Hvala.
Na početku par reči o ovoj diskusiji na temu da li imamo vremena ili nemamo vremena da govorimo o litijumu i ko je potrošio to vreme, ako ima volje, naći ćemo načina da to rešimo. Nadam se da nije problem u tome što vi izbegavate diskusiju i da stvarno predsednik Vučić nije spreman da dođe u Skupštine. Nadam se da to nije po sredi.
Što se tiče potrošenog vremena, želim da vam skrenem pažnju da su dobar deo vremena potrošili ministri iz ove Vlade, posebno dvoje od njih, koji izgleda najčešće to i rade i zato i služe ovde, gospodin ministar Martinović i ministarka Đurđević Stamenkovski, čiji nastupi su bili dosta smorni, stekao sam utisak, i za članove Vlade. Naravno, tu ne ubrajam gospodina Vulina, koji je isto tako dosta govorio, njegovi nastupi su uvek interesantni i meni svaki put kad padne pažnja ja pogledam u njega i čak i kad ne govori, mene to osokoli i drži mi pažnju. Vama ne zameram, vi ste ipak nešto drugo.
Želim da kažem još jednu stvar, mislim da je dosta važno. Vi ste nas prekjuče pozvali da pogledamo nastup predsednika Vučića u UN. Bili ste vrlo sugestivni i ja sam to uradio. Moram da vam kažem da sam bio vrlo zadovoljan što se tiče metodološkog elementa nastupa predsednika Vučića. Prvi put posle sedam-osam godina taj nastup je bio baš onakav kakav treba da bude u UN. Ovaj put nije improvizovao, nije govorio iz glave, nije govorio onako kao što se obraća pretpostavljam na stranačkim sastancima, ovaj put je govorio onako kako se govori u UN, pročitao je napisan govor, nisam ironičan, to se tako radi, tako se tamo nastupa.
Što se tiče supstance, to je bilo relativno umiveno, bilo je opet većinski za domaću upotrebu, ali ipak malo smirenije. Mislim da na njegov govor neće imati ovaj put primedbe ni Šolc, ni Makron, verovatno će jedino Kurti imati primedbe, jer se nije obrušio na njega, a Kurtiju za izbore treba to kad ga Vučić napadne. Ovaj put ga nije napao, pa sa te strane jedino može da bude problem.
Završio je zaklinjanjem da nikad nikome nećemo dati slobodu ni nezavisnost. To je jako lepo. O Kosovu ne reče ništa, na temu davanja. To je nešto što sam primetio i mislim da je dobro što je ovaj put ipak govorio o Kosovu, ali nije spomenuo kad je govorio o tome šta to nećemo dati. Možda je kasno?
Ipak će ovaj govor biti upamćen po jednoj stvari koju je izgovorio, a to je jedna kratka rečenica. Rekao je - ovde svi govore o Ukrajini, niko o Srbiji. Bože sačuvaj i sakloni. Pa, dobro je da ne govore na taj način tamo o Srbiji. Ja sam prilično uveren da, za razliku od ostatka govora koji su pisale neke školovane diplomate, da mu ovu rečenicu nijedan ozbiljan speech writer nije tu ubacio, možda je on to sam ubacio i odudaralo je od svega.
U tom nastupu bio je i onaj obavezan deo koji se izgovara na izborima za mis, to je o miru u svetu i ljubavi prema svojoj domovini, to je okej, ne zameram, to se tako isto radi, nekome stoji bolje, nekome lošije. Ali za vreme dok je on bio tamo u UN i govorio, ovde u Srbiji, u Beogradu, bio je sin gospodina Trampa. Jedna od tema verovatno je bila Generalštab. Ne znam da li ste primetili, ali izgleda da je rušenje počelo iz Resavske, da niko ne vidi. Čudno da gospodin Vučić nije bio na otvaranju radova, da predsednik države nije bio na početku rušenja srpskog Generalštaba. On je uvek na početku svih radova. Što je sad propustio?
Dok je Vučić govorio kako Srbija neće ni na istok ni na zapad, na sever, ni jug, njegovi ministri su se vrteli ukrug. Kao što sam rekao, jedan se hvalio svojim odnosima sa Moskvom, drugi je radio neke druge stvari u Vašingtonu. Tako da bih rekao da to njegovo zaklinjanje gde Srbija neće, da u praksi izgleda sasvim drugačije.
Par stvari na temu zašto mi uopšte imamo rebalans budžeta. Rebalans budžeta se radi onda kad stvari nisu izbalansirane. Budžet bi trebalo da bude balansiran, koliko ja to razumem, da su prihodi i rashodi u nekom srazmeru. U momentu kada se desi veliki disbalans, rade se rebalansi. Pretpostavljam da je to i sada povod. Međutim, taj disbalans je dosta veliki, pa je dobro da se vidi gde je taj problem najviše izražen i zašto se to sedilo. Imam utisak da je to najizraženije u odbrani, a to se i vidi. Od planiranih milijardu i 350 miliona ili tako nešto, sada imamo situaciju da se to diže skoro za 500 miliona i lepo je objašnjeno da većina toga ide za "rafale". Neću govoriti o tome da li nam trebaju "rafali", da li treba baš da budu "rafali" ili nešto drugo.
Ono što je gotovo neverovatno, to je da mi rebalans zbog toga radimo u septembru ove godine, što ukazuje da niko nije planirao tu kupovinu u decembru prošle godine. Kupovinu od 2,7 milijardi, kupovinu robe, nazovimo to tako, koja se kupuje jednom u 30-ak godina, 20, 30, mi smo mnogo davno kupovali avione kao zemlja. Ako se to radi tako retko i ako tako mnogo košta i ako je to tako veliki udeo u budžetu, zar je moguće da to niko nije planirao kao trošak u ovoj godini, nego je nekome palo naprasno na pamet da se ove godine krene u trošenje 2,7 milijardi i da ove godine treba da izdvojimo već jednu petinu tih troškova i da sad tražimo te pare u budžetu? To sistemi ne rade. To može tako kad to radi jedan čovek. Tako se ne planira, tako se ne troši. Tako to ne radi ni pijani bogataši. Verujem da ni sultan od Bruneja tako ne kupuje zlatni escajg, a mogao bi.
Nije to jedina stvar gde se traže dodatne pare za vojsku, jedan deo je, naravno, za vraćanje služenja vojnog roka. To je, inače, stvar za koju sam ja pitao Gašića. Žao mi je što ga nema ovde, ne znam zašto nema ministra odbrane, a najveća stavka u povećanju budžeta je za odbranu. Nadam se da nije neki zdravstveni razlog. Ako jeste, izvinjavam se. Ako su neke druge, onda stvarno nemam razumevanja zašto nije ovde danas. Naravno da je izdatak ako se ponovo uvodi služenje vojske. Pitao sam ga to na Odboru za odbranu. Nadam se da su se i bez toga setili da to urade.
Ono što i dalje ostaje problem, obrazloženje koje smo čuli preksinoć, čini mi se, od načelnika Generalštaba, generala Mojsilovića, gde je on potvrdio to što ja tvrdim već odavno, da je vojska tragično nepopunjena. On je sam rekao – mi imao rupu od 14 generacija. On kaže da se kasni. Ja mu verujem, znam da se kasni. Ono što je problem u njegovom izlaganju i obrazloženju je to što ovaj način neće da reši taj problem.
Ova Vlada je, ja to priznajem, izdvajala dosta za opremanje vojske prethodnih godina. To ovu vojsku nije učinilo efikasnijom. Ne može to da se reši samo opremom, ljudi nedostaju. Na ovaj način to neće da se reši.
Na ovaj način, sa 75 dana, imaćete ljude koji neće biti u stanju ni da radi mirnodopski deo vojničkog posla, a kamoli ratni. To što nekoga naučite da se brije redovno, da namesti krevet ili, što reče Mojsilović, da koristi šatorsko krilo, to nije u redu. Najgore je što ćete ih sutra držati u evidenciji kao rezervni sastav, kao ratnu vojsku a da, ne daj Bože, bude rata oni bi mogli da budu upućeni u rat na isti način na koji je poslata omladina 1945. godine da gine na Sremskom frontu. Imajte to u vidu, to se ne radi tako.
Uz sve to, tragičan dokaz da to ne valja, da to ne ide tako je ovo što se desilo pre neki dan sa onom tragedijom. Ne želim da to bude nešto što će neko primetiti kao zloupotrebu, ali ako imate čoveka od 54 godine i na takvim ljudima stoji vojska, civili, zastavnici, oni sad voze borbene sisteme i upravljaju njima. To nije operativno upotrebljiva vojska.
Na ovaj način taj problem neće da se reši, opet će ova deca, sa 75 dana, biti sposobni samo da se briju redovno i da ispale tri metka. Oni neće moći da zamene te ljude koji su u šestoj deceniji. Taj problem se tako ne rešava.
Da idemo na sledeću temu, ova je sama po sebi problematična.
Jedna od stavki u ovom budžetu koja se pominje, a imamo još dva zakona o kojima razgovaramo, to je energetika. Pretpostavljam da smo primetili da je gospodin Đurić potpisao pre neki dan sa podsekretarom Stejt departmenta Sporazum o strateškoj saradnji sa Sjedinjenim državama. To zvuči dosta impresivno i nemam ja ništa protiv toga. Dobro je da imamo stratešku saradnju sa velikim i moćnim zemljama.
Taj papir je, rekao bih, tipski. Nema tu previše energetike, više ima politike. Ono što su moja pitanja u vezi tog papira je – zašto je taj papir tajan za našu javnost? Ja ga imam ovde, nema razloga da mašem s njim. Ne vidim ja ništa unutra što bi trebalo da se krije. Voleo bih da mi, ministar da je tu, objasni zašto se to krije od naše javnosti.
Druga stvar je ono što piše u tom papiru, a to je nadležnost za sprovođenje tog zakona. U članu 1. stav 3. pod b piše da je sa američko strane to Ministarstvo trgovine, a sa srpske strane nekakva Radna grupa. Koji je razlog da sa naše strane bude neka radna grupa?
U istom tom članu stavu 4. piše da Amerikanci neće biti članovi Radne grupe sa srpske strane. Zar to mora da se napominje? Kako će Amerikanci da budu, uopšte kako mogu da budu sa naše strane?
Ministre Mali, zašto Radna grupa sa naše strane? Imamo li Ministarstvo trgovine mi? Imamo li Ministarstvo energetike? Čemu to služi?
Čini se da je ovim papirom američka strana vodila dosta računa o sužavanju prostora za korupciju. To je jako dobro, verovatno su imali iskustava kako funkcionišu stvari ovde.
Postavlja se pitanje – zašto je ovaj papir koji je bio na stolu još 2023. godine tek sad potpisan? Da li je problem u tome što neko želi da izbegne obaveze iz Poglavlja 27 u oblasti ekologije, recimo za Jadar, to je bio problem? Da li ovde žele da se izbegnu najviši standardi koje ćemo imati ako budemo potpisivali neka poglavlja u međuvremenu?
Ministarka Đedović se hvalila kako je ovo papir iz oblasti, u stvari sporazum, nedavno potpisan sporazum za solarnu energiju sa jednom firmom za koju je rekla, u stvari to je posao koji se radi sa jednom južnokorejskom firmom i jednom američkom firmom. Ta južnokorejska firma je „Hjundai“, ona je to pomenula, pomenula i američku firmu. Rekla je da je to „UGT Rejunabls“, i to je u redu. Ono što je zanimljivo jeste što ta korejska firma isporučuje tehnologiju, nije jasno šta isporučuje američka firma. Pretpostavljam kontakte na srpskoj strani i bankarske garancije.
Sve bi to bilo u redu, ne znam zašto je krila da iza te firme, američke, stoje Srbi, vrlo uspešni Srbi. Šta je tu problem?
Zar je problem što je gospodin Rajišić iza te firme, koji je prijatelj još iz zemunskih dana Željka Mitrovića? Pa, zar prijatelj Željka Mitrovića nije i Aleksandar Vučić pa to nije problem? Šta se tu krije, ako je sve u redu?
Par reči o izdvajanju za Kosovu. Treba, naravno sve je u redu. Ovde je bilo reči oko toga i deljenje lekcija šta sve ne sme da se kaže o Kosovu i ne sme da se pomene da je to, Kosovo je, nego Kosovo je i Metohija, i pitao nas je premijer – šta bi mi uradili da izbegnemo bombardovanje i sačuvamo Kosovo? Dosta neobično pitanje od nekoga ko predstavlja vlast koja i te kako ima udela u tome što nije prvo izbegnuto, a drugo ostvareno.
Bilo bi bolje pitanje – šta su bili ratni ciljevi na Kosovu ljudi koji su sad ovde u ovoj vlasti jer i tada su bili i da li su ih ostvarili?
Drugo pitanje koje bi trebali da postavite sebi – šta su bili vaši pregovarački ciljevi od 2012. godine do danas i da li ste ih ostvarili? Rekao bih – ni jedno, ni drugo. Ni jedno, ni drugo kako treba. Izgubili ste u miru ono što niste uspeli da izgubite u ratu 1999. godine.
S druge strane, postoji teorija i prigovaranje da je nekadašnja vlast imala neuspešnu politiku, i Kosovo i Evropa, i da je to bilo neuspešno. Jeste, bilo je neuspešno. Ono što je porazno je što ova vlast ima politiku – ni Kosovo, ni Evropa, i da ste u tome uspešni. S tim se ja ne bih hvalio da sam na vašem mestu.
Hvala.