zakona o potvrđivanju garancija na temu upravljanja distributivnom mrežom, to je opet neko uzimanje para, ovog puta od Dojče banke, Predlog zakona o izmenama Sporazuma o uzimanju nekih para od Emirata, Predlog zakona o uzimanju nekih para za EPS, Predlog zakona o uzimanju nekog zajma od Kineza. Ima li neka banka u Srbiji, jedne se sećam, kod koje se ne zadužujete u ovoj turi? Imali neko u svetu ko ima para da se ne zadužujete u ovoj turi sada? To vam je prirodno da ovo ide uz Deklaraciju o zaštiti prava srpskog naroda, guranje zemlje u dužničko ropstvo.

Hajde da se ne lažemo, ceo ovaj ćušpajz od dnevnog reda i služi samo zato da prikrijete enormno zaduživanje Srbije. Zadužili ste zemlju za mesec dana tri milijarde evra. Tome služi ovo i da to prođe neprimećeno.

Još par reči o oblasti koje su po vama prirodno povezane na Deklaraciju o zaštiti prava Srba, to je ova vojna saradnja sa Gabonom i sa Sao Tome i Prinsipe. Evo, zabrinuo sam se kako ovaj put niste stigli da ubacite i ovu saradnju sa Kraljevinom Esvatini, verovatno još uvek tražite na karti, a potpisali ste taj sporazum o saradnji. Čemu služi vojna saradnja sa zemljama koje ne možete na mapi da nađete, do koje morate tri puta da menjate avionski let? Pa, znamo čemu služi, navatavali ste glasove na brzinu za onu rezoluciju UN, glasove koji služe samo za domaću upotrebu, jer je cela ta priča služila samo za lokalne izbore 2. juna. To veze nema sa vojnom saradnjom.

Interesantna je i ova Vučićeva najava o zajedničkim vojnim vežbama sa Egiptom, to je potpuno druga priča koja zaslužuje posebnu diskusiju, ovde je više reč o tome kako on zamišlja vojsku, kao manekena vojno-industrijskog o vojno-trgovačkog lobija.

Sada najvažnije pitanje, na temu ovog dnevnog reda, ima li iko ko je pri zdravoj pameti i ko elementarno koristi logiku, ko misli da je saradnja sa Gabonom, odbrambena, važnija od litijuma u ovom momentu i da o tome treba razgovaramo, a ne o litijumu. Kada ćemo da razgovaramo o litijumu?

Litijum je tema koja je podigla Srbiju na noge. To je tema koja je najznačajnija kada se pomene Srbija u Evropi u ovom momentu. To je tema koja izaziva što podsmeh, što sažaljenje, što likovanje u Evropi. Svi govore o tome kako dajemo i Kosovo, posle Kosova i litijum ne za šta. To je percepcija i kod onih koji nas ne vole, da koristim rečnik koji vaš šef najčešće koristi. Tema litijuma je tema koja mnogo više ima veze sa očuvanjem prava i budućnosti Srba, srpskog naroda i svih građana Srbije i svih ostalih u regionu, nego vojna saradnja sa Gabonom.

Šta kažu brojke? Da podsetim na ono što je rekao i predsednik Vučić, a i profesor Mijatović, on kaže da po ceni od 15. jula taj posao godišnje pravi dobit od 615 miliona evra, pet posto od toga je 31 milion za ovu zemlju. Vučić kaže da je to blagostanje, a to bi dovelo do rasta BDP od 0,04% ako računamo da je u grubo BDP 70 milijardi evra, nije sada bitno, malo gore-dole.

Građani Srbije treba da znaju da bi vraćanje duga kojim je ova vlast zadužila Srbiju za samo mesec dana, to je ovih tri milijarde evra, trebalo sto godina kopanja litijuma da se to vrati, ako bi bilo toliko da se kopa. Trebalo bi nam 550 godina da kopamo litijum da bi mogli da finansiramo vaš Ekspo 2027.

Konačno od novca koji bi ova država inkasirala godišnje, a koje Vučić obećava kao blagostanje od kopanja litijuma, može da se kupi samo 4.769 narukvica koji nosi ministarka Vujović. To nije dovoljno ni da kupite narukvicu svakom 150 članu vaše stranke.

Znate li da Pariz od turizma godišnje inkasira 19,6 milijardi evra, to je 53 miliona evra dnevno. Pariz od turizma zaradi za jedan dan skoro koliko država Srbija za dve godine od litijuma kako ste vi projektovali. Zar mislite da je to normalno?

Idemo dalje. Vučić kaže da ćemo ako pravimo katode imati rast BDP 2,06%, što bi značilo da će se u budžet Srbije slivati, ne onih 31 milion nego 1,4 milijarde evra. Kako je to izračunao to samo on zna, jedino ako će on da pravi katode u Jajincima uz pomoć Kineza.

Ide dalje, pa kaže da ćemo na sledećem višem stadijum od proizvodnje baterija inkasirati, imati povećanje BDP za 3,97%, to ispada 2,78 milijardi evra, on zaokružio na tri. Čovek zaokruži 220 miliona evra ovako. Čudno zaokruživanje. Na pravnom fakultetu mislim da se ni tamo ne uči takvo zaokruživanje.

I onda obećava proizvodnju električnih automobila na bazi tih baterija i pokazuje nam direktora „Mercedesa“ ili Nemci pokazuju njemu tog direktora „Mercedesa“ da bi dobili litijum, a nama prodali, ne samo prodali đinđuve, nego pokazali sličice tih đinđuva, jer slike mercedesa i znakova mercedesa smo već viđali, znamo kako je to završilo. Nije nam prvi put. Onda se postavlja pitanje, a čemu takva laž? Zašto nas laže da će nam Nemci garantovati da neće biti posledica po okolinu, a portparol njihove vlade kaže da to nije tačno, da to nisu njihova posla, da je to posao vas gospodo ministri iz ove Vlade. Ova Vlada treba nešto da garantuje ovde. Ne može to da garantuje ni Šolc, ni nemačka vlada.

Zašto je držana u tajnosti ta ceremonija potpisivanja? Zašto smo to saznali od stranih medija dva, tri dana pred taj događaj? Šta ste hteli da sakrijete? Hteli ste da se narod raziđe, da padne pažnja. Šta je bila ideja? Ili ste morali da zbrzate zato što ste izgubili vreme zbog onih kradenih izbora, pa se pojelo šest meseci, pa su vas pritiskali rokovi, pa sada hajde brzo na vrat na nos da se krene u taj litijumski posao.

Za čije interese radi ovaj režim, to se postavlja pitanje? Za interese građana ove države očigledno ne radi. Reklo bi se da radi za interese Nemačke i nemačkog naroda, što verovatno nije tačno. Radi za svoj interes, što se u ovom slučaju poklapa sa interesom Nemačke, ne sa interesom Srbije.

Da li je neko u vrhu ove vlasti glup, naivan, nekompetentan, ucenjen, potkupljen, izmanipulisan ili sve to zajedno?

Šta je bilo sa tvrdnjom tadašnjeg šefa BIA, današnjeg ministra Vulina? Ne bi verovao da ću nekada da ga citiram. Čovek je kada je bio šef BIA rekao da u najbližem okruženju predsednika Vučića ima ljudi koji rade za strane službe. Da li je on to pročitao neke papire koje je zatekao u svojoj kancelariji, koji su napravljeni pre 2012. godine, jer ja znam da je bilo takvih papira i znam šta je pisalo u njima. Mogli ste i sami da dođete do takvih saznanja. Niste vi tema. Tema je vaš šef koji je znajući sve to što i vi dozvolio da takvi ljudi i dalje rade u njegovom okruženju. Šta je razlog za to? O čemu se radi? Raskućavanje je pravi izraz za ono što SNS, što vlast SNS radi sa Srbijom sve ove godine.

Aleksandar Vučić lično ima pravo da se ponaša kako hoće, ima pravo da se valja i u blatu, ali nema pravo da ponižava Srbiju. Simbolički je gest, ali je dovoljno ponižavajući ono što je radio bežeći ispred automobila kancelara Šolca kad ga je ovaj ostavio da ispred stoji par minuta dok ne ode i ponižavao ga tako.

On ponižava državu pristajući na takve stvari. Šta ima šef države da se ponaša kao ordenans nekome na aerodromu? Jednom posilni, uvek posilni Šešelju, Šolcu, kakve veze ima.

Samo pre par nedelja ova vlast je pozivala Berlin zbog rezolucije u Srebrenici. Još uvek po nadvožnjacima stoje oni natpisi da Srbi nisu genocidni, kao da to ne znaju Srbi dok im SNS ne kaže. Promovisana je na toj retorici ova deklaracija. Onda portparol nemačke vlade kaže kada ga pitaju – što sada ovako hitno, što ubrzano? Kaže – to je beogradska Vlada tražila da se ovo hitno uradi. Šta bi sa tom ljutnjom na Nemce? Šta bi sa mešanjem u izbore? Kad ste se to odljutili?

Vučić kaže da mu je dovoljno da Šolc nešto usmeno garantuje, kome Šolc može nešto usmeno da garantuje, pa ne može ni u Nemačkoj, u uređenim sistemima. Zakoni su garancije. Čoveku ne bi palo na pamet da on nešto garantuje Nemcima, a treba da garantuje Srbima, i mi to da mu verujemo. To je zato što Vučić misli da to nešto što je garancija, da to nešto ne vredi, pa tako razmišlja čovek koji je privatizovao državu. Poštovanje zakona je garancija i to je ono čega ovde nema.

Da li je moguće da Vučić veruje u garancije, čak da su mu dali ne znam kakve, nakon što su ga izigrali za zajednicu srpskih opština, ako je tačno posle svega da su oni njega izigrali ili je unapred on znao šta će da se desi . Kakvo je to ludilo sada?

Ovde ja mislim da imamo kombinaciju predaje, prodaje, sve skupa izdaje nacionalnih interesa. Kosovo je predato, priorodni resursi se prodaju u bescenje, jednom rečju ovo je izdaja. Postavlja se pitanje zašto ova vlast toliko žuri sa tim litijumom za tako male pare, i uz tako velike rizike?

Da li je moguće da se ne zapitaju zašto niko drugi ko ima takve resurse kritičnih sirovina, ne žuri da to uradi, samo za rudnu rentu i da li je moguće da im neko nije skrenuo pažnju na ulogu litijuma u tehnologija fuzionih nuklearnih reaktora, na koje se tek radi.

Šta je razvojena strategija ove vlasti i da li je ima i da li je to i dalje proizvodnja hrane, prehrambena proizvodnja i zato nam treba energija, navodnjavanje, upravljanje procesima, viši nivo prerade i sve to može.

Ne, ova vlast se opredelila da razvoj bazira na rudarenju, da stranci gazduju, Srbi kopaju, ostaje nam rudna renta i zagađenje, povratak u srednji vek i to je očigledno sistem vladanja i ekonomije kojom je Vučić fasciniran.

Ova vlast se opredelila da je okosnica razvojne strategije, da bude međunarodna izložba koja traje par nedelja i nacionalni stadion. Napredak baziran na betoniranju plodnih njiva oko Surčina i na proizvodnji automobilskih buva na plodnim oranicama, a napravili ste od Srbije evropski centar prljavih tehnologija, a u međuvremenu nam survali i obrazovanje i zdravstvo. Životni vek u Srbiji je na dnu evrospkog proseka.

Odgovorna vlada bi uradila sve sasvim drugačije, pre svega ne bi lagala svoje građane i išla bi na izbore sa tim što sada radite, pa ili bi dobili ili bi izgubili. Vi ste izašli na izbore sa blokiranim litijumskim projektima, sada ga hitno odblokirate. Prevarili ste građane ove zemlje.

Kaže Vučić, kada sam ga prozvao u decembru 2022. godine, da je imao tajni sastanak sa predstavnicima Rio Tinta, da nije tačno, tada se uzjogunio i rekao da nije tačno, sada kaže da je imao 40 sastanaka, pa ko laže?

Prevarili ste glasače kada ste izlazili na izbore, obećavajući da ćete braniti Kosovo, niste branili ni odbranili. Prevarili ste ih u decembru kada ste izašli na izbore obećavajući da nećete kopati litijum, slagali ste ih.

Na kraju, imam još jednu stvar koju sugerišem Aleksandru Vučiću koji nije ovde, ali verujem da i te kako prati šta se dešava, a to je da prestane da laže narod na temu odnosa prema ratu u Ukrajini.

Budi pošten, što je teško zamisliti, naravno i idi na izbore sa onim što stvarno radiš. Saopšti da ti je politika da izvoziš granate u Ukrajinu, jer to radiš, nemoj to da radiš tajno i preko posrednika, ili se opredeli za drugu varijantu, ovo što radiš je licemerno, prestani da izvoziš granate u Ukrajinu i da uvoziš kavijar iz Rusije. Od ovoga što ti radiš, samo ti i tvoja klika imate koristi, od izvoza municije u Ukrajini, samo ti imaš koristi na Zapadu, a od uvoza kavijara iz Rusije u svom glasačkom telu, objašnjavajući da nisi uveo sankcije. Srbija nema od toga nikakve koristi ni političke ni ekonomske , a tamo neki narod, civili, da se ne lažemo, ne samo vojnici ginu i životima plaćaju tvoju trgovinu za opstanak na vlasti.

Granate koje ih ubijaju su sa tvojim potpisom. Hvala.

Najpre, oslovljavanje na način na koji ste vi uradili kada kažete "ovakav čovek", "ovakvi ljudi", to je potpuno neprimereno. Svako od nas ima svoje ime, svoju titulu i tako treba da nam se obraćate.

Ovako možete da se obraćate kod svoje kuće kome hoćete.

Što se tiče…

Utišajte ovaj zoološki vrt, molim vas.

Sledeća stvar, ovo ponašanje, pominjanje kišne gliste i takve stvari… (Isključen mikrofon.)

Ko je vama dozvolio da mi upadate u reč?

Niste primetili kišnu glistu?

Cenim vaš pokušaj da budete duhoviti, da unesete malo atmosfere na ovaj tužan skup koji je posvećen zaduživanju, kao što sam rekao.

Na temu topljenja tenkova, to je inače tema na kojoj moji advokati i ja imamo lep doprinos našem džeparcu. Nastavićemo to da radimo. Svi znamo, pogotovo ministri odbrane, ovde ima onih koji su bili i koji su i sada, koji znaju šta se na tu temu desilo, bilo bi pošteno da to nekad i javno kažu šta se topilo, ko je topio, da li je moglo, kada je najviše smanjivano i sve ostalo, ali ne morate ni da kažete. Ono se na sudu jako lepo rešava.

Na temu uvođenja sankcija Rusiji mislim da sam to, da me je neko ovde pažljivije slušao mogao je da čuje, govorio sam o tome da bi bilo pošteno da Vučić konačne prestane da tajno izvozi granate Ukrajini i da prestane da uvozi kavijar. On je odlučio da ne uvede sankcije, odnosno da ne uvozi kavijar onog momenta kad je počeo da izvozi tajno granate i tako je kupio naklonost zapada, a rekao sam – te granate ubijaju civile u Rusiji i u Ukrajini. Te granate nose njegov potpis i svih vas koji se pravite blesavi i to odobravate i potvrđujete.

Niste čuli ovo dobacivanje?

Niste čuli ovo dobacivanje sada?

Mislim da imate selektivan sluh. Molim vas da obratite pažnje na ovaj deo sale, bilo bi lepo.

Tačno je da pet nepriznavača do sada nije priznalo Kosovo, ali je priznao neko, što je mnogo bolnije nego svih ovih pet zajedno, priznala je ova vlast. Sram vas bilo.

Hvala, gospođo Brnabić.

Kolege narodni poslanici, budući ministri, za početak želim da čestitam Praznik rada onima koji su radili kad je trebalo, a evo mi danas radimo na praznik zato što SNS nije radio kad je trebao.

Na neradne dane, na državni praznik u vreme kada radan i organizovan svet proslavlja praznik sa svojim porodicama, mi smo ovde. Profesija narodni poslanik inače ne postoji, a i da postoji, ne podrazumeva se da radi neradnim danima. Ovo što ste vi danas uradili sa sazivanjem ove sednice je rezultat vašeg nerada. Da li je to posledica što se neko iživljava, hoće da bude važan, da li je to isti onaj koji se sprda sa idejom kraćeg radnog vremena, isti onaj koji se nikad vruć vode nije napio, jer nikada ništa nije radio. Isti onaj kome se omaklo da je u Vladi igrao rizika, dok je Generalštab bombardovan, a dok su vojska i civili ginuli. Isti onaj koji sada ne radi ono što mu je posao, nego se slika po televizijama i smeta drugima, pa i vama sutra da radite svoj posao.

Da li je razlog samo to što ste nesposobni pa vam je trebalo četiri i po meseca da sklepate ovu Vladu? Da li zato što ste zemlju doveli u tako lošu poziciju da se plašite parlamentarne debate, pa ste morali da je organizujete za praznike? Da li zbog toga niste smeli da menjate Zakon o Vladi, da menjate strukturu ove Vlade, da diskusija ne bi poduže trajala? Da li je to zato što se još jednim dramskim zapletom oko izbora Vlade u pet do 12 prikrivaju prave drame u kojima se nalazi ova zemlja? Da li je to zato što postoje nečije potrebe da pokaže kako mu se može, kako mu se prohte da vlada i bez Vlade, a i bez Skupštine? Da li je to zato vam šef uživa u tome da vas ponižava? Da li je to zato što imate unutrašnje trzavice i borite se za bolje mesto na Titaniku?

Obzirom da je ovo Vlada kontinuiteta kao što je već više puta rečeno, a vidim da to potvrđuju i neka personalna rešenja, mislim da je u redu da se osvrnemo i na rezultate dosadašnje Vlade da vidimo kakav je to kontinuitet.

Zanimljivo je da se u vašem ekspozeu gospođo Brnabić, na startu vašeg mandata kao predsednica Vlade, tražilo opravdanje za neuspehe u tom novododeljenom mandatu, uz iznošenje konstatacije da nikad teži uslovi za Srbiju nisu bili. U tom momentu, iz tog ugla krenuo je rat u Ukrajini, mnogo toga se dešavalo. Vi ste tada definisali pet prioriteta, nova energetska politika, obrazovanje i nauka, moderno zdravstvo, nastavak digitalizacije i razvoj robotike i veštačke inteligencije i pet - klimatske promene i zaštita životne sredine. To su bili vaši prioriteti. Ništa od ovoga nije prioritet izgleda nove Vlade kontinuiteta, koliko sam mogao danas da čujem.

Kada se pogleda šta je ostvareno čoveku dođe da se zapita šta bi bilo da ovo nije bio prioritet. Nemam vremena da se pozabavim sa svih pet oblasti, ali recimo energetika je dosta važna, obzirom da tu imamo kontinuitet personalni. Na samom početku programa vaše Vlade piše, citiram apsolutni prioritet u mandatu ove Vlade biće energetika. Dalje se citira - predsednik Vučić da je za naredni mandat prioritet nova energetska politika Srbije, kao što je u prethodnom mandatu bilo zdravstvo i iznosi se njegovo nadanje da će to biti podjednako uspešno.

Šta je urađeno? Nikakva energetska politika nije se pojavila u poslednjem mandatu, čak ni u povoju, a to je bio prioritet. Šta se desilo sa tim? Najveći rezultat je nekontrolisani uvoz uglja po principu što skuplje, to bolje. Nema ozbiljnih nekih novih projekata.

Konkretno, šta je bilo definisano u vašem ekspozeu? Termoelektrana Kostolac B3, projekat nije završen. Gasna interkonekcija ka Bugarskoj je završena, to je projekat koji je mnogo dugo trajao, a nove gasne interkonekcije koje su bile najavljivane sa Rumunijom i sa Severnom Makedonijom samo su ostale još jedno mrtvo slovo na papiru.

Govorilo se o nastavku izgradnje HE Vuk-Bjela, zajednički projekat sa vodoprivredom Republike Srpske. Dovoljno je otići na tulokaciju i videti da se tamo ništa ozbiljno ne radi. Još jedan važan detalj vezan za ovaj projekat koji je napravila ubojita kombinacija SNS i SNSDA u Republici Srpskoj da je ovde odugovlačila sa realizacijom HE od 115 megavata iako je projektovana snaga, u svim ranijim projektima za tu HE još iz vremena SFRJ bila 450 megavata. Gde ste izgubili na papirima tih 335 megavata gospodo? Sada o tome nema ni reči u papirima koji su danas ovde pročitani.

Projekat HE Reverzibilna Bistrica za sada imamo samo u priči i sredstvima informisanja, ništa više od toga. Projekat Đerdap3 pomenut je u pola rečenice u ovih 65 stranica. Izgradnja novog naftovoda, realno u prethodnom mandatu nije urađeno ništa. Ekspozeu tadašnjim vašim je najavljeno ulaganje od čak 12 milijardi evra u energetiku do 2025. godine. To vreme je praktično za tako velike investicije iza nas, ne vidim da je nešto urađeno.

U stvari, kratak rezime toga što je urađeno u energetici nijedan iole značajniji projekat nije završen kako je bilo najavljeno u vašem ekspozeu. Mi do dana današnjeg nemamo strategiju razvoja energetike koju ste najavili i vi i predsednik Vučić.

Imamo cenu naftnih derivata koja je među najvišima u Evropi, imamo zagađen vazduh, projekat odsumporavanja TENT A je konačno završen, istina, ali ne i TENT B, a to je projekat koji je decenijskog tipa.

Imamo sve skuplju struju, koja postaje luksuz za dobar deo osiromašenog stanovništva Srbije. Energetika nije bila prioritet ni u vašem mandatu, iako je najavljena, ova nova Vlada to i ne najavljuje.

U vašem programu ima jedno važno poglavlje koje se zove društvena i državna stabilnost Srbije. U ovom poglavlju su navedene teme koje, pretpostavljam, po vašem mišljenju, nisu zaslužile da se nađu u prioritetima i ovo su te teme neprioritetne. Vladavina prava i reforma pravosuđa, borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv korupcije, jačanje odbrambene moći Srbije, Kosovo i Metohija, očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, vrlo interesantno formulisano, društveni dijalog i mediji, socijalna i populaciona politika i ravnomeran regionalni razvoj.

Evo šta je urađeno. Vladavina prava je unapređena do nivoa izborne pljačke na prethodnim izborima, a u toj pljački učestvovali su ministarstva unutrašnjih poslova i državne uprave. Borba protiv organizovanog kriminala je toliko bila uspešna da se izgubila granica između države i kriminala, privatno je jedno i drugo, u istim rukama. Borba protiv korupcije je završena, pobedila je korupcija.

Jačanje odbrambene moći Srbije, netransparentno ulaganje u opremanje vojske. Da li je to suštinski povećalo odbrambenu moć Srbije? Teško, iz više razloga, vojnih i političkih. Hajde najpre vojni. Glavni vojni razlozi su potpuno urušavanje ljudskih resursa Vojske Srbije, mirnodopska popuna jedinica je zabrinjavajuća, a stanje rezervnog kadra i njegove obučenosti je alarmantno. Uveren sam da budući premijer to jako dobro zna i ne pripisujem ovo samo njegovom mandatu kao mesta ministra, dosta toga je on i nasledio.

Vojska se prečesto koristi kao maneken vojno-industrijskog i vojno-trgovačkog lobija. Pomoćnik ministra za materijalne resurse nekompetentno i nenadležno usmerava razvoj vojske, a načelnik Generalštaba se ponaša kao posilni predsednika države, koga od oslovljava vrhovnim komandantom.

Vojska je prečesto ponižavana scenskim igrokazima na obodu Kosova i Metohije, kako bi Vučić demonstrirao brigu za Kosovo, dok ga je potajno predavao. Ono što se naziva vojnim vežbama vrlo često nisu bile vežbe, nego prikazi sposobnosti, kao što jako dobro znate, i to su vam objasnili ljudi u uniformi, mada ste vi prvi ministar posle dugo vremena. Ja ne znam da li je neko pre vas za šefa kabineta imao nekoga ko nije vojno lice. I to što se naziva vojnim vežbama, kao što rekoh, što nisu vojne vežbe, uglavnom su bili prikazi za kamere, za vojno-trgovačke putnike i za zadovoljstvo tzv. vrhovnog komandanta. To je bilo obmanjivanje javnosti, obmanjivanje građana Srbije i to je suštinski nečasna rabota.

Politički razlozi, par reči i o njima, oni ukazuju da ova zemlja danas nije bezbednija nego što je bila na početku mandata prethodne Vlade. Oni se manifestuju, ti razlozi, kroz ozbiljno narušavanje odnosa u regionu. Naravno da Srbija nije jedan i jedini krivac za to. Slaba je uteha što deo odgovornosti leži na drugima, ako ne i veći. Neki od njih su svoju bezbednost rešili na drugi način, na način koji Srbija sebi ne može da priušti, posle svega što je preživela u prethodnih 20 ili 30 godina.

Zatezanje odnosa sa gotovo svima u regionu nije dobro za Srbiju, to prvenstveno nije dobro za naše sunarodnike koji žive u tim zemljama, to nije dobro za naše ekonomske interese, to nije dobro za naše ambicije na putu evropskih integracija i, konačno, to nije dobro za našu bezbednost. Ne aludiram da imamo imanentno ugrožavanje naše bezbednosti, vojno, govorim da usložnjavanje situacije stimuliše veća vojna izdvajanja koja idu na uštrb nekih drugih važnih potreba ovog društva, a to se dosta dobro videlo i iz današnjeg ekspozea budućeg premijera.

Još kada se uzme u obzir kako se donose odluke o skupim vojnim nabavkama, operisane od uticaja struke, dugoročnog promišljanja, koliko je to zavisno od trenutnih hirova vrhovnog vođe, koliko je to pod uticajem raznih interesnih finansijskih i trgovačkih grupa, onda stvari izgledaju još gore.

Kada govorimo o narušenim odnosima sa susedima, da ostavim po strani one za koje je tradicionalno zadužen gospodin Vulin, pomenuću samo Rumuniju, suseda sa kojim nikad nismo imali ovako nepostojeće odnose. To je zemlja sa kojom je Vučić ugasio saradnju. A Rumunija je, da vas podsetim, naš najmoćniji i najmnogoljudniji sused. Šta je ovoj vlasti problem sa Rumunijom? Da nije Laura Koveši?

Još par komentara o funkcionisanju sektora bezbednosti u prethodnom periodu. Možete li da se postarate za red u sali, molim vas? Hvala.

Iako se u javnosti naglašavalo da je očuvana unutrašnja stabilnost i bezbednost Republike Srbije i njenih građana, prošlogodišnja majska masovna ubistva dece i čuvara u školi „Vladislav Ribnikar“, a i mladih ljudi u selima Dubona i Malo Orašje, iz temelja su uzdrmala naše društvo, zavela celu naciju u crno, izazvala opštu traumu, ali i pokazala jasnu reakciju građana da su rešeni da se suprotstave nasilju. Ovi strašni događaji su pokazali sve slabosti funkcionisanja državnih subjekata, nadležnih za stvaranje i održavanje bezbednog ambijenta za naše građane, a što je plaćeno dragocenim mladim životima. Umesto da se prihvati odgovornosti za sve što se desilo, činjenjem ili nečinjenjem, vlast se branila izjavama da sistem nije zakazao. Izgleda da je ta konstatacija i dalje na snazi, nažalost. I dalje se malo šta radi ili bar je malo onoga što može da se vidi.

Da rezimiram, koje god bezbednosti se dotaknemo u Srbiji, stanje ne valja. O spoljnoj i vojnoj bezbednosti države upravo sam govorio. Profesionalna reputacija i srednja BIA sa srodnim agencijama drugih država je drastično urušena za vreme mandata Aleksandra Vulina. Agencija je i dalje u v.d. stanju. Bezbednost građana i njihove imovine u gorem je stanju nego bezbednost države. Tome doprinosi pravna nesigurnost, stanje u pravosuđu i sveprisutna korupcija. Policija već dve godine nema direktora. Partijska politička struktura se igra sa policijskim aparatom. Zato je i bilo moguće da MUP bude direktno involviran u izbornu krađu. Zato je moguće da se dešavaju brutalna ubistva u zatvorima i tokom policijskog isleđivanja. Zato su školska dvorišta, igrališta i parkovi mesta na kojima dileri vode igru. Zato građani ove zemlje imaju utisak da je zadatak policije da štiti kriminalce od zakona, a vlast od naroda.

Da namestim kravatu? Hvala. Ministar Gašić je vrlo pedantan što se tiče kravate. Kad je bio tako pedantan što se tiče policije, svaka čast.

Zato građani ove zemlje, kao što rekoh, imaju utisak da policija radi neki drugi posao, i ne varaju se. Naravno, ne radi se o svoj policiji i to časne policajce tera da se ne osećaju prijatno i da napuštaju tu službu.

Građani ove zemlje su nebezbedni u svakom pogledu, kad krenu na posao ili u školu ne znaju da li će autobus da im se zapali i da li će da ih ubije otpao točak sa autobusa i da li će da se zateknu usred ulične pucnjave. Da ne pominjem bezbednost novinara, posebno nakon presude za slučaj Ćuruvija. Da ne pominjem informacionu bezbednost nakon drame sa informacionim sistemom katastra. O energetskoj bezbednosti sam već govorio, a o sigurnosti hrane građani Srbije imaju razloga da budu i te kako zabrinuti. Ispada da malo-malo što izvozimo iz ove zemlje od hrane, da nam se vrati jer je neispravno. Jedino na našem tržištu je sve ispravno. Malo je neobično. Da li sve ono što ne valja izvozimo, a mi jedemo samo zdravo ili je nešto drugo po sredi?

Na temu Kosova i Metohije, nabrojane su bile mere koje su prethodno bile urađene na nivou aspirina, ništa nije planirano u programu koji ste vi izložili, gospođo Brnabić, a bolje bi bilo da u skladu sa programom ništa nije ni rađeno, jer ono što je rađeno prethodne dve godine je najgore i najtraumatičnije što je ova nacija i ova zemlja doživela po pitanju Kosova. Da ne navodim šta je to bilo konkretno, svima je jasno. Mi u stvari imamo potpuni debakl na spoljnopolitičkom planu u prethodnom periodu. Povampirenjem politike koja nas je gurnula u stradanja 90-ih godina rizikujemo mnogo veće poraze. Ne bi me čudilo da se tema Republike Srpske otvori kao naše novo Kosovo. Sada svedočimo i skandaloznom pokušaju predsednika Vučića da završnu fazu svoje predaje Kosova zamota u ambalažu antisrpske histerije celog sveta.

Na temu očuvanja nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, zanimljivo je da se pod ovim naslovom pominje zaglavljeni proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Ako je to bila mera očuvanja nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, onda je ta stvar uspešno završena, potpuno smo zaglavljeni, nova Vlada na tu temu ne mora više ništa da radi, uvezali smo sve u Poglavlje 35.

Sledeći podnaslov je bio društveni dijalog i mediji. Videli smo kako to funkcioniše na jednoj važnoj temi pre neki dan, kada su se konačno pojavila ta mitska bića iz RTS-a ovde u Narodnoj skupštini, kakav dijalog je bio moguć.

Na temu socijalne i populacione politike, rezultat uspešne politike je da se sirotinja brzo seli najčešće u Beograd turistički, sa promenom prebivališta uz minimalnu naknadu od 2.000 dinara.

Piše i ravnomerni i regionalni razvoj. Tu je verovatno opravdano što ništa nije urađeno, jer nije mi jasno šta se htelo, pa se nije ni započinjalo.

Par reči na temu kadrova ove Vlade. Ministri iz prethodne Vlade su napustili svoje kabinete, a da neki nisu poznatiji danas nego što su bili tada, a neki od tih ministara su i u sastavu nove Vlade. Nema drugog objašnjenja nego da su se trudili, ali im nije išlo pa su dobili novu priliku.

Pažljivo sam pročitao biografije kandidata za ministarske funkcije i par njih je veoma impresivno. Naravno, ima mnogo onih koji u tim biografijama uglavnom imaju partijske funkcije. U politiku su ušli gotovo iz obdaništa.

Impresivna je tako biografija buduće ministarke Đurđević Stamenkovski. Izuzetno je sažeta. Stala je u sedam rečenica. Nema više šta da se napiše - rođena, završila školu i kandidovala se za predsednika. To je to.

Nedostaje ta jedna rečenica da je u decembru bila opozicija, a danas je ministarka.

Među ministrima je pet ministara bez portfelja. To su ministri za promaju, čist trošak. Možda jedino iz te konstatacije zaslužuje da se izuzmu ministri budući koji su predstavnici nacionalnih manjina. Za to postoje dosta važni politički razlozi koje treba uvažiti.

Poseban slučaj među tim koji su bez portfelja je potpredsednik Vlade gospodin Aleksandar Vulin. Njegova biografija je još impresivnija. To što je radio stalo je u par rečenica. Sve ostalo se odnosi na nagrade, priznanja i odlikovanja.

Jasno je zašto njemu nije verovatno smeo da se da nijedan resor, ali sam potpuno uveren da će on imati nadležnost, jer se njegovo odsustvo iz prethodne Vlade i te kako osetilo. Potpuno je jasno da on treba da posluži da je ovo proruska Vlada. To je važno. Ta fasadna priča treba glasačima SNS.

Gospodin Vulin će verovatno biti potpredsednik za srpski svet. To je, u stvari, da se ne lažemo, projekat srpskog kalifata. To je jedan neomeđeni prostor kojim će vladati kalif, projekat koji bi, kad bi uspeo, ugasio Srbiju.

Važno je tvorcu ove Vlade i da kod nekih na zapadu pojedinim kadrovskim rešenjima stvori percepciju da je ovo prozapadna Vlada. Tu služe oni ministri koji nisu smeli da kažu da je ono što se desilo 1999. godine bila agresija, a ovo će, u stvari, ipak biti ta Vlada kontinuiteta, Vlada koja će nastaviti da prodaje i predaje Kosovo, da isporučuje municiju Ukrajini, da poklanja zgrade Generalštaba Kušneru i Grenelu, da čeprka litijum po Srbiji, da pere pare u „Beogradu na vodi“, da se bavi narko biznisom, da bude pokrovitelj investitorskog urbanizma i da Srbiju čvrsto drži podalje od evropskog puta.

Primetili ste da o novom predsedniku Vlade nisam ništa rekao. Prilično sam uveren da će za gospodina Vučevića i vaše cipele gospođo Brnabić biti dosta velike.

Od onoga šta planira ova Vlada da uradi…

Neće biti više vremena u ovom naletu. Biće prilike kasnije.

Hvala.

Gospođo Brnabić, nije vam trebala ova vaša kvalifikacija u čemu sam se ja prepoznao. Nije vam to neophodno. Poznajemo se dovoljno dugo da se uzdržite od toga ipak.

Nemam nameru da odgovaram na lične uvrede, jer znam da je to iz škole koju prolaze vaši narodni poslanici i služi za neke druge stvari. Hoću da odgovorim na ono što se tiče vojske i profesije.

Ovo pripisivanje da sam ja čovek koji je ukinuo 63. i 72. brigadu, to razumem da gospodin Jovanov možda i ne zna, mada on nije toliko neupućen, ali gospodin Vučević kao bivši ministar odbrane sam uveren da zna o čemu se radi. Ako ne zna, onda taj vojni šef kabineta, koga je u nekom momentu stekao, mogao je da ga pouči o tome.

U moje vreme mi smo 63. i 72. koje su se do tada zvale brigadama nazvali bataljonima, jer oni po svojoj strukturi jesu bili bataljoni, a pojačali smo ih. Oni su postali mnogo jača jedinica nego što su bile pre toga. Vi sada možete da ih zovete i brigadama i korpusima, oni su i dalje suštinski bataljoni. Vi to ako ne znate trebalo bi da znate, to je jako loše.

Što se tiče stanova i takvih stvari, nemam potrebu da se branim. Ja sam karijeru načelnika Generalštaba završio u jednoiposobnom stanu. Ne želim da ulazim u tu diskusiju. Ja sam za učešće u ratu od tadašnjeg predsednika države odlikovan, a vaš šef je dobio ključeve od stana. Hvala.