Hvala.

Ja ću početi citirajući član 283. Poslovnika, gde su navedena prava i dužnosti narodnih poslanika.

U tom članu piše: „Narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Narodnom poslaniku ne može da se uskrati ulazak i boravak u zgradi Narodne skupštine“.

Gospođo Brnabić, vama se obraćam.

Gospođo Brnabić, da li ste sa nama?

Bio bi red da obratite malo pažnju, jer se baš vama obraćam.

Pre možda sat ili dva šefovi poslaničkih grupa opozicije su vam uputili jedno pismo u kome su vas obavestili o dešavanjima ispred Narodne skupštine jutros i od vas smo zatražili da reagujete. Zatražili smo od vas da reagujete. Predložili smo vam da organizujete sastanak na kome ćemo razjasniti stvari. Tražili smo da pozovete na odgovornost, imajući u vidu vaša ovlašćenja, policijske službenike koji su prekršili svoja ovlašćenja, izašli iz zakona. To se odnosi i na one koji obezbeđuju ovu zgradu.

Bio bi red i da razjasnimo da li njihova ovlašćenja sežu na taj plato ili ne. Ako sežu, bili su u obavezi da nam omoguće da radimo po Poslovniku. Ako ne sežu, onda ne znam zašto hapse studente po gradu. To bi trebali da razjasnimo.

U svakom slučaju, najkonstruktivnije smo tražili da se vidimo sa vama danas, da bi ovo razjasnili i otklonili mogućnosti da se ove stvari dalje dešavaju.

Apelujem ponovo na vas da organizujete taj sastanak danas odmah po završetku ove sednice, današnjeg rada, u 18.00 sati. Mislim da bi to bilo blagotvorno za sve. Lopta je u vašem dvorištu. To, naravno, podrazumeva da sklonite ogradu da bi mogli da dođemo na posao.

Mi ne tražimo od vas da sklonite ogradu da uđemo u „ćacilend“. To ne želimo. Želimo da uđemo u Skupštinu. To je vaša nadležnost.

Da li smo se razumeli?

Idemo na Zakon o budžetu.

Zakon o budžetu je gospodin Siniša Mali, ministar koji je najpozvaniji da govori o Zakonu o budžetu, obrazlagao 30 minuta o budžetu koji je težak 20 milijardi evra. To je dokaz kako se ova vlast odnosi ne samo prema narodnim poslanicima, nego i prema građanima ove zemlje.

Znate, u uređenim zemljama budžet se diskutuje nekoliko meseci, svaki razdeo, svako poglavlje, svako ministarstvo se posebno diskutuje. U Švedskoj, recimo, rasprava traje tri meseca. Ovde je Siniša Mali odlučio da u 30 minuta obrazloži gde će da uzme 20 milijardi, iz kog od naših džepova i kako će da ih potroši. Trideset minuta za 20 milijardi evra. Na to skrećem pažnju.

Sledeća stvar, vi ste raspravu o budžetu stavili među 57 nekih drugih tačaka. To ste radili slično i prošle godine.

Stavili ste raspravu o budžetu od 20 milijardi evra naših para zajedno sa viznim olakšicama ili ukidanjem viza sa Hondurasom, čini mi se i Solomonskim ostrvima, pa da li ste vi ljudi normalni? Uređene zemlje, one raspravljaju tri meseca, a vi zajedno sa Hondurasom. Nije ni čudo što je s vama sve otišlo do Hondurasa.

Kada bi imali pravu raspravu o budžetu onda bi vi morali da obrazložite zašto ste opet 4% budžeta ušuškali u neku rezervu. Hoće li to opet neki Nedić moći da presipa iz šupljeg u prazno ove godine, a onda za neku tamo godinu da neko obrazloži, kao što vam je sada državni revizor našao da ste negde zagubili, da ste zašenjali 222 milijarde? Nestalo. Uostalom, vama je sve tajna, a tajna je drugo ime za korupciju. Vama jednako tajna i nabavka rafala i asfaltiranje ulica.

Tvrdite da je budžet razvojni, kao što ste tvrdili za sve prethodne. Šta ste vi to razvili za ovih deset godina? Šta je to procentualno u Srbiji za ovoliko godina vaše vlasti? Statističkim manipulacijama uvećavate iznos BDP. To nije njegov realni rast, niti je do rasta došlo zbog veće i vrednije proizvodnje. Čak i uz to veštačko uvećanje, evo kako stoje stvari posle 13 godina vaše vlasti.

Naš BDP u 2024. godini po glavi stanovnika je 8.520 evra. U proseku u zoni EU je bio četiri puta veći, 33.530. Svako će reći o.k, uvek je ta zona bila bogatija. Evo onih sa kojima možemo da se poredimo. U Sloveniji je tri puta veći, o 2024. godini govorimo, u Hrvatskoj dva puta, u Rumuniji za polovinu, u Bugarskoj za trećinu. Da li su oni bili ispred nas ili su bili iza nas? Ovo je rezultat vaše vladavine i toga što smo imali razvojne politike i razvojne budžete.

Zato su cene na nivou evropskih, ako sve ostalo nije. Cene hrane su 95% od cene hrane u EU. Elektronika je 113% od cene u EU. Samo je Albanija tu nege kao i mi, nije ni čudo. Cena obuće 105% od cene obuće u EU. Odeća 90% od cene u EU. Prosečna zarada nastavnika, ne prosečna zarada u prosveti, koja je još i niža je na nivou prosečne plate u zemlji, 100 evra niža od prosečne zarade u državnoj upravi. Državna uprava u vašoj vlasti, to je pre svega policija i Vojska.

O vašem odnosu prema prosveti govori i to da je do 2012. godine prosečna plata u prosveti bila iznad republičkog proseka, sada sam rekao gde je. Za prvih devet meseci 2025. godine od planiranih 5,5 milijardi dinara za rekonstrukciju škola vi ste uspeli da potrošite samo 602 miliona. Škole razvaljene, plafoni otpadaju. Vi planirali neke pare i niste ih potrošili, ništa niste uradili ljudi.

Sledeća stvar, dakle, za nabavku nastavnih sredstava od planiranih 1,14 milijardi potrošili ste 173 miliona. U školama beogradskim žmirkaju neonke, o toalet papiru i sapunu da ne pričamo, o nastavnim sredstvima tek. Za rad sa talentovanim učenicima potrošili ste 0,3% planiranog budžeta. To će pretpostavljam ovaj ministar vajni obrazovanja sada da reši.

Vlast tvrdi da je za budžet u 2026. godini da je usmeren na unapređenje socijalne zaštite, zdravstvenih usluga, infrastrukture, obrazovanja, zdravstva, to su naravno važne oblasti i kamo sreće da je tako. Međutim nije. Ovo je demagoški budžet, dobrim delom se oslanja na zaduženja, po starom dobrom običaju, i to o zaduženju, na zaduženje budućih generacija.

Taj budžet ne brine o standardu građana, a ako i brine, ne brine o prosečnim, o siromašnim, brine o najbogatijim, tako ste postavili budžet, pa hajdemo konkretno. Budžet nije razvojni, kao što rekoh, on nema cilj da realno pospeši privredni rast, on formira sumnjive javne investicije. Siniša Mali jako dobro zna koje su sumnjive, ako kolege oko njega ne znaju šta je to.

Najveći deo fiskalnog deficita iskazanog u budžetu za 2026. godinu generisan je kapitalnim izdacima za koje ne postoji nikakav dokaz da su to neki razvojni projekti. Uglavnom su povezani sa korupcijom, a ne sa razvojem. EXPO je najočigledniji primer za to, megalomanski.

Sledeće, zbog takvog pristupa najviše su uskraćene upravo one oblasti koje ste proglasili načelno da su najvažnije. Siniša Mali ima ukočen vrat, on nikada u ovoj Skupštini nije gledao u pravcu opozicije. Nećemo vas pojesti, kazna dolazi kasnije na red, opustite se. Osim novih zaduživanja, prihodi budžeta oslanjaju se prvenstveno na PDV, pa na akcize, ne na poreze na prihode, na ono što se stvori novo i veliko, nego na potrošnju, na ono gde čerupate podjednako i sirotinju i bogate.

Ono što je, kao što rekoh, najtragičnije što se opet drastično oslanjate na zaduživanje i to dobrim delom na servisiranje ranijih zaduženja, samo sada još skuplje i opasnije, štetnije za nas.

Vi tvrdite da smo bogati. Mi smo lažno bogati, mi smo siromašni i zaduženi zahvaljujući vašoj vlasti. Funkcionišemo, vi naduvavate tu svoju priču veštačkim održavanjem kursa koji ne stoji jako dobro. Nekoliko vas zna koji je realan kurs i šta bi to značilo. Jednog dana će morati da bude realan.

Javni dug je 39 milijardi. Biće da će sa ovim budžetom otići na preko 42 milijarde. Pre deset godina bio je 15 milijardi.

Što se tiče stranih direktnih investicija, vidimo kako to funkcioniše. To su ove strane direktne investicije, čije fabrike je Vučić otvarao na jugu Srbije, sada se zatvaraju. Red bi bio da prisustvuje zatvaranju, da ljudima objasni šta će sa njima biti sutra.

Da bi bilo stranih direktnih investicija, fundamentalno je da zemlja bude politički stabilna, da postoji vladavina prava, da postoji nezavisni pravosudni sistem i iskrena borba države protiv korupcije. Ništa od toga ovde nema. Ništa nema od one vaše parole „Mir, stabilnost – Vučić“, ostao je samo Vučić, nemiran i nestabilan. Zato ovde više nije atraktivno ni turistima da dođu, a kamoli da se investira. O tome da bi budžet trebao da pomogne da se pospeši domaća industrija, domaći preduzetnici, od toga nema ni reči.

Planiramo zaduženje u budžetu za 2026. godinu 970 milijardi, kad se na to doda ukalkulisani deficit i otplate kamata, onda ukupan iznos ukupnih zaduženja u budžetu za 2026. godinu ide na hiljadu milijardi dinara, 10% BDP ili 40% budžeta. Katastrofa.

Na temu kulture, nema šta da se kaže pod vašom vlašću, ona vam je i dalje zadnja rupa na svirali. Ove godine je 0,65% od budžeta, prošle godine je bila 0,68%. Uspeli ste i to da smanjite, a u planskom dokumentu za 2027. godinu, hoćete da to smanjite na 0,58%. To je vaš odnos prema kulturi. To se, uostalom, najbolje vidi u praksi šta hoćete da uradite sa zgradom Generalštaba, to je vaš odnos prema kulturi.

Čak je i nepismeni Miloš Obrenović bio kulturniji, više je polagao na kulturu nego Aleksandar Vučić. On je čovek koji se razume u skupa vina, višu trenersku, ćacilendske šatore. Izgleda da vi investirate u kulturu u ovom parku preko puta, to je vaš kulturni obrazac. Čudi me da ovaj ministar koga nema tu, ministar obrazovanja, nije već za ovu godinu školsku stavio udžbenike lekciju o „ćacijima“ i o „ćacilendu“. Neće biti za njega prilike i za vas, zato stavite za sledeću školsku godinu. Stavićemo mi, ali da bi deca znala šta ne treba i kako ne treba.

Kada govorimo o ne izdvajanju za kulturu, treba primetiti da su u budžetu predviđena sredstva od milijardu i 196 miliona, a za Upravu za igre na sreću planirali ste milijardu i 151 milion, podjednako.

„Skok u budućnost“. Malo-malo, pa spomenete „Skok u budućnost“. Pitala vas je „Transparentnost Srbije“ gde to postoji, u kom dokumentu, koja Vlada, koja Skupština, koji organ je usvojio planski dokument koji se zove „Skok u budućnost“? neko je i odgovorio da ne postoji takav dokument. Nemojte da se pozivate na to.

Ministar finansija se ovde poziva na nepostojeći dokument. To je vaš propagandni stranački dokument, to možete ovde u parku preko puta da pričate o skoku u budućnost. Skočite u tu budućnost, nemojte da zamajavate narod.

Par reči o zakonu o vojsci. Ovaj zakon o vojsci je ogolio stanje stvari. Naravno, postoje dobri razlozi da se neke stvari promene, što se tiče profesionalnih vojnika. Dobro je da ste to uradili. Kasnite jako dugo. Što se mene tiče neke od tih stvari trebala je da promeni ona vlast koju vi zovete prethodna. Ja sam se razišao i sa tom vlašću, samo da vas podsetim. Na toj temi vi ste mogli, imali ste sve ove godine da to popravite.

Sad kad je sistem potpuno razvaljen, kad je urušen vi hoćete da ga opravite tako što ćete dozvoliti da u vojsku ulaze profesionalni vojnici koji imaju već 35 godina. Šta ćete da radite vi sa njima? Za kojim tenkom će oni da trče? Za onima koji su istopljeni, jel?

Hoćete da ih ostavite do 53 godine. Kakav će vojnik biti u 53 godini? Pukovnici idu u penziju sa 54 a oni sa 53. Kako ste to zamislili? Jel će vam okopavati paradajz u kasarnama? Čemu služi takva vojska?

Još jedna stvar, i tu se razlikujemo u razumevanju – šta ste u stvari hteli da postignete sa onom odredbom da predsednik države daje odluke koje načelnik Generalštaba treba da sluša, u skladu sa tim da komanduje vojskom. Ne mislim da je to Vučić tražio da se stavi. Ko bi rekao da ću ja da branim Vučića, jel? Ja mislim da on ne obraća pažnju na zakone, ne obraća na Ustav što bi obraćao na zakone. Baš ga briga za to. Nažalost, ja mislim da mu Mojsilović nije ni rekao da će to da stavi u Nacrt zakona. Ovo je Mojsilovićevo mastilo. On je u stvari hteo da ugura unutra jednu odrednicu po kojoj sve što mu Vučić kaže to je po zakonu pa da on ne bude kriv.

Na Odboru za odbranu sam pomenuo – bio jednom jedan načelnik Generalštaba koji je završio u Hagu, a koji je pred kraj ratova pisao razna upozorenja, odluke, rešenja da se poštuju običaji rata, da se poštuje humanitarno pravo kad je video da je vrag odneo šalu i da će mu šef, tadašnji predsednik, završiti na nekom sudu a njemu se nije išlo na sud. Na kraju su otišli obojica. Ovo sad Mojsilović radi isto tako da on sa svojim šefom ne bi otišao na sud. Uostalom, to obostrano poverenje između ovog predsednika države i ovog načelnika Generalštaba vidi se po tome što predsednik države više vremena provodi u „Informeru“, na njihovom Kolegijumu, nego na Kolegijumu načelnika Generalštaba, a načelnik Generalštaba mu podmeće ovakve stvari u zakonu o vojsci.

Hvala.

LJudi, kad vas neko sluša, ne bi verovao da ste već 13 godina na vlasti, jer po tome kako se zalažete da obezbedite sebi prostor za izborne manipulacije sa jedinstvenim biračkim spiskom i sa sastavom REM-a, kao da ne računate da možete da se oslonite na rezultate svoje vladavine. Više računate kako će vam funkcionisati „PINK“, „Informer“, kao da vam je zadnja linija odbrane Mrdićev šator. Od plana da napravite veliku Srbiju, stigli ste do toga da branite mali „ćacilend“. Mrdićev šator vam je zadnja linija odbrane, a kada ste u ofanzivi, onda osvojite Jaćimovićeve autobuse.

Apelujem na vas, gospođo Brnabić, vi ste ovde jedina osoba sa ove strane od 130 i ne znam koliko ljudi, koja ima neku političku težinu i uticaj. Utičite da se čoveku vrate ti autobusi. Oni nije ništa zlo nije uradio, nije napravio nikakav prekršaj, a kamoli krivično delo. On nikoga, ni vas ni bilo koga, nije ni vodom polio.

Pokažite bar malo dobre volje, pokažite bar malo odgovornosti. Na stranu sve ovo ostalo, ne uništavajte tu porodicu. Hvala.

Ja bih počeo sa čestitkama vama iz SNS.

Upravo je emitovana vest da je Tužilaštvo za organizovani kriminal počelo da se bavi i sa vašim šefom. Počelo je da se bavi Vučićem. Koliko vidim, najpre ga optužuje Tužilaštvo da laže i da vrši pritisak. Pa, čestitam, lepo za početak. Doći ćete i vi na red, kako stvari stoje.

Inače vam je zanimljiv dnevni red za ovu današnju sednicu. Ima neobično malo tačaka, a posebno je interesantan tajming. Realno, ovo su uglavnom spoljno-politički zakoni i bilo bi normalno da ovde sedi Marko Đurić, bez obzira kako se zovu ovi zakoni, svi su namenjeni za popravljanje urušenog spoljno-političkog rejtinga Aleksandra Vučića. Ja verujem da Marko Đurić nakon ovog što je video sveta i naučio u ovih par godina, se ne bi osećao lagodno da mora ovo da obrazlaže, jer je ovo neodbranjivo. On je imao priliku to i lično da vidi, da se uveri u to koliko su te spoljno-političke strategije Aleksandra Vučića neodbranjive kad je gotovo morao plivajući da se vrati iz Majamija nakon što je upozoravao da to neće na dobro izaći. Niko ga nije slušao, nažalost.

Prva tačka dnevnog reda vam je zakon o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ja sam očekivao, svi smo očekivali da ovo obrazlaže čovek čije ime gotovo taj zakon nosi. To je poslanik Mrdić, koji se dopisivao sa ODIHR sve ovo vreme, ali on je sad trenutno na štrajku glađu i vi ste odlučili da ga zamenite. Mislim da ste to dosta loše uradili. Ne znam da li je čovek dosta loše od ove svoje mango dijete, pa nije mogao da uđe. On je ipak neki doktor prava. Vi ste potpuno neupućeni bili po ovome što ste ovde govorili.

Za početak, tvrdili ste da Srbija do vašeg dolaska na vlast nije imala Zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Šta piše ovde, 2009. godina? Niste tada bili na vlasti. Ja nemam razloga da branim bivšu vlast na taj način, ali mogli ste malo da se informišete. Ovo je dosta važna stvar.

Nije ovo jedina stvar gde prilično mašite. Objašnjavali ste sagovornicima u Briselu, koliko sam razumeo, kako će ovaj zakon kad se donese biti odmah testiran u Mionici i u Negotinu. Kako mislite to da izvedete? To što niste pravnik, to vas baš ne amnestira od toga da ovako manipulišete. Šta god da je u pitanju, laž ili neznanje, ne ide, neodbranjivo je.

Zašto bi uopšte stigli do toga da danas imamo ovaj zakon na dnevnom redu? Zašto uopšte raspravljamo o biračkom spisku i o njegovoj reviziji? Usput, čini mi se da je Milenko Jovanov ovde govorio o tome da se ovde donosi zakon kome se to ustanovljava. Ne to nije suština. Jovanov je pravnik, on bi to valjda morao da zna, to postoji, nego vam ne valja. Ovaj zakon to treba da popravi, ne pravi se ovo ništa nanovo.

Kako smo stigli do toga, i to u zemlji u kojoj svako malo imamo neke izbore, u zemlji u kojoj premijer nije u stanju, nema vremena čovek da stigne da zapamti kako mu se dolazi do kancelarije iz garaže, nesretni Vučević to nije uspeo da zapamti, Macut se trudi da zapamti da može da se vrati iz kancelarije, toliko dugo vam mandati traju, i opet moramo da popravljamo stvari nakon svih tih godina kada smo imali ipak neke relativno normalne izbore dok vi niste zaseli na vlast, ovako kako ste zaseli.

Ovaj zakon služi tome da spreči vašu izbornu krađu, to tome služi. Sada je vrlo paradoksalno kako smo došli u situaciju da upravo vi predlažete zakon koji treba da ograniči vašu mogućnost da kradete. Vi znate da nijedne više izbore ne možete da dobije osim krađom. E, sada opet morate da predložite ovaj zakon. Morate zato što ste pod pritiskom, što ste pod pritiskom, ali zato pokušavate da progurate feleričan zakon. Naravno, kakav god zakon bio vaša praksa je da to nije posebno važno, jer ga nećete primenjivati. Ovde vi pokušavate u ovaj zakon da odmah ugradite rupu za ne primenjivanje, u ovaj zakon ugrađujete rupe bar onakve kao što vam je ono Munjino brdo sa kojim vam se šef hvali. Očigledno je zakon zamišljen.

Gospođo Brnabić, da li možete da obuzdate, zavedete malo red? Ja nisam nikome dobacivao.

Vi imate problem sa sluhom, očigledno, jel? Samo sa desnom? Sa levom stranom?

To me neće navesti da se ponašam kao vi u svakom slučaju. Ne mogu, vas držim u džepu, kako da izvadim ruku iz džepa?

Vaša izborna kleptomanija neće moći da se izleči ovim zakonom nije tome ovo ni namenjeno, kao što rekoh.

Ipak je važno da imamo zakon bez obzira što ste vi namerili da ga ne sprovodite. Zašto? Da bi Srbija izborno prohodala posle vaše vlasti, moramo da napravimo taj prvi korak da imamo dobar zakon, pa posle i da ga primenjujemo. Mi na prvom koraku posrćemo. Ovo nije dobar zakon, a sada ću da kažem argumente zašto to nije dobar zakon.

Proceduralno niste ispoštovali ono na šta ste se obavezali. Slali ste desetak puta ODIHR-u te Mrdićeve nacrte i svaki put vam je to vraćano sa ozbiljnim primedbama. Na kraju ste odlučili da više ne šaljete ODIHR-u, ne nekoj EU u kojoj tvrdite da sede ljudi koji ne vole Srbiju, nego ODIHR-u koje je telo OEBS-a, čiji je Srbija član. Odlučili ste da ne poštujete to na šta ste se obavezali, umesto toga zatražili ste malu pomoć prijatelja, malih prijatelja. Poslali ste to CeSID-u i CRTA da vam oni kažu da je ovo dobro i te odgovore ste nažalost dobili u roku od sat vremena. Lepo ste to pripremili.

Što se mene tiče, sa tim mišljenjem koje ste dobili od CRTA i od CeSID-a Mrdić može slobodno da poseti ove kućice ispred i da povede predstavnike te dve organizacije. Toliko to mišljenje vredi u ovom konkretnom slučaju.

Drugo, predviđeni sastav ove komisije koji je 5-3-2 od kojih su ova dva iz tog civilnog sektora, a od kojih je bar jednom civilnost veoma upitna. Ne zaslužuje to dalje da se obrazlaže šta ste hteli da uradite sa ovakvim sastavom.

Treće, način odlučivanja. Način odlučivanja gde treba sedam glasova za i od toga po dva iz svake od ovih kategorija. Ovo načelno može da zvuči kao okej, ali mi moramo da menjamo stvari da bi mogli da menjamo. To ne može da obezbedi ovakav mehanizam. Ovo je mehanizam koji obezbeđuje status kvo. Ovo je mehanizam koji vama obezbeđuje da nastavite da kradete izbore i oni koji ovo podržavaju svesni su toga ili su neuki, a među njima i onih koji su diplomirali od ovih kojih su vas podržali. Nisu svi, doduše.

Četvrto, trajanje mandata je pet godina. Vi ste ovo zamislili da kada jednom uspostavite ovaj mehanizam da radi za vas sutra i kada ne budete na vlasti i sutra, nakon što budete u Padinskoj skeli okopavali kupus, neće to tako moći. Čak i da usvojite ovo, taj zakon ćemo resetovati u istom trošku kada budete dobijali karte za Padinsku skelu.

Pet, nadležnost komisije. Komisija ima 32 nadležnosti. Ovo ne pričam zbog vas, niste ni čitali, nije ni važno, vi ste glasačka mašina, nego zbog gledalaca. Skoro sve nadležnosti su analizira, prati, pokazuje, ništa tu nema. Ovi koji su vas podržali rekli su da tu ima nekih izvršnih ovlašćenja i onda je ministarka Paunović koja je pobegla… Ovde nema ni jednog ministra da ovo brani. Gde su vam ministri? Šta se dešava sa ministrima? Ministarka Paunović je na to izjavila – pa naravno da nema nikakvih izvršnih ovlašćenja, pa to je previše ozbiljna stvar da mi to damo nekoj komisiji. Hvala vam na tom objašnjenju, mada čovek ne može da se ne zapita – kako je njoj dao neka ovlašćenja za bilo šta?

Šest, vreme potrebno da se ovaj zakon primeni. Vi ste ovo zamislili da ovo ne bude primenjivo već na sledećim vanrednim parlamentarnim izborima koje vaš šef obećava da će da se dese da bi izašao u susret studentima. Vi ste ovo zamislili da ne može da se primeni. Ugradili ste taj bag da to ne može da funkcioniše. Recite narodu da ste to tako zamislili, da ukradete bar još jedne izbore bez ovog zakona, iako vam i on omogućava da kradete. Postavlja se pitanje – zašto ste sada zbrzali? Kao što rekoh na početku, zato što vam pod hitno treba neko pozitivno brojanje.

Ovo što ste u Novom Sadu uspeli da izdržite, nepunih 24 časa, glumeći neku pomirljivost i fin ton, nije dugo potrajalo. Već sutradan ste se pokazali u svom prirodnom izdanju, i vi i vaš šef. Sada je problem, za koji dan kada vam dođe ministar spoljnih poslova Nemačke, ako ne otkaže posetu zbog ovakvih brljotina koje radite, hteli ste da mu pokažete taj zakon, da ste ga izglasali, kao što ste Ursuli pokazali pozitivno mišljenje CRTA i CeSID-a. Svi znaju da ovo vi ne mislite da primenjujete onako kako treba, kako se zakoni primenjuju i kada valjaju, a pogotovo ovaj koji ne valja. Vi umesto toga, kažem, izdržali ste nepuna 24 sata, a onda ste ponovo počeli da hapsite ljude, vraćajući se na svoja fabrička podešavanja.

Sledeći zakon, tačka 2, se odnosi na prodaju kompleksa Generalštaba. Vi u stvari donosite leks specijalis da bi se nešto srušilo, da bi se srušilo ono što nije ni vaše, ni naše, što ne pripada jednoj generaciji. Kada se nešto proglasi za takvo dobro, onda to pripada svima nama i onima pre nas i nama i onima posle vas. Ko ste vi da odlučite da sada toga više nema? U ovo obrazloženje ste, a vidim da je Jovanov koristio tu formulaciju, rekli da je to bila administrativna zgrada gde su sedeli vojni rukovodioci. Ma nemojte! Da li je Predsedništvo administrativna zgrada u kojoj sedi neki rukovodila? Da li je Patrijaršija administrativna zgrada? Da li je Vlada administrativna zgrada? Kažete – to je bila samo administrativna zgrada. Nemate pojma ili vas je neko pogrešno uputio.

Ovo je zgrada „A“. Na donjem spratu je sedeo savezni sekretar za narodnu odbranu, današnjim rečnikom rečeno ministar odbrane. Sprat iznad je sedeo načelnik Generalštaba. Pozadi u ovoj zgradi je bio operativni centar Generalštaba, srce sistema odbrane. Vi to zovete administrativnom zgradom, da bi to srušili.

Kada smo kod toga šta vi ovo radite, vi ste ekipa ili naslednici ekipe koja je svojom politikom dovela do bombardovanja ove zgrade. Ono što sada radite jeste da vi hoćete da dovršite to rušenje, hoćete da dovršite to rušenje, ali ovaj put o našem trošku. Ono prvo je bilo o trošku poreskih obveznika Amerike. Ovaj put se tim sporazumom, koji ste potpisali sa najvažnijim zetom na planeti, obavezujete da će ovo biti srušeno i raščišćeno o trošku poreskih obveznika Srbije. Da li ste vi ljudi normalni? Srušićete nešto što je važno, što je simbol, što je važno za ovu naciju.

Srušićete nešto što je važno, što je simbol, što je važno za ovu naciju, srušićete to o našem trošku da bi, izmestite svu onu infrastrukturu ispod, sve one kablove koji su najvažniji u zemlji koji prolaze tu isto, da bi to čisto kao na tacni predali nekom da gradi hotel i vi to zovete patriotskim gestom. Da li ste vi normalni, ljudi?

Na ovu temu nema smisla vama nešto govoriti, jer ste vi mašina koja to treba da odradi. Ne verujem ja da je Milenko toliko neupućen. Imate nečasnu nameru, ljudi. Nema smisla na ovu temu nešto ni Vučiću govoriti. Znam da on u stvari ovo radi, neki od vas su to i potvrdili da bi probao da napravi, da popravi taj svoj kanal komunikacije sa Vašingtonom nakon što je imao ono tvrdo sletanje kad je probao da se desandira u Majami, pa popio stativu i ništa nije uradio.

Sada nakon što je Mile Dodik napravio neki prodor ka Americi, on zove Milete i kaže - kako si to uradio, a Mile ga ostavi bez odgovora. Šta da mu kažem? Šta da kaže nekome ko niti zna da igra ni sa dobrim ni sa lošim kartama sve ove godine? I misli da će da popravi odnose sa Amerikom čovek koji je mislio da je to rešio kada je dobio plastične ključeve od Bele kuće i četiri rukovanja. Oni misle da je tako završio i sad misli da će odnose sa Amerikom rešiti tako što će dati neki prostor za nekretninu Americi. Pazi, kako je to čovek zamislio?

Ja se u stvari obraćam tom najvažnijem zetu na svetu i njemu želim da kažem - nemojte da kradete, nemojte da pazarite ukradenu robu. To što hoće da vam uvale to je ukradeno. To ne sme da se radi u Americi. Verovali ili ne, to ne sme da se radi ni u Srbiji. Nemojte da uzimate ukradenu robu. To što uzmete, a ukradeno je, neće vam sutra vredeti. Resetovaće neka nova vlast.

Nađite neki drugi posao, manite srpski Generalštab. Radite nešto sa Edijem Ramom sa kojim ste već i započeli. Imate ta ostrva albanska. Sa njim pravite poslove. Srbija nije jednako Albanija.

Uostalom, taj zet predlažem da se ugleda malo i na Evropljane koji su shvatili da je srpski litijum vruća roba i polako se sklanjaju od toga. Traže litijum na drugom mestu.

Sledeća tačka ili tačke su zakoni o ukidanju viza. To su naravno po prirodi spoljnopolitički zakoni. Zanimljivo je ovde što se ukidaju vize neke i na obične pasoše, neke i na diplomatske u zemljama za koje, pitajte se vi sami, da li bi ih mogli naći na karti. Pola Vlade ne bi moglo da nađe ove zemlje na karti. Mi ukidamo vize. Šta je ideja? Da li to ima neke veze sa EKSPO-m? Hoćemo li da im damo naše ili kineske pare da bi učestvovali u EKSPO, kao što se radi sa pacifičkim državicama? Jel to ideja?

Zadnja tačka koja pripada toj kategoriji je, spoljnopolitičkoj naravno, izuzetno zanimljiva. Radi se o sporazumu o saradnji u oblasti bezbednosti javnog reda sa Ekvatorijalnom Gvinejom. Neću vas pitati da pokažete gde je ta zemlja i kako joj se zove glavni grad. Neću vas pitati ni koja vas je to logika navela da baš sa tom zemljom uspostavljamo bezbednosnu saradnju policijsku, koje mi to bezbednosne izazove delimo. Međutim, ima nešto što i te kako delimo. Počinjemo da ličimo dosta jedni na druge. Na čelu Ekvatorijalne Gvineje je Teodoro Obijang Ngema Mbasogo, rođen 1942. godine, na vlasti je od 1982. Do sada 43 godine. Potpredsednik je Teodoro Ngema Obijang Mangue, slično ime. Nije ni čudo, to mu je sin. On je potpredsednik već od 2016. godine.

To je predsednik koji je prošle godine negde u ovo doba posetio Aleksandra Vučića u Beogradu. To je to.

Predsednik Obijang je na vlast došao tako što je 1979. svrgnuo svog ujaka. Zanimljiva koincidencija kako se preotima vlast od nekoga ko ti je blizak. Nešto me podseća na vaš slučaj. Predsednik ovaj nakon što se rešio ujaka preduzeo je dva impresivna reformska koraka. Ukinuo je zabranu hrišćanstva i zabranu nošenja naočara u Ekvatorijalnoj Gvineji. I pored tih reformskih koraka, smatra se da je to jedan od najbrutalnijih diktatora u Africi.

Od kada su pronašli naftu silno im je porastao bruto društveni proizvod, samim tim i bruto društveni proizvod po glavi stanovnika. Imaju stanovnika manje nego Beograd, ali pazite šta – i dalje je tri četvrtine stanovništva te zemlje ispod praga siromaštva, a predsednikovo lično bogatstvo se procenjuje na 600 miliona dolara. Očigledno, tu ima šta da se uči oko toga kako da se suzbije narod, pogotovo kada su ti pune ruke.

Moram da vam kažem da ste vi definitivno obeščastili i ovu Skupštinu i ovaj kvart, što radite. Od Srbije ste ponovo napravili lošu vest u svetu. Srbija već godinama od kada ste vi ovde, a pogotovo u poslednje vreme je ponovo na naslovnim stranicama svetskih medija, na najgori mogući način. Nema lepe vesti o ovoj zemlji. Nema više ni lepe sportske vesti. Da li ste to primetili? To je rezultat vaše vlasti. Sve vesti su loše. Vesti o Srbiji su loše. To je posledica vaše vlasti. Vesti o Srbiji su vesti o prebijanju ljudi, o hapšenjima na ulicama koje preduzimaju neki ljudi u civilu, o policiji koja je opremljena za razbijanje demonstracija, koja je okružila ženu koja štrajkuje glađu.

Pretpostavljam da ste elementarno svesni na šta liči izveštaj Evropske komisije o napretku i pridruživanju, pogotovo ovaj segment koji se tiče Srbije. Pogledajte malo pažljivije. U nekoliko kategorija mi smo u kategoriji u istoj grupi zajedno sa Turskom i sa Gruzijom. Svi ostali su nas prošli. Kada je situacija u nekim kategorijama malo bolja tu nam je i Bosna, tu smo negde. Prešišali nas i Crna Gora i Albanija, evo sad i Moldavija.

Džaba gospođa Brnabić putuje u Brisel i priča bajke. Niko vam ništa ne veruje tamo zato što se sve vidi, sve je očigledno. Možete da pričate šta hoćete. Zar mislite da i dalje misle da ste vi nešto što može da se popravi? Znaju da ne možete da se popravite. Imali ste prilike da razgovarate sa ljudima iz IPP. Njima je jasno da ste vi nepopravljivi. Vi imate inherentnu grešku. To ne može da se popravi.

Sada uz sve to…

Uz sve to, tvrdi Vučić da je Orlić izgubio dvojicu snajperista. Pa ne može Orlić da vodi računa i o studentima i o opoziciji i o medijima i o snajperistima. Neka mu Vučić kaže od koga ga je najviše strah da pazi samo na toga. Hvala.

Da, da vam se zahvalim, ako je to dovoljno, mogu i tri puta.

Gospođa Brnabić je prva replicirala, i ja ovaj put mislim da je najbolje da nju citiram, ona nije tu nažalost, ja stvarno ne znam kako mogu da razumem, kako da razumem gospođu Brnabić. Ja svaki put se trudim da nju razumem, već posle druge ili treće rečenice izgubim se. Znate, ja sam jednom došao na taj njen kolegijum, došao video i otišao. Nikada više nisam došao. To ničemu ne služi, to je farsa i zbog toga nikad više nismo došli, i ovaj proizvod tog pokušaja je pokazao da je to farsa, a pokazalo se to, što su i kolege koje su pokušale da rade sa vama, shvatili da je to farsa, pa napustili to u neko vreme. Ovo je toliko ozbiljna stvar da u farsama ne treba učestvovati.

Vi ste, ovakvi kaki ste, u političkom smislu, radioaktivni, i mi sa vama nismo spremni da sednemo za sto, direktno da razgovaramo. Ovo su previše važne stvari, vi se niste kvalifikovali za ozbiljan razgovor. Možemo razgovarati preko posrednika i zato je taj ODIHR bio važan.

Priča, da smo mi nešto slali CRTI, je laž, gospođa Brnabić je slagala. Srbija Centar ništa CRTI nije slala. Od toga nema ništa. Ja ne mislim, niti me briga da li ste vi sa CRTOM i sa CESIDOM prijatelj ili niste, to je bilo figurativno, ja sam rekao da, što se mene tiče da sa Mrdićevim papirom možete zajedno ovaj kabinet da citiram, da bude jasno šta sam rekao.

Sledeća stvar, što je bilo na temu Ekvatorijalne Gvineje i tzv. ponižavanja, ja nisam ponižavao Ekvatorijalnu Gvineju, zašto neko poređenje vašeg Obijanga, Obijanga iz Ekvatorijalne Gvineje smatra uvredom za Ekvatorijalnu Gvineju. Mislim da onaj ko to smatra uvredom treba da se zapita da li je uvreda porediti ga sa Vučićem ili obrnuto. I končano….

Hvala.

Gospođo Brnabić, za početak da se vama obratim. Mislim da je stvarno jadno ovo što se uradili maločas, zloupotrebljavajući tragediju jedne porodice i pominjući čoveka koji se nije ni ohladio. Vi to niste rekli u afektu. Prepoznajemo mi kada vi dođete u takvom stanju na ovu Skupštinu. Danas ste došli dosta hladne glave i racionalni. To je bila čista politička manipulacija. Nije joj danas bilo mesto ovde.

Slažem se sa onim što je rekao gospodin Mali, da danas razgovaramo o ozbiljnim stvarima. Nije vam to trebalo. Razgovaramo o ozbiljnim stvarima, a to ostavlja prostor i za još jedno pitanje - šta se stvarno dešava sa premijerom? Sada se i izgubio. U redu je da čovek izađe sa vremena na vreme, ali možemo li da mu čujemo bar glas. On je premijer ove zemlje. Samo da dođe da kaže - dobar dan ili laku noć, bilo šta od toga ili koliko god hoće da priča ja ću mu dati minutažu od naše poslaničke grupe, samo da čujemo kako čovek zvuči i ako je još u zgradi bilo bi lepo da se pojavi i da ga čujemo bar na tren.

Da se vratim na temu dnevnog reda malo direktnije. Znate, dobar deo ovih zakona, on je najvažniji, tiču se nekih građevinskih stvari.

Svako istorijsko vreme ima svoje građevinare, jedan od najpoznatijih vladara po tome što je mnogo gradio bio je Hadrijan, svašta je nešto izgradio. Vladao je 21 godinu. Na početku tog prvog milenijuma sagradio je u Rimu vilu Tivoli, sagradio je, u stvari rekonstruisao je Panteon. Zamislite, pre 1900 godina čovek je to rekonstruisao, ništa mu ne fali ni danas posle te njegove rekonstrukcije, 1900 godina. Imao je projektnu dokumentaciju očigledno i kvalitetno gradio.

Njegov mauzolej je isto jedno epohalno delo, most Ponca Aelius, zatim u Britaniji Hadrijanov zid, sa kraja na kraj, 170 kilometara. Zamislite, neko bi danas rekao da je gradio auto-put. Impresivno, jeste impresivno i danas, vi ste bili tamo znate kako to izgleda i danas se taj zid drži, u Grčkoj u Maloj Aziji. U Egiptu je čak sagradio ceo grad u čast svog dečaka, momka bolje rečeno. Svašta je čovek gradio, u Jerusalimu, sve njegove građevine odlikuju se sa nekoliko stvari tehničkom savršenošću, skladom između rimske i helenističke tradicije i često ličnim umetničkim ukusom. Kao što rekoh – sve legalno. Sve legalno i kako valja. Evo, čovek je gradio po celom Sredozemlju koliko je sezalo Rimsko carstvo pre 1900 godina.

Kao što rekoh svako vreme ima svog Hadrijana, naš današnji Hadrijan je isto gradio, evo šta je izgradio u našem Rimu, odnosno u Beogradu. Popravio je Hercegovačku, sagradio Beograd na vodi, popravio Trg Republike, Stari Savski most pretvorio stelt, nevidljiv, staru železničku stanicu pretvorio u mesto gde odsedaju pacovi, nova železnička stanica je koliko vidim klimava, stara autobuska stanica razmontirana, nova nezavršena, Generalštab se i dalje sprema da bude miraz, Ekspo se sprema da bude njegova zadužbina. Ceo grad je obeležen nekim vesićizmom kao nekim betonskim pravcem, šapićizmom, odnosno pravcem koji je po sistemu mnogo hteo, ništa započeo.

Ako možete da povedete računa o Atlagiću, odvezao vam se. Znate on je u svom selu poznat po tome što je kao pubertetlija trčao go po selu, pa su smatrali da sa klapcem nešto nije u redu. On i danas dokazuje ovde tu tezu.

Ovako izgleda ta mapa, građevina našeg Hadrijana, samo u Beogradu, u našem Rimu, a ovako izgleda mapa njegovih građevina i dostignuća i postignuća u Srbiji. Kao što vidite, Kosovo je poprilično sagradio.

Da se vratimo na to čemu služi ovaj i ovakav zakon. Jasno je da je rejting SNS u slobodnom padu i da vam niko više ne veruje i da vas se ne plaši. Ovaj zakon je obećanje u starom stilu vaše vladavine, da se obećava da će nešto da se završi za dve godine. Sada nema ni tog obećanja za dve godine iz jednog vrlo rekao bih prevejanog razloga, a to je da to obećanje opet bude tako pomično i da ljudi koji se nadaju da će nešto da reše sa ovim zakonima, da glasaju za vas u nadi da će jedino tako dobiti to što im ovi zakoni obećavaju.

Ovaj zakon je jedno veliko obećanje, govorim naravno o zakonu o legaglizaciji. Evo malo konkretnije o tom zakonu. Već ovde to pomenuto kada je 2015. godine obrazlagan razlog za donošenje važećeg zakona. Tadašnja ministarka je navela da je ključni razlog za donošenje važećeg zakona rešavanje problema upisa svojinskih prava na milion i po objekata. Sada govorim o četiri miliona i 800 hiljada. Ko je kriv za to? Ko je bio na vlasti sve ove godine? Šta ste radili? Kako se to desilo? Šta vam je smetalo da taj zakon primenite? Jel opozicija smetala?

Ovaj zakon koji predlažete će po svemu sudeći biti neefikasan. Predlog zakona propisuje da se jedna prijava Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam odnosi za svaki objekat. Svaki objekat jedna prijava. To znači tih vaših 4,8 miliona, u elektronskoj formi u roku od 45 plus 60 dana. U isto vreme tražite da se odmah da tih 100 evra. Za šta? Samo za prijavu. A kada će biti rešeno, ne zna se. Možda i neće biti rešeno. Zar ne bi bilo pravednije da uzmete pare kada nešto rešite? Da ste se bar obavezali do kada ćete to da rešite.

Kada se pogleda da ova firma koja to treba da vam završi, po njihovoj evidenciji, na dan 31. decembra 2024. godine ima zaposlenih samo 58 lica. Koji kapacitet imate da rešite to za 4,8 miliona? Jel možete da obezbedite malo pristojnosti ovde?

To su stvari oko kojih bi valjalo da se povede računa, da li ste u stanju sa sprovedete taj zakon, a ne da ostane pusto obećanje. Ova materija je samim tim čime se bavi jako važna običnim ljudima. Uhvatili ste za ovo u sumrak svoje vladavine, rekao bih. Da ste hteli da rešavate muku običnih ljudi, a ovaj zakon o legalizaciji bi trebao da reši tu muku običnih ljudi, onda bi ga drugačije strukturisali. To su ljudi koji su sve ove godine izdvajali u budžet, kao i svi oni koji su živeli u urbanim jezgrima i koji su dobili i put, i kanalizaciju, i vodu, i struju, gas i ne znam šta, oni nisu dobili ništa. Sami su gradili, kopali kanale, postavljali bandere, što svojim parama, što kroz neke doprinose, kako su se snalazili, snalazili se, sagradili kuću i sada im treba taj jedan papir.

Vi stavljate njih u isti koš, te ljude sa vašom družinom koja je po centralnim opštinama dograđivala još dva sprata ili kao što ste imali slučajeve da ste legalizovali zgrade cele, ne kuće, nego zgrade na Vračaru koje nisu bile ni počete da se grade. Nije bilo ni temelja. U isti koš ste stavili i jedne i druge.

Ne možete u isti koš da stavljate ljude koji su prali vrlo često nelegalno stečene pare iz vaše ekipe, kroz građevinu je to očigledno išlo, zajedno sa ljudima koji su gledali da teško stečenu tu imovinu, taj krov nad glavom sada legalizuju, da svojoj deci ne ostave muku, pravnu nesigurnost sutra kada ih ne bude bilo, sa tom imovinom. Ne mogu da ih ostave bezbedne da znaju da su i to završili. I vi to stavljate u isti koš.

Mislim da su dosta jasni i motivi, kao što rekoh jedno je to da na neki način ljudima koji očekuju da će njihov slučaj biti rešen, a ne zna se kada će biti rešen, da im stavite u glavu to ovo samo mi možemo da vam rešimo, mi smo obećali, izglasali smo ovaj zakon, ako dođe do neke promene vlasti, ne nadajte se tome i da ih tako vežete.

Sa druge strane, da napunite tu vašu bazu podataka da možete ljude da ucenjujete da ste dobili taj zahtev na koji ko zna kada ćete da reagujete i da kažete imamo onaj papir, stoji kod nas, pazite šta radite.

U isto vreme moram da vam odam priznanje, mudro ste smislili, jako je teško biti protiv ovoga. Samo je mali procenat ljudi tih običnih kojima će ovaj zakon da reši muku, teško je biti protiv ovoga, ali to je nečasno što radite. Hvala.

Pre svega, ovde je pomenuto da nisu ispunjena četiri uslova koja smo mi postavili za povratak u Skupštinu. Molio bih vas, vas većinu, vi koji predstavljate Vladu ovde, da kažete šta od ta četiri nije ispunjeno i zašto nije ispunjeno? Molim vas, bilo ko od nadležnih ministara. Evo, može i Ivica Dačić, s obzirom da neki od ovih, dobar deo ova četiri zahteva su vaša, pa možete da obrazložite.

Žao mi je što ovde nije čovek koji je podneo zahtev da se izgradi ova Hadrijanova građevina ovde ispred Skupštine, pa da se to obrazloži. Prihvatiću, samo da čujem šta od ova četiri nije ispunjeno i zašto nije, pa ćete onda videti zašto smo mi ipak u Skupštini.

Što se tiče toga da sam ja odgovoran za uništavanje vojske, to što mnoge opreme ili naoružanja više nema tu, ja sve ove godine molim da dostavite spisak toga šta sam ja uništio i šta je bilo. Vi ste inače tvrdili da sam ja i ovo uništio. Kako ste onda ovo izgubili, gde vam je Gašić, kako ste onda ovo izgubili u dvorištu vrtića? Ovo ste izgubili u dvorištu vrtića, ljudi, a rekli ste da to više nemate.

Znate li šta je ovo? Ja ne znam čiji je ovo komarac, ja to nisam pravio, nisam kupovao, nije ni bilo tada. Ovo čime je naoružan komarac, ovo je maljutka za koju ste tvrdili da je uništena, prodata, ne znam šta. Gde ste vi ovo kupili, šta ste uradili? Gde ste ovo zagubili? Hvala.

Ne moguće je ovde da se ne govori o Rafalima, zato što su ogromne pare u pitanju, kao što vam je poznato da to nije važno, pretpostavljam da gospodin Gašić ne bi sedeo ovde, i ja ne znam zašto on sedi, jer ceo ovaj projekat nema baš puno veze sa vojskom, ovo ima više veze sa privatnim poslovima i zato bi ovde trebalo da sedi Siniša Mali, on je zadužen za privatne poslove predsednika Republike i on bi to sigurno bolje znao da objasni, on bi znao da objasni i kolika će na kraju biti cena celog ovog posla, jer to nije samo cena letelica, nego cena naoružanja, za koje se još uvek ne zna koja će biti i koliko će koštati. Već sam rekao jednom i cena obuke, i mi ne znamo ko će ustvari moći na kraju da leti tim avionima kada jednog dana stignu, da li će to biti penzionisani francuski piloti ili će se uspeti uspešno obaviti obuka naših pilota.

Kao što rekoh, na žalost, ministar Gašić verovatno o tome ne može ništa da kaže i na našim sednicama Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, on ni na šta nije u stanju da odgovori. Izveštaj koji mi dosta redovno analiziramo su neupotrebljivi i unutra ništa ne piše, ne znam zašto je to poverljivo i zašto smo zatvoreni, ne možemo da ih dobijemo ni u kakvoj formi, moramo doći tamo da ih pročitamo i to je potpuno neupotrebljivo, posebno deo koji se tiče obaveštajnog i bezbednosnog dela, tu se doslovno prepisuju stvari iz izveštaja u izveštaj. Ono što postavljamo pitanja, kolege koje su na tom odboru zajedno sa mnom, su ovde to i rekle, mi nikada ne dobijemo odgovor od gospodina Gašića.

Lakše će mi biti ako on ustvari te odgovore ne zna, i do sad bi da zna na nešto od toga odgovorio. Ali ima jedna stvar na koju je on ničim izazvan prošli put pokušao da nešto odgovori, a to je još jedan projekat koji je u nadležnosti gospodina Siniše Malog, jer je to privatni finansijski projekat, to je zgrada Generalštaba. Na Odboru za odbranu, gospodin Gašić je rekao da ta zgrada ne može da se obnovi jer ima Izveštaj Građevinskog fakulteta iz 2015. godine, u kome se tvrdi da ta statika to ne dozvoljava. Ponovo ga pitam ovaj puta pred Skupštinom, pred svima vama, gospodine Gašiću, pokažite taj papir. Izgleda da ga samo vi imate, pokažite taj papir. Hvala.

Hvala gospodine Gašiću, najzad ćemo vi i ja početi uspešno da sarađujemo i molim vas da taj papir pokažete ako možete već sutra, biće vam zadovoljstvo.

Hvala, predsedavajuća.

Narodni poslanici, ovde ima nekoliko tema koje su ovih dana na dnevnom redu. Nešto je manji broj tačaka nego inače, a krenuću od onoga za šta mislim da je najvažnije, a to su ovi medijski zakona, tj. izmene i dopune medijskih zakona. Mi imamo zakone i oni se, naravno, ne poštuju i pitanje - zašto se ne poštuju i zašto se menjaju ako su takvi kakvi jesu ovoj vlasti išli na ruku i omogućavali da dobije dosadašnje izbore uz pomoć takvih zakona? Jasno je da ima dva razloga.

Jedno je što više ne radi, i to se pokazalo u Kosjeriću i u Zaječaru, taj mehanizam gde se koriste dva načina za izbornu krađu. Jedan bih nazvao tvrdim alatima, a to je manipulacija spiskovima tj. zapisnicima, a zatim ucene i pritisci. Drugo, nazovimo to meki mehanizmi, to je funkcionerska kampanja i medijska zloupotreba, odnosno sve ono što omogućava da se medijski blokira opozicija, da se ocrni i da se manipuliše dezinformacijama. Kad ste to znali da pakujete na odgovarajući način, imali ste pametnu izbornu krađu. Vi to ne možete i ono što vam je sad preostalo je bahata krađa, i to se videlo u ova dva grada i čak i uz tu bahatost, a manjak pameti, definitivno, to ne daje rezultat. To je jedan od razloga zbog čega vi ovo hoćete da menjate, kad bi se igrali, naravno. Nije to pravi razlog. Pravi razlog je u tome što znate da je to jedina način da deblokirate onih 47 miliona evra evropskih para.

Drugi razlog je što je već imidž toliko loš i ne može da se dokupi, ništa više, što je imalo da se proda prodalo se. Za dokupljivanje za evropski imidž ostalo je da se nešto uradi sa Klasterom 3 i zato treba da se poprave ovi zakoni. Tu stvari stoje jako loše kao što znate. Nije više Crna Gora samo ta koja pretrčala Srbiju.

Gospođo Brnabić, možete samo malo da radite svoj posao, molim vas? Možete. Hvala.

Sada imamo problem i sa Albanijom. Pretpostavljam da je svima vama, pa čak i ovoj vlasti jasno da je to jako, jako loše za imidž ove zemlje i za vas da nas u ovoj situaciji pretrči i Albanija. Pokazalo se da to što je Edi Rama u svakoj prilici kada je Vučića ugošćavao bio uljudan i trezan, za razliku od domaćina, jedan obrazac ponašanja koji on primenjuje u svakoj prilici za dobrobit svoje zemlje i zato je Albanija u ovom momentu u mnogo boljoj poziciji.

Mi pokušavamo, izgleda da sustignemo stvar sa tim trećim Klasterom i zato se vama gospođo Brnabić žuri, jer ste jedan od zaduženih za to, da se to obavi što pre da bi stigli u julu, da bi uspeli da uskočimo u taj voz zajedno sa Albanijom i Crnom Gorom. Ako propustimo taj voz, čekaćemo onaj sa Moldavijom, a do tada ko živ, ko mrtav i ko zna šta će biti. Jasno je da se o tome u stvari radi.

To što ćemo mi imati bolje medijske zakone, mi iz opozicije znamo da to ništa ne mora da znači. Vi ovaj zakon možete da usvojite i bez nas i možete da nastavite krađu izbora i dalje i bez nas.

Ono što mi moramo da radimo, moramo da vas sprečimo. Ako mislite da i ove nove zakone koristite na način na koji je to predsednik države uradio pre neko veće na RTS-u a, izgleda da će to biti taj obrazac ponašanja, znači sasvim neprimeren, onda je to ono sa čime ćemo se mi dalje sretati. Ja mislim da to znaju i ljudi u Briselu, kojima vi pokušavate da ćete ovo da zbrzate do jula i da vam se otvori taj Klaster. Svima ste to obećali.

Ovo što je urađeno na RTS-u pokazuje da to neće da funkcioniše. Kao što znate ja u ovakav RTS više ne verujem. Ja mislim da to ne može da se popravi, da to mora nanovo da se pravi. Mi smo evo godinu i nešto opozicija u Skupštini. Nijednom nismo bili na RTS-u. Ja nisam bio, kolege iz naše poslaničke grupe i ne samo oni, nisu bili na RTS-u u toj funkciji narodnih poslanika. To je nepopravljivo.

Ne može neki žuti Bujke, kako ga vi zovete, ni braon Neša Stefanović da se promeni. To je nepopravljivo. To više nije za lustraciju. To je za nešto drugo. Ali, ja se i dalje nadam da tamo ima neko od integriteta da sledeći put kada mu dođe Vučić i onako se ponaša da ga uhvati za uši i izbaci napolje, jer je ono neprihvatljivo u bilo kojoj domaćinskoj kući, bilo od koga ko je tu gost, pa makar bio predsednik države.

Druga tema o kojoj se ovde radi, to je ova kupovina „Rafala“ o čemu je već bilo reči. Nemam nikakvu dilemu oko toga da je došlo vreme, ako se nije i zakasnilo sa zanavljanjem borbene avijacije Vojske Srbije. To svakako treba.

Međutim, ovo kako se radi, to je ono kako ne treba. Ovo nije posao koji je sklopljen da bi popravio borbenu moć Vojske ove zemlje, nego da bi popravio imidž njenog predsednika. Da se vodilo računa o ovoj drugoj stvari, verovatno se ne bi kupovalo po ovim parama. Da se kupio „F-16“, onda bi taj posao bio rađen između ljudi od struke. Onda bi ljudi od struke sa ove strane učestvovali u tom poslu, a ne bi isključivo ministar Mali i Baća iz Ministarstva odbrane, pa onda na kraju dobijemo ono što dobijemo. A, šta smo u stvari dobili? Dobili smo zajam koji će biti sa kamatama, otići će na preko 2,3 milijarde evra.

Srbija ima milion i 897 hiljada ljudi u radnom odnosu, što znači zaduživanje svakog zaposlenog za još hiljadu evra, kada prevedemo na ovaj jezik koji običan čovek razume. To to znači. Da ne bude manipulacije. Naravno da nam treba borbena avijacija. Treba li nam za ove pare? Mi ne znamo koliko će to na kraju koštati, zato što vi kupujete platformu. Gde su hangari? Gde je obuka? Gde je borbena tehnika na tome? To nije ugovoreno. Ne zna se šta će da se kupi i ako dobijemo te „Meteore“ koliko će to da košta? To će doći na četiri milijarde.

Da ne dođemo u situaciju da sa ovakvom situacijom, sa ovakvim pristupom, koji je političko trgovački, da nam to na kraju i stigne i da nemamo rakete i da nemamo obične pilote, da nam se ne desi da na tim avionima, na „Rafalima“ lete penzionisani francuski piloti. Nemojte to da radite na taj način.

Sledeća stvar, na kraju oko tih „Rafala“ rekao je kolega da ima još nekih stvari koje se tiču načina upotrebe i iskustava koja su se desila tokom ovog sukoba Indije i Pakistana. Mi smo na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove pitali ministra. Ministar nam je rekao da on o tome ne zna ništa. Da se u Vojsci niko sa tim ne bavi i da to ako nas interesuje čitamo. On je čovek potpuno nekvalifikovan za taj posao. To što je taj Odbor zatvoren za javnost to ne znači da tamo ministar odbrane sme da lupa gluposti. On potpuno lupa gluposti. Bio je potpuno nekvalifikovan, a sa njim nije bio niko ko je u stanju da odgovori na takva pitanja.

Ovde imate još dve teme, rekao bih. Jedna se tiče potvrđivanja Sporazuma o ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše. Obratili ste pažnju, pretpostavljam, bar kolege iz opozicije, spisak zemalja sa kojima ste napravili taj aranžman – Sao Tome i Prinsipe, Togo, Maldivi, Burundi, Gvineja, Bisao, Uzbekistan, Gana, Nepal, Kongo, to je ona lokacija gde je onaj pametni ambasador koji javlja o stanju u zemlji, ilustrujući to u jednoj rečenici, da nema više običnog jogurta nego samo voćni jogurt na rafovima, zatim Tadžikistan, Kraljevina Esvatini, svaki put Kraljevina Esvatini, to ne može da se obiđe. Pretpostavljam da ovo nisu destinacije na koje nameravate vi iz vlasti da putujete turistički. Znam da imate istančaniji ukus. Meni ovo liči na onaj spisak zemalja koje su podržale našu kandidaturu za EKSPO i koje su verovatno najavile učešće na tome.

Ako je ovo sva investicija, to je u redu, ali ovo svakako nisu diplomatski, a ni ekonomski prioriteti Srbije, bar ne bi trebali da budu. Ja ne očekujem nekakvu spektakularnu ekonomsku razmenu sa ovim zemljama, ali ni da će nam rešiti naše geopolitičke prioritete.

Imate ove redovne, u stvari vrlo neredovne izveštaje povereništava za 2023. i 2024. Ne znam da li je to do sada bila praksa. Prvi put sam narodni poslanik. Ali, zar je takva stvar po prirodi da ne može dve godine da stigne na dnevni red i ovako neće izazvati neku veliku diskusiju? Neko nije radio svoj posao očigledno. Hvala.

Hvala.

Kad gospodin Macut govori kao da obećava da će sutra sve biti bolje, to je razumljivo. On je ovde prvi put i ima pravo da to obeća, bez obzira da li veruje u to.

Ono što je začuđujuće je kada predstavnici većine koji su ovde već par decenija govore o tome, zanemarujući činjenicu da ste i vi na vlasti već 13 godina. Šta vam je smetalo da do sada to bolje bude bolje? Ako je jedino trebalo gospodin Macut i nekoliko novih lica – u redu. Teško mi je da u to poverujem.

Sinoć je uhapšen gospodin Đajić. To hapšenje, koliko vidim, je obrazloženo njegovim tvitom, nečim što je on kratko rekao, kao da je izrazio neku pretnju. Nemam nikakvu dilemu da se ne radi o tome, nego da se radi o sejanju straha.

To kada radi država, a ovo su uradili predstavnici države, to je onda državni teror. Očigledno se radi o osveti zbog istine koju je on izrekao i o tome što je objasnio da je nadstrešnica pala kao posledica brutalne korupcije. U strahu su velike oči. Kada je srce malo onda se rade ovakve stvari. Neće to daleko stići na taj način. Đajić će možda jednog dana za ovo što je uradio dobit spomenik, o njemu će deca da uče. Onaj koji mu ovo radi, učiće se i o njemu, ali ne na taj način. O tome ko je naredio njegovo hapšenje učiće se još nešto, a to je ovo o čemu će predsednik države izgleda da govori danas u pet sati. To je primer kako ne treba da se radi.

Osim tog pucanja soničnim oružjem na građane ove države, čovek koji je to naredio je odlučio da se obrati građanima kao portparol FSB. Vidim da je i gospođa Brnabić to najavila kao veliku stvar, što će papir koji će on obznaniti potpisao glavni obaveštajac Putinom, kao da je to stvar koja nas treba da oduševi. Zar je moguće da vi više verujete Putinom obaveštajcima nego vašem Orluću? Šta nije u redu sa tim? Pa on je vaš izbor na mestu šefa BIA?

To je sramota za našu tradiciju, za naš narod. Znate, neke naše generacije su 1914. godine išle u rat zato što nisu dozvoljavali da neko iz inostranstva nešto istražuje u Srbiji, a vi se hvalite sa tim. Jel možete da zavedete malo red, molim vas, da bi mogli da se čujemo? Hvala.

Na temu prelazne Vlade, ovde sam imao pitanje nakon što sam govorio afirmativno o tome kao način da izađemo iz krize. Bilo je pitanje u čije ime mi to zastupamo, nudimo? Pa, u najmanju ruku u ime tih preko milion glasova koje je dobila ova opozicija koja to predlaže. Ako vi to zanemarujete, mislim da nije pametno. Predlažemo to i u ime zdravog razuma. Predlažemo to zato što je to način da izađemo iz krize. Vrata koja ste vi imala otvorena za to se polako zatvaraju, još malo i prozor.

Ja mislim da će stvarno uskoro doći vreme kada ćete vi nas vući za rukav da bi se to prihvatilo, jer je to razuman izlaz iz krize. Nemojte da se desi ponovo kao što je bilo 6. oktobra 2000. godine, kao što je poznato da je tada predsednik sadašnje Srbije, tada zivkao ljude i cvilio da ne bude uhapšen. To nikome ne treba. Završavam. Još jednu rečenicu.

Ja vas stvarno molim da ovaj cirkus koji imamo ispred Skupštine, da se to privede kraju. To nije dobro. Molim vas gospodine Macut. Sutra ćete biti premijer. Sklonite tu gangrenu sa tkiva ove institucije i ulica ovoga grada. Hvala.

Hvala.

Kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, Vlada koja bi ovde trebala da bude izglasana narednih dana biće osma Vlada za vreme vlasti SNS, za ovih nepunih 13 godina. Da je sve normalno u ovoj državi, tek bi četvrta Vlada krckala prvu godinu svog mandata. Nijedna prethodna Vlada nije pala zato što vam se raspala koalicija, imali ste većinu. Te vlade su padale zato što je neko procenjivao da mu treba učvršćivanje lične vlasti ili zato da bi zabašurio brljotine koje su se dešavale tokom tih nepotpunih mandata.

Ovo je Vlada lošeg kontinuiteta, tu nema nikakve dileme. Od 30 ministara, imate 18 koji su ostali na svojim pozicijama. Ukupno 20 starih ministara. Žao mi je što u novoj Vladi nema nekih omiljenih mojih ministara iz prošlog saziva. Recimo, nema Aleksandra Vulina. On je ipak bio najzabavniji od svih, on je nezamenjiv u nekoliko disciplina, u disciplini bavljenja srpskim svetom. Ko će sada da se bavi tom temom? Ja koliko razumem, to je i dalje ostala politika ove vlasti. Hoće li to gospodin Beriša da radi? Hoće li to gospodin Bratina? Ko će da se bavio tom temom?

Nema tu ni gospođe Slavice Đukić Dejanović. Ako nema Vulina, to baš nije dovoljan razlog da nema ni nje. Gde su mogla tri doktora, mogao je i četvrti. Šta je problem? Možda će trebati neki konzilijum i u ovoj Vladi.

Zamalo da zaboravim Miloša Vučevića. On doduše nije bio puno primećen ni dok je bio premijer. Ja se nadam da će sada dobiti neki posao koji zna da radi.

Pogledao sam biografije predloženih kandidata. Najbogatija je biografija gospodina Vujića. Govorim o sadržaju, o stranicama, gotovo je tri puta veća od biografije Ivice Dačića. Gospodin Dačić je bio jako skroman. Biografija kao da je pripravnik, nema razloga, vi iza sebe imate solidan staž.

Biografija gospodina Beriše je veoma kratka, ali efektna. On je jedini od ministara izgleda koji ima vozačku dozvolu, ne samo B, nego i C i E kategoriju i to ponosno naglašava.

Detaljnu biografiju je priložio i ministar Gašić. Nije mi jasno zašto, svi ovde znamo ko je Bratislav Gašić. To zna i Aleksandar Vučić, Gašić je jedan od ljudi kome ni Vučić ne sme ništa. Nema razloga da bude ovako opširna biografija. To je gospodin Glišić jako dobro shvatio. Njegova je vrlo skromna. Svi znamo ko je gospodin Glišić i on je vrlo skromno to i napisao, nije bilo potrebe da detaljno opisuje.

Jasno mi je da je gospođa Pavkov to napisala nešto opširnije, da je navela sve uspehe iz srednje škole i sa fakulteta. Biografija Milice Đurđević Stamenkovski je uznapredovala u odnosu na onu kad je birana prethodna Vlada. Tada je imala sedam redova, a sad ima 22. Jedina razlika u odnosu na onu prethodnu gde je pisalo da se rodila, završila školu i kandidovala za predsednika, ovde piše da je bila i ministarka, ali detaljno.

Pogledao sam i biografiju Dejana Vuka Stankovića. Dok je nisam pročitao, mislio sam da je gospodin Stanković imućan i dokon čovek koji ima tu volju i želju da bude po televizijama, da objašnjava stvari ili da mu je to profesija. Iskreno nisam znao da ste univerzitetski profesor, ovo mi je sasvim novo, a sad kad sam sve ovo čuo, jako mi je teško i da povežem da ste vi čovek koji se bavi obrazovanjem ljudi koji treba da se bave vaspitanjem. Pretpostavljam na osnovu svega što sam čuo da vas je za ovu funkciju kvalifikovalo ovo što ste se opredelili kako bi vi rešavali ovaj studentski protest. To, naravno, govori i o vama i o toj kvalifikaciji, ali i o onome ko vas je predložio i ponudio vam tu dužnost i tu funkciju.

Ja mislim da je, s obzirom da ima nekoliko ljudi koji su predloženi u sastav ove nove Vlade i gde su oni očigledno podložni ozbiljnoj kritici, da je to svesno urađeno, kako bi se odvukla pažnja od nekih mnogo ozbiljnijih problema. To je metodologija koja nije nepoznata, ali pokazuje izvesnu dozu, ako ne i preveliku dozu neozbiljnosti u rešavanju problema u kojima se Srbija nalazi.

Biografija mandatara profesora Macuta je svedena i nenametljiva. Kada bi joj se dodale naučne i stručne reference koje, uveren sam, profesor poseduje, bila bi primerena uz aplikaciju za direktora bolnice, pa i kliničkog centra. Problem je u tome što se profesor Macut ne kandiduje za direktora bolnice, nego za premijera.

Nažalost, u priloženoj biografiji nema nijedne reference koja bi ukazivala na vaše menadžerske reference i kvalifikacije u upravljanju velikim sistemima. Nema nijedne reference koja bi ukazivala da ste se bavili ili pokušali baviti nekom javnom delatnošću čak ni kao volonter. Doduše, u biografiji ne piše ni kad ste rođeni, što je dosta neobično za našu praksu. U Srbiji uglavnom muškarci pišu kad su rođeni, ali to može da se nađe.

Prilično sam uveren, kao što sam već rekao, da je vašim transferom iz medicinske struke u politiku izgubila i struka i politika, ali to je vaš izbor. Sudeći po priloženoj biografiji, niste bili aktivni ni u strukovnim udruženjima čak u Srbiji, piše samo neka angažovanja u inostranstvu. Ne piše da li ste bili nekad aktivni u studentskoj organizaciji, u savezu socijalističke omladine, u savezu komunista, u Titovim pionirima, u izviđačima, u podmlatku srpskog četničkog pokreta, SPO. Znate, to je generacijska stvar, vi ste 1963. godište, morali ste negde nekad biti. Morali ste nekad biti angažovani u nečemu. Sad ste se pojavili kao niotkud. Ispada da vam je ceo život bio posao – kuća – posao, dosta neobično. Ništa ni kućni savet, ni menjanje sijalica, ni udruženje ljubitelja ptica, ništa. Razni ljudi imaju razne navike, ali baš je čudno. Ispada da ste vi sad u poznim godinama odjednom osetili taj neki poriv da se bavite javnom delatnošću i da vam je probuđen osećaj dodeljene životne misije iz nekog skupa kojim bi se bavila protestantska etika. Ako je to u pitanju, svaka vam čast.

Postavlja se pitanje zašto bi neko poverovao čoveku koji nema ništa od tih referenci, ali s druge strane, nema razloga eventualno ni da vam ne poverujemo, jer nas vi nikad niste slagali do sada. Problem je što mi ne možemo da poverujemo čoveku koji je vas predložio. On nas je slagao previše puta. Za njega svakako vredi ona narodna izreka – slaže čim trepne, ili češće nego što trepne. U njegovom slučaju je to baš tako, zato što on češće laže nego što trepće.

Kako verovati čoveku koji je tako relativno nedavno promovisao plan „Srbija 2025“? Kako se primicala 2025. godina on je isti plan promovisao pod nazivom „Srbija 2027“. U subotu je tu istu priču krstio kao plan „Srbija 2035“. Rekao je: „potreban nam je plan do 2035. godine i zato nam je tu potreban novi pokret“. On je rekao i da ćemo 2035. godine imati prosečnu platu u Srbiji 2.000 evra. Podsećam da je 20. januara 2024. godine izjavio da će prosečna plata u Srbiji do kraja 2027. godine biti 1.800 evra i više. Znači, ispada da ćemo mi od 2027. do 2035. godine imati povišicu u platama prosečnim samo za 100 evra. Nije neko obećanje vredno pažnje.

Na kraju, kako verovati čoveku koji je pucao u svoj narod iz soničnog oružja 15. marta, i to u narod koji je mirno protestvovao i to za vreme petnaestominutnog ćutanja?

Sastav ove Vlade i njen mandatar su dokaz da Vučićeva privatna stranka još jednom nije bila u stanju da iznedri kandidata…

Gospođo Brnabić, možete li da obezbedite red, molim vas?

Hvala vam.

… da ta privatna stranka nije bila još jednom u stanju da iznedri kandidata za mandatara i da je morao da potraži glumca u nekom drugom pozorištu.

Potpuno sam uveren da ovako sastavljena Vlada ima obeležja Vučićevog pokušaja da ta Vlada bude njegova i prelazna i ekspertska. Prelazna ne zato da omogući izlaz zemlje iz krize, iz ovog jednog nenormalnog stanja u stanje normalnosti, nego da omogući da prođe ovo leto, dok ne ojača taj pokret koji pravi, kako bi se izašlo na neke izbore, jer sa SNS-om očigledno više ne može da se izađe na izbore. Ekspertska, tako što je za ovu Vladu napravljeno tih par kadrovskih akvizicija sa ljudima koji su ostvareni u svojim strukama i koji do sad nisu imali takvu očiglednu bliskost sa SNS-om, jer oni koji su imali verovatno ne bi bili mnogo upotrebljivi da im bude dominantan taj prizvuk ekspertske. Na neke se ovo, naravno, odnosi.

Jasno je da ni ova Vlada neće biti tu da vlada, nego da izvršava. Kao što se sećamo, Vučić je i prilikom već izbora prethodne Vlade najavio da će ona biti rekonstruisana. Sad to nije morao da kaže, prilično je očigledno da će ova Vlada trajati nekoliko meseci.

Iz govora mandatara ja bih izvukao nešto što me je učinilo srećnim. U njegovom govoru i ovom što je napisano, proverio sam, litijum se uopšte ne spominje. Gospodine Macut, svaka čast na tome. Ako to neće biti politika ove Vlade, vi ipak zaslužujete pažnju.

Bez obzira na sve to, dobro bi bilo da se kandidati za ministre u ovoj Vladi prisete one naše stare narodne izreke – ko se u kolo vata u noge se uzda. Ja ne znam u šta se vi uzdate, jer u vrlo opasno kolo ste se uhvatili, nadam se da vam je to jasno.

Jasno je da je ovaj režim nespreman na racionalno sagledavanje dubine krize i da ovo kako postupa, uključujući i ovaj pokušaj da se napravi nova stara Vlada, nije pokušaj da zemlja izađe iz krize, nego da se kupi vreme. To je bilo dosta očigledno i načinom na koji je ova vlast pristupila onom protestu, veličanstvenom protestu 15. marta koji je bio miran, nenasilan, masovan. Vlast se spremila da se sa učesnicima protesta brutalno obračuna. Na svu sreću sve ono što je spremljeno nije urađeno zahvaljujući prisebnosti organizatora protesta, pre svega studentima.

Drugi dokaz tog nerazumnog odnosa je ovo što je bilo tokom nekoliko prethodnih dana, tokom održavanja onoga što sam ja nazvao „Ivkovom slavom“. Razumeo bih da je to bilo u čast, gospodine Macut, vaše krsne slave, Lazareve subote. To se onda ne bi slavilo ovako, ali očigledno nije tako bilo zamišljeno, ovo je bila prilično neuspešna „Ivkova slava“. Aleksandar Vučić je iskoristio tu slavu da bi pretio studentima, profesorima, tužiocima, sudijama, opoziciji. Tako se kriza ne rešava, tako se komplikuje. Mnogo vam je otežao posao koji ste uzeli da radite.

Tom prilikom ova vlast je uradila i nekoliko prilično neprimerenih poteza. Od ove važne institucije, od ove zgrade napravili ste vip toalet u koju su vaši vip ljudi ulazili preko crvenog tepiha. Falilo je još samo da postrojite gardu da vas pozdravi kad idete sporad sebe, što bi naš narod rekao. Potpuno neprimereno, neverovatno.

Da postoji ozbiljnost ne bi se pravila ta prelazna vlada da se pređe do na jesen i ekspertska, pozajmljujući nekoliko imena sa strane. Ne bi se tako pokušavala rešiti ova kriza koja je duboko raspolutila Srbiju tokom ovih 12, 13 godina vladavine SNS-a. Ne bi predsednik Vučić bio prinuđen da više računa na oslonac u kriminalnim strukturama nego na oslonac u snagama bezbednosti. To, složićete se, ipak nije normalno. Zašto više računa na oslonac u kriminalnim snagama bezbednosti? Zato što ovi ljudi rade za neku skromnu platu i sad već veoma iscrpljeni, sve ove mesece, dok su kriminalci samofinansirajući. To im je on omogućio.

Nažalost, gledaoci RTS-a nisu bili u prilici da se informišu o onome što mi kao opozicija predlažemo, šta je put za izlazak iz krize. Nadam se da se svi slažemo da je zemlja u krizi.

Kao što su rekle već kolege, nije tačno da opozicija hoće na vlast bez izbora. To svakako nije tačno. Mi želimo da se studenti vrate na fakultete, da se nastava nastavi, da deca idu u školu, da prosvetni radnici primaju normalnu platu, da prestanu ove pretnje i zastrašivanja na svakom koraku, da televizije počnu da liče, one koje mi finansiramo, pre svega, na normalan javni servis. To mi želimo. To očigledno prethodna Vlada nije bila u stanju da obezbedi. Sa ovakvom kadrovskom strukturom da ima 20 bivših ministara teško je poverovati da će tu nešto da se promeni.

Ono što mi predlažemo to je ono što smo mi nazvali prelaznom vladom narodnog poverenja. Slažem se sa nekim od vas ko je rekao da je potrebno poverenje. Ovo što mi predlažemo jeste pokušaj izgradnje tog poverenja, jer je to u interesu celog društva. To je u interesu i vas. Mi sada nemamo dovoljno tog poverenja, ali mi smo predložili kako i šta. Predložili smo koncept prelazne vlade u kojoj opozicija neće imati ni ministarska mesta. Rekli smo onima koji na javnoj sceni zagovaraju, kao što studenti zagovaraju, da u toj Vladi ne treba da bude ni vlast sa ove druge strane, da mi to ne možemo da obezbedimo. To moraju sa vama da vide. Meni to ne izgleda kao nešto što je sasvim izgledno, ali ne možete da kažete da mi nismo napravili iskorak ka razumnom izlasku zemlje iz krize.

Na vama je da vi uradite nešto, da vi nešto predložite. Ovo što radite je zatezanje. To ne vodi zemlju izlasku iz krize. Možete da menjate personalna rešenja, ako vam je politika ista, pokazalo se da to ne radi. Ako mislite da je sve što ste radili prethodnih godina bilo ispravno, a zašto se onda plašite te prelazne vlade koja ima zadatak da obezbedi normalne i fer izborne uslove. Ako ste bili dobri, pobedićete na tim izborima. Zašto zazirete od toga? U čemu je problem, ako ste toliko samouvereni?

Mi nismo imali priliku da se dokažemo. Bili smo opozicija. Ovo što sada radite, a nadam se da je i vama jasno, to je jedno pritiskanje federa. Svako ko pritiska feder mora da bude pažljiv i vodi računa da postoji šansa da taj feder odskoči i da ga povredi. Bilo bi dobro da razmislite o tome. Prevelik pritisak vršite na razne društvene strukture i profesore, srednjoškolske, i učenike, i studente, i opoziciju, i slobodne medije. To ne valja. Tako zemlja ne može da izađe iz krize.

Ovaj naš dolazak danas u Skupštinu za koji ćemo verovatno platiti deo političke cene kod ljudi koji podržavaju opoziciju je naš pokušaj da se urazumite i da nađemo izlaz iz ove krize. Mi predlažemo konkretno rešenje. Ako imate nešto oko čega možemo da se dogovorimo, predložite. Ovo što nudite, nije dobro. ovo je pokušaj da radite po starom. Manite se te „Alan Ford-ovske“ logike da je bolje biti 100 godina na vlasti nego jedan dan u zatvoru. Hvala vam.