Ne moguće je ovde da se ne govori o Rafalima, zato što su ogromne pare u pitanju, kao što vam je poznato da to nije važno, pretpostavljam da gospodin Gašić ne bi sedeo ovde, i ja ne znam zašto on sedi, jer ceo ovaj projekat nema baš puno veze sa vojskom, ovo ima više veze sa privatnim poslovima i zato bi ovde trebalo da sedi Siniša Mali, on je zadužen za privatne poslove predsednika Republike i on bi to sigurno bolje znao da objasni, on bi znao da objasni i kolika će na kraju biti cena celog ovog posla, jer to nije samo cena letelica, nego cena naoružanja, za koje se još uvek ne zna koja će biti i koliko će koštati. Već sam rekao jednom i cena obuke, i mi ne znamo ko će ustvari moći na kraju da leti tim avionima kada jednog dana stignu, da li će to biti penzionisani francuski piloti ili će se uspeti uspešno obaviti obuka naših pilota.

Kao što rekoh, na žalost, ministar Gašić verovatno o tome ne može ništa da kaže i na našim sednicama Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, on ni na šta nije u stanju da odgovori. Izveštaj koji mi dosta redovno analiziramo su neupotrebljivi i unutra ništa ne piše, ne znam zašto je to poverljivo i zašto smo zatvoreni, ne možemo da ih dobijemo ni u kakvoj formi, moramo doći tamo da ih pročitamo i to je potpuno neupotrebljivo, posebno deo koji se tiče obaveštajnog i bezbednosnog dela, tu se doslovno prepisuju stvari iz izveštaja u izveštaj. Ono što postavljamo pitanja, kolege koje su na tom odboru zajedno sa mnom, su ovde to i rekle, mi nikada ne dobijemo odgovor od gospodina Gašića.

Lakše će mi biti ako on ustvari te odgovore ne zna, i do sad bi da zna na nešto od toga odgovorio. Ali ima jedna stvar na koju je on ničim izazvan prošli put pokušao da nešto odgovori, a to je još jedan projekat koji je u nadležnosti gospodina Siniše Malog, jer je to privatni finansijski projekat, to je zgrada Generalštaba. Na Odboru za odbranu, gospodin Gašić je rekao da ta zgrada ne može da se obnovi jer ima Izveštaj Građevinskog fakulteta iz 2015. godine, u kome se tvrdi da ta statika to ne dozvoljava. Ponovo ga pitam ovaj puta pred Skupštinom, pred svima vama, gospodine Gašiću, pokažite taj papir. Izgleda da ga samo vi imate, pokažite taj papir. Hvala.

Hvala gospodine Gašiću, najzad ćemo vi i ja početi uspešno da sarađujemo i molim vas da taj papir pokažete ako možete već sutra, biće vam zadovoljstvo.

Hvala, predsedavajuća.

Narodni poslanici, ovde ima nekoliko tema koje su ovih dana na dnevnom redu. Nešto je manji broj tačaka nego inače, a krenuću od onoga za šta mislim da je najvažnije, a to su ovi medijski zakona, tj. izmene i dopune medijskih zakona. Mi imamo zakone i oni se, naravno, ne poštuju i pitanje - zašto se ne poštuju i zašto se menjaju ako su takvi kakvi jesu ovoj vlasti išli na ruku i omogućavali da dobije dosadašnje izbore uz pomoć takvih zakona? Jasno je da ima dva razloga.

Jedno je što više ne radi, i to se pokazalo u Kosjeriću i u Zaječaru, taj mehanizam gde se koriste dva načina za izbornu krađu. Jedan bih nazvao tvrdim alatima, a to je manipulacija spiskovima tj. zapisnicima, a zatim ucene i pritisci. Drugo, nazovimo to meki mehanizmi, to je funkcionerska kampanja i medijska zloupotreba, odnosno sve ono što omogućava da se medijski blokira opozicija, da se ocrni i da se manipuliše dezinformacijama. Kad ste to znali da pakujete na odgovarajući način, imali ste pametnu izbornu krađu. Vi to ne možete i ono što vam je sad preostalo je bahata krađa, i to se videlo u ova dva grada i čak i uz tu bahatost, a manjak pameti, definitivno, to ne daje rezultat. To je jedan od razloga zbog čega vi ovo hoćete da menjate, kad bi se igrali, naravno. Nije to pravi razlog. Pravi razlog je u tome što znate da je to jedina način da deblokirate onih 47 miliona evra evropskih para.

Drugi razlog je što je već imidž toliko loš i ne može da se dokupi, ništa više, što je imalo da se proda prodalo se. Za dokupljivanje za evropski imidž ostalo je da se nešto uradi sa Klasterom 3 i zato treba da se poprave ovi zakoni. Tu stvari stoje jako loše kao što znate. Nije više Crna Gora samo ta koja pretrčala Srbiju.

Gospođo Brnabić, možete samo malo da radite svoj posao, molim vas? Možete. Hvala.

Sada imamo problem i sa Albanijom. Pretpostavljam da je svima vama, pa čak i ovoj vlasti jasno da je to jako, jako loše za imidž ove zemlje i za vas da nas u ovoj situaciji pretrči i Albanija. Pokazalo se da to što je Edi Rama u svakoj prilici kada je Vučića ugošćavao bio uljudan i trezan, za razliku od domaćina, jedan obrazac ponašanja koji on primenjuje u svakoj prilici za dobrobit svoje zemlje i zato je Albanija u ovom momentu u mnogo boljoj poziciji.

Mi pokušavamo, izgleda da sustignemo stvar sa tim trećim Klasterom i zato se vama gospođo Brnabić žuri, jer ste jedan od zaduženih za to, da se to obavi što pre da bi stigli u julu, da bi uspeli da uskočimo u taj voz zajedno sa Albanijom i Crnom Gorom. Ako propustimo taj voz, čekaćemo onaj sa Moldavijom, a do tada ko živ, ko mrtav i ko zna šta će biti. Jasno je da se o tome u stvari radi.

To što ćemo mi imati bolje medijske zakone, mi iz opozicije znamo da to ništa ne mora da znači. Vi ovaj zakon možete da usvojite i bez nas i možete da nastavite krađu izbora i dalje i bez nas.

Ono što mi moramo da radimo, moramo da vas sprečimo. Ako mislite da i ove nove zakone koristite na način na koji je to predsednik države uradio pre neko veće na RTS-u a, izgleda da će to biti taj obrazac ponašanja, znači sasvim neprimeren, onda je to ono sa čime ćemo se mi dalje sretati. Ja mislim da to znaju i ljudi u Briselu, kojima vi pokušavate da ćete ovo da zbrzate do jula i da vam se otvori taj Klaster. Svima ste to obećali.

Ovo što je urađeno na RTS-u pokazuje da to neće da funkcioniše. Kao što znate ja u ovakav RTS više ne verujem. Ja mislim da to ne može da se popravi, da to mora nanovo da se pravi. Mi smo evo godinu i nešto opozicija u Skupštini. Nijednom nismo bili na RTS-u. Ja nisam bio, kolege iz naše poslaničke grupe i ne samo oni, nisu bili na RTS-u u toj funkciji narodnih poslanika. To je nepopravljivo.

Ne može neki žuti Bujke, kako ga vi zovete, ni braon Neša Stefanović da se promeni. To je nepopravljivo. To više nije za lustraciju. To je za nešto drugo. Ali, ja se i dalje nadam da tamo ima neko od integriteta da sledeći put kada mu dođe Vučić i onako se ponaša da ga uhvati za uši i izbaci napolje, jer je ono neprihvatljivo u bilo kojoj domaćinskoj kući, bilo od koga ko je tu gost, pa makar bio predsednik države.

Druga tema o kojoj se ovde radi, to je ova kupovina „Rafala“ o čemu je već bilo reči. Nemam nikakvu dilemu oko toga da je došlo vreme, ako se nije i zakasnilo sa zanavljanjem borbene avijacije Vojske Srbije. To svakako treba.

Međutim, ovo kako se radi, to je ono kako ne treba. Ovo nije posao koji je sklopljen da bi popravio borbenu moć Vojske ove zemlje, nego da bi popravio imidž njenog predsednika. Da se vodilo računa o ovoj drugoj stvari, verovatno se ne bi kupovalo po ovim parama. Da se kupio „F-16“, onda bi taj posao bio rađen između ljudi od struke. Onda bi ljudi od struke sa ove strane učestvovali u tom poslu, a ne bi isključivo ministar Mali i Baća iz Ministarstva odbrane, pa onda na kraju dobijemo ono što dobijemo. A, šta smo u stvari dobili? Dobili smo zajam koji će biti sa kamatama, otići će na preko 2,3 milijarde evra.

Srbija ima milion i 897 hiljada ljudi u radnom odnosu, što znači zaduživanje svakog zaposlenog za još hiljadu evra, kada prevedemo na ovaj jezik koji običan čovek razume. To to znači. Da ne bude manipulacije. Naravno da nam treba borbena avijacija. Treba li nam za ove pare? Mi ne znamo koliko će to na kraju koštati, zato što vi kupujete platformu. Gde su hangari? Gde je obuka? Gde je borbena tehnika na tome? To nije ugovoreno. Ne zna se šta će da se kupi i ako dobijemo te „Meteore“ koliko će to da košta? To će doći na četiri milijarde.

Da ne dođemo u situaciju da sa ovakvom situacijom, sa ovakvim pristupom, koji je političko trgovački, da nam to na kraju i stigne i da nemamo rakete i da nemamo obične pilote, da nam se ne desi da na tim avionima, na „Rafalima“ lete penzionisani francuski piloti. Nemojte to da radite na taj način.

Sledeća stvar, na kraju oko tih „Rafala“ rekao je kolega da ima još nekih stvari koje se tiču načina upotrebe i iskustava koja su se desila tokom ovog sukoba Indije i Pakistana. Mi smo na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove pitali ministra. Ministar nam je rekao da on o tome ne zna ništa. Da se u Vojsci niko sa tim ne bavi i da to ako nas interesuje čitamo. On je čovek potpuno nekvalifikovan za taj posao. To što je taj Odbor zatvoren za javnost to ne znači da tamo ministar odbrane sme da lupa gluposti. On potpuno lupa gluposti. Bio je potpuno nekvalifikovan, a sa njim nije bio niko ko je u stanju da odgovori na takva pitanja.

Ovde imate još dve teme, rekao bih. Jedna se tiče potvrđivanja Sporazuma o ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše. Obratili ste pažnju, pretpostavljam, bar kolege iz opozicije, spisak zemalja sa kojima ste napravili taj aranžman – Sao Tome i Prinsipe, Togo, Maldivi, Burundi, Gvineja, Bisao, Uzbekistan, Gana, Nepal, Kongo, to je ona lokacija gde je onaj pametni ambasador koji javlja o stanju u zemlji, ilustrujući to u jednoj rečenici, da nema više običnog jogurta nego samo voćni jogurt na rafovima, zatim Tadžikistan, Kraljevina Esvatini, svaki put Kraljevina Esvatini, to ne može da se obiđe. Pretpostavljam da ovo nisu destinacije na koje nameravate vi iz vlasti da putujete turistički. Znam da imate istančaniji ukus. Meni ovo liči na onaj spisak zemalja koje su podržale našu kandidaturu za EKSPO i koje su verovatno najavile učešće na tome.

Ako je ovo sva investicija, to je u redu, ali ovo svakako nisu diplomatski, a ni ekonomski prioriteti Srbije, bar ne bi trebali da budu. Ja ne očekujem nekakvu spektakularnu ekonomsku razmenu sa ovim zemljama, ali ni da će nam rešiti naše geopolitičke prioritete.

Imate ove redovne, u stvari vrlo neredovne izveštaje povereništava za 2023. i 2024. Ne znam da li je to do sada bila praksa. Prvi put sam narodni poslanik. Ali, zar je takva stvar po prirodi da ne može dve godine da stigne na dnevni red i ovako neće izazvati neku veliku diskusiju? Neko nije radio svoj posao očigledno. Hvala.

Hvala.

Kad gospodin Macut govori kao da obećava da će sutra sve biti bolje, to je razumljivo. On je ovde prvi put i ima pravo da to obeća, bez obzira da li veruje u to.

Ono što je začuđujuće je kada predstavnici većine koji su ovde već par decenija govore o tome, zanemarujući činjenicu da ste i vi na vlasti već 13 godina. Šta vam je smetalo da do sada to bolje bude bolje? Ako je jedino trebalo gospodin Macut i nekoliko novih lica – u redu. Teško mi je da u to poverujem.

Sinoć je uhapšen gospodin Đajić. To hapšenje, koliko vidim, je obrazloženo njegovim tvitom, nečim što je on kratko rekao, kao da je izrazio neku pretnju. Nemam nikakvu dilemu da se ne radi o tome, nego da se radi o sejanju straha.

To kada radi država, a ovo su uradili predstavnici države, to je onda državni teror. Očigledno se radi o osveti zbog istine koju je on izrekao i o tome što je objasnio da je nadstrešnica pala kao posledica brutalne korupcije. U strahu su velike oči. Kada je srce malo onda se rade ovakve stvari. Neće to daleko stići na taj način. Đajić će možda jednog dana za ovo što je uradio dobit spomenik, o njemu će deca da uče. Onaj koji mu ovo radi, učiće se i o njemu, ali ne na taj način. O tome ko je naredio njegovo hapšenje učiće se još nešto, a to je ovo o čemu će predsednik države izgleda da govori danas u pet sati. To je primer kako ne treba da se radi.

Osim tog pucanja soničnim oružjem na građane ove države, čovek koji je to naredio je odlučio da se obrati građanima kao portparol FSB. Vidim da je i gospođa Brnabić to najavila kao veliku stvar, što će papir koji će on obznaniti potpisao glavni obaveštajac Putinom, kao da je to stvar koja nas treba da oduševi. Zar je moguće da vi više verujete Putinom obaveštajcima nego vašem Orluću? Šta nije u redu sa tim? Pa on je vaš izbor na mestu šefa BIA?

To je sramota za našu tradiciju, za naš narod. Znate, neke naše generacije su 1914. godine išle u rat zato što nisu dozvoljavali da neko iz inostranstva nešto istražuje u Srbiji, a vi se hvalite sa tim. Jel možete da zavedete malo red, molim vas, da bi mogli da se čujemo? Hvala.

Na temu prelazne Vlade, ovde sam imao pitanje nakon što sam govorio afirmativno o tome kao način da izađemo iz krize. Bilo je pitanje u čije ime mi to zastupamo, nudimo? Pa, u najmanju ruku u ime tih preko milion glasova koje je dobila ova opozicija koja to predlaže. Ako vi to zanemarujete, mislim da nije pametno. Predlažemo to i u ime zdravog razuma. Predlažemo to zato što je to način da izađemo iz krize. Vrata koja ste vi imala otvorena za to se polako zatvaraju, još malo i prozor.

Ja mislim da će stvarno uskoro doći vreme kada ćete vi nas vući za rukav da bi se to prihvatilo, jer je to razuman izlaz iz krize. Nemojte da se desi ponovo kao što je bilo 6. oktobra 2000. godine, kao što je poznato da je tada predsednik sadašnje Srbije, tada zivkao ljude i cvilio da ne bude uhapšen. To nikome ne treba. Završavam. Još jednu rečenicu.

Ja vas stvarno molim da ovaj cirkus koji imamo ispred Skupštine, da se to privede kraju. To nije dobro. Molim vas gospodine Macut. Sutra ćete biti premijer. Sklonite tu gangrenu sa tkiva ove institucije i ulica ovoga grada. Hvala.

Hvala.

Kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, Vlada koja bi ovde trebala da bude izglasana narednih dana biće osma Vlada za vreme vlasti SNS, za ovih nepunih 13 godina. Da je sve normalno u ovoj državi, tek bi četvrta Vlada krckala prvu godinu svog mandata. Nijedna prethodna Vlada nije pala zato što vam se raspala koalicija, imali ste većinu. Te vlade su padale zato što je neko procenjivao da mu treba učvršćivanje lične vlasti ili zato da bi zabašurio brljotine koje su se dešavale tokom tih nepotpunih mandata.

Ovo je Vlada lošeg kontinuiteta, tu nema nikakve dileme. Od 30 ministara, imate 18 koji su ostali na svojim pozicijama. Ukupno 20 starih ministara. Žao mi je što u novoj Vladi nema nekih omiljenih mojih ministara iz prošlog saziva. Recimo, nema Aleksandra Vulina. On je ipak bio najzabavniji od svih, on je nezamenjiv u nekoliko disciplina, u disciplini bavljenja srpskim svetom. Ko će sada da se bavi tom temom? Ja koliko razumem, to je i dalje ostala politika ove vlasti. Hoće li to gospodin Beriša da radi? Hoće li to gospodin Bratina? Ko će da se bavio tom temom?

Nema tu ni gospođe Slavice Đukić Dejanović. Ako nema Vulina, to baš nije dovoljan razlog da nema ni nje. Gde su mogla tri doktora, mogao je i četvrti. Šta je problem? Možda će trebati neki konzilijum i u ovoj Vladi.

Zamalo da zaboravim Miloša Vučevića. On doduše nije bio puno primećen ni dok je bio premijer. Ja se nadam da će sada dobiti neki posao koji zna da radi.

Pogledao sam biografije predloženih kandidata. Najbogatija je biografija gospodina Vujića. Govorim o sadržaju, o stranicama, gotovo je tri puta veća od biografije Ivice Dačića. Gospodin Dačić je bio jako skroman. Biografija kao da je pripravnik, nema razloga, vi iza sebe imate solidan staž.

Biografija gospodina Beriše je veoma kratka, ali efektna. On je jedini od ministara izgleda koji ima vozačku dozvolu, ne samo B, nego i C i E kategoriju i to ponosno naglašava.

Detaljnu biografiju je priložio i ministar Gašić. Nije mi jasno zašto, svi ovde znamo ko je Bratislav Gašić. To zna i Aleksandar Vučić, Gašić je jedan od ljudi kome ni Vučić ne sme ništa. Nema razloga da bude ovako opširna biografija. To je gospodin Glišić jako dobro shvatio. Njegova je vrlo skromna. Svi znamo ko je gospodin Glišić i on je vrlo skromno to i napisao, nije bilo potrebe da detaljno opisuje.

Jasno mi je da je gospođa Pavkov to napisala nešto opširnije, da je navela sve uspehe iz srednje škole i sa fakulteta. Biografija Milice Đurđević Stamenkovski je uznapredovala u odnosu na onu kad je birana prethodna Vlada. Tada je imala sedam redova, a sad ima 22. Jedina razlika u odnosu na onu prethodnu gde je pisalo da se rodila, završila školu i kandidovala za predsednika, ovde piše da je bila i ministarka, ali detaljno.

Pogledao sam i biografiju Dejana Vuka Stankovića. Dok je nisam pročitao, mislio sam da je gospodin Stanković imućan i dokon čovek koji ima tu volju i želju da bude po televizijama, da objašnjava stvari ili da mu je to profesija. Iskreno nisam znao da ste univerzitetski profesor, ovo mi je sasvim novo, a sad kad sam sve ovo čuo, jako mi je teško i da povežem da ste vi čovek koji se bavi obrazovanjem ljudi koji treba da se bave vaspitanjem. Pretpostavljam na osnovu svega što sam čuo da vas je za ovu funkciju kvalifikovalo ovo što ste se opredelili kako bi vi rešavali ovaj studentski protest. To, naravno, govori i o vama i o toj kvalifikaciji, ali i o onome ko vas je predložio i ponudio vam tu dužnost i tu funkciju.

Ja mislim da je, s obzirom da ima nekoliko ljudi koji su predloženi u sastav ove nove Vlade i gde su oni očigledno podložni ozbiljnoj kritici, da je to svesno urađeno, kako bi se odvukla pažnja od nekih mnogo ozbiljnijih problema. To je metodologija koja nije nepoznata, ali pokazuje izvesnu dozu, ako ne i preveliku dozu neozbiljnosti u rešavanju problema u kojima se Srbija nalazi.

Biografija mandatara profesora Macuta je svedena i nenametljiva. Kada bi joj se dodale naučne i stručne reference koje, uveren sam, profesor poseduje, bila bi primerena uz aplikaciju za direktora bolnice, pa i kliničkog centra. Problem je u tome što se profesor Macut ne kandiduje za direktora bolnice, nego za premijera.

Nažalost, u priloženoj biografiji nema nijedne reference koja bi ukazivala na vaše menadžerske reference i kvalifikacije u upravljanju velikim sistemima. Nema nijedne reference koja bi ukazivala da ste se bavili ili pokušali baviti nekom javnom delatnošću čak ni kao volonter. Doduše, u biografiji ne piše ni kad ste rođeni, što je dosta neobično za našu praksu. U Srbiji uglavnom muškarci pišu kad su rođeni, ali to može da se nađe.

Prilično sam uveren, kao što sam već rekao, da je vašim transferom iz medicinske struke u politiku izgubila i struka i politika, ali to je vaš izbor. Sudeći po priloženoj biografiji, niste bili aktivni ni u strukovnim udruženjima čak u Srbiji, piše samo neka angažovanja u inostranstvu. Ne piše da li ste bili nekad aktivni u studentskoj organizaciji, u savezu socijalističke omladine, u savezu komunista, u Titovim pionirima, u izviđačima, u podmlatku srpskog četničkog pokreta, SPO. Znate, to je generacijska stvar, vi ste 1963. godište, morali ste negde nekad biti. Morali ste nekad biti angažovani u nečemu. Sad ste se pojavili kao niotkud. Ispada da vam je ceo život bio posao – kuća – posao, dosta neobično. Ništa ni kućni savet, ni menjanje sijalica, ni udruženje ljubitelja ptica, ništa. Razni ljudi imaju razne navike, ali baš je čudno. Ispada da ste vi sad u poznim godinama odjednom osetili taj neki poriv da se bavite javnom delatnošću i da vam je probuđen osećaj dodeljene životne misije iz nekog skupa kojim bi se bavila protestantska etika. Ako je to u pitanju, svaka vam čast.

Postavlja se pitanje zašto bi neko poverovao čoveku koji nema ništa od tih referenci, ali s druge strane, nema razloga eventualno ni da vam ne poverujemo, jer nas vi nikad niste slagali do sada. Problem je što mi ne možemo da poverujemo čoveku koji je vas predložio. On nas je slagao previše puta. Za njega svakako vredi ona narodna izreka – slaže čim trepne, ili češće nego što trepne. U njegovom slučaju je to baš tako, zato što on češće laže nego što trepće.

Kako verovati čoveku koji je tako relativno nedavno promovisao plan „Srbija 2025“? Kako se primicala 2025. godina on je isti plan promovisao pod nazivom „Srbija 2027“. U subotu je tu istu priču krstio kao plan „Srbija 2035“. Rekao je: „potreban nam je plan do 2035. godine i zato nam je tu potreban novi pokret“. On je rekao i da ćemo 2035. godine imati prosečnu platu u Srbiji 2.000 evra. Podsećam da je 20. januara 2024. godine izjavio da će prosečna plata u Srbiji do kraja 2027. godine biti 1.800 evra i više. Znači, ispada da ćemo mi od 2027. do 2035. godine imati povišicu u platama prosečnim samo za 100 evra. Nije neko obećanje vredno pažnje.

Na kraju, kako verovati čoveku koji je pucao u svoj narod iz soničnog oružja 15. marta, i to u narod koji je mirno protestvovao i to za vreme petnaestominutnog ćutanja?

Sastav ove Vlade i njen mandatar su dokaz da Vučićeva privatna stranka još jednom nije bila u stanju da iznedri kandidata…

Gospođo Brnabić, možete li da obezbedite red, molim vas?

Hvala vam.

… da ta privatna stranka nije bila još jednom u stanju da iznedri kandidata za mandatara i da je morao da potraži glumca u nekom drugom pozorištu.

Potpuno sam uveren da ovako sastavljena Vlada ima obeležja Vučićevog pokušaja da ta Vlada bude njegova i prelazna i ekspertska. Prelazna ne zato da omogući izlaz zemlje iz krize, iz ovog jednog nenormalnog stanja u stanje normalnosti, nego da omogući da prođe ovo leto, dok ne ojača taj pokret koji pravi, kako bi se izašlo na neke izbore, jer sa SNS-om očigledno više ne može da se izađe na izbore. Ekspertska, tako što je za ovu Vladu napravljeno tih par kadrovskih akvizicija sa ljudima koji su ostvareni u svojim strukama i koji do sad nisu imali takvu očiglednu bliskost sa SNS-om, jer oni koji su imali verovatno ne bi bili mnogo upotrebljivi da im bude dominantan taj prizvuk ekspertske. Na neke se ovo, naravno, odnosi.

Jasno je da ni ova Vlada neće biti tu da vlada, nego da izvršava. Kao što se sećamo, Vučić je i prilikom već izbora prethodne Vlade najavio da će ona biti rekonstruisana. Sad to nije morao da kaže, prilično je očigledno da će ova Vlada trajati nekoliko meseci.

Iz govora mandatara ja bih izvukao nešto što me je učinilo srećnim. U njegovom govoru i ovom što je napisano, proverio sam, litijum se uopšte ne spominje. Gospodine Macut, svaka čast na tome. Ako to neće biti politika ove Vlade, vi ipak zaslužujete pažnju.

Bez obzira na sve to, dobro bi bilo da se kandidati za ministre u ovoj Vladi prisete one naše stare narodne izreke – ko se u kolo vata u noge se uzda. Ja ne znam u šta se vi uzdate, jer u vrlo opasno kolo ste se uhvatili, nadam se da vam je to jasno.

Jasno je da je ovaj režim nespreman na racionalno sagledavanje dubine krize i da ovo kako postupa, uključujući i ovaj pokušaj da se napravi nova stara Vlada, nije pokušaj da zemlja izađe iz krize, nego da se kupi vreme. To je bilo dosta očigledno i načinom na koji je ova vlast pristupila onom protestu, veličanstvenom protestu 15. marta koji je bio miran, nenasilan, masovan. Vlast se spremila da se sa učesnicima protesta brutalno obračuna. Na svu sreću sve ono što je spremljeno nije urađeno zahvaljujući prisebnosti organizatora protesta, pre svega studentima.

Drugi dokaz tog nerazumnog odnosa je ovo što je bilo tokom nekoliko prethodnih dana, tokom održavanja onoga što sam ja nazvao „Ivkovom slavom“. Razumeo bih da je to bilo u čast, gospodine Macut, vaše krsne slave, Lazareve subote. To se onda ne bi slavilo ovako, ali očigledno nije tako bilo zamišljeno, ovo je bila prilično neuspešna „Ivkova slava“. Aleksandar Vučić je iskoristio tu slavu da bi pretio studentima, profesorima, tužiocima, sudijama, opoziciji. Tako se kriza ne rešava, tako se komplikuje. Mnogo vam je otežao posao koji ste uzeli da radite.

Tom prilikom ova vlast je uradila i nekoliko prilično neprimerenih poteza. Od ove važne institucije, od ove zgrade napravili ste vip toalet u koju su vaši vip ljudi ulazili preko crvenog tepiha. Falilo je još samo da postrojite gardu da vas pozdravi kad idete sporad sebe, što bi naš narod rekao. Potpuno neprimereno, neverovatno.

Da postoji ozbiljnost ne bi se pravila ta prelazna vlada da se pređe do na jesen i ekspertska, pozajmljujući nekoliko imena sa strane. Ne bi se tako pokušavala rešiti ova kriza koja je duboko raspolutila Srbiju tokom ovih 12, 13 godina vladavine SNS-a. Ne bi predsednik Vučić bio prinuđen da više računa na oslonac u kriminalnim strukturama nego na oslonac u snagama bezbednosti. To, složićete se, ipak nije normalno. Zašto više računa na oslonac u kriminalnim snagama bezbednosti? Zato što ovi ljudi rade za neku skromnu platu i sad već veoma iscrpljeni, sve ove mesece, dok su kriminalci samofinansirajući. To im je on omogućio.

Nažalost, gledaoci RTS-a nisu bili u prilici da se informišu o onome što mi kao opozicija predlažemo, šta je put za izlazak iz krize. Nadam se da se svi slažemo da je zemlja u krizi.

Kao što su rekle već kolege, nije tačno da opozicija hoće na vlast bez izbora. To svakako nije tačno. Mi želimo da se studenti vrate na fakultete, da se nastava nastavi, da deca idu u školu, da prosvetni radnici primaju normalnu platu, da prestanu ove pretnje i zastrašivanja na svakom koraku, da televizije počnu da liče, one koje mi finansiramo, pre svega, na normalan javni servis. To mi želimo. To očigledno prethodna Vlada nije bila u stanju da obezbedi. Sa ovakvom kadrovskom strukturom da ima 20 bivših ministara teško je poverovati da će tu nešto da se promeni.

Ono što mi predlažemo to je ono što smo mi nazvali prelaznom vladom narodnog poverenja. Slažem se sa nekim od vas ko je rekao da je potrebno poverenje. Ovo što mi predlažemo jeste pokušaj izgradnje tog poverenja, jer je to u interesu celog društva. To je u interesu i vas. Mi sada nemamo dovoljno tog poverenja, ali mi smo predložili kako i šta. Predložili smo koncept prelazne vlade u kojoj opozicija neće imati ni ministarska mesta. Rekli smo onima koji na javnoj sceni zagovaraju, kao što studenti zagovaraju, da u toj Vladi ne treba da bude ni vlast sa ove druge strane, da mi to ne možemo da obezbedimo. To moraju sa vama da vide. Meni to ne izgleda kao nešto što je sasvim izgledno, ali ne možete da kažete da mi nismo napravili iskorak ka razumnom izlasku zemlje iz krize.

Na vama je da vi uradite nešto, da vi nešto predložite. Ovo što radite je zatezanje. To ne vodi zemlju izlasku iz krize. Možete da menjate personalna rešenja, ako vam je politika ista, pokazalo se da to ne radi. Ako mislite da je sve što ste radili prethodnih godina bilo ispravno, a zašto se onda plašite te prelazne vlade koja ima zadatak da obezbedi normalne i fer izborne uslove. Ako ste bili dobri, pobedićete na tim izborima. Zašto zazirete od toga? U čemu je problem, ako ste toliko samouvereni?

Mi nismo imali priliku da se dokažemo. Bili smo opozicija. Ovo što sada radite, a nadam se da je i vama jasno, to je jedno pritiskanje federa. Svako ko pritiska feder mora da bude pažljiv i vodi računa da postoji šansa da taj feder odskoči i da ga povredi. Bilo bi dobro da razmislite o tome. Prevelik pritisak vršite na razne društvene strukture i profesore, srednjoškolske, i učenike, i studente, i opoziciju, i slobodne medije. To ne valja. Tako zemlja ne može da izađe iz krize.

Ovaj naš dolazak danas u Skupštinu za koji ćemo verovatno platiti deo političke cene kod ljudi koji podržavaju opoziciju je naš pokušaj da se urazumite i da nađemo izlaz iz ove krize. Mi predlažemo konkretno rešenje. Ako imate nešto oko čega možemo da se dogovorimo, predložite. Ovo što nudite, nije dobro. ovo je pokušaj da radite po starom. Manite se te „Alan Ford-ovske“ logike da je bolje biti 100 godina na vlasti nego jedan dan u zatvoru. Hvala vam.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, mi sa ovom sednicom godinama kasnimo, najmanje utoliko od momenta kada je ova vlast počela da pravi obaveze za ovu zemlju. Tada je vlast trebala da predloži ovu sednicu i tada smo trebali o tome da razgovaramo. Nije to urađeno, a sada se kaže da moramo da nastavimo, zato što ako prekinemo, platiće ova zemlja neke silne penale.

Ja ne bih rekao da je problem da li će zemlja platiti penale, pre bih rekao da ti koji nisu pitali ovaj visoki dom da li da se ide u taj posao kad je trebalo, da se plaše da će oni morati da plate neke penale.

Znate, ovo dosta podseća na onaj slučaj koji smo imali sa "Megatrendom", kad je oduzeta pa vraćena dozvola onog momenta kada je vlasnik "Megatrenda" zapretio da će da saopšti ko je diplomirao kod njega. Da možda i "Rio Tinto" neće da zapreti ili je zapretio ko je kod njega diplomirao?

Bilo je prilika i kasnije da se o ovome razgovara, dugi niz godina. Nije se razgovaralo, ali je pod pritiskom javnosti ova vlast u jednom momentu obustavila projekat i to je uradila Vlada sa kojom je predsedavala, koju je vodila gospođa Brnabić, a koja je danas glavni agitator za nastavak tog istog projekta.

Vi ste tada obmanuli glasače Srbije i posle toga ste promenili stvari i okrenuli ste ćurak i vi ovaj mandat vlasti vršite, ne zato što ste pobedili, nego zato što ste prevarili. I zašto ste zapeli ustvari za kopanje litijuma, šta mogu da budu razlozi ako su svi ekonomski razlozi, ako su svi ekološki razlozi, protiv toga i to je dokazano ovde i ja neću u njih ulaziti i o tome su govorile moje kolege narodni poslanici, o tome su govorili ljudi od znanja i ugleda, uključujući i profesora Mijatovića, Danicu Popović, Drakulića, Šoškića.

Šta od ovoga dobijaju građani Srbije, i o tome je govoreno , dobijaju samo rizik i brigu. Šta mogu da budu razlozi zašto se insistira na ovome. Mora da je to nekome korisno. Kome može da bude korisno? Može da bude korisno za odnarođenu vlast, možda da bude korisna za strane kompanije ili za neku stranu državu ili države.

Suludo je da neko od tih koje sam nabrojao, da toliko insistira da se kopa uz objašnjenje da je to dobro za ovaj narod. Zar je moguće da oni to rade iz altruističkih razloga, samo zato što je to dobro za narod. Zar njima ništa nije dobro, zarad ove nikakve koristi Rio Tinto neće imati, zar neće Nemačka imati, Nemačka auto industrija.

Na kraju zar je moguće da od toga nikakvu korist neće imati predstavnici ove vlasti? Mogu da razumem razloge kompanija i tih država, oni su legitimni, ali isto tako ti njihovi motivi da ovo rade, ne bi mogli da se ostvare da je šurovanje sa predstavnicima ove vlasti.

Da sad vidimo šta mogu da budu motivi nabrojani, koji motivi ove vlasti mogu da budu, ekonomski je loš kao što rekoh projekat, ekološki neodrživ i narod se tome protivi, a ipak se insistira i ti razlozi mogu da budu kao i uvek u takvim slučajevima, kada je većina naroda protiv, a vlast hoće nešto da radi, mogu da budu lukrativno korupcionaški.

Neko se to ugradio, što bi naš narod rekao, može da bude zato što je neko ucenjen, da li je ili nije, vi to bolje znate. Može da bude zato što je to nekom posao, da se ova stvar odradi i možda je zato neko ovde doveden i održan na vlasti, možda je nekome posao da bude kolonijalni upravnik?

Glavni protagonisti kopanja litijuma u Srbiji, konkretno iz vrha ove vlasti su gospođa Brnabić, Aleksandar Vučić, a zaslužuje i ministarka Đedović. Ima još dva važna čoveka koja bih očekivao da budu angažovani ovde, a to su ministar Siniša Mali i premijer Vučević, i oni nisu toliko angažovani. Vučević, zato što radi neke manje važne poslove, a Siniša Mali zato što radi mnogo važnije poslove koji se odnose na ovaj projekat, koje nisu za oči javnosti.

Mislio sam da neće zahtevati poseban osvrt angažovanje ministarke Đedović na ovom projektu, u momentu kad sam video da se ona ponaša kao volonter u kol centru Rio Tinta, ona će reći Vlade Srbije, ne pravim neku razliku, ali onda se desilo nešto drugo. Doduše, u međuvremenu se pokazalo da ministarka Đedović, Handanović, izvinjavam se, nije u stanju da reši neke stvari koje bi trebalo da reši njeno ministarstvo.

Naime, pod ovom vlašću, pod ministarkom Handanović, imamo situaciju da nisu u stanju da se dostave ispravni računi za struju u Vojvodini. To se, znate, pre 100 godina, kad je Srbija već bila odmakla u elektrofikaciji, radilo mastiljavom olovkom, radilo se uspešno. Ministarka Đedović još uvek nije ovladala tom tehnikom da ispostavi račune, ispravne, makar mastiljavom olovkom, a došla je ovde da objašnjava neke druge stvari.

Najveću brigu imaju ipak zaposleni u EPS-u. Nije prvi put da ima na čelo ministarstva ili na čelo firme dođe neko ko ne pravi razliku između vata i volta. Njima to njima nikakvo čudo.

Bilo je tu, i biće, raznih Grčića, pod ovom vlašću, i nije bitno da li taj neko dolazi u pantalonama ili u suknji, njihov problem je što su oni tu firmu podigli iz pepela posle bombardovanja a posle ove vlasti to će biti jako, jako teško. Najgore je što taj neko sa visine dođe da podučava inženjere EPS-a kako se radi posao, jer oni to ne znaju.

Ova ministarka je otišla korak dalje, odlučila je da podučava narodne poslanike, sa visine, šta je država, šta su kritične sirovine tvrdeći da će one trajati još 20,30 godina i da to mora da se zgrabi.

Ministarka je pobrkala ulogu koju ovde zastupa, u ovom visokom Domu, i onu koju može da ima na nekom drugom mestu. Te kritične sirovine su tu i ostaće i biće. Njih žure da zgrabe oni čije one nisu. To su naše sirovine, mi ne moramo da ih grabimo.

Ministarka je dozvolila sebi da prebira po imovini meštana Gornjih Nedeljica, a ispričaću vam nešto zbog čega bi trebalo da bar razmislite da li je to primereno.

Razgovarao sam sa jednim od meštana Gornjih Nedeljica, kad sam bio tamo pre nekoliko dana. To je jedan od ljudi koji nije previše eksponiran medijski, ali pripada toj grupi ljudi koja se bori za ovo. Visoko je obrazovan, živi od rada na svojoj zemlji. Rekao mi je – ja sam uradio sve kako treba u životu, po redu. Završio sam škole, odslužio vojsku, oženio se, imam decu, stvorio domaćinstvo, sve svojim rukama i to dobro funkcioniše. Išao sam u rat kad su me zvali, odazvao sam se.

Jel možete da ućutkate gospodina?

Ja sam ovoj zemlji dao sve što je od mene tražila i kad je god tražila, ja od ove zemlje, od ove države nikad ništa nisam tražio. Oni su došli sad da traže od mene, ja im to ne dam.

Znate, ministarka, taj čovek je ovoj državi dao, kao što rekoh, sve što je od njega tražila, a šta ste vi ovoj zemlji dali? Vi ovoj državi niste dali ništa. Svojevoljno ste se odrekli i njenog državljanstva iz privatnih razloga i zbog svoje karijere, jer vam je to bila smetnja za napredovanje.

Morali ste ponovo navrat na nos da tražite da vam vrate to državljanstvo dan pre nego što ste postali ministarka. Niste vi zalepili francusko državljanstvo za srpsko nego ste se srpskog odrekli i ponovo ste tražili da vam se vrati.

Popujete narodnim poslanicima…

A vi popujete narodnim poslanicima što su menjali stranke, vi ste menjali države.

E sad, to što ste uradili za svoju karijeru, to na stranu, šta ste uradili za ovu državu? Putovali ste tajno sa Aleksandrom Vučićem da pregovarate sa Rio Tintom, kao što sam juče rekao, u momentu kad je Vlada u kojoj ste vi sedeli zvanično zaustavila taj projekat.

Ministarko, ništa vas ne kvalifikuje da se ponašate u ovoj Skupštini na način kako ste to uradili, ni posao koji radite, ni znanje koje ste ovde prezentovali, ni stvari koje zagovarate, ni odnos prema Srbiji koji ste pokazali.

Kaže ministarka da je bivša vlast toliko zaorala sa Rio Tintom da sad mora da se nastavi. Pa, zar bivša vlast nije zaorala jedan uredan izborni sistem, jednu demokratiju, što s tim niste morali da nastavite? To ste mogli da porušite?

Kaže kako je Vučić izjavio, kaže ministarka, kako je pogrešio što je dozvolio da se obustavi projekat Jadar. Ministarko, nikoga se ne tiče šta Vučić misli na tu temu. On nema nikakve nadležnosti. Potpuno je irelevantno šta on kaže, nenadležan je. Samo se gura gde mu nije mesto. Iskreno, na način koji to vi ovde prezentujete, nije važno ni šta vi kažete.

Za vas je ovo samo crtica u karijeri, a za ljude u Gornjim Nedeljicama ovo je pitanje života, i ne samo za njih, za sve nas.

Vi ste se ovim nastupom kvalifikovali za ulazak u SNS, ako već niste, dišete za vrat Ani Brnabić. Čestitam.

Vučić je veoma angažovan na ovom projektu, sledeći akter u ovom poslu, doduše, mnogo više u spoljnim poslovima, nego u odnosima sa domaćom javnošću. Taj pokušaj da ode u Nedeljice i Loznicu da razgovara sa ljudima završio je razgovorom sa ljudima u uniformi. Posle njegovog bivstvovanja tamo, podrška iskopavanju je ostala 25%, a protivljenje 60%. Poraslo je sa 55 na 60. Bolje da nije išao tamo ili da je potražio neki drugi narod.

Što se tiče spoljnog angažovanja, pre neki dan je bio u Hamburgu. Videli smo kako to izgleda. On je otišao tamo na konferenciju koja se ticala održivosti. On je mislio da je to konferencija održivosti na vlasti uz pomoć Šolca.

Gospođo, vratite se vi svom poslu, molim vas i nemojte da mi uzimate dragoceno vreme.

Iskreno, ja sam se ponadao da će Aleksandar Vučić tom prilikom da bar dozvoli Šolcu da ga čeka dok je on u kolima da krene, da Šolc malo beži, ipak je Vučić naš, kakav takav je. Ništa od toga nije bilo.

Što se tiče tih spoljnih angažovanja Aleksandra Vučića, bilo je još nekih. To je ovaj sa šeikom u Beogradu, koga on naziva svojim bratom. I on tom bratu kaže – Srbija je tvoja druga kuća. Ko je on da Srbiju nekome daje kao drugu kuću? Može da mu da svoju kuću iz Jajinaca. On je njemu brat. Onda ode bratu da pokazuje toalete u hotelu „Sent Ridžis“. Pa što ga nije odveo da pokaže toalete u beogradskim školama? Što nije rekao šeiku da treba da ponese toalet papir kada obilazi beogradske škole?

Kad obilazi škole ne mora da ponese trenerke, zato što mnoge škole nemaju sale za fizičko, beogradske škole nemaju. Ne mora da ode van Beograda. Neka to pokaže šeiku.

Konačno, gospođa Brnabić, najveći rudar među političarima, najveći političar među rudarima. Toliko se angažovala na promociji litijuma da ne stiže da radi svoj posao. Gospođa Brnabić je obećala bila da ćemo imati plan rada ove Skupštine. Ne stiže žena, ne stiže. Potpuno je obuzeta litijumom. Umesto da dostojanstveno vrši svoj posao ovde, ona se ponaša kao IC mamac, ispred Vučiića, bacaju se na napade koji idu ka njemu. To je njen posao.

S ove pozicije ne vidim ko je tamo i dugo vremena sam mislio koja se to žena tamo oglašava, neki kastrato glas čujem non-stop.

Ovo niste čuli, jel?

Da li ovo nije za opomenu?

Gospođa Brnabić je neko, kao što rekoh, koja je bila glavni protagonist svih ovih dana nastavka ovog projekta, a kao predsednica Vlade je obustavila taj projekat. Ona je od ove Skupštine napravila rijaliti. Pitanje je dana kada će se glasati SMS-om, da se vratim na SMS, za izricanje opomena u ovoj Skupštini.

(Narodni poslanici pozicije dobacuju.)

Ne vidite tamo ništa?

Ušenuo vam se vrat, gospođo Kovač? Imate problem?

Pitam sa kojim pravom, moralnim, gospođa Brnabić, drži ovde bilo kome lekcije o moralu, o etici, o zakonu, o držanju reči.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Ne pomaže galamljenje, taj ženski glas je sve ženstveniji, ne pomaže.

Rekla je narodu da je sa ovim gotovo, a onda je nastavila. U ovom momentu dok traje ovo zasedanje ona vređa 60% građana Srbije, vređa jednu trećinu narodnih poslanika ove Skupštine i onda ode na opskurne televizije da bi se rugala na račun svojih kolega narodnih poslanika. Sa Sarapom razgovara kao sa pijanim društvom ispred seoske prodavnice uz pivo. To je sramota. Gospođa Brnabić je izgleda potpuno izdangubila to vreme koje je provela u Velikoj Britaniji. Mogla je bar da prođe pored britanskog parlamenta da nešto vidi. Ako to nije stigla, mogla je bar da zamoli gospođu Raguš, 15 minuta, da joj objasni kako se ovo radi, ona to zna.

Na kraju, gotovo je neverovatna činjenica da će gospođa Brnabić postati najuspešnije političko dete, doduše posle Aleksandra Vučića, najuspešnije političko dete Vojislava Šešelja. On joj se divi zbog ovakvog ponašanje u Skupštini. Pozivam gospođu Brnabić da siđe sa planine Jadar, jer koliko je Jadar planina, toliko je ona Mojsije i da te ploče koje nosi u rukama, koje joj je Vučić uručio, nose zapovesti samo za nju, ni za koga drugog, ni za narodne poslanike ovde, ni za građane Srbije.

Što se tiče Evropljana koji su drugi osumnjičeni za korist od ovog projekta, umesto građana Srbije, red bi bio da ih priupitamo - kako to Srbija ne može u Evropu, jer nije ispunila uslove iz Poglavlja 23, 24, a može da kopa litijum iako nije ispunila uslove iz poglavlja 27? Kako to da sada veruju Vučiću da će sada ispuniti sve ono što obeća, ili potpiše ili ne potpiše, a videli su posle svega da to što im je obećao da više neće krasti izbore da baš nije ispunio, samo im ovo obećava, i u to veruju.

Na kraju reference onih koji nam nešto obećavaju i kažu da će sve biti u redu. Evropljani su pričali da Evropi treba Srbija, a sada javno kažu da moraju da sarađuju sa autokratom, časte vašeg dosadašnjeg predsednika titulom autokrata i kaže da moraju sa njim da sarađuju jer im trebaju sirovine. Važniji im je litijum u njihovim kolima, nego demokratija u Srbiji. Nama je važnija demokratija. Sada je bar jasno da ovaj režim uživa njihovu podršku mnogo više nego podršku građana. Dobro je da to narod Srbije vidi, da zna Srbija ima kolonijalnu upravu i kolonijalnog upravnika.

Što se tiče Rio Tinta, ona ima mnogo referenci, neke su dobre, neke su loše, ima neke koje ne postoje i neke koje postoje. Ona koja ne postoji je ona da nikad nigde nisu kopali rudu koja sadrži litijum. Nikakve reference nemaju. Od referenci koje imaju pomenuću dve. Jedna je ona kad su uništili svetsko kulturno nasleđe staro 46 hiljada godina, aboridžinsko, i sada mi treba da im verujemo da će čuvati zasade soje i kupusa u Nedeljicama. Druga referenca je ona iz Gvineje kada su platili taj mito i platili penale za to, uz molbu da će to da plate ali da se kaže da ne priznaju i da ne opovrgavaju činjenicu da su nekoga podmitili. Nejasno je da li je taj mito isplaćeno u ratama ili jednokratno. Ja verujem da je gospodin Siniša Mali to podrobno proučio pre nego što je krenuo u poslovanje sa Rio Tintom.

Miki Aleksić je pre neki dan ovde podrobnije govorio o ovoj referenci Rio Tinta i posle toga se predsednik Vučić osetio prozvanim da mu odgovori, ali je odgovorio na pitanja iz predmeta koja nije držao gospodin Aleksić.

Uzeli ste mi nekoliko minuta. Tema nije bila geografija. Vučić je odgovarao geografiju i pao. Tema je bila korupcija, da je odgovarao, to bi položio. Vlast u Srbiji ima samo jednu referencu i to je referenca Kosova, na toj referenci ste prevarili narod. Zašto bi vam verovali za litijum?