Hvala, gospođo Brnabić.

Kolege narodni poslanici, budući ministri, za početak želim da čestitam Praznik rada onima koji su radili kad je trebalo, a evo mi danas radimo na praznik zato što SNS nije radio kad je trebao.

Na neradne dane, na državni praznik u vreme kada radan i organizovan svet proslavlja praznik sa svojim porodicama, mi smo ovde. Profesija narodni poslanik inače ne postoji, a i da postoji, ne podrazumeva se da radi neradnim danima. Ovo što ste vi danas uradili sa sazivanjem ove sednice je rezultat vašeg nerada. Da li je to posledica što se neko iživljava, hoće da bude važan, da li je to isti onaj koji se sprda sa idejom kraćeg radnog vremena, isti onaj koji se nikad vruć vode nije napio, jer nikada ništa nije radio. Isti onaj kome se omaklo da je u Vladi igrao rizika, dok je Generalštab bombardovan, a dok su vojska i civili ginuli. Isti onaj koji sada ne radi ono što mu je posao, nego se slika po televizijama i smeta drugima, pa i vama sutra da radite svoj posao.

Da li je razlog samo to što ste nesposobni pa vam je trebalo četiri i po meseca da sklepate ovu Vladu? Da li zato što ste zemlju doveli u tako lošu poziciju da se plašite parlamentarne debate, pa ste morali da je organizujete za praznike? Da li zbog toga niste smeli da menjate Zakon o Vladi, da menjate strukturu ove Vlade, da diskusija ne bi poduže trajala? Da li je to zato što se još jednim dramskim zapletom oko izbora Vlade u pet do 12 prikrivaju prave drame u kojima se nalazi ova zemlja? Da li je to zato što postoje nečije potrebe da pokaže kako mu se može, kako mu se prohte da vlada i bez Vlade, a i bez Skupštine? Da li je to zato vam šef uživa u tome da vas ponižava? Da li je to zato što imate unutrašnje trzavice i borite se za bolje mesto na Titaniku?

Obzirom da je ovo Vlada kontinuiteta kao što je već više puta rečeno, a vidim da to potvrđuju i neka personalna rešenja, mislim da je u redu da se osvrnemo i na rezultate dosadašnje Vlade da vidimo kakav je to kontinuitet.

Zanimljivo je da se u vašem ekspozeu gospođo Brnabić, na startu vašeg mandata kao predsednica Vlade, tražilo opravdanje za neuspehe u tom novododeljenom mandatu, uz iznošenje konstatacije da nikad teži uslovi za Srbiju nisu bili. U tom momentu, iz tog ugla krenuo je rat u Ukrajini, mnogo toga se dešavalo. Vi ste tada definisali pet prioriteta, nova energetska politika, obrazovanje i nauka, moderno zdravstvo, nastavak digitalizacije i razvoj robotike i veštačke inteligencije i pet - klimatske promene i zaštita životne sredine. To su bili vaši prioriteti. Ništa od ovoga nije prioritet izgleda nove Vlade kontinuiteta, koliko sam mogao danas da čujem.

Kada se pogleda šta je ostvareno čoveku dođe da se zapita šta bi bilo da ovo nije bio prioritet. Nemam vremena da se pozabavim sa svih pet oblasti, ali recimo energetika je dosta važna, obzirom da tu imamo kontinuitet personalni. Na samom početku programa vaše Vlade piše, citiram apsolutni prioritet u mandatu ove Vlade biće energetika. Dalje se citira - predsednik Vučić da je za naredni mandat prioritet nova energetska politika Srbije, kao što je u prethodnom mandatu bilo zdravstvo i iznosi se njegovo nadanje da će to biti podjednako uspešno.

Šta je urađeno? Nikakva energetska politika nije se pojavila u poslednjem mandatu, čak ni u povoju, a to je bio prioritet. Šta se desilo sa tim? Najveći rezultat je nekontrolisani uvoz uglja po principu što skuplje, to bolje. Nema ozbiljnih nekih novih projekata.

Konkretno, šta je bilo definisano u vašem ekspozeu? Termoelektrana Kostolac B3, projekat nije završen. Gasna interkonekcija ka Bugarskoj je završena, to je projekat koji je mnogo dugo trajao, a nove gasne interkonekcije koje su bile najavljivane sa Rumunijom i sa Severnom Makedonijom samo su ostale još jedno mrtvo slovo na papiru.

Govorilo se o nastavku izgradnje HE Vuk-Bjela, zajednički projekat sa vodoprivredom Republike Srpske. Dovoljno je otići na tulokaciju i videti da se tamo ništa ozbiljno ne radi. Još jedan važan detalj vezan za ovaj projekat koji je napravila ubojita kombinacija SNS i SNSDA u Republici Srpskoj da je ovde odugovlačila sa realizacijom HE od 115 megavata iako je projektovana snaga, u svim ranijim projektima za tu HE još iz vremena SFRJ bila 450 megavata. Gde ste izgubili na papirima tih 335 megavata gospodo? Sada o tome nema ni reči u papirima koji su danas ovde pročitani.

Projekat HE Reverzibilna Bistrica za sada imamo samo u priči i sredstvima informisanja, ništa više od toga. Projekat Đerdap3 pomenut je u pola rečenice u ovih 65 stranica. Izgradnja novog naftovoda, realno u prethodnom mandatu nije urađeno ništa. Ekspozeu tadašnjim vašim je najavljeno ulaganje od čak 12 milijardi evra u energetiku do 2025. godine. To vreme je praktično za tako velike investicije iza nas, ne vidim da je nešto urađeno.

U stvari, kratak rezime toga što je urađeno u energetici nijedan iole značajniji projekat nije završen kako je bilo najavljeno u vašem ekspozeu. Mi do dana današnjeg nemamo strategiju razvoja energetike koju ste najavili i vi i predsednik Vučić.

Imamo cenu naftnih derivata koja je među najvišima u Evropi, imamo zagađen vazduh, projekat odsumporavanja TENT A je konačno završen, istina, ali ne i TENT B, a to je projekat koji je decenijskog tipa.

Imamo sve skuplju struju, koja postaje luksuz za dobar deo osiromašenog stanovništva Srbije. Energetika nije bila prioritet ni u vašem mandatu, iako je najavljena, ova nova Vlada to i ne najavljuje.

U vašem programu ima jedno važno poglavlje koje se zove društvena i državna stabilnost Srbije. U ovom poglavlju su navedene teme koje, pretpostavljam, po vašem mišljenju, nisu zaslužile da se nađu u prioritetima i ovo su te teme neprioritetne. Vladavina prava i reforma pravosuđa, borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv korupcije, jačanje odbrambene moći Srbije, Kosovo i Metohija, očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, vrlo interesantno formulisano, društveni dijalog i mediji, socijalna i populaciona politika i ravnomeran regionalni razvoj.

Evo šta je urađeno. Vladavina prava je unapređena do nivoa izborne pljačke na prethodnim izborima, a u toj pljački učestvovali su ministarstva unutrašnjih poslova i državne uprave. Borba protiv organizovanog kriminala je toliko bila uspešna da se izgubila granica između države i kriminala, privatno je jedno i drugo, u istim rukama. Borba protiv korupcije je završena, pobedila je korupcija.

Jačanje odbrambene moći Srbije, netransparentno ulaganje u opremanje vojske. Da li je to suštinski povećalo odbrambenu moć Srbije? Teško, iz više razloga, vojnih i političkih. Hajde najpre vojni. Glavni vojni razlozi su potpuno urušavanje ljudskih resursa Vojske Srbije, mirnodopska popuna jedinica je zabrinjavajuća, a stanje rezervnog kadra i njegove obučenosti je alarmantno. Uveren sam da budući premijer to jako dobro zna i ne pripisujem ovo samo njegovom mandatu kao mesta ministra, dosta toga je on i nasledio.

Vojska se prečesto koristi kao maneken vojno-industrijskog i vojno-trgovačkog lobija. Pomoćnik ministra za materijalne resurse nekompetentno i nenadležno usmerava razvoj vojske, a načelnik Generalštaba se ponaša kao posilni predsednika države, koga od oslovljava vrhovnim komandantom.

Vojska je prečesto ponižavana scenskim igrokazima na obodu Kosova i Metohije, kako bi Vučić demonstrirao brigu za Kosovo, dok ga je potajno predavao. Ono što se naziva vojnim vežbama vrlo često nisu bile vežbe, nego prikazi sposobnosti, kao što jako dobro znate, i to su vam objasnili ljudi u uniformi, mada ste vi prvi ministar posle dugo vremena. Ja ne znam da li je neko pre vas za šefa kabineta imao nekoga ko nije vojno lice. I to što se naziva vojnim vežbama, kao što rekoh, što nisu vojne vežbe, uglavnom su bili prikazi za kamere, za vojno-trgovačke putnike i za zadovoljstvo tzv. vrhovnog komandanta. To je bilo obmanjivanje javnosti, obmanjivanje građana Srbije i to je suštinski nečasna rabota.

Politički razlozi, par reči i o njima, oni ukazuju da ova zemlja danas nije bezbednija nego što je bila na početku mandata prethodne Vlade. Oni se manifestuju, ti razlozi, kroz ozbiljno narušavanje odnosa u regionu. Naravno da Srbija nije jedan i jedini krivac za to. Slaba je uteha što deo odgovornosti leži na drugima, ako ne i veći. Neki od njih su svoju bezbednost rešili na drugi način, na način koji Srbija sebi ne može da priušti, posle svega što je preživela u prethodnih 20 ili 30 godina.

Zatezanje odnosa sa gotovo svima u regionu nije dobro za Srbiju, to prvenstveno nije dobro za naše sunarodnike koji žive u tim zemljama, to nije dobro za naše ekonomske interese, to nije dobro za naše ambicije na putu evropskih integracija i, konačno, to nije dobro za našu bezbednost. Ne aludiram da imamo imanentno ugrožavanje naše bezbednosti, vojno, govorim da usložnjavanje situacije stimuliše veća vojna izdvajanja koja idu na uštrb nekih drugih važnih potreba ovog društva, a to se dosta dobro videlo i iz današnjeg ekspozea budućeg premijera.

Još kada se uzme u obzir kako se donose odluke o skupim vojnim nabavkama, operisane od uticaja struke, dugoročnog promišljanja, koliko je to zavisno od trenutnih hirova vrhovnog vođe, koliko je to pod uticajem raznih interesnih finansijskih i trgovačkih grupa, onda stvari izgledaju još gore.

Kada govorimo o narušenim odnosima sa susedima, da ostavim po strani one za koje je tradicionalno zadužen gospodin Vulin, pomenuću samo Rumuniju, suseda sa kojim nikad nismo imali ovako nepostojeće odnose. To je zemlja sa kojom je Vučić ugasio saradnju. A Rumunija je, da vas podsetim, naš najmoćniji i najmnogoljudniji sused. Šta je ovoj vlasti problem sa Rumunijom? Da nije Laura Koveši?

Još par komentara o funkcionisanju sektora bezbednosti u prethodnom periodu. Možete li da se postarate za red u sali, molim vas? Hvala.

Iako se u javnosti naglašavalo da je očuvana unutrašnja stabilnost i bezbednost Republike Srbije i njenih građana, prošlogodišnja majska masovna ubistva dece i čuvara u školi „Vladislav Ribnikar“, a i mladih ljudi u selima Dubona i Malo Orašje, iz temelja su uzdrmala naše društvo, zavela celu naciju u crno, izazvala opštu traumu, ali i pokazala jasnu reakciju građana da su rešeni da se suprotstave nasilju. Ovi strašni događaji su pokazali sve slabosti funkcionisanja državnih subjekata, nadležnih za stvaranje i održavanje bezbednog ambijenta za naše građane, a što je plaćeno dragocenim mladim životima. Umesto da se prihvati odgovornosti za sve što se desilo, činjenjem ili nečinjenjem, vlast se branila izjavama da sistem nije zakazao. Izgleda da je ta konstatacija i dalje na snazi, nažalost. I dalje se malo šta radi ili bar je malo onoga što može da se vidi.

Da rezimiram, koje god bezbednosti se dotaknemo u Srbiji, stanje ne valja. O spoljnoj i vojnoj bezbednosti države upravo sam govorio. Profesionalna reputacija i srednja BIA sa srodnim agencijama drugih država je drastično urušena za vreme mandata Aleksandra Vulina. Agencija je i dalje u v.d. stanju. Bezbednost građana i njihove imovine u gorem je stanju nego bezbednost države. Tome doprinosi pravna nesigurnost, stanje u pravosuđu i sveprisutna korupcija. Policija već dve godine nema direktora. Partijska politička struktura se igra sa policijskim aparatom. Zato je i bilo moguće da MUP bude direktno involviran u izbornu krađu. Zato je moguće da se dešavaju brutalna ubistva u zatvorima i tokom policijskog isleđivanja. Zato su školska dvorišta, igrališta i parkovi mesta na kojima dileri vode igru. Zato građani ove zemlje imaju utisak da je zadatak policije da štiti kriminalce od zakona, a vlast od naroda.

Da namestim kravatu? Hvala. Ministar Gašić je vrlo pedantan što se tiče kravate. Kad je bio tako pedantan što se tiče policije, svaka čast.

Zato građani ove zemlje, kao što rekoh, imaju utisak da policija radi neki drugi posao, i ne varaju se. Naravno, ne radi se o svoj policiji i to časne policajce tera da se ne osećaju prijatno i da napuštaju tu službu.

Građani ove zemlje su nebezbedni u svakom pogledu, kad krenu na posao ili u školu ne znaju da li će autobus da im se zapali i da li će da ih ubije otpao točak sa autobusa i da li će da se zateknu usred ulične pucnjave. Da ne pominjem bezbednost novinara, posebno nakon presude za slučaj Ćuruvija. Da ne pominjem informacionu bezbednost nakon drame sa informacionim sistemom katastra. O energetskoj bezbednosti sam već govorio, a o sigurnosti hrane građani Srbije imaju razloga da budu i te kako zabrinuti. Ispada da malo-malo što izvozimo iz ove zemlje od hrane, da nam se vrati jer je neispravno. Jedino na našem tržištu je sve ispravno. Malo je neobično. Da li sve ono što ne valja izvozimo, a mi jedemo samo zdravo ili je nešto drugo po sredi?

Na temu Kosova i Metohije, nabrojane su bile mere koje su prethodno bile urađene na nivou aspirina, ništa nije planirano u programu koji ste vi izložili, gospođo Brnabić, a bolje bi bilo da u skladu sa programom ništa nije ni rađeno, jer ono što je rađeno prethodne dve godine je najgore i najtraumatičnije što je ova nacija i ova zemlja doživela po pitanju Kosova. Da ne navodim šta je to bilo konkretno, svima je jasno. Mi u stvari imamo potpuni debakl na spoljnopolitičkom planu u prethodnom periodu. Povampirenjem politike koja nas je gurnula u stradanja 90-ih godina rizikujemo mnogo veće poraze. Ne bi me čudilo da se tema Republike Srpske otvori kao naše novo Kosovo. Sada svedočimo i skandaloznom pokušaju predsednika Vučića da završnu fazu svoje predaje Kosova zamota u ambalažu antisrpske histerije celog sveta.

Na temu očuvanja nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, zanimljivo je da se pod ovim naslovom pominje zaglavljeni proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Ako je to bila mera očuvanja nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, onda je ta stvar uspešno završena, potpuno smo zaglavljeni, nova Vlada na tu temu ne mora više ništa da radi, uvezali smo sve u Poglavlje 35.

Sledeći podnaslov je bio društveni dijalog i mediji. Videli smo kako to funkcioniše na jednoj važnoj temi pre neki dan, kada su se konačno pojavila ta mitska bića iz RTS-a ovde u Narodnoj skupštini, kakav dijalog je bio moguć.

Na temu socijalne i populacione politike, rezultat uspešne politike je da se sirotinja brzo seli najčešće u Beograd turistički, sa promenom prebivališta uz minimalnu naknadu od 2.000 dinara.

Piše i ravnomerni i regionalni razvoj. Tu je verovatno opravdano što ništa nije urađeno, jer nije mi jasno šta se htelo, pa se nije ni započinjalo.

Par reči na temu kadrova ove Vlade. Ministri iz prethodne Vlade su napustili svoje kabinete, a da neki nisu poznatiji danas nego što su bili tada, a neki od tih ministara su i u sastavu nove Vlade. Nema drugog objašnjenja nego da su se trudili, ali im nije išlo pa su dobili novu priliku.

Pažljivo sam pročitao biografije kandidata za ministarske funkcije i par njih je veoma impresivno. Naravno, ima mnogo onih koji u tim biografijama uglavnom imaju partijske funkcije. U politiku su ušli gotovo iz obdaništa.

Impresivna je tako biografija buduće ministarke Đurđević Stamenkovski. Izuzetno je sažeta. Stala je u sedam rečenica. Nema više šta da se napiše - rođena, završila školu i kandidovala se za predsednika. To je to.

Nedostaje ta jedna rečenica da je u decembru bila opozicija, a danas je ministarka.

Među ministrima je pet ministara bez portfelja. To su ministri za promaju, čist trošak. Možda jedino iz te konstatacije zaslužuje da se izuzmu ministri budući koji su predstavnici nacionalnih manjina. Za to postoje dosta važni politički razlozi koje treba uvažiti.

Poseban slučaj među tim koji su bez portfelja je potpredsednik Vlade gospodin Aleksandar Vulin. Njegova biografija je još impresivnija. To što je radio stalo je u par rečenica. Sve ostalo se odnosi na nagrade, priznanja i odlikovanja.

Jasno je zašto njemu nije verovatno smeo da se da nijedan resor, ali sam potpuno uveren da će on imati nadležnost, jer se njegovo odsustvo iz prethodne Vlade i te kako osetilo. Potpuno je jasno da on treba da posluži da je ovo proruska Vlada. To je važno. Ta fasadna priča treba glasačima SNS.

Gospodin Vulin će verovatno biti potpredsednik za srpski svet. To je, u stvari, da se ne lažemo, projekat srpskog kalifata. To je jedan neomeđeni prostor kojim će vladati kalif, projekat koji bi, kad bi uspeo, ugasio Srbiju.

Važno je tvorcu ove Vlade i da kod nekih na zapadu pojedinim kadrovskim rešenjima stvori percepciju da je ovo prozapadna Vlada. Tu služe oni ministri koji nisu smeli da kažu da je ono što se desilo 1999. godine bila agresija, a ovo će, u stvari, ipak biti ta Vlada kontinuiteta, Vlada koja će nastaviti da prodaje i predaje Kosovo, da isporučuje municiju Ukrajini, da poklanja zgrade Generalštaba Kušneru i Grenelu, da čeprka litijum po Srbiji, da pere pare u „Beogradu na vodi“, da se bavi narko biznisom, da bude pokrovitelj investitorskog urbanizma i da Srbiju čvrsto drži podalje od evropskog puta.

Primetili ste da o novom predsedniku Vlade nisam ništa rekao. Prilično sam uveren da će za gospodina Vučevića i vaše cipele gospođo Brnabić biti dosta velike.

Od onoga šta planira ova Vlada da uradi…

Neće biti više vremena u ovom naletu. Biće prilike kasnije.

Hvala.

Gospođo Brnabić, nije vam trebala ova vaša kvalifikacija u čemu sam se ja prepoznao. Nije vam to neophodno. Poznajemo se dovoljno dugo da se uzdržite od toga ipak.

Nemam nameru da odgovaram na lične uvrede, jer znam da je to iz škole koju prolaze vaši narodni poslanici i služi za neke druge stvari. Hoću da odgovorim na ono što se tiče vojske i profesije.

Ovo pripisivanje da sam ja čovek koji je ukinuo 63. i 72. brigadu, to razumem da gospodin Jovanov možda i ne zna, mada on nije toliko neupućen, ali gospodin Vučević kao bivši ministar odbrane sam uveren da zna o čemu se radi. Ako ne zna, onda taj vojni šef kabineta, koga je u nekom momentu stekao, mogao je da ga pouči o tome.

U moje vreme mi smo 63. i 72. koje su se do tada zvale brigadama nazvali bataljonima, jer oni po svojoj strukturi jesu bili bataljoni, a pojačali smo ih. Oni su postali mnogo jača jedinica nego što su bile pre toga. Vi sada možete da ih zovete i brigadama i korpusima, oni su i dalje suštinski bataljoni. Vi to ako ne znate trebalo bi da znate, to je jako loše.

Što se tiče stanova i takvih stvari, nemam potrebu da se branim. Ja sam karijeru načelnika Generalštaba završio u jednoiposobnom stanu. Ne želim da ulazim u tu diskusiju. Ja sam za učešće u ratu od tadašnjeg predsednika države odlikovan, a vaš šef je dobio ključeve od stana. Hvala.

Hvala.

Poštovane kolege, narodni poslanici, ja bih se za početak zapitao zašto mi danas radimo ovo što radimo, što smo se okupili da pričamo o ovom zakonu? Prvi razlog je to što su pokradeni beogradski izbori u decembru i zato što smo mi tražili da se ti izbori ponove. Vi verovatno imate drugo razumevanje zašto se to dešava, ali koje god razumevanje da imamo, mi smo kao posledica toga danas ovde.

U međuvremenu smo potrošili dragoceno vreme da stvari rešavamo možda i bez izmene tog zakona. Sada smo došli dotle dokle smo došli. Niste bili spremni na popravljanje uslova kako bi to uradili mnogo elegantnije i mnogo brže i na zadovoljstvo i nas koji sedimo ovde i građana Srbije. Niste uradili zato što je, imam utisak da dobar deo zasluga za opstanak SNS-a na vlasti se bazira na nefer izbornim uslovima i na krađi izbora. Mi smo danas ovde zato što je zemlja, kao što sam već više puta rekao, u dubokoj političkoj krizi. To je dijagnoza kako ja vidim stanje zbog čega mi danas radimo ovo što radimo.

Ovo što mi danas radimo svakako nije terapija da bi izašli iz tog stanja. Ovo što mi danas radimo je u stvari, lepljenje flastera na gangrenoznu ranu. To neće izlečiti stvari. Taj proces će nastaviti da tinja dok potpuno ne uhvati celu Srbiju, a na putu smo da se to desi i plašim se da ovim što mi danas činimo u stvari, sprečavamo izlečenje i varamo državu, odnosno u ovom slučaju pacijenta.

Šta bi mi trebalo da radimo? Trebalo bi tu ranu da dobro očistimo, radikalno, a to znači da one koji su učestvovali u izbornoj krađi, koji su je organizovali, da budu sankcionisani, da snose posledice. Tu pre svega mislim na one koji su iz državnih organa, mislim na zaposlene u MUP-u, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i na sve one koji su na bilo koji način doveli stvar do ovde dokle su je doveli.

Neće nam pomoći to što smo krenuli u lečenje situacije obećanjima u vremenskoj iznudici. Kada kažem obećanja, mislim na ono što ste vi pre neki dan sami rekli, kada su vas pitali da li ima vremena da se primene dogovori ove dve stvari, o biračkom spisku i o stanju u medijima. Vi ste tada rekli za biračke spiskove – daću sve od sebe, učiniću najviše što mogu, pa koliko stignemo. Tako sam vas razumeo.

Što se tiče medija, obećali ste ono što obećavate od samog početka, da će biti organizovan sastanak sa RTS-om. Ne sumnjam u to da će to biti tako urađeno, ali mislim da nas to neće izlečiti. Od obećanja nam neće biti bolje, od radnih grupa nam neće biti bolje.

Pristup za koji smo se mi zalagali je bio da promenimo suštinski zakone, a da ne idemo na radne grupe i ne idemo na sastanke takve vrste koje ljude izgleda ne obavezuju. Neke ne obavezuju čak ni potpisi, a kamoli obećanja.

Meni to izgleda kao da nema namere da se suštinski bilo šta promeni i to me ni malo ne raduje, žalosti me. Ne raduje me bilo šta što ćete vi uraditi loše, jer je to sa posledicama za našu zemlju. To što će to biti sa posledicama za vlast SNS-a na nekim sledećim izborima, to je slaba uteha.

Ovde se ne radi o nekoj nenamernoj lekarskoj grešci, kad već govorim sa tom analogijom, ovde se radi, plašim se, i o lošoj nameri, sa veoma ozbiljnim posledicama po ovu zemlju. Mislim da ste preuzeli veliku odgovornost na sebe, kao što sam rekao pre neki dan, kad sam vam sugerisao da ne idete sami na izbore, to sad očigledno nećete morati da raditi, ali ovo što radite neće stvari ozbiljno popraviti.

Loše je i to što na ove izbore koje ste raspisali vlast ide sa dve teme koje nemaju nikakve veze sa tim lokalnim izborima. Obe su, u stvari, državne teme. Jasno je i zašto su. Zato što je najugledniji član vaše stranke i predsednik zemlje i čovek koji trenutno ima i najveći ugled među vašim biračima i očigledno ste bazirali kampanju na njega, ali to, čini mi se, da nije najbolje objašnjenje zašto idete na izbore sa dve teme. Jedna od njih je ulazak Kosova u Savet Evrope, a druga je ova loša rezolucija o Srebrenici koja je se sprema i šteta za naše nacionalne interese, umesto da idete sa temama koje su sasvim primerene za lokalne izbore od grada do grada, ali manje-više razvrstavaju se u standardne oblasti – komunalne teme, školstvo, zdravstvo, infrastruktura, to nisu teme.

E sad, kad se čovek zapita zašto ste se opredelili za to, s obzirom da na ovim nacionalnim niste postigli zavidne rezultate, meni to ne izgleda kao nešto sa čim bi ova vlast trebalo da se hvali, jedino objašnjenje je da na ovim lokalnim imate još manje rezultata i da zato izbegavate te teme.

Kad govorim o tim nacionalnim temama, sve izgleda kao da se borite da Kosovo ne uđe u Savet Evrope, kao da se borite da Srbija uđe u EU i kao da se borite za izborne uslove. Kad to kažem, mislim da imam i argumente za to.

Ulazak Kosova u Savet Evrope i sprečavanje se na kraju svelo na to da nisu ispunili dve od tri obećane stvari. Ispunili su ovu stvar oko Dečana, nisu ispunili oko eksproprijacije zemljišta i nisu ispunili oko ZSO. Onda stvarno izgleda da uopšte nije tema da li Kosovo može u međunarodne organizacije, nego samo koji su uslovi.

Ako idemo korak dalje, onda ispada da ova vlast nema nikakve uslove za ulazak Kosova u sve ostale međunarodne organizacije, shodno tački 4. Drugog Briselskog sporazuma i Sporazuma o implementaciji, odnosno Ohridskog sporazuma. Samo za Savet Evrope postoje neispunjena dva uslova. A šta ćemo sa Uneskom? Šta ćemo sa Interpolom? Kao što znate, u svakom slučaju, verujem da gospodin Petković to zna, to su stvari koje se spremaju za 2025. godinu. Verovatno 2026. godina, partnerstvo za mir itd.

Ništa to nije dobro. Ništa to nije dobro. Ovo je, kao što rekoh, skrivanje rana pod flasterom. Apelujem na vas da se uozbiljite. Ovo nije put za izlazak zemlje iz krize. Hvala.

Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Jovanovi što me doslovno, citirao i tako mi uštedeo vreme i dao doprinos ovoj diskusiji.

Želim da pojasnim jednu stvar, stvari koje smo mi predlagali ticali su se uslova, a datumi su samo vremenski okvir realističan da se uslovi ispune.

U momentu kada smo mi govorili o stvarima koje mogu da se ostvare do početka leta, odnosno do onih rokova koji su mogli da se ostvare bez izmena nekih zakonskih normi, to je bila jedna dimenzija. Ja sam bio u studiju N1, kada ste vi gospođo Brnabić, raspisali izbore, a mi smo vas svi molili na našim kolegijumima koje smo imali, da to ne radite da će nas to odvesti u jednu dosta delikatnu situaciju, šta u toj situaciji raditi. Tada sam rekao 3. aprila, u momentu nakon što ste vi to raspisali, od ovog momenta razgovor o 2. junu više nije na stolu. To nije realistično, mi ne možemo više ništa da stignemo da uradimo do tada. I, tada je na stolu već morao da bude drugi realističan scenario, ako želimo ovo da uradimo kako valja, to je izmena Ustavnog zakona, i ovo što smo mi predložili, što je danas predato u proceduru, da to na jesen uradimo kako valja.

Ako imate iskrenu nameru da rešavamo stvari u ovoj zemlji i da uradimo izbore kako valja, koji će biti nesporni, gde ćemo jedni drugima posle tih izbora pružiti ruku, to bi bio pravi put. Šteta, izabrali ste pogrešan.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Tačno je da sam upoznao gospođu Jovanović pre 15 godina u ovoj Skupštini. Povod za to upoznavanje je bilo zasedanje Odbora za odbranu i bezbednost. Ja sam se tada usprotivio onome što je radio tadašnji ministar odbrane iz redova tadašnje vladajuće stranke.

Kao što sam se tada usprotivio većini, tako se protivim i danas. Zato što tada nije rađeno kako treba ja sam bio spreman da odem sa mesta načelnika Generalštaba i otišao sam. Nisam se pokajao i sve bih isto danas uradio.

Ja sam se tada borio za interese ove zemlje, borim se i danas, tada protiv one vlasti, onakve ili njenog predstavnika tadašnjeg ministra, a sada protiv vas.

Ja ni tada nisam polemisao sa gospođom Jovanović, neću ni danas. meni je stalo da ova Narodna skupština profunkcioniše, da ovde govorimo o ozbiljnim stvarima, a ne da se valjamo u blatu. Ja neću da se valjam u blatu sa gospođom Jovanović ni sa bilo kim od vas. Hoću da pričam o ozbiljnim stvarima.

Način na koji ste vi počeli da pričate to nije ozbiljan način. Ja neću vas lično da vređam. Nisam ni tada radio, ni sada. I tada sam sa Šutanovcem raspravljao o stvarima od interesa za ovu zemlju, tako razgovaram i danas. Vi mene lično ne interesujete. To nije tema. To nije od interesa za građane ove zemlje.

Hvala.

Ja ću da iskoristim ovaj minut i po, dva, koliko je ostalo, da vas podsetim na neke stvari koje su se desile ovih dana.

Kao što znate, ovih dana je jedna žena poginula na ulici zbog neispravnog gradskog prevoza. To je stvar koja mora da ima veze sa ljudima koji vode ovaj grad. Neko je za to odgovoran. Neko je izgubio život, krenuo je na ulicu, krenuo je na posao, krenuo je kući.

Desilo se još nešto, desilo se pre mesec i po, a mi smo za to saznali tek juče ili danas. Čovek je izgubio život u zatvoru. Ubijen je. U tom zatvoru je završio zato što nije mogao da plati ili nije želeo da plati kaznu zbog bačene petarde sa balkona. Ubijen je brutalno u zatvoru u svojoj 74-oj godini. To je Srbija danas. Srbija danas nije ovo o čemu vi pričate, nažalost. Za to neko mora da odgovara.

Gospođo Brnabić, ministarka u tehničkoj vašoj Vladi, gospođa Popović je ministarka pravde. Taj zatvor je pod njenom subordinacijom. Taj zatvor je pod subordinacijom njenog potčinjenog - načelnika ili direktora Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija. Da li je moguće da to dvoje ljudi nemaju nikakav osećaj odgovornosti, sramote, greha? Da li vi možete da kažete neku reč saosećanja, pravdanja, bilo čega? To je, ljudi, skandalozno. To je Srbija danas. To Srbija ne bi trebala da bude.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, čast mi je što danas mogu da vam se obratim ispred poslaničke grupe stranke Srbija centar.

Na samom početku, želim da se obratim vama, gospodine predsedavajući. Vi ste rekli da niste vešti u ovome, jer niste ovo radili. Verujem, mada vam je ovo drugi mandat. Ja poštujem vaše godine, vi ovaj posao radite pre svega zbog svojih godina. Poštujem vašu profesionalnu ostvarenost. Ona je izuzetna. Ali, ni jedno ni drugo nije opravdanje za ovo kako vodite današnju sednicu.

Ja sam se javio za repliku zato što je bilo pomenuto moje ime i pokazana slika, niste mi dali reč. Vi na to nemate pravo. Vi ste danas načinom na koji vodite ovu sednicu ponizili parlament. Ne znam zašto vam to treba. Godine nisu opravdanje, godine su razlog više da se odgovorno ponašate.

Ne možete da me prekidate, nisam prekršio Poslovnik. Hajde da od ovog momenta na dalje da vi poštujete ovu Skupštinu, ako može.

Sada da se pozabavim time što sam hteo da kažem, tražeći pravo na repliku. Gospodin Rističević je pomenuo moje ime u kontekstu Srebrenice, tvrdeći da sam ja rekao nešto što nisam rekao. Za to što je on ovde izgovorio ja sam tužio neke tabloide i sve presude sam dobio. Gospodina Rističevića neću tužiti iz dva razloga. Prvi razlog je kad nekoga tužite to suđenje je obično u nekoj maloj prostoriji, a ja ne volim da sedim sa nekim ljudima u malim prostorijama iz higijenskih razloga. Drugi razlog je što presude bi trebale da imaju vaspitnu funkciju. Ja ne verujem da je ta funkcija ostvariva u slučaju gospodina Rističevića. Treća stvar koja je podjednako važna, meni ne trebaju pare, ja ne želim pare gospodina Rističevića, to su prljave pare, pare zarađene u rijatijima su prljave pare.

Dozvolite da nastavim. Stranka Srbija centar je osnovana pola godine pre ovih decembarskih izbora, i na tim izborima, učestvujući na listi koalicionoj zajedno sa kolegama iz Srbija protiv nasilja, ostvarili smo dobar rezultat, imamo razloga da budemo zadovoljni. Kvalifikovali smo se da budemo deo ovog parlamenta. Da je situacija normalna, mi bi imali razlog da budemo zadovoljni, ali situacija nažalost nije normalna. Da je normalna, ovde bi sedela neka parlamentarna većina i neka parlamentarna manjina. Nažalost, danas među parlamentarnom većinom ovde sede ljudi, ili bar deo njih, kojima ovde nije mesto. Oni danas ovde sede samo zbog toga što su izbori pokradeni.

Prethodni izbori nisu bili praznik demokratije, bili su sumrak demokratije i dotakli su dno u petom pokušaju od prvih višestranačkih izbora od kada je SNS došao na vlast.

Gospodine predsedavajući, radite svoj posao. Obezbedite mir u ovoj sali. Da li ste to u stanju? Da li ste u stanju da radite svoj posao?

Ipak, sudeći po reakciji čoveka čije ime su nosile sve SNS liste on je time veoma zadovoljan. On je, iako po Ustavu predsednik svih građana, proglasio svoju pobedu na 30% i više građana ove zemlje. U normalnom svetu i sa ovakvim sistemom vlasti nijedan predsednik države ne bi to rekao, ne zato što nema pravo da se raduje uspehu svoje stranke, nego zato što je u taj rezultat utkana izborna krađa.

Još važnije je da se ne radi o nečemu čega on nije bio svestan, već upravo obrnuto – izborna krađa je izvedena na način koji je zahtevao angažovanje državnog aparata, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i, konačno, režimskih poslanika u RIK-u.

Nesumnjivo je da on izbornu krađu ne samo da je odobrio, nego je i naručio. Razmere izborne krađe su antologijske, a modaliteti svakoliki. Seljenje glasača, fantomske liste tzv. opozicione partije i pokreti, koje režim pravi za kratkoročnu upotrebu, pa ih uguši ili denuncira, uvodeći ih u svoje okrilje. Manipulacije spiskovima umrlih su ipak najmorbidniji metod manipulacije izbornim spiskovima u izvođenju SNS režima. Mnoge porodice su brutalno povređene tim manipulacijama.

Manipulacije spiskovima su najmorbidnije, da ponovim, ako niste čuli. Organizovano dovođenje Srba iz regiona na glasanje na lokalnim izborima u Srbiji, na šta nemaju pravo, ima dve dimenzije. Prva je izborna krađa, a da ti ljudi mahom nisu ni bili svesni da učestvuju u tome. Druga dimenzija je pokušaj režima da, nakon što smo razotkrili taj mehanizam, izazove antagonizam između Srba van Srbije i Srba u Srbiji. Ne pamti se, otkad Drina fizički deli Srbe, da je neko tako bezočno pokušao da ih zavadi, kao što je to pokušao ovaj režim za svoj sitan ćar. Ono što je Milošević svojevremeno uradio, oduzimajući sirotinji kantice sa benzinom na Rači, je mala stvar u odnosu što je ovaj režim uradio.

Na prethodnim izborima nacionalne frekvencije su zloupotrebljene od strane SNS, kao i svi drugi nacionalni resursi u ovoj zemlji. Ako građanima Srbije nije jasno šta režim radi sa nacionalnim resursima, samo neka pogleda to šta je uradio sa nacionalnim frekvencijama. Isto to radi sa prirodnim bogatstvima, sa građevinskim zemljištem, sa poljoprivrednim zemljištem, isto to radi i sa Kosovom.

Poseban metod obmanjivanja javnosti je ono što istaknuti član Aleksandar Vučić radi na kineskoj tabli, crtajući blagostanje u Srbiji i govoreći hvalospeve sebi. Tog blagostanja i tih hvalospeva ima na tabli, da ih ima u realnosti, tog blagostanja, ne bi trebalo da se crta.

Razmere krađe na decembarskim izborima dokumentovani su od strane međunarodnih i domaćih posmatrača i opozicionih partija. Sada se i svet uverio da SNS opstaje na vlasti krađom glasova. Režim je omalovažavao značaja onoga što je napisano u Rezoluciji Evropskog parlamenta, a sprovodio agilno, ali neuspešnu diplomatsku akciju da se tekst Rezolucije promeni. Da je ovaj režim toliko diplomatske umešnosti i angažovanja uložio oko dinara, danas bi dinar i dalje bio u srpskim rukama na Kosovu.

Pored rata u Ukrajini i u Gazi, Srbija je 17. decembra važna tema i u Briselu i u najvažnijim evropskim prestonicama. Voleo bih da to nije tako, jer nije Srbija tema po nečemu što je dobro, nego po nečemu što je loše. Tema je izborna krađa. To nije moglo da prođe nezapaženo. Opozicija nema razloga da skriva nacionalnu sramotu koju je ovaj režim prouzrokovao. Nemoralno je kada vrh SNS napada opoziciju, tvrdeći da iznošenje istine o izbornoj krađi pravi štetu Srbiji. Ne, ovaj režim je svojim činjenjem, odnosno izbornom krađom oblatio zemlju, a opozicija pokušava da skine tu prljavštinu sa Srbije ukazujući jasno da Srbija ništa nije ukrala, nego je SNS ukrao, a SNS nije Srbija, a još manje je Vučić Srbija.

Neprimereno je kada se Vučić obraća opoziciji pitanjem – zašto to radite svojoj zemlji? Ne, Vučiću, pitanje je - zašto ti to radiš svojoj zemlji? Zašto je kriminalizuješ, potkradaš, izvrgavaš ruglu?

Konačno, svi navedeni mehanizmi izborne krađe nisu bili dovoljni da režim ukrade dovoljno da bi imao većinu u Beogradu. Srpska napredna stranka je prinuđena da raspiše nove izbore, ali već se priprema nova krađa. Sirotinja se seli u Beograd, fiktivno, uz nadoknadu od 2.000 dinara. Nikada ni jedna vlast nije na taj način ponizila građane Srbije. Međutim, SNS možda ponižava samo svoje glasače. Ne može da ponižava one koji ne glasaju za SNS. Jednostavno je – ko neće da glasa za SNS, njega SNS ne može da ponizi.

Pre neki dan gospođa Brnabić je iznela svoj vrednosni sud o izbornoj krađi. Rekla je da opozicija potcenjuje SNS tvrdnjom da je hteo i da nije uspeo da pokrade izbore, jer kako reče – SNS je u stanju da pokrade izbore, ali nije hteo. Verujem da gospođa Brnabić zna da u civilizovanom svetu ljudi ne rade sve što mogu. Na šta bi svet ličio kada bi ljudi radili sve što mogu i što im se prohte? To rade neljudi. Bilo bi dobro da ovaj posao, oko koga se ne slažemo, ipak radimo kao ljudi.

Srbija je ovih meseci po još jednom pitanju bila tema, radi se naravno o Kosovu. Najavljena je izmena Poglavlja 35 u koji će ući obaveze Srbije proizašle iz briselskih i Ohridskog sporazuma ili jasnije rečeno iz Vučić – Kurti sporazuma. Od momenta kada su ga prihvatili više nije francusko-nemački sporazum, to više nije evropski sporazum, to je Vučić – Kurti sporazum.

To čemu sada pristupa briselska administracija je ono što je odavno najavljeno. To je ono što je slavodobitno u Ohridu, a obznanio Aleksandar Vučić na današnji dan, tačno 18. marta prošle godine. Tada je rekao, citiram, „nekakav dogovor smo postigli, ja sam zadovoljan zbog toga, plan primene sporazuma postaće deo pregovaračkog okvira za pristupanje EU“, zatvoren citat. Bio je srećan što ništa nije potpisao, ali se obavezao da njegovi nepotpisani sporazumi postanu supstanca Poglavlja 35, a onda je u novembru, uz naknadnu pamet, izjavio da se Srbiji zatvaraju vrata EU ako ta EU uradi ono na šta je on pristao u Ohridu, odnosno da taj sporazum postane sastavni deo Poglavlja 35.

Uspeo je da upropasti ono čemu se ova država godinama odupirala, uspeo je da formalno i čvrsto veže i uslovi napredak Srbije na evropskom putu, kooperativnošću u implementaciji kosovske državnosti na koju je dao pristanak. Uspeo je da uradi ono zbog čega je doveden na vlast – da preda Kosovo i ono što mu omogućava da ostane na vlasti – da opstruiše i sasvim zaglavi evropske integracije Srbije.

Samo u Srbiji koja se udaljava od Evrope moguće je da se vlada na ovakav način i zato Srbija već godinama nema nikakav napredak na putu evropskih integracija.

To nije sticaj okolnosti, To je deo plana ove vlasti. Došli su na vlast obećavajući narodu EU, obećavajući stranim investitorima, moćnicima, nezavisno Kosovo, a stranom kapitalu Eldorado u Srbiji. Ispunili su drugo i treće. Da su ispunili prvo, drugo dvoje ne bi bilo moguće. Da se prvo ispuni sada, bili bi pozvani na odgovornost za ostalo dvoje. Za to će doći vreme.

Da podsetim da je ovaj režim krajem prošle godine lagano odradio i preuzete obaveze oko carine i registarskih tablica, tablica zbog kojih je Vučić pozivao u rat, a sada kaže da je dobro da su prihvaćene jer te tablice omogućavaju Albancima da putuju po Srbiji i bolje je upoznaju. To izgovori i ne zapita se šta na to kažu deca, roditelji, braća, sestre pobijenih u Banjskoj, pobijenih u pogibeljnoj akciji u koju ih je on gurnuo. Banjska je fijasko koji je potpuno urušio i onako slabu spoljnopolitičku poziciju Srbije.

Režim se igrao vatrom, uhvaćen je sa upaljenom šibicom i postao predmet ucene. Svi koji žele da ucenjuju režim Aleksandra Vučića u prilici su to da učine i to čine. Oni znaju detalje oko Banjske i to obilato koriste, naša javnost ne zna i dalje.

Deo Vučićeve kampanje za odbranu Kosova nakon što ga je predao je i traženje sednice Saveta bezbednosti UN na temu dinara. Kamo sreće da izbacivanje dinara jedini problem. Nije. To je samo posledica Vučićeve predaje Kosova, da podvučem još jednom. Onog momenta kada je pristao na ukidanje srpskih banaka na severu doveo je sve naše privredne entitete i institucije na severu Kosova u situaciju da moraju da otvaraju račune u kosovskim bankama. Da bi to bilo moguće morali su da se registruju u kosovskom APR-u.

To u stvari znači potpuno sklanjanje svih institucionalnih kapaciteta Republike Srbije, ono što je ostalo na severu Kosova, i podvođenje svega što je ostalo pod institucionalnu vlasti Prištine. Ukidanje dinara je samo posledica toga.

U isto vreme ova vlast je pokrenula i diplomatsku akciju za popravljanje dopune koju EU administraciju ubacuju u Poglavlje 35. Da vas podsetim, to je ono na šta je pristao na današnji dan prošle godine. To je ta korektivna diplomatija koja služi da stvori utisak od naroda da se on za nešto borio oko Kosova nakon što je sve predao ne koristeći diplomatske alate što zbog neznanja, što zbog uzurpacije nadležnosti koje mu ne pripadaju.

Najpre, gospođa Brnabić je poslala neko pismo po Evropi u kome je pisalo da ne prihvatamo obaveze iz Ohridskog sporazuma, a nakon što su stigle packe to pismo je povučeno i poslato novo. Rečeno je - zanemarite prethodno pismo. To je gest za diplomatske udžbenike, to se ne radi u diplomatiji.

U novom pismu gospođe Brnabić umilnim tonom traži da se unesu samo neke ispravke. Evo šta ona kaže kakve amandmane na predloženu dopunu ima ovaj režim, dosadašnja predsednica Vlade u propratnom pismu doslovno kaže, citiram: „Jako bi smo cenili ako bi ste usmenu rezervisanost izraženu od strane Srbije ubacili uvodni deo, a precrtali reč „obavezujući“. Verujemo da bi bilo dovoljno da se kaže da će Srbija sprovesti sporazum. Dakle, da se izbaci ona reč u potpunosti“. Na kraju pisma, samo molećivo kvalifikuje ove zahteve kao male izmene.

Da prevedem, ova vlast prihvata ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije, što znači UN, ali da se unese usmena rezerva. Sad su vam ovo crvene linije. Šta je crveno u ovim linijama, osim boje slova?

Vučić je juče na godišnjicu pogroma primio decu sa Kosova i ponovo je uradio jednu nečasnu radnju. Skrivajući se iza te dece, saopštio je da Kosovo uskoro ulazi u Savet Evrope, pravdajući se kako je on prevaren, ali da neće dozvoliti da ga više varaju kako neće da ispadne budala.

Nije nam objasnio kako je on to prevaren, šta je to trebalo da dobije za ono što je dao? Kaže da će sada ti stranci da pribegnu primeni sile. On kao da predviđa povod kojim je tu decu juče primio. Zar po njemu to što se desilo 2004. godine nije bila sila, nego će sila biti glasanje kojim će Kosovo biti primljeno u Savet Evrope, a on će na to da se duri za domaću javnost?

Ako je prevaren, kako tvrdi, a to znači da ja varam 12 godina, onda kvalifikacija „zamalo budala“ nije baš primerena. Pre bi se reklo da je onaj ko to sebi dozvoli nesposoban. Ako nije budala i nije nesposoban, a stvari dovede dotle dokle je on doveo, sam pregovarajući, Kosovo onda je to nešto drugo i mnogo veće. U oba slučaja se odgovara pre ili kasnije. Nema te dece, pa makar bila srpska deca sa Kosova iza kojih može da se sakrije toliki greh i tolika krivica.

Red bi bio konačno da Vučić kaže da li je prihvatio ono što sprovodi, svi njegovi saradnici tvrde da jeste, a on kaže da nije. Jednom će i ova vlast da bude bivša. Oni koji dođu posle moraju da znaju koje međunarodne obaveze je preuzeo Aleksandar Vučić u ime Srbije. Mogu da razumem da on ima problem da to javno kaže i ponese taj istorijski teret, veliki je to teret za svakog čoveka, normalnog i elementarno odgovornog. Zato ga pozivam da te svoje sporazume sa Kurtijem overi ovde u Narodnoj skupštini, da konačno dođe da nam ih predstavi, sporazume a ne izveštaje sa službenih putovanja. Nas ne interesuje šta je on jeo i šta je pio na tim putovanjima. To nije tema za nas.

Ovih dana se finalizuju i pregovori, preduslovi za pristup finansijama iz evropskog plana za rast Zapadnog Balkana. Taj plan vredi šest miliona za tri godine. U članu 5. tog dokumenta u prvoj tački doslovno se kaže: „Korisnici treba da podržavaju to što je višestranački parlamentarni sistem i slobodni i fer izbori, vladavinu prava, nezavisno funkcionalno pravosuđe, slobodu izražavanja, medijske slobode. U tački 2. se kaže da Srbija i Kosovo treba da se konstruktivno angažuju u normalizaciji svojih odnosa u cilju potpunog sprovođenja svojih obaveza“.

Kako sad stvari stoje, Vučić ispunjava sve uslove iz tačke 2, za razliku od Kurtija. To je tako kvalifikovao i Eskobar pre neki dan. Ako Srbija ostane bez pristupa ovom planu, jasno je da je u pitanju neispunjenje uslova iz tačke jedan, a to su demokratski izbori. Biće nastavak. Hvala.