Hvala.

Evo nas ponovo na još jednom vanrednom zasedanju Skupštine, zakazano u petak za ponedeljak. Hitnih 59 tačaka, među njima i hitni rebalans budžeta na 332 stranice.

Gospođo Brnabić, vi ste nam objasnili da to tako mora, da rebalans uvek mora da bude po hitnoj proceduri. Ja bih stvarno voleo da nam objasnite gde to piše u Ustavu, u nekom zakonu, u Poslovniku Skupštine. Ja nisam uspeo da nađem i zamolio bih vas da objasnite gde to piše. Ako je to nešto što je Orlić uspostavio kao praksu, to je nešto sasvim drugo.

Očigledno je da se radi ovde o nekoj žurbi. Rekao bi čovek da se Đuro Macut setio u petak da ima nekih novih para viška i da je to prilika da se to ugradi u budžet, i to jedno milijardu. Neće biti. Izgleda da se on setio, ili neko drugi, da treba milijardu i po više da se potroši nego što je planirano.

Odakle onih pola milijarde evra da se pokrije ta razlika? Pa, naravno, pozajmiće se od budućnosti, pozajmiće se od nerođene dece, kao i ova dosadašnja rupa u budžetu od 2,9 milijardi evra, ukupno 3,4. Po starom dobrom običaju, iz budućnosti samo za ovu godinu se uzima.

Možda bi to sve imalo smisla da se to ulaže u neki razvojni zamajac, ali ne. Ovoj vlasti trebaju pare, očigledno, da bi kupili glasove na predstojećim izborima. Svima je jasno da vi na te izbore ne možete da idete sa ostvarenim rezultatima, jer da je to tako, o tim rezultatima bi se pričalo. Ne možete očigledno da računate da ćete moći dovoljno da pokradete standardnim metodama kao dosada. Ovaj put će glasovi morati da se kupe. Od koga? Gde? Pa očigledno tamo gde smatrate da je najjeftinije – od sirotinje. Otkud Srbiji sirotinja kada smo ekonomski tigar? Otkud nam to? Pa baštinilo se, kultivisalo se prethodnih 14 godina. Vi ste formirali jedan sloj građana Srbije unesrećenih, osiromašenih i materijalno, nažalost i duhovno, takvi su vam trebali.

Najpre ste počeli tako što ste im pokrali penzije. Mnogi od njih nisu dočekali da im se to vrati, nisu dočekali da vide da su te njihove penzije završile u vašim nekretninama, u vašim botoksima, u vašim kupljenim diplomama. Godinama formirate sirotinju zakidajući pravo na posao, pravo na život, pravo na dostojanstvo. Doveli ste ih u situaciju da ono najosnovnije mogu da dobiju samo ako sakupljaju i daju sigurne glasove ili ako budu deo stada koje vodite na vaše skupove. Godinama ponižavate najnemoćnije, ostarele, penzionere, socijalne slučajeve, sirotinju, neobrazovane, nekvalifikovane.

38/3 TĐ/LjL

Tokom dvomesečne Vučićeve „Borat kampanje“ on je pokazao to svoje poniženo stado i pokazao je kako misli da obavi tu izbornu transakciju. Uverio ih je, ili je pokušao da ih uveri, da samo on može da im reši muku u koju ih je on i ova vlast gurnula svih ovih prethodnih godina. Pokušao je da ih uveri da samo on može da im zaposli sina, ćerku, unuku, makar u BIA, jer jedino on može da ih zaposli tamo. Pokušao je da ih uveri da samo on može da im reši vodovod, kanalizaciju, tri metra puta, sve ono što civilizovan svet danas u Evropi ima. Samo on može da im reši deset sijalica gradske rasvete i to svih deset odjednom. Samo on može da im da milostinju, i to jednokratno, da se ne bi navikli. Samo on može srčanim bolesnicima da obezbedi lekove u jednoj umirućoj naciji kojoj život znači, i to je postalo deo izborne kampanje. E ta njegova velikodušnost košta, a odakle pare? Pa, iz rebalansa.

Svašta smo se naslušali tokom ove, kao što rekoh, „Borat kampanje“, u toku tog ponižavanja sirotinje, ali zanimljivo je, kao što reče kolega Janjić, da je on tokom te kampanje ponižavao najbliže saradnike – ministre, šefove lokalne samouprave, direktore javnih preduzeća. Pokušao je da objasni još jednom da ste to što jeste zahvaljujući samo njegovoj milosti, mnogi od vas. Nije pomoglo nekima od vas što ste mu pevali na uvce, što ste igrali pred njim, što ste bili spremni da mu masirate stopala, da se grlite sa oznojenom rajom onako nevoljno. Mnogi od vas neće biti ministri u sledećoj vladi, čak i ako dobijete ove izbore.

39/1 AL/JG 17.15 – 17.25

Jedan od brutalnih primera manipulacije kojom se služi ova vlast je ono što je uradio ministar Lončar, koji nije tu. On je objašnjavao kako se dvanaest zdravstvenih radnika vratilo u Srbiju. Je l' to reče poimenično ko se vratio? A koliko je bezimenih otišlo tokom vaše vlasti? Koliko hiljada zdravstvenih radnika je otišlo ne samo lekara, sestara? Otišli su zato što imaju mizerne plate. Znate da bolnice nisu u stanju da organizuju noćna dežurstva, da nema medicinskih sestara. Ne odlaze samo oni, kao što rekoh, odlaze inženjeri, vodinstalateri, parketari, vozači, fizički radnici. Odlaze nam fakultetski obrazovani ljudi da rade kao konobari na Jadranskoj obali, u Beču, u Pragu, u Minhenu. Tako se živi danas u ovoj zemlji. Ljudi sa fakultetom odlaze da konobarišu. Odlaze IT. Ljudi koji rade kao IT nomadi mogu da rade odakle hoće. Neki su radili iz ove zemlje. Radili su za dobre plate i ne odlaze samo u Valensiju i u Berlin, gde se inače odlazi, odlaze u neki mali španski Alikante. To je nikakav grad u odnosu na Beograd. Neki odlaze i za manje plate da rade. Znate zašto odlaze? Zato što više ne mogu očima da vas gledaju. Ne mogu da slušaju laži svaki dan. Ne mogu da pristaju na to da im vređate inteligenciju, da sve u ovoj državi mora da se završi preko veze, da ništa ne mogu regularno da završe. Beže iz ove zemlje zbog vas, zbog ovakve vlasti.

Ovih dana stiže na naplatu i vaša nesposobnost kroz danak koji uzima požar. Ode kolega iz SPS-a. Nije taj sektor formiran tada, kako on kaže. Postojalo je nešto mnogo ranije u Ministarstvu odbrane. Nije posebno važno. Niko nema dovoljno ni materijalnih, ni ljudskih resursa za ekstremne situacije kakva je ova koju mi imamo. Zato i postoji i mehanizam međunarodne pomoći. Pitanje je kakva je organizacija. Kakva je kadrovska politika? Danak lošoj organizaciji, lošim procedurama, lošoj kadrovskoj politici SNS-a, to je ono što mi danas plaćamo. Danak političke zloupotrebe, struke plaćamo danas.

Ono što je Dačić rekao da nam ne treba strana pomoć da možemo sami, što je Vučić rekao da smo velesila, što je onaj nesrećni šef sektora rekao da se narod razmazio. Neko mora da bude kriv za to što je za mesec dana izgorelo nešto što su ljudi i priroda stvarali 200 godina. Neko je kriv za to. Neko mora da odgovara kad-tad zbog toga. Ima i neke pravde u svemu tome. Izgorelo je za ovih mesec dana 200 godina toga, kao što rekoh, stvarala priroda i ljudi, ali izgorelo je i dva meseca Borat kampanje. Videlo se da ima neke i pravde. Ima neke karme u svemu tome.

Ima još jedna stvar koja obeležava ova dva meseca, a to je ovo što se dešava na Kosovu. Znate, komandant KFOR-a, to je komandant jednog operativnog nivoa, nije to mnogo visoko, on čovek je odlučio, on je odlučio kaže – da bezbednost mosta u Kosovskoj Mitrovici i Dečana prepusti prištinskoj policiji. O Dečanima - on o tome razgovara sa monasima. Ne razgovara sa Vladom u Beogradu. Ne razgovara sa institucija ove države. Eto dokle smo stigli. Šta je Vučić uradio? Kaže – pisao je sitno pismo generalnom sekretaru NATO-a. Šta sad? Ništa. Čekamo odgovor. Sramota.

Hvala.

Član 103. Poslovnika, povreda Poslovnika od strane predsednika Narodne skupštine.

Gospođo Brnabić vi ponovo, ovo je četvrti put da vi meni izričete opomenu, uz Parandilovića mislim da sam ja, hajde da kažem najkažnjavaniji narodni poslanik ovde. Imam utisak da to vrlo često radite iz afekta, danas nisam sasvim siguran da je to bilo iz afekta ili je možda iz neznanja.

Dopustiću da je moguće ovo drugo, pa dozvolite da vam skrenem pažnju. Verujem da ste imali priliku, ako ne kroz redovno obrazovanje onda kroz opšte neku kulturu da saznate šta piše u Novom zavetu. Luka 12:32 – Isus se učenicima obraća kao malom stadu – ne boj se malo stado. Jovan 10:16 – u čijoj slici Hrista kod dobrog pastira i biće jedno stado i jedan pastir.

42/1 MT/CG 17.45 – 17.55

Dela apostola 20:28 – Pavle starešinama crkve govori da paze na sebe i na sve stado nad kojim ih je sveti Duh postavio.

Znate, ja sam završio vojne škole u Titovo vreme, nisam nešto išao ni u crkvu. Ovo je opšta kultura. Očekujem da se informišete toliko.

Ja ne prezirem ljude koje ste vi ponižavali na ovim skupovima i kampanji, ja prezirem vas, a njih sažaljevam.

Hvala.

Kad bi neko šaltajući televizijske kanale slučajno naleteo i zadržao se na RTS-u, drugom kanalu, mogao bi da pomisli, gledajući ovo, da je Macutova Vlada pokrenula raspravu o nepoverenju tašti Miroslava Aleksića. To nije slučaj, pokrenula je opozicija raspravu o nepoverenju vama. To samo po sebi zvuči gotovo neverovatno, kao da treba dokazivati da ste zaslužili nepoverenje. Ovo je verovatno jedna, ako ne i jedina, najneuspešnija Vlada u novijoj istoriji Srbije. To je jasno i vama sa ove strane skupštinske sale koji branite ovu vladu, znajući da je ovo odlazeća Vlada i da će ona da padne za koju nedelju sama od sebe, kao zrela kruška.

Kad je birana ova vlada, tada sam rekao da mislim da je velika šteta i za zdravstvo i za politiku što je gospodin Macut prihvatio da bude premijer. Nisam promenio mišljenje, to mislim i danas. Ova vlada je obećala stabilnost i održala je obećanje. Stabilni su ostali nerešeni svi problemi zbog kojih je formirana. Ovo je bila vlada bez ikakvog političkog autoriteta, nije donosila ključne odluke, izvršavala je odluke koje su donete na drugom mestu, odluke koje je doneo predsednik države, a ministri su odgovarali, onih par koji su se nešto pitali, predsedniku a ne premijeru.

35/2 MV/JG

Nije rešena politička kriza koja je dovela do pada prethodne vlade i dovela do formiranja ove vlade. Nije uspostavljen dijalog koji bi izveo zemlju iz krize i izborni uslovi nisu popravljeni. Vlada je formirana da smiri krizu, a ponašala se kao neko ko je posmatra sa strane dok se kriza razgorevala svo ovo vreme. Nijedan reformski korak nije napravljen. Pomenuću pravosuđe gde su Mrdićevi zakoni napravili dva koraka nazad da bi se napravio jedan mršav korak napred. Borbi protiv korupcije, slučaj Generalštab, EKSPO kao skok Srbije u budućnost, ali na glavu za sve njene građane.

Narušeni su odnosi države i Univerziteta. Neki univerziteti, a i neki fakulteti konkretno su ozbiljno oštećeni, kao što je Filozofski u Nišu, o čemu je koleginica govorila pre mene. Urušeno je poverenje u obrazovni sistem. Uspeli ste da razvalite Petu beogradsku gimnaziju, Jovinu gimnaziju.

Na temu evropskih integracija, evropski put Srbije pod ovom vladom ličio je na traku za trčanje. Potrošite mnogo energije i ostanete u mestu.

Teško je pronaći nekog ministra koji će moći s ponosom da kaže da je bio ministar u ovoj vladi. Recimo, Nikola Selaković, njemu je ovo, koliko znam, četvrti ministarski mandat. Nije ovo njegovo najneuspešnije ministrovanje, to je bilo ono kao kad je bio ministar spoljnih poslova. Marko Đurić je Bizmark za njega. Ali, ova pozicija ga je dovela do suda i do toga da sad svi vi koji ste bili u toj vladi, njegove kolege, morate da klečite na kukuruzu ovde zbog njegove brljotine.

Ivica Dačić, neizbežna je politička odgovornost za ovakve zloupotrebe u MUP-u i srozavanje osećanja bezbednosti svih građana Srbije. Prekjuče ste pustili onaj zvuk za koji tvrdite da je sa zvučnog topa koji nismo imali, pa nije otpakovan, pa nije izašao na ulice, pa nije uključen, pa ste onda vi blokirali mod koji ste pustili. Ministre, preko takvih uređaja možete da puštate šta hoćete, možete da puštate i to kad vi pevate ili kad peva Ana Bekuta. Sve to može da se emituje preko takvih uređaja. Međutim, problem je što 15. marta niko nije čuo ni vas ni Anu Bekutu, niti vas je video na balkonu Terazija 6. Vaše i njeno pevanje ipak ne izaziva jezu, možda nekome nelagodu. Niko zbog vašeg pevanja nije zatražio i ne bi zatražio lekarsku pomoć, bar ne zasada. To je ozbiljna razlika u odnosu na ono što se desilo 15. marta.

Ministar Dejan Vuk Stanković, njegov osnovni zadatak bio je da normalizuje stanje u obrazovanju i smanji tenzije na univerzitetima. Ministre, bolje da ništa niste dirali.

Nemanja Starović, nikome nije baš jasno zašto je čovek primao ministarsku platu s obzirom da je njegov posao u završnici radio državni činovnik ambasador Srbije pri Evropskoj uniji. Šta je tu je.

Ministarka Snežana Paunović, samo bahato, pa dokle s stigne, a stiglo se.

Nema smisla da govorim o svim ministrima i nije ovo po nivou štete ili nerada ili lošeg rada kao ministara. Bilo je tu i većih bisera.

Gospodine Macut, vi ste verovatno jedini premijer u Evropi koji je najvažnije državne odluke saznavao kad i građani ove zemlje, sa televizije. Slažem se s vama da nema smisla, iz različitih razloga, naravno, da utvrđujemo odgovornost vas i vaših ministara. Sudiće vam vreme i oko toga se slažemo.

Nema smisla razgovarati o odgovornosti pojedinih ministara u Vladi gde se značaj ministara merio po tome da li mu se na telefon javlja Siniša Mali, njihov kolega, ili se ne javlja. Tako je funkcionisala ova vlada, kao i neke prethodne o kojima su govorili vaši prethodnici u tim vladama.

35/3 MV/JG

Ne čudi me što su na to pristali ministri koji imaju i sumnjivo obrazovanje i koji su pre toga glumili opoziciju, često puta je to bilo dva u jedan, ali čudi me što su na to pristali neki ljudi koji su ipak iza sebe imali profesionalne karijere vredne poštovanja. Mislim na ministra obrazovanja ili ministra sporta. Oni su mi pali na pamet, možda ima još neko. Ali, to je njihova stvar, zašto su na to pristali.

Potrebno je, međutim, da se jasno kaže ko je odgovoran za sve ovo što se dešavalo za ovih 16 meseci, ako vi niste. Kao što rekoh, vi ste krivi samo što ste pristali da statirate tu. Premijer Macut je kriv što je pristao da greje stolicu ovih 16 meseci. Kriv je, naravno, onaj ko je preko vas upravljao zemljom, a to je onaj koji se sad kandiduje da formalno preuzme tu poziciju. Naravno, radi se o Aleksandru Vučiću. Svi vaši neuspesi su u stvari njegovi. Ovo je njegov CV s kojim se on kandiduje za funkciju premijera, ovo što je radio preko vas, namerno birajući neuspešne ministre i lošu vladu, da bi kad on sedne u tu poziciju premijera to odjednom bio veliki uzlet i uspešna priča. U toj vladi mnogi od vas nemaju šta da traže i zato oni koji se nadaju se ovde ponašaju kao da je ovo kasting u pitanju za ministarska mesta u novoj vladi. Pretpostavljam da mnogi od vas smatraju da je ovo ipak tri dana ugodnijeg posla od ovoga na šta vas je tera prethodnih par nedelja, da cupkate pod šatorima na ovoj vrućini. Ovo vam je ipak malo ugodnije, bolje vam je da ovako prolazi kasting.

U ovoj „Borat kampanji“ gde vi obećavate svašta, ali realno ne nudite bolju budućnost, pa ko bi vam i poverovao nakon ove prošlosti u ovih 16 meseci koje imamo s vama, to je kampanja u stvari za održavanje postojećeg stanja, a to znači da vaše najvernije glasače, osiromašene ljude drži vezane za vas, da uspava Srbiju koja se probudila, da pomisle ljudi da ništa ne može da se promeni i da je sve uzalud i da se vrate svom svakodnevnom životu takav kakav je. Cilj vam je da, naravno, politiku svedete na vašar. Kad se govori o šatorima i uvredama, manje se govori i korupciji u institucijama i odgovornosti.

36/1 MZ/IR 16.50–17.00

Par reči o narativu Vučićeve kampanje, gde se on često puta poziva na to da ga neko vređa, poziva mu porodicu i preti mu. Da ne bude nikakve dileme, za svaku osudu i za reakciju države je kad neko preti bilo kome fizičkim nasiljem ili članovima njegove porodice. Ali postoji primerena reakcija. Nije uvek reakcija, i svakako ne treba da bude reakcija prva, da ide kamera „Informera“ i da ide spektakularno hapšenje. Kakve mi sve pretnje doživljavamo. Da li je neko zbog toga priveden? Da li je neko pozvao na razgovor i pitao za zdravlje Vučićevića za to što nas proziva, što nam preti i što nam psuje majku svakodnevno na televiziji gde predsednik gostuje?

I na kraju, to pominjanje porodice, pominjanje roditelja, to jeste skandalozno, apsolutno neprihvatljivo. Nije ničiji roditelj, ničija deca nisu krivi za ono što mi radimo u nekim srednjim godinama svog života. Nisu ni roditelji Aleksandra Vučića krivi za sve to što on radi i zato ih ne treba dirati. Ali apelujem na njega da ih on ponovo ne uvlači više u politiku, neka se mane i svojih i naših roditelja i porodica i svega ostalog. Mislim da vuče vraga za rep sa ovako naelektrisanom kampanjom.

Zemlja nije u dobrom stanju. Nivo emocija je pojačan. Šef države i neko ko aludira i ko pretenduje da bude sledeći premijer treba da spusti tenzije, a ne da ih prevodi na nivo ličnih obračuna i da uvlači porodice i da naglašava ponašanje ovakvih budala kao što je ovaj koji je s pravom priveden pravdi. To nikom ne treba u ovoj situaciji.

I još jedna stvar, gospodine Macut. Čovek koji je šef vašeg obezbeđenja, jedinice koje obezbeđuju ovaj objekat, čestitao je rođendan čoveku koji je ubio vašeg prethodnika, čoveka koji je sedeo na vašoj stolici. Zar je moguće da vam je to normalno? Ministar policije bi, naravno, to trebalo kadrovski da reši. Da li je vama to normalno, da vas takav čovek obezbeđuje dok idete u kafanu gde se desilo ubistvo? Koliko god se vi navikli i uživeli u taj jedan SNS manir da vam je mnogo toga normalno što vam do sada nije bilo normalno. Ovo ipak nije normalno. Ja vas molim da se ponašate u skladu sa poslom koji obavljate.

Ima još jedna stvar koja je gotovo neverovatna. Vi kažete da ste sve u životu postigli sami. Ja nisam imao priliku mnogo uspešnih ljudi da čujem koji su tako nešto izgovorili, a da nisu umetnici. U svim profesijama u kojima je potrebna neka organizacija ne postižete sami, postižete sa svojim timom, ali to je na neki način i objašnjenje zašto je ova vlada bila neuspešna. Ako vi mislite da ste vi bili uspešni, kao i u svemu što ste dosada radili, a vodili ste ovako neuspešnu vladu, možda je deo odgovornosti na vama, nije samo na Aleksandru Vučiću. Možda je objašnjenje za to i to što u vašoj prethodnoj profesionalnoj karijeri, gde niko nije sporio da ste vi bili dobar lekar, ipak niste stigli ni do toga da budete direktor klinike, a ovde ste premijer. Ova zemlja zaslužuje mnogo ozbiljniji odnos, mnogo posvećeniji odnos prema svemu onome što nas je snašlo.

Znate ono što ste pre neki dan rekli, da vi ne možete da odgovarate da li ste bili u restoranu u kome se dan ranije desilo ubistvo zato što bi to ometalo istragu, to je ipak skandalozno, to je vređanje inteligencije. Mislim, vi ste time jasno i odgovorili. Ono što ste juče upozoravali kolege narodne poslanike da ne provode dovoljno vremena u sali, pa mnogo ste pobrkali stvari, niste vi naš poslodavac nego mi vaš. Koliko ste vi vremena proveli ovde? Završiću na tome. Hvala.

Vreme poslaničke grupe.

Čuo sam kako objašnjavate to što replicirate Mikiju Aleksiću tvrdnjama da vas je nešto pitao, pa mu odgovarate. Što ste juče replicirali meni? Ja vas ništa nisam pitao. Uopšte mi nije bilo važno šta vi imate da kažete, nisam ni bio tu, a sve vreme ste me prozivali. Šta vam bi? Mene ne interesuje šta vi privatno mislite o tome šta ja radim i šta govorim. Suštinski, mi smo dosta različiti. To što mislite privatno, to je vaša stvar. Znate, mene nikad niko nije optužio da sam bilo koga vodio na povocu.

Što se tiče formalnih kapaciteta, odakle nemate taj kapacitet da držite slovo, pogotovo nekome ko nije ovde i na temu na kojoj ste vi to juče radili, nemate ta ovlašćenja. Znate, ovo je Dom Narodne skupštine, ovo nije vaš dom na Krku. Pa ni tamo ne možete da radite šta hoćete, policija vas zaustavi kad radite takve stvari. Postoje, međutim, stvari koje možete da uvedete u red. Doduše, vi niste bili tada tu, bila je gospođa Raguš. Ovo pominjanje samoubistva, ili takve stvari, ja nisam tada to hteo da repliciram, zato što bi odvuklo pažnju sa teme. Ali to svakako zaslužuje pažnju, zato što to izgovara čovek u godinama kad to ne priliči. Izgovora čovek koji, bez obzira u kojoj je sad fazi, u kojoj je metamorfozi, da li komunističkoj, da li verničkoj, da li misli da će jednog dana na ispoved ići kod Svetog Petra ili kod Tita, ali zna, s obzirom na to ko je i odakle je, da on nije čovek koji bi trebalo da spominje samoubistvo. Hvala.

Hvala.

Najpre želim da kažem da mi je drago da opet vidim da je Veljko Odalović sa nama, bilo bi stvarno bez veze da razgovaramo o zakonu iz nadležnosti tog ministarstva a da nema nikoga iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Ispalo bi da to ministarstvo češće ima predstavnike na Istarskoj 27 nego u Skupštini. Koliko vidim, do sad je bilo tako. I premijer je češće u Istarskoj 27 nego u Skupštini.

Čini mi se i da na ovoj sednici većina, odnosno SNS cedi suvu drenovinu svoje vladavine, u stvari lične vladavine Aleksandra Vučića, jer ovo što vi radite ovde, kao što rekoh, to je uglavnom ekipa za pritiskanje zvonca.

Ta strategija opstanka na vlasti se svodi na to da se obezbedi izborna krađa, ako ne neprimećeno, ono da prođe nekažnjeno, a da bi to moglo da prođe nekažnjeno neophodno je da se u to upetlja EU administracija, odnosno da sve što uradi, a to znači da prizna da je urađeno nešto što nije urađeno a obećano, da može sutra da se iskoristi, tako da ne može da ne prizna pokradene izbore. I to da se zloupotrebi ta jedna spremnost briselske birokratije i političkih evropskih moćnika da se iz geopolitičkih razloga progleda kroz prste ovoj vlasti i da se kaže – dobro, niste uradili, ali nema veze, uradićemo to zbog građana Srbije, da Srbija nepovratno nezaostane.

Naravno, da bi ta krađa prošla nekažnjeno, ako ne može proći neprimećeno, pre toga je neophodno da se desi, a da bi se ona desila, i to u iznosu koji je Vučić jasno i glasno rekao, preko 15%, potrebno je da se izmanipulišu svi mehanizmi koji su traženi i obećani. To nije lako i ono u šta se sad uplela ova vlast to je da se najviše poradi na astigmatizaciji i kriminalizaciji opozicije. Opozicije u najširem smislu reči. Znači, parlamentarne, političke, stranačke i naravno studenata.

S obzirom, to sam vam i prošli put rekao, da ne možete više da se skrivate ni iza Vučićevog imena, to ne prolazi, ostalo vam je ovo da sve političke protivnike proglašavate rušiteljima Srbije, rušiteljima ustavnog poretka, a vi ste, kao, branitelji. Vi, od kojih svi mi na ovoj strani u stvari spasavamo Srbiju.

Nas proganjate da smo 15. marta uznemirili javnost. Normalno bi bilo da odgovaraju oni koji jesu uznemirili javnost, koji su napali mirne demonstrante na ulici, koji su naredili i upotrebili zvučni top. Normalno bi bilo da odgovaraju oni koji su ga nezakonito nabavili i oni koji su ga upotrebili. Normalno bi bilo da se istraga vodi protiv onih koji su dokazano lagali svo ovo vreme. Najpre su lagali da policija ne poseduje zvučni top, pa su lagali da poseduje, ali nije raspakovan. Nikad nije izašao iz magacina. Pa su lagali, nakon što je viđeno da ti topovi podbačaju Skupštinu ovde sa strane, da su bili na ulici, ali, eto, nisu upotrebljeni. I na kraju je Ivica Dačić rekao – evo, od danas ja sam naredio da se blokira taj mod na tom sredstvu, koje inače izaziva posledice kakve smo videli na ulici.

13/3 MT/VZ

Dakle, normalno bi bilo da se na informativni razgovor pozovu i da se on obavi sa Vulinom, koji je te topove nabavio, sa Dačićem, sa Vasiljevićem, sa Vučićem, sa komandantom beogradskog odreda Žandarmerije. To je naravno iluzorno očekivati da se desi sada, ali doći će i to na red.

U međuvremenu, možete da se poigravate na način na koji to radi predsednik vaše stranke, Vučević. Citiram šta je čovek rekao. Kaže: „pri tome, ta devojka koja je fizički snažna, vrlo visoka, krupna, takođe se fizički obračunavala i prilikom nekog pada se povredila u predelu brade. Nije udarena bejzbol palicom, ona je u nekoj tuči, guranju pala i prilikom pada je povredila bradu. Ja mislim da nije slomila vilicu“, itd.

Doktor Vučević misli da nije slomila vilicu. Baba Vanga Vučević se javlja da studentkinju niko nije udario, njemu se javlja, nego je sama pala. Pravnik Vučević primećuje da je studentkinja krupna i snažna. To bi valjda trebalo da znači da je četiri njegova magarca nisu mogla da povrede. I ukratko, političar Vučević se ponaša tako da vređa studentkinju i zdrav razum.

14/1 VS/IR 12.10 – 12.20

Nesuđeni predsednički kandidat Vučević ne može da prežali što je zbog tog događaja morao da podnese ostavku i izgubio dah da bi sutra mogao da bude predsednički kandidat. Sad mu je rejting pretpostavljam na nivou Atlagićevog. Ovo je u stvari ono što je naučio od Šešelja. Ako se sećate 1997. godine je Šešelj rekao da se Barović okliznuo na bananu, a ne da su ga pretukli njegovi telohranitelji, tako da ovo što danas imamo je Vučević, „kao Šešelj sa Temua“.

Čemu vam služi Narodna skupština, to je ovo što sada upravo radite, da udarite pečat na ono što ste zeznuli pre toga, a što vam sad treba ili nešto unapred da smuljate. Probali ste to da uradite i uradili ste na način kako ste uradili sa Selakovićem kada ste probali da ga amnestirate za onu gadost koju je probao da uradi sa zgradom Generalštaba kada ste rekli, pa s obzirom da smo skinuli oznaku kulturnog dobra na toj zgradi, to znači da nije ta oznaka bila validna ni tada kad je on probao da uradi to što je uradio.

Ono što radite je u stvari laganje svih o svemu, Vučić laže građane Srbije i to više ne daje rezultate, vidim da mu ne prolazi ni laganje kod vaših članova na način kako vam je prošao ovaj miting slavno, ni to baš ne prolazi, ali to nije ni važno. Problem je ovo laganje prema svetu. To laganje nanosi reputacionu štetu Srbiji, kao državi, nanosi štetu njenim građanima i ne dobijamo te pare iz plana rasta kao društvo zbog vas, zbog ovakve vlasti. Građani Srbije ne mogu normalno da putuju, to doživljavaju sad kao neprijatnost na granicama da satima čekaju. Mi nemamo rešen roming zbog ove i ovakve vlasti i niz drugih stvari i to su posledice tog i takvog laganja, i posledice ovakve spoljne politike u kojoj radite stvari koje ne idu zajedno.

Da je to ozvaničena spoljna politika, možda bi čovek mogao da kaže, okej je, takva je spoljna politika i normalno je da Ana Brnabić putuje u Brisel, i da tamo zvižduka odu radosti zajedno sa Bože pravde i da pokaže da zna i jedno i drugo, a da vam ovaj ministar Bratina putuje u Teheran, ali bi onda bilo normalno da njih dvoje mogli da zamene ulogu ako bi to bila dosledna spoljna politika, ali ne mogu nekako da zamislim da Bratina nešto radi u Briselu, a da Ana Brnabić sa hidžabom nešto radi u Teheranu, mada mi opet lakše da zamislim Anu u Teheranu, nego Bratinu u Briselu.

Vučić je javno priznao da ne sme da napravi REM po zakonu, jer se plaši da će izgubiti Informer i priznao je ipak da mora nešto da uradi, i onda je odlučio da uradi, da to bude nefunkcionalan REM. Od nas se očekuje da glasanjem proglasimo da se desilo ono što se nije desilo i da protumačimom suprotno odredbe zakona od onoga što piše, a to je kako se postaje član REM i kako se prestaje član REM, biti član REM, na isti način kao što je urađeno sa Selakovićem.

To što vi tražite od nas, to pokazuje da je to vaš rezon i ne bi čudilo da sutra tražite kreativno tumačenje, da niko vaš nije odgovoran za pad nadstrešnice u Novom Sadu, zato što rekonstrukcija u trenutku pada nije bila stupila na snagu, nije bila ozvaničena, i to znači da ljudi koji su putovali, putovali na svoju ruku i odgovornost.

Vi sada hoćete autentično tumačenje Skupštine, šta je mislila Ana Brnabić, kada je 12. novembra potpisala odluku o izboru članova REM. Koga je briga šta je mislila Ana Brnabić, i neka ona tumači šta je mislila, zakon je zakon i to je jedino merodavno i važno i drago mi je, i neverovatno mi je da vidim ovde da među vama, među većinom ima onih koji razumno i racionalno se odnose prema ovoj stvari i koji isto tako kažu zakon je zakon i mora da se poštuje. Nije važno šta je sada mislio ili šta misli naknadnom pameću neko od četvoro koji su podneli ostavke.

Još sam dve rečenice, da ne bude nedoumice, samo isključivo funkcionalno, REM ima smisla, takav REM može da ugasi trovačnicu zvanu Informer i da sprovede deratizaciju i dezinsekciju u nekoliko drugih medija, samo nam takav REM treba, nikakav drugačiji i hvala vam.

Hvala.

Nemam nameru da polemišem sa klapcima i hlapcima. Hoću samo da kažem da zvali to ovako ili onako, ali kako nazvati nekoga ko slika dete Jelene Obućine na pasoškoj kontroli beogradskog ili ne znam kog našeg aerodroma i to objavi u medijima? Kako nazvati nekoga ko slika dete Aleksandra Radića i to kači u svoje medije nego bitangama. Hvala.

(Radomir Lazović: Hoćete li da reagujete?)

Hvala.

Postavlja se pitanje kako smo mi uopšte došli u ovu situaciju da ponovo usvajamo izmene Mrdićevih izmena posle tako kratkog roka, izmene zakona koje ste usvojili uz protivljenje opozicije, stručne javnosti i uz skretanje pažnje stručnih tela i nadležnih institucija EU da to što radite ne valja i to radimo u roku koji vam je Vučić obećao u Tivtu razgovarajući sa predsednicom EU kada mu je jasno rečeno, citiram njega: „Reci ti nama da li ti hoćeš ili nećeš da ideš u ovom smeru?“, pa je on izgleda rekao: „Hoću“, pa je obećao da će ovo da uradi. Tada su mu, naravno, rekli – prestani više da radiš ovo, prestani da praviš gluposti, svi ostali sa kojima si krenuo u školu već završavaju maturu, ti padaš ponovo u osmom razredu i to zbog vladanja. Ovde, kao što znamo, ne radi se o manjku neznanja institucionalnih kapaciteta ove države, radi se o političkoj volji, odnosno ne volji da se ova stvar uradi i uredi kako treba.

On je tada obećao da će za dve nedelje da uradi ono što nije urađeno za dve godine i zato sad ovo radimo. Malopre toga Košta mu je i u Beogradu jasno rekao, i to je i ponovio na konferenciji za medije, da postoje dve grupe stvari koje treba da se reše da bi otkočio taj naš put ka EU. Prvo je usklađivanje sa spoljnom politikom EU, a drugo su unutrašnje reforme i tu ove tri oblasti: 1) vladavina prava, odnosno tzv. Mrdićevi zakoni; 2) medijske slobode, odnosno REM i 3) izborno zakonodavstvo, odnosno primedbe ODIHR-a.

Obećanjem da će za dve nedelje ovo sve da se reši, a sada smo na putu očigledno da ispunite nešto od tih obećanja u te dve nedelje, obećanjem da će za dve nedelje da uradi ono što nije za pet godina samo je potvrdio to da se u stvari nije htelo, a ne da se nije moglo. Svima je to jasno. Do sada je bilo jasno opoziciji, a sada je jasno i građanima, a jasno je i ovima iz Evrope koji su bili naklonjeni komunikaciji sa ovom i ovakvom vlašću. Jasno je da se ovde radi, u stvari, o uzimanju onih milijardu i po evra koje su i dalje blokirane i da se radi o marketingu kako bi se otvorio treći klaster za potrebe domaće javnosti.

Cilj je, u stvari, da se ostane na vlasti, da se nastavi hraniti ova hobotnica koja ima skupe navike. Da bi uzimali pare domaće dovoljno je da pokradete izbore. Da bi uzeli evropske ne smete da pokradete i to je ta nevolja. Ako ne pokradete, ne možete da ih dobijete. Ako ih ne dobijete, onda nema ni evropskih, ni para građana Srbije. Jasno je da se spremate za svoju uhodanu varijantu, da usvojite zakone koje nećete primenjivati. To redovno radite.

Postavlja se pitanje, ako ćete to da raditi, kao što inače radite, što ste se onda upetljali u sve ovo? Što smo radili sve to, ova tri meseca dangubili? Što nam je trebalo to sa Venecijanskom komisijom cela ta petljanija? Što ste, na kraju, ponižavali tog Mrdića ovo vreme? Što je čovek morao da predstavlja te izmene koji su mu drugi pisali? Što je morao da štrajkuje glađu? Što je morao da dođe u situaciju da se razotkrije njegova najveća tajna - kako je studirao obilazeći razne fakultete, pa je morao i da piše sam ispravke svojih ispravki i to tri ili četiri puta, koliko sam shvatio, pre nego što je Venecijanska komisija konačno rekla – ajde dosta, dobro, neka bude, prihvatamo to, neka prođe?

22/2 GD/JG

Terali ste ga da obrazlaže te loše ispravke svojih ispravki, a sada kada ova Venecijanska komisija kaže da možda ovo može i da prođe, to ste dali ministru Vujiću. O čemu se radi? Na kraju, i nepošteno je prema Mrdiću. Mrdić je ipak studirao samo trinaest godina, ako veštačka inteligencija ne laže, a ministar je studirao četrnaest godina. To stvarno nije fer prema Mrdiću i posle svega opet pokušavate da manipulišete.

Ministre, vi ćete me ispraviti. Ovde veštačka inteligencija kaže da ste studirali od 1985. do 1999. godine, a Mrdić samo od 1999. do 2012. godine.

Šta vam je ovo trebalo, da to mišljenje koje vam je stiglo u petak držite u fioci, gospođo Brnabić i onda tek sinoć da to obznanite? Šta je bila ideja, da ni Venecijanska komisija ne shvati da ove prelazne i završne odredbe, da ih oni nisu ni videli, a značajne su? Da li je to bila ideja? Opet ste hteli da nešto promuvate, ušuškate, zabašurite? Zašto to? Kada ćete početi pošteno da igrate bar ovako u produžecima? U čemu je sad problem?

Da građani Srbije znaju – nije to mišljenje toliko afirmativno kao što ova vlast pokušava da predstavi i pogotovo što nisu ni videli sve ovo što je u toj finalnoj varijanti. Od tih silnih obećanja koje je Vučić dao, obećao je i da će da reši REM, mada je rekao jasno i glasno ono što je rekao i diplomatskim krugovima u Beogradu – hoću da rešim, ali ne znam kako to da rešim, ne znam kako da rešimo to peto mesto, oni traže od mene da to ne pripada vlasti. Bila je ideja da to imamo kroz neku rotaciju, možda bih na to pristao, ali jedino u varijanti da je u prvoj šihti to naše. Zašto? Pa ne mogu da dozvolim da mi pre izbora neko dira „Informer“. Čovek je jasno i glasno priznao da vi na sledeće izbore ne idete sa rezultatima, nego sa „Informerom“ i zato vam treba taj i takav REM i zato ste spremni da to deveto mesto rešite na taj način. Čovek je to jasno i glasno rekao. Treba samo imati strpljenja da se sasluša do kraja.

Obećao je da će rešiti ove ODIHR preporuke i još neka dva zakona. hajde da vidimo na šta će to da liči.

Da rezimiram. Spremate se da pokradete izbore. To je sad jasno i ovima iz Evrope. Nama je, naravno, odavno jasno. Problem je samo u tome koliko će ovaj put ta krađa da vas košta i da li ste spremni da platite toliku cenu.

Ima tu još jedan problem koji je Košta ovde pomenuo, a sa kojim manipulišete, odnosno predsednik Vučić uglavnom manipuliše sa tim. To je to usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. On tvrdi da zato što nije uveo sankcije Rusiji da zato nema te milijarde i po. Laže čovek. Ta milijarda i po nema apsolutno nikakve veze sa tim. To građani Srbije treba da znaju. Ta milijarda i po stoji zbog ovakvih Mrdićevih zakona, stoji zbog ovakvog kadrovskog masakra u pravosuđu, stoji zbog izborne krađe, stoji zbog REM-a, stoji zbog ovoga što radi policija na ulici. Nikakve veze nema sa usklađivanjem sa spoljnom politikom, mada je i to stvar koja treba da se rešava, ali nema razloga za laganje. Nije da nema problema sa spoljnom politikom ova vlast. Svako ko pokušava da ima spoljnu politiku s kolena na koleno u jednom momentu kada se upali svetlo u zadimljenom baru svi vide šta to radi. Sada svi vide šta ova vlast radi na temu spoljne politike.

Evo i u Tivtu Vučić je predstavljao najmoćniju zemlju regiona. Nema nikakve dileme. To nema veze sa njim, to nema veze sa vama, ima veze sa građanima ove zemlje, sa Srbijom. Mi jesmo najmoćnija zemlja. On je predstavljao najmoćniju zemlju, ali je predstavljao i najmanje demokratičan režim od svih učesnika. Predstavljao je najneuspešniju administraciju među zemljama koje su zemlje kandidati. Poveo je svoju VIP bulumentu iz „ćacilenda“ u Tivat. Obrukao je i zemlju i nacionalnu bezbednosnu agenciju koja mu je uputila upozorenje preko sredstava informisanja da ne ide tamo i da

22/3 GD/JG

mu je bezbednost ugrožena. BIA ga upozorava preko „Informera“? Do čega ste doveli ovu zemlju? Predmet smo podsmeha i sprdnje. Ista ta BIA i dalje juri onog migranta oko Kanjiže i dvojicu snajperista u Beogradu. Zašto nam to radite? Zašto tako ponižavate ovu zemlju i njene građane? Tu agenciju ste upropastili, pa to onda i nije šteta. Žao mi je onih ljudi i još nekoliko koji tamo rade i koji vrede i žao mi je svih onih na spisku na onoj tabli na ulazu u BIA-u koji su izgubili život radeći svoj posao, a gledajte šta im sada radite vi.

Ima još jedna stvar koja je posle toga neviđeno skandalozna, a to je ovo maltretiranje građana na graničnim prelazima, građana Crne Gore, pre svega. To je bio revanšizam zato što je vraćena ta njegova ekipa tetovirana iz „ćacilenda“, a on je maltretirao obične ljude koji su krenuli ovde ili da obiđu rodbinu ili nekoga u bolnici ili da se leče ili da studiraju ili da rade. Kakav je to način? Da li se tako ophodimo prema nekome ko nam je toliko blizak? Čime su ti ljudi to zaslužili?

Na kraju ni to nije bilo dosta da bi napravio neki spoljnopolitički iskorak, sve bežeći iz Tivta, a krećući se ka Moskvi stigao je do Tbilisija i onda sjajne poruke iz Tbilisija. Nastavljao je tamo da se svađa sa crnogorskim rukovodstvom i da veliča saradnju sa Gruzijom.

23/1 TĐ/MJ 15.50 – 16.00

Sve da nas sa Crnog Gorom i ne vezuje sve ono ljudsko što nas vezuje, ima stvar koju bi razuman čovek morao da ima u vidu. Naša ekonomska razmena sa Crnom Gorom je skoro 100 puta veća nego ekonomska razmena sa Gruzijom. Što od gotovog pravite veresiju?

Konačno, tamo je čovek proglasio da će napraviti okupljanje neuspešnih kandidata za članstvo u EU. Odlučio da će da napravi takmičenje u kome će konačno on moći da pobedi. Da li ste vi normalni? Takmičenje neuspešnih kandidata. U tome smo prvi. To je kao ideja.

Jasno je da je ova vlast u ozbiljnoj nervozi, krenuli su unutrašnji sukobi, počela je ostavinska rasprava, a Pantelija još nije bacio kašiku. Ne mislim ovde ni na koga personalno. Mislim da ste i dalje na vlasti, na to mislim kad kažem da ste Pantelija koji nije bacio kašiku, ali ostavinska rasprava je krenula. Svi se pitaju, ne vi, vi nemate tu ništa, nego oni koji su stvarno važni, koji odlučuju, koji sede u tim restoranima po Dedinju, koji koriste skaj aplikacije, koji svraćaju u vilu „Bokeljka“, oni pitaju gde je moj deo i svako vadi iz džepa svoju verziju testamenta.

Problem sa vašim unutrašnjim sukobima je u tome što se to preliva van vaših krugova, što to nisu sukobi kao na četvrtom plenumu, kao kad ste se razvodili od Šešelja. Ovde je nešto drugo u pitanju. Ovde postoji rizik od mnogih kolateralnih šteta zbog vaših unutrašnjih sukoba. Kad kažem vaših, mislim od te hobotnice kriminalno-političke. Imate potpuno povezan krvotok. Politička vlast SNS-a je kriminal. To je problem. U vašim sukobima počele su da lete glave. U toj situaciji bezbednosni aparat ste doveli do toga da vam služi samo da proba da kontroliše te unutrašnje sukobe, kako se oni kome su dodeljeni neki pašaluci da rade u oblasti kriminala, kako se ne bi previše podžapali, a sad nam se to desilo. To je problem. Nije ni čudo što se to dešava na ovaj način, što to beži kontroli, kad imate ovakav vrh policije, kad imate direktora policije Srbije koji pokušava od građana Srbije da sakrije i laže na skupštinskom odboru da je pao helikopter. On kaže nije pao, nego se srušio, nakon što ga nateramo da kaže i da prizna istinu. Hteo je to da zataška. Slupa pola miliona evra i hoće to da sakrije.

Imaš li neki problem?

U ovom restoranu se ne služi alkohol koliko znam, gospođo Brnabić, neko unosi alkohol ovde.

I u tom udesu imate i povređene policajce. Unutrašnja policijska istraga toga počela je tek pre dva dana. Tek pre dva dana. Imate policiju, imamo policiju nažalost, koja ubija ljude u pritvoru. Imamo policiju koja premlaćuje decu na ulici, obučena tako da im se ne vide imena, oznake, sa čarapama na glavi. To nije prekomerna upotreba sile, to je državni teror. Iza državnog terora stoji državna vlast. Vi ste ta vlast. Vi stojite iza tog terora. Kad policija prebija građane i ubija ih na kraju u pritvoru.

U takvoj situaciji nije čudo što imamo cirkus od istrage ubistva na Senjaku. To je posledica tih vaših unutrašnjih sukoba gde svi učesnici očigledno stanuju na sedam minuta jedan od drugoga. To je nekakav unutrašnji sukob ekipe koja se viđa, ne znam, na slavama, deleći iste poslove.

Na kraju imamo predsednika države koji se obračunava preko medija sa nekim Zvicerom. Niko ne zna ko je taj Zvicer dok ga on nije pomenuo. Samo on zna ko je. Imaju neki sukob interesa, neko se nekom umešao u posao. Nisam video da je Zvicer nešto imao ambicije da se bavi izbornim procedurama u Srbiji, biće da je neko iz ove vlasti utrčao u njegov delokrug rada, ali ne kroz bezbednosne aparate i pokušavajući da obuzda neki kriminal, nego nešto drugo je bio problem, neko je nekome uskočio u

23/2 TĐ/MJ

zabranu. Način na koji ovakvo tužilaštvo sa ovakvom policijom i sa ovakvom vlašću radi tu istragu ide ka tome da će na kraju da se zaključi da je ubijeni čovek izvršio samoubistvo iz zasede. Do apsurda ste doveli stvari.

U takvoj situaciji vi se spremate na nekakve izbore, da li će oni biti sad ili kasnije, sasvim je svejedno, jasno je da SNS već odavno ne može na izbore pod svojim imenom. Skrivala se stranka dugo vremena i na svim prethodnim izborima iza Vučićevog imena. Šta je novo? Ne možete više na izbore ni sa Vučićevim imenom. Potrošeno. Nema. Ende. Sada idete sa imenom Srbije. Kažete – „Srbija pobeđuje“. Koga Srbija pobeđuje? Koga to Srbija treba da pobedi u vaše ime da bi vi mogli da nastavite da potkradate ovaj narod? Kako Srbija pobeđuje? Od kada je Srbija samo vaša? Kako to mislite da Srbija pobeđuje? Je l' ne smete da kažete da će Vučić da pobedi, da ćete vi da pobedite? O čemu se radi ovde?

Na kraju, mislim da je vreme da se dogovorite kako ćete da delite neke druge stvari. Opet kažem, ne vi, većina vas je ovde glasačka mašina, zvonce i to je to. Svi oni koji su do sada delili tantijeme od toga što ste vi omogućavali da vladaju, uz krađu i sve ostalo, vreme je da se razmisli o podeli nekih drugih stvari, ne više para, nego onih hiljadu godina robije koje će doći pre ili posle. Hvala.

Za početak, ja sam zatečen govorom koji sam čuo malopre. Ostalo mi je nejasno da li se vaša koalicija raspala – da li Savez vojvođanskih Mađara i dalje deo koalicije ili je to krenulo svojim tokom? Pitanje je kada budemo razgovarali o poverenju Vladi – kako će oni glasati? To je vrlo interesantno.

Da se vratim temi našeg dnevnog reda. Ovo o čemu smo mi ovih dana razgovarali ovde ili šta je bila tema. Mislim da je važno da ne dozvolimo da od drveća ne vidimo šumu i zašto vi gurate ove zakone. Nalogodavcu svakako je jasno zašto je pokušao da ove zakone progura preko eksperata, a ne preko nadležnih ministarstava. Jer pokušava da zaštiti te institucije koliko je moguće, da izgleda da imaju čiste ruke, ali to je dosta providno.

Hajmo jedno po jedno. Čemu služe Petrašinovićevi, a i Mrdićevi zakoni jer je to realno paket? Petrašinovićevi zakoni službe da se stvori ambijent da se nesmetano i nekažnjeno kradu izbori, a Mrdićevi da se nekažnjeno kradu narodne pare posle tih izbora.

Najpre o Petrašinovićevim zakonima. Vi tvrdite da su oni odraz traženja da se ispune preporuke ODIHR-a i vašeg uvažavanja tih preporuka, a iz aviona se vidi da je po sredi nešto drugo, da je u stvari cilj da se nešto radi, a da se ništa ne uradi.

24/2 AL/CG

Ovako kako ste vi osmislili stvar to ni malo ne unapređuje izborne uslove, nego ih unazađuje. Pitanje je zašto vi to radite? I sad, ima nekoliko razloga, dosta očiglednih. Prvi razlog je zato što su sada prilično upaljena svetla i izborne krađe ne mogu da prođu nekažnjeno i neprimećeno pre svega kao što je to bilo u prethodnim izbornim procesima i ciklusima. To se najbolje vidi iz činjenice da je pre neki dan, ne znam da li je to stiglo do kancelarije predsednice Skupštine, već stigla preporuka ODIHR-a da ova vlast zatraži da ODIHR pošalje posmatračku misiju, ne na dan izbora nego unapred.To ujedno pokazuje kakva su njihova očekivanja, kakav će rezultat ovih zakona biti. To je novi momenat u svemu ovom.

Druga stvar. Jasno je da vi ovo radite zato što smatrate da vlast nema cenu i da ćete uraditi sve kako bi ostali na vlasti do tridesetih, jer vama je alternativa ostanku na vlasti u stvari nije odlazak u opoziciju nego nešto mnogo gore i mnoge teže. EKSPO kao tačka veka vam nije dovoljan. To je ono što ste imali kao dogovor i obećanje od stranaca da će to biti dozvoljeno kao otpremnina. Vi računate da su se stranci promenili, novi ljudi, zaboravili su šta su obećali – možda može još nešto. Znači, cilj je ostati na vlasti po svaku cenu, a to ne može bez izborne krađe. To je svrha Petrašinovićevih zakona.

Svrha Mrdićevih zakona je da se obezbedi nekažnjivost pljačke nakon što dobijete nastavak vlasti na tako pokradenim izborima. Imali ste čak i ovaj specijalan slučaj na temu Generalštaba kada ste hteli da vratite vreme i da spasite redova Selakovića. To je onaj zakon za koji Jovanov insistira da se po njemu zove. Ja nemam ništa protiv da se zove po njemu.

Nivo korupcije i kriminala je takvih razmera da vam i ovako slabo funkcionalno pravosuđe predstavlja smetnju, a vašim gazdama se žuri sa krađom i apetiti su sve veći. Moraju lojalisti da budu i u policiji i u tužilaštvu kako bi organizovana kriminalna grupa nastavila nesmetano da pljačka.

Kada ste krenuli sa Mrdićevim zakonima jasno vam je signalizirano da postoje crvene linije i da to Brisel neće da vam progleda kroz prste kao mnoge stvari koje vam je progledao. Kada ste videli da su ozbiljni, onda ste rekli – prihvatićemo preporuke Venecijanske komisije i njihov nalaz šta god tu da bude pisalo. Sada ste dobili te preporuke. Mrdić je doradio te zakone. Bolje da nije. Struka kaže da to kako je urađeno da je gore od originala. Posledice će biti vrlo teške. To je prilično izvesno.

Postavlja se pitanje – zašto vi to radite? Mislite da bi olako bilo da vam se to pripiše na neznanju. Iza toga stoje ipak neki ljudi koji su hteli nešto da postignu. Pitanje je – koji su vaši motivi? Šta je to što vas navodi da vučete stvari do tolikog rizika da izgubimo tih milijardu i po, da rizikujete međunarodnu izolaciju. Šta je to što vam je važnije od svega toga? Zašto to radite? Ja mislim da je jedino objašnjenje da se više plašite samostalnog tužilaštva nego svega drugog i da ste zbog toga spremni na ovo. Ja nemam dilemu da većina vas ovde u sali nesvesno učestvuje u svemu tome, jer vi reagujete na zvonce, ali sam isto tako siguran da ima nekoliko koji su jako svesni čemu ovo služi i zašto se tako radi i uveren sam da je gospođa Brnabić jedna od njih. Vidim da se već spremila da reaguje na ono što ću ja da kažem.

Evo joj dodatni razlog da reaguje. Gospođo Brnabić, vi ste bili jedna od retkih osoba kojoj je i diplomatski kor i briselska birokratija polagala neku pažnju da sa vama može da se razgovara. Vi imate i znanja i razumevanja šta se ovde dešava. To je jako važno u situaciji kada imamo premijera koga baš niko ne uzima za ozbiljno, kada imate ministra za evropske integracije koga niko ne uzima za ozbiljno, a i niko neće sa

24/3 AL/CG

njim ni da se vidi, ni da sedne, kad imate ministra spoljnih poslova koji je ministar za neEvropu, on praktično ne operiše u Evropi, i kada je cela ta evropska priča svedena na jednog službenika, relativno visokog ranga, ali koji sedi u Briselu. Mnogo je bilo važno da ima nekog ko je relativno razuman da održi tu komunikaciju, vi ste uspeli da to prokockate i sveli ste svoj angažman na to da ovde iznosite doskočice, ove replikice, što sa onog mesta, što iz klupe. Ja mislim da vi prokockavate nešto što je mnogo važnije od vaše karijere, vašeg statusa – prokockavate nešto što je važno za ovu zemlju. Samo vi znate zašto to radite. U svakom slučaju, nije to dobro.

Vidim da idete po ambasadama i ogovarate opoziciju da nismo glasali za zakone koji su trebali da nas nešto…

Hvala.

Nismo glasali ni protiv. Bili smo uzdržani. To je mera našeg odnosa prema tome šta vi radite. Znate, vi niste spremni da stavite na dnevni red nesporne zakone, kao što je zakon roditelj-staratelj, kao što je zakon o lekarima. Šta drugo čovek sa vama da radi?

Znači, da rezimiram sa jednom rečenicom. Ovi zakoni služe, i zato ne treba pravno znanje, pre svega da se stvori podesan pravni ambijent za nekažnjenu krađu izbora i podesan pravni ambijent za krađu para posle tako pokradenih izbora. Hvala.

25/1 MV/VZ 14.00 – 14.10

Odgovoriću za ono što mislim da ima smisla da se odgovori.

Pre svega, da vam se zahvalim što ste mi dali minut da pre toga završim misao. Ne brinem ja ni za SVM ni za SNS. Ja brinem za Srbiju i zato sam rekao to što sam rekao. Drago mi je ako je među vama sve u redu, ali mislim da to što je među vama dobro da to nije dobro za Srbiju, nažalost.

Deo oko predsedničkih izbora, neko je tu imao primedbu oko toga da li moja opservacija da se kradu izbori ima veze sa rezultatom predsedničkih izbora na kojima sam ja učestvovao. Nikada nisam rekao da sam ja izgubio zato što su toliko pokradeni izbori. Oni se kradu, ali taj rezultat nije bio presudan zbog toga. To nikada nisam rekao, nemojte mi to pripisivati.

Sledeća stvar, rečeno je da u prethodnom periodu, kada vi niste bili vlast, ja sigurno nisam bio vlast, da tada nije bilo preporuka Venecijanske komisije i da ništa od toga nije moralo da se primeni. Pa, tih preporuka nije bilo zato što nije bilo ovih problema. Nije bilo ovakve krađe. Problem u tome što vi sada idete sa ovakvim zakonima je u tome što u stvari od onih 25 preporuka većina se odnosi na praksu, a vi onda taj nedostatak dobre prakse maskirate ovim zakonskim izmenama. Znači, nije bio problem da li nešto piše ili ne piše u zakonu, nego šta se radi. Pre ovo nije rađeno, pa Venecijanska komisija nije imala posla. Sada ima posla.

I konačno, gospođa Brnabić je rekla, pravdala se da se ona stvarno zalaže za evropski put Srbiji. Žao mi je što nije tu. Verujem da se zalaže, ali nešto tu ne radi kako treba, loše to ide. Ne znam koliko se ona zalaže i šta radi, ali siguran sam da ovo što vaš šef preti sa bacanjem u Dunav nema nikakve veze sa stvarnom namerom da Srbija ide u Evropu. Hvala.

Hvala.

Mnogo je važno kad najrečitiji među SNS poslanicima obrazlažu javno to što vi radite, pogotovo kad odlučite da ovako skandalozno remontujete pravosuđe. Kako

4/2 JJ/LjL

ste tako naprasno otkrili posle 13 godina vlasti da tu nešto ne valja i da morate na brzinu, po hitnom postupku, nasred ulice, da to remontujete?

Poslanik Mrdić je očigledno taj, objasnio je da ne možete više realno u sumrak svoje vlasti da dozvolite da pravosuđe radi po zakonu i da tužioci i sudije ne izvršavaju naloge izvršne vlasti. Po vašem, samo vlast ima pravo da uznemirava javnost. Samo Vučić može da preti, recimo, za vreme korone, da će groblja biti mala, samo on može da najavljuje svaki dan da će biti rata ali da ne brinemo, da imamo dovoljno ribljih konzervi i luka, a on će se već nekako snaći sa rakletom u Švajcarskoj. On ima pravo da uznemirava javnost i sa lažima, a ostali, uključujući i opoziciju, ne mogu ni sa istinom.

Mrdić je pre dva dana na jednoj televiziji vrlo rečito, pravnički argumentovano, ali na način da narod to razume, objasnio da ne može više da se dozvoli da ja nekažnjeno kažem da je ova vlast odnosno Aleksandar Vučić 15. marta pucao na narod zvučnim topom.

Ne zna se šta je više nanelo duševno bol vašem šefu, da li je to što sam ja razobličio zločin ili to što tužilac Stefanović nije bio u stanju da mu isporuči moje privođenje. Pokazalo se da u tužilaštvu ima ljudi koji ni Vučića, ni Stefanovića niti smatraju niti zovu šef. To je očigledno neoprostivo. Odlučili su ljudi da se i dalje drže zakona kao pijan plota, to je za ovu vlast, nečuveno. Skandalizovao se šef a potom i Mrdić.

Kaže Mrdić da tako nešto više neće biti moguće kada njegovi pravni „mrdićizmi“ zažive. To znači pod jedan kada se uspostavi nova organizacija i pod dva kad se ta organizacija nafiluje ljudima po meri izvršne vlasti.

Stvar je dodatno pojasnio i ministar kulture Selaković koji će ostati po tome poznat što je kao ministar kulture hteo na prevaru da ruši kulturno dobro. A kada ga je tužilaštvo prozvalo za to što je hteo da uradi, onda je hteo da sruši i tužilaštvo. Mnogo hteo, mnogo započeo, stisnuo zube, ali nije mogao nejaki Nikola, nijedno ni drugo. Onda ga je šef prigrlio, obećao da niko ne sme da ga dira. Na kraju ne nejaki Nikola izjavio to što je privuklo pažnju javnosti, da je došlo vreme za polaganje odgovornosti i onda su se svi zapitali u čudu, na koga, odnosno na šta je nejaki Nikola mislio. Neverovatno, ali on je izgleda mislio na sebe. On bi mučenik da mu se što pre sudi i presudi dok je ove vlasti, čim Mrdić uspostavi novi sistem i kada ga popuni kadrovima po vašoj meri. Računa čovek ako mu se i razreši neka kazna, u takvom Mrdićevom sistemu nije problem dok je tu šefa, on će da ga pomiluje. Pa, gde žuriš nejaki Nikola, neće moći tako. Zar stvarno mislite da ćete vi sami sebi da sudite? Polako, sudiće vam se kada padnete sa vlasti. Gde žurite? Brzo će to, nećete dugo čekati.

Moram da vam kažem da jako lepo radite ovo što radite. Super je što Mrdić ovako jasno obrazlaže čemu zakoni služe. On to toliko dobro radi da jednostavno radi posao za nas, za opoziciju. Šteta je da bude samo vaš, ja mislim da je Mrdić malo i naš.

U pravu su Milenko Jovanov i gospođa Brnabić kad su rekli, kad su ga uzeli u zaštitu tvrdnjom da nije ni važno da li on ima neku školu. Za ovo što radi stvarno nije važno. To što čovek ne zna gde je završio prve dve godine fakulteta i što je izgubio indeks, dešava se. Doktoru Mrdiću se ne gleda u zube.

Nije mi jasno samo zašto i njega niste ubacili u ovu delegaciju za sastanak sa Evroparlamentarcima da iz prve ruke obrazloži ono što je izazvalo pažnju koliko znam i parlamenta u Briselu, a bogami i izvršne vlasti u EU, oni su zainteresovani, bilo bi lepo da im to Mrdić obrazloži iz prve ruke, svakako bi on to bolje uradio nego

4/3 JJ/LjL

Milenko Jovanov. Bilo bi dobro da u delegaciji budu i ostali ljudi koji znaju da obrazlože sve što treba i koji govore evropskim rečnikom. Recimo, Atlagić, Rističević, Nataša Jovanović, možda neko iz Vulinove stranke, Stanlijo i Olijo, sasvim svejedno ko od njih dvojice. To bi jako pomoglo da nas Evropa bolje razume, a ne da pričate preko prevodioca koji ipak razgovara jednim pristojnijim rečnikom, bar kada razgovara sa strancima. Ti ljudi bi svakako mogli da obrazlože i šta ste hteli sa ovom nazovi reformom pravosuđa, kakav ste to REM zamislili, zašto ovakvi kadrovi u MUP-u. To bi bilo mnogo rečitije, kao što je to objašnjeno od strane gospodina Mrdića domaćoj javnosti. Hvala.

Hvala.

Hvala vam što ste uvažili moju ideju, da vas naručuje još jednom.

Žao mi je što se ostali prozvani nisu javili. Šteta je da narod ne vidi ko ih to predstavlja na način na koji je to, gospodin Škrijelj sa pravom spomenuo kako ste stigli u ovu Skupštinu i kako ste formirali većinu. To je bila moja ideja i drago mi je što sam uspeo u tome.

S druge strane, neverovatno je koliko ste vi osetljivi na pohvala. Ja sam vas pohvalio. Šta vam je? Šta se ljutite? Zar je moguće da vam toliko smeta pred šefom da vas neko iz opozicije pohvali? Nemojte da ste tako nervozni. Super vam to ide. Samo nastavite tako. Hvala.

Hvala.

Ustavni sud u Srbiji je u stvari ustavio poštovanje Ustava u Srbiji. Dva su dokaza za to - jedan je kvantitativni, to je preko 40 hiljada nerešenih predmeta, a drugi je kvalitativni, a to je način na koji se predsednik države odnosi prema Ustavu, on ga ne poštuje na dnevnoj bazi. Najnovije je ovo što je juče uradio. Po svom priznanju ili hvaljenju, on je rekao da je on odlučio da niko ne ide na samit "EU - Zapadni Balkan".

Ko je on da odluči? To mu ne piše u Ustavu. Na taj samit je trebao da ide Đuro Macut ili bilo ko, ako premijer ne može da ide, mogao je da zamoli predsednika države da ide umesto njega. U svakom slučaju, predsednik Vučić je prekršio Ustav. To nije u njegovoj nadležnosti.

Na stranu što nas je obrukao, jer je pre neki dan pozvao EU da primi sve zemlje Zapadnog Balkana, a onda se on prvi povukao, čim mu nešto nije bilo pravo. Naljutio se pop na selo zbog nestašne popadije. Obrukao je celu zemlju. Kakav je to način?

Sledeća stvar gde je isto tako pokazao, još juče, nepoštovanje zakona, to je ovo što preti nešto TOK-u da će on napraviti sud ili tužilaštvo koje će njih da tuži i njima da sudi. Kakve veze on ima sa tim? Ko ga je ovlastio? Gde mu piše takvo ovlašćenje?

Sledeća stvar koja nema direktno veze sa nepoštovanjem Ustava je ovo što je juče odbio, odnosno odlučio da ne primi komandanta južnog krila NATO-a, jer je imao pametnija posla. Imao je posao da ponižava Mladena Savatovića, novinara N1. Od tog admirala zavisi bezbednost Srba na Kosovu, ne zavisi od ove ekipe iz Banjske, ne zavisi od Radoičića. Probali ste to, nije išlo. A on nije imao vremena da primi komandanta južnog krila NATO. Kome će da se požali kad opet napadnu Srbe na Kosovu?

Na kraju, juče je još nešto probao da uradi, a to je da proglasi misterioznom smrt predstavnika SDPR-a u Moskvi, u stvari da dobije neku naklonost na zapadu i da kaže - vidite šta mi Rusi rade, a vi mi ne otvarate ni poglavlje tri. Kakva je to scenografija? Na šta to liči?

Na kraju se sve svodi na to i vrlo je poučno da se on ponaša kao iz one pesme da ko igra za raju i zanemaruje taktiku završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku. Ja mislim da je na putu da završi karijeru na taj način. Nije šteta za njega, šteta je što pravi štetu nacionalnim interesima na dnevnoj bazi. Hvala.

Hvala.

Ministri mogu da govore kad hoće, a mi poslanici onda kad imamo dodeljeno vreme.

Nažalost, danas ministar Gašić nije tu. On svaki put koristi priliku da me prozove kad ja nisam tu. Tako je to juče uradio replicirajući Petru Boškoviću, pa je red da mu odgovorim.

On i ja smo imali jednu raspravu na Odboru za odbranu kada je on tvrdio da smo kad sam ja bio načelnik Generalštaba kad je donet ovaj zakon koji se sad menja o vojsci, kako je rekao, ukinuli čin kapetana prve klase. Ja sam mu tada objasnio da mi ništa nismo ukinuli, ali ne, on je rekao da smo zagubili. Ja sam mu rekao – ništa mi nismo zagubili, mi smo to namerno ukinuli jer smo reorganizovali vojsku po NATO standardima.

On to opet nije shvatio i juče je ovde koristio sledeću formulaciju – da smo mi to zagubili zato što smo, kako je rekao, izvršavali, radili po instrukcijama NATO.

Ministar Gašić je već ne znam koji put ministar odbrane. Polaže popravni. On to očigledno ima problem da shvati o čemu se radi. To mogu da razumem, ali ovo što laže to ne mogu da razumem. Ne znam šta mu to treba.

On je ovde pozivao Peru Boškovića juče na poštovanje oficirske časti. Malo malo pa posegne za tim. Meni nije jasno šta on zna i šta razume o oficirskoj časti. Pretpostavljam da bi on treba da zna nešto o ministarskoj časti, mada o tome nema smisla da se priča, zato ga pozivam da poštuje keramičarsku čast. To je ozbiljna čast.

Sledeća tema je opet budžet. Već sam jednom rekao da je ministar Mali sa lapidarnom lakoćom u 30 minuta obrazložio građanima Srbije kako će da potroše njihovih 20 milijardi evra. Rekao sam da je objašnjavao i kako će da im uzme. Nije tome previše pažnje posveti, uglavnom je govorio o tome kako će da potroši.

Ajde sad da obratimo pažnju na to ko će da mu pomaže kako će da potroši tih 20 milijardi evra. Ministri koji će raspolagati sa milijardama su: Aleksandra Sofronijević 2,3 milijarde evra, Gašić 1,9, Milica Đurđević Stamenkovski dve milijarde, Ivica Dačić 1,2 milijarde evra. Oni će toliko para kontrolisati. Ministri koji će kontrolisati u stotinama miliona evra: Vujić, Mesarović, Lončar, Dubravka Đedović, Selaković, Pavkov, Glišić, Balint.

Neki od pomenutih ministara, a i neki koji nisu pomenuti su ljudi koji su videli velike pare jer su radili pa zaradili: Tončev, Gašić, Popović. Ovde ima ljudi koji su velike pare videli samo kad im je stizala koverta kad su glumili opoziciju. Ti ljudi će sad raspolagati sa dve milijarde evra narodnih para.

Kad bi samo pogledali i ko su ministri bez portfelja, to su znači ljudi koji nemaju obavezu ali nas košta njihova fotelja. Svaka od tih fotelja kad se pogleda ovaj zakon o budžetu košta građane Srbije četiri miliona evra godišnje. Dvadeset miliona evra mi ćemo plaćati ministre bez portfelja koji imaju fotelju. To znači da i svi ostali ministri kad ništa ne bi radili, kao što mnogi neće raditi jer će neko drugi raspolagati suštinski tim sredstvima, svaki nas košta tih četiri miliona evra.

Građani Srbije, mislite o tome.