Hvala.

Poštovane kolege, narodni poslanici, ja bih se za početak zapitao zašto mi danas radimo ovo što radimo, što smo se okupili da pričamo o ovom zakonu? Prvi razlog je to što su pokradeni beogradski izbori u decembru i zato što smo mi tražili da se ti izbori ponove. Vi verovatno imate drugo razumevanje zašto se to dešava, ali koje god razumevanje da imamo, mi smo kao posledica toga danas ovde.

U međuvremenu smo potrošili dragoceno vreme da stvari rešavamo možda i bez izmene tog zakona. Sada smo došli dotle dokle smo došli. Niste bili spremni na popravljanje uslova kako bi to uradili mnogo elegantnije i mnogo brže i na zadovoljstvo i nas koji sedimo ovde i građana Srbije. Niste uradili zato što je, imam utisak da dobar deo zasluga za opstanak SNS-a na vlasti se bazira na nefer izbornim uslovima i na krađi izbora. Mi smo danas ovde zato što je zemlja, kao što sam već više puta rekao, u dubokoj političkoj krizi. To je dijagnoza kako ja vidim stanje zbog čega mi danas radimo ovo što radimo.

Ovo što mi danas radimo svakako nije terapija da bi izašli iz tog stanja. Ovo što mi danas radimo je u stvari, lepljenje flastera na gangrenoznu ranu. To neće izlečiti stvari. Taj proces će nastaviti da tinja dok potpuno ne uhvati celu Srbiju, a na putu smo da se to desi i plašim se da ovim što mi danas činimo u stvari, sprečavamo izlečenje i varamo državu, odnosno u ovom slučaju pacijenta.

Šta bi mi trebalo da radimo? Trebalo bi tu ranu da dobro očistimo, radikalno, a to znači da one koji su učestvovali u izbornoj krađi, koji su je organizovali, da budu sankcionisani, da snose posledice. Tu pre svega mislim na one koji su iz državnih organa, mislim na zaposlene u MUP-u, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i na sve one koji su na bilo koji način doveli stvar do ovde dokle su je doveli.

Neće nam pomoći to što smo krenuli u lečenje situacije obećanjima u vremenskoj iznudici. Kada kažem obećanja, mislim na ono što ste vi pre neki dan sami rekli, kada su vas pitali da li ima vremena da se primene dogovori ove dve stvari, o biračkom spisku i o stanju u medijima. Vi ste tada rekli za biračke spiskove – daću sve od sebe, učiniću najviše što mogu, pa koliko stignemo. Tako sam vas razumeo.

Što se tiče medija, obećali ste ono što obećavate od samog početka, da će biti organizovan sastanak sa RTS-om. Ne sumnjam u to da će to biti tako urađeno, ali mislim da nas to neće izlečiti. Od obećanja nam neće biti bolje, od radnih grupa nam neće biti bolje.

Pristup za koji smo se mi zalagali je bio da promenimo suštinski zakone, a da ne idemo na radne grupe i ne idemo na sastanke takve vrste koje ljude izgleda ne obavezuju. Neke ne obavezuju čak ni potpisi, a kamoli obećanja.

Meni to izgleda kao da nema namere da se suštinski bilo šta promeni i to me ni malo ne raduje, žalosti me. Ne raduje me bilo šta što ćete vi uraditi loše, jer je to sa posledicama za našu zemlju. To što će to biti sa posledicama za vlast SNS-a na nekim sledećim izborima, to je slaba uteha.

Ovde se ne radi o nekoj nenamernoj lekarskoj grešci, kad već govorim sa tom analogijom, ovde se radi, plašim se, i o lošoj nameri, sa veoma ozbiljnim posledicama po ovu zemlju. Mislim da ste preuzeli veliku odgovornost na sebe, kao što sam rekao pre neki dan, kad sam vam sugerisao da ne idete sami na izbore, to sad očigledno nećete morati da raditi, ali ovo što radite neće stvari ozbiljno popraviti.

Loše je i to što na ove izbore koje ste raspisali vlast ide sa dve teme koje nemaju nikakve veze sa tim lokalnim izborima. Obe su, u stvari, državne teme. Jasno je i zašto su. Zato što je najugledniji član vaše stranke i predsednik zemlje i čovek koji trenutno ima i najveći ugled među vašim biračima i očigledno ste bazirali kampanju na njega, ali to, čini mi se, da nije najbolje objašnjenje zašto idete na izbore sa dve teme. Jedna od njih je ulazak Kosova u Savet Evrope, a druga je ova loša rezolucija o Srebrenici koja je se sprema i šteta za naše nacionalne interese, umesto da idete sa temama koje su sasvim primerene za lokalne izbore od grada do grada, ali manje-više razvrstavaju se u standardne oblasti – komunalne teme, školstvo, zdravstvo, infrastruktura, to nisu teme.

E sad, kad se čovek zapita zašto ste se opredelili za to, s obzirom da na ovim nacionalnim niste postigli zavidne rezultate, meni to ne izgleda kao nešto sa čim bi ova vlast trebalo da se hvali, jedino objašnjenje je da na ovim lokalnim imate još manje rezultata i da zato izbegavate te teme.

Kad govorim o tim nacionalnim temama, sve izgleda kao da se borite da Kosovo ne uđe u Savet Evrope, kao da se borite da Srbija uđe u EU i kao da se borite za izborne uslove. Kad to kažem, mislim da imam i argumente za to.

Ulazak Kosova u Savet Evrope i sprečavanje se na kraju svelo na to da nisu ispunili dve od tri obećane stvari. Ispunili su ovu stvar oko Dečana, nisu ispunili oko eksproprijacije zemljišta i nisu ispunili oko ZSO. Onda stvarno izgleda da uopšte nije tema da li Kosovo može u međunarodne organizacije, nego samo koji su uslovi.

Ako idemo korak dalje, onda ispada da ova vlast nema nikakve uslove za ulazak Kosova u sve ostale međunarodne organizacije, shodno tački 4. Drugog Briselskog sporazuma i Sporazuma o implementaciji, odnosno Ohridskog sporazuma. Samo za Savet Evrope postoje neispunjena dva uslova. A šta ćemo sa Uneskom? Šta ćemo sa Interpolom? Kao što znate, u svakom slučaju, verujem da gospodin Petković to zna, to su stvari koje se spremaju za 2025. godinu. Verovatno 2026. godina, partnerstvo za mir itd.

Ništa to nije dobro. Ništa to nije dobro. Ovo je, kao što rekoh, skrivanje rana pod flasterom. Apelujem na vas da se uozbiljite. Ovo nije put za izlazak zemlje iz krize. Hvala.

Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Jovanovi što me doslovno, citirao i tako mi uštedeo vreme i dao doprinos ovoj diskusiji.

Želim da pojasnim jednu stvar, stvari koje smo mi predlagali ticali su se uslova, a datumi su samo vremenski okvir realističan da se uslovi ispune.

U momentu kada smo mi govorili o stvarima koje mogu da se ostvare do početka leta, odnosno do onih rokova koji su mogli da se ostvare bez izmena nekih zakonskih normi, to je bila jedna dimenzija. Ja sam bio u studiju N1, kada ste vi gospođo Brnabić, raspisali izbore, a mi smo vas svi molili na našim kolegijumima koje smo imali, da to ne radite da će nas to odvesti u jednu dosta delikatnu situaciju, šta u toj situaciji raditi. Tada sam rekao 3. aprila, u momentu nakon što ste vi to raspisali, od ovog momenta razgovor o 2. junu više nije na stolu. To nije realistično, mi ne možemo više ništa da stignemo da uradimo do tada. I, tada je na stolu već morao da bude drugi realističan scenario, ako želimo ovo da uradimo kako valja, to je izmena Ustavnog zakona, i ovo što smo mi predložili, što je danas predato u proceduru, da to na jesen uradimo kako valja.

Ako imate iskrenu nameru da rešavamo stvari u ovoj zemlji i da uradimo izbore kako valja, koji će biti nesporni, gde ćemo jedni drugima posle tih izbora pružiti ruku, to bi bio pravi put. Šteta, izabrali ste pogrešan.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Tačno je da sam upoznao gospođu Jovanović pre 15 godina u ovoj Skupštini. Povod za to upoznavanje je bilo zasedanje Odbora za odbranu i bezbednost. Ja sam se tada usprotivio onome što je radio tadašnji ministar odbrane iz redova tadašnje vladajuće stranke.

Kao što sam se tada usprotivio većini, tako se protivim i danas. Zato što tada nije rađeno kako treba ja sam bio spreman da odem sa mesta načelnika Generalštaba i otišao sam. Nisam se pokajao i sve bih isto danas uradio.

Ja sam se tada borio za interese ove zemlje, borim se i danas, tada protiv one vlasti, onakve ili njenog predstavnika tadašnjeg ministra, a sada protiv vas.

Ja ni tada nisam polemisao sa gospođom Jovanović, neću ni danas. meni je stalo da ova Narodna skupština profunkcioniše, da ovde govorimo o ozbiljnim stvarima, a ne da se valjamo u blatu. Ja neću da se valjam u blatu sa gospođom Jovanović ni sa bilo kim od vas. Hoću da pričam o ozbiljnim stvarima.

Način na koji ste vi počeli da pričate to nije ozbiljan način. Ja neću vas lično da vređam. Nisam ni tada radio, ni sada. I tada sam sa Šutanovcem raspravljao o stvarima od interesa za ovu zemlju, tako razgovaram i danas. Vi mene lično ne interesujete. To nije tema. To nije od interesa za građane ove zemlje.

Hvala.

Ja ću da iskoristim ovaj minut i po, dva, koliko je ostalo, da vas podsetim na neke stvari koje su se desile ovih dana.

Kao što znate, ovih dana je jedna žena poginula na ulici zbog neispravnog gradskog prevoza. To je stvar koja mora da ima veze sa ljudima koji vode ovaj grad. Neko je za to odgovoran. Neko je izgubio život, krenuo je na ulicu, krenuo je na posao, krenuo je kući.

Desilo se još nešto, desilo se pre mesec i po, a mi smo za to saznali tek juče ili danas. Čovek je izgubio život u zatvoru. Ubijen je. U tom zatvoru je završio zato što nije mogao da plati ili nije želeo da plati kaznu zbog bačene petarde sa balkona. Ubijen je brutalno u zatvoru u svojoj 74-oj godini. To je Srbija danas. Srbija danas nije ovo o čemu vi pričate, nažalost. Za to neko mora da odgovara.

Gospođo Brnabić, ministarka u tehničkoj vašoj Vladi, gospođa Popović je ministarka pravde. Taj zatvor je pod njenom subordinacijom. Taj zatvor je pod subordinacijom njenog potčinjenog - načelnika ili direktora Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija. Da li je moguće da to dvoje ljudi nemaju nikakav osećaj odgovornosti, sramote, greha? Da li vi možete da kažete neku reč saosećanja, pravdanja, bilo čega? To je, ljudi, skandalozno. To je Srbija danas. To Srbija ne bi trebala da bude.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, čast mi je što danas mogu da vam se obratim ispred poslaničke grupe stranke Srbija centar.

Na samom početku, želim da se obratim vama, gospodine predsedavajući. Vi ste rekli da niste vešti u ovome, jer niste ovo radili. Verujem, mada vam je ovo drugi mandat. Ja poštujem vaše godine, vi ovaj posao radite pre svega zbog svojih godina. Poštujem vašu profesionalnu ostvarenost. Ona je izuzetna. Ali, ni jedno ni drugo nije opravdanje za ovo kako vodite današnju sednicu.

Ja sam se javio za repliku zato što je bilo pomenuto moje ime i pokazana slika, niste mi dali reč. Vi na to nemate pravo. Vi ste danas načinom na koji vodite ovu sednicu ponizili parlament. Ne znam zašto vam to treba. Godine nisu opravdanje, godine su razlog više da se odgovorno ponašate.

Ne možete da me prekidate, nisam prekršio Poslovnik. Hajde da od ovog momenta na dalje da vi poštujete ovu Skupštinu, ako može.

Sada da se pozabavim time što sam hteo da kažem, tražeći pravo na repliku. Gospodin Rističević je pomenuo moje ime u kontekstu Srebrenice, tvrdeći da sam ja rekao nešto što nisam rekao. Za to što je on ovde izgovorio ja sam tužio neke tabloide i sve presude sam dobio. Gospodina Rističevića neću tužiti iz dva razloga. Prvi razlog je kad nekoga tužite to suđenje je obično u nekoj maloj prostoriji, a ja ne volim da sedim sa nekim ljudima u malim prostorijama iz higijenskih razloga. Drugi razlog je što presude bi trebale da imaju vaspitnu funkciju. Ja ne verujem da je ta funkcija ostvariva u slučaju gospodina Rističevića. Treća stvar koja je podjednako važna, meni ne trebaju pare, ja ne želim pare gospodina Rističevića, to su prljave pare, pare zarađene u rijatijima su prljave pare.

Dozvolite da nastavim. Stranka Srbija centar je osnovana pola godine pre ovih decembarskih izbora, i na tim izborima, učestvujući na listi koalicionoj zajedno sa kolegama iz Srbija protiv nasilja, ostvarili smo dobar rezultat, imamo razloga da budemo zadovoljni. Kvalifikovali smo se da budemo deo ovog parlamenta. Da je situacija normalna, mi bi imali razlog da budemo zadovoljni, ali situacija nažalost nije normalna. Da je normalna, ovde bi sedela neka parlamentarna većina i neka parlamentarna manjina. Nažalost, danas među parlamentarnom većinom ovde sede ljudi, ili bar deo njih, kojima ovde nije mesto. Oni danas ovde sede samo zbog toga što su izbori pokradeni.

Prethodni izbori nisu bili praznik demokratije, bili su sumrak demokratije i dotakli su dno u petom pokušaju od prvih višestranačkih izbora od kada je SNS došao na vlast.

Gospodine predsedavajući, radite svoj posao. Obezbedite mir u ovoj sali. Da li ste to u stanju? Da li ste u stanju da radite svoj posao?

Ipak, sudeći po reakciji čoveka čije ime su nosile sve SNS liste on je time veoma zadovoljan. On je, iako po Ustavu predsednik svih građana, proglasio svoju pobedu na 30% i više građana ove zemlje. U normalnom svetu i sa ovakvim sistemom vlasti nijedan predsednik države ne bi to rekao, ne zato što nema pravo da se raduje uspehu svoje stranke, nego zato što je u taj rezultat utkana izborna krađa.

Još važnije je da se ne radi o nečemu čega on nije bio svestan, već upravo obrnuto – izborna krađa je izvedena na način koji je zahtevao angažovanje državnog aparata, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i, konačno, režimskih poslanika u RIK-u.

Nesumnjivo je da on izbornu krađu ne samo da je odobrio, nego je i naručio. Razmere izborne krađe su antologijske, a modaliteti svakoliki. Seljenje glasača, fantomske liste tzv. opozicione partije i pokreti, koje režim pravi za kratkoročnu upotrebu, pa ih uguši ili denuncira, uvodeći ih u svoje okrilje. Manipulacije spiskovima umrlih su ipak najmorbidniji metod manipulacije izbornim spiskovima u izvođenju SNS režima. Mnoge porodice su brutalno povređene tim manipulacijama.

Manipulacije spiskovima su najmorbidnije, da ponovim, ako niste čuli. Organizovano dovođenje Srba iz regiona na glasanje na lokalnim izborima u Srbiji, na šta nemaju pravo, ima dve dimenzije. Prva je izborna krađa, a da ti ljudi mahom nisu ni bili svesni da učestvuju u tome. Druga dimenzija je pokušaj režima da, nakon što smo razotkrili taj mehanizam, izazove antagonizam između Srba van Srbije i Srba u Srbiji. Ne pamti se, otkad Drina fizički deli Srbe, da je neko tako bezočno pokušao da ih zavadi, kao što je to pokušao ovaj režim za svoj sitan ćar. Ono što je Milošević svojevremeno uradio, oduzimajući sirotinji kantice sa benzinom na Rači, je mala stvar u odnosu što je ovaj režim uradio.

Na prethodnim izborima nacionalne frekvencije su zloupotrebljene od strane SNS, kao i svi drugi nacionalni resursi u ovoj zemlji. Ako građanima Srbije nije jasno šta režim radi sa nacionalnim resursima, samo neka pogleda to šta je uradio sa nacionalnim frekvencijama. Isto to radi sa prirodnim bogatstvima, sa građevinskim zemljištem, sa poljoprivrednim zemljištem, isto to radi i sa Kosovom.

Poseban metod obmanjivanja javnosti je ono što istaknuti član Aleksandar Vučić radi na kineskoj tabli, crtajući blagostanje u Srbiji i govoreći hvalospeve sebi. Tog blagostanja i tih hvalospeva ima na tabli, da ih ima u realnosti, tog blagostanja, ne bi trebalo da se crta.

Razmere krađe na decembarskim izborima dokumentovani su od strane međunarodnih i domaćih posmatrača i opozicionih partija. Sada se i svet uverio da SNS opstaje na vlasti krađom glasova. Režim je omalovažavao značaja onoga što je napisano u Rezoluciji Evropskog parlamenta, a sprovodio agilno, ali neuspešnu diplomatsku akciju da se tekst Rezolucije promeni. Da je ovaj režim toliko diplomatske umešnosti i angažovanja uložio oko dinara, danas bi dinar i dalje bio u srpskim rukama na Kosovu.

Pored rata u Ukrajini i u Gazi, Srbija je 17. decembra važna tema i u Briselu i u najvažnijim evropskim prestonicama. Voleo bih da to nije tako, jer nije Srbija tema po nečemu što je dobro, nego po nečemu što je loše. Tema je izborna krađa. To nije moglo da prođe nezapaženo. Opozicija nema razloga da skriva nacionalnu sramotu koju je ovaj režim prouzrokovao. Nemoralno je kada vrh SNS napada opoziciju, tvrdeći da iznošenje istine o izbornoj krađi pravi štetu Srbiji. Ne, ovaj režim je svojim činjenjem, odnosno izbornom krađom oblatio zemlju, a opozicija pokušava da skine tu prljavštinu sa Srbije ukazujući jasno da Srbija ništa nije ukrala, nego je SNS ukrao, a SNS nije Srbija, a još manje je Vučić Srbija.

Neprimereno je kada se Vučić obraća opoziciji pitanjem – zašto to radite svojoj zemlji? Ne, Vučiću, pitanje je - zašto ti to radiš svojoj zemlji? Zašto je kriminalizuješ, potkradaš, izvrgavaš ruglu?

Konačno, svi navedeni mehanizmi izborne krađe nisu bili dovoljni da režim ukrade dovoljno da bi imao većinu u Beogradu. Srpska napredna stranka je prinuđena da raspiše nove izbore, ali već se priprema nova krađa. Sirotinja se seli u Beograd, fiktivno, uz nadoknadu od 2.000 dinara. Nikada ni jedna vlast nije na taj način ponizila građane Srbije. Međutim, SNS možda ponižava samo svoje glasače. Ne može da ponižava one koji ne glasaju za SNS. Jednostavno je – ko neće da glasa za SNS, njega SNS ne može da ponizi.

Pre neki dan gospođa Brnabić je iznela svoj vrednosni sud o izbornoj krađi. Rekla je da opozicija potcenjuje SNS tvrdnjom da je hteo i da nije uspeo da pokrade izbore, jer kako reče – SNS je u stanju da pokrade izbore, ali nije hteo. Verujem da gospođa Brnabić zna da u civilizovanom svetu ljudi ne rade sve što mogu. Na šta bi svet ličio kada bi ljudi radili sve što mogu i što im se prohte? To rade neljudi. Bilo bi dobro da ovaj posao, oko koga se ne slažemo, ipak radimo kao ljudi.

Srbija je ovih meseci po još jednom pitanju bila tema, radi se naravno o Kosovu. Najavljena je izmena Poglavlja 35 u koji će ući obaveze Srbije proizašle iz briselskih i Ohridskog sporazuma ili jasnije rečeno iz Vučić – Kurti sporazuma. Od momenta kada su ga prihvatili više nije francusko-nemački sporazum, to više nije evropski sporazum, to je Vučić – Kurti sporazum.

To čemu sada pristupa briselska administracija je ono što je odavno najavljeno. To je ono što je slavodobitno u Ohridu, a obznanio Aleksandar Vučić na današnji dan, tačno 18. marta prošle godine. Tada je rekao, citiram, „nekakav dogovor smo postigli, ja sam zadovoljan zbog toga, plan primene sporazuma postaće deo pregovaračkog okvira za pristupanje EU“, zatvoren citat. Bio je srećan što ništa nije potpisao, ali se obavezao da njegovi nepotpisani sporazumi postanu supstanca Poglavlja 35, a onda je u novembru, uz naknadnu pamet, izjavio da se Srbiji zatvaraju vrata EU ako ta EU uradi ono na šta je on pristao u Ohridu, odnosno da taj sporazum postane sastavni deo Poglavlja 35.

Uspeo je da upropasti ono čemu se ova država godinama odupirala, uspeo je da formalno i čvrsto veže i uslovi napredak Srbije na evropskom putu, kooperativnošću u implementaciji kosovske državnosti na koju je dao pristanak. Uspeo je da uradi ono zbog čega je doveden na vlast – da preda Kosovo i ono što mu omogućava da ostane na vlasti – da opstruiše i sasvim zaglavi evropske integracije Srbije.

Samo u Srbiji koja se udaljava od Evrope moguće je da se vlada na ovakav način i zato Srbija već godinama nema nikakav napredak na putu evropskih integracija.

To nije sticaj okolnosti, To je deo plana ove vlasti. Došli su na vlast obećavajući narodu EU, obećavajući stranim investitorima, moćnicima, nezavisno Kosovo, a stranom kapitalu Eldorado u Srbiji. Ispunili su drugo i treće. Da su ispunili prvo, drugo dvoje ne bi bilo moguće. Da se prvo ispuni sada, bili bi pozvani na odgovornost za ostalo dvoje. Za to će doći vreme.

Da podsetim da je ovaj režim krajem prošle godine lagano odradio i preuzete obaveze oko carine i registarskih tablica, tablica zbog kojih je Vučić pozivao u rat, a sada kaže da je dobro da su prihvaćene jer te tablice omogućavaju Albancima da putuju po Srbiji i bolje je upoznaju. To izgovori i ne zapita se šta na to kažu deca, roditelji, braća, sestre pobijenih u Banjskoj, pobijenih u pogibeljnoj akciji u koju ih je on gurnuo. Banjska je fijasko koji je potpuno urušio i onako slabu spoljnopolitičku poziciju Srbije.

Režim se igrao vatrom, uhvaćen je sa upaljenom šibicom i postao predmet ucene. Svi koji žele da ucenjuju režim Aleksandra Vučića u prilici su to da učine i to čine. Oni znaju detalje oko Banjske i to obilato koriste, naša javnost ne zna i dalje.

Deo Vučićeve kampanje za odbranu Kosova nakon što ga je predao je i traženje sednice Saveta bezbednosti UN na temu dinara. Kamo sreće da izbacivanje dinara jedini problem. Nije. To je samo posledica Vučićeve predaje Kosova, da podvučem još jednom. Onog momenta kada je pristao na ukidanje srpskih banaka na severu doveo je sve naše privredne entitete i institucije na severu Kosova u situaciju da moraju da otvaraju račune u kosovskim bankama. Da bi to bilo moguće morali su da se registruju u kosovskom APR-u.

To u stvari znači potpuno sklanjanje svih institucionalnih kapaciteta Republike Srbije, ono što je ostalo na severu Kosova, i podvođenje svega što je ostalo pod institucionalnu vlasti Prištine. Ukidanje dinara je samo posledica toga.

U isto vreme ova vlast je pokrenula i diplomatsku akciju za popravljanje dopune koju EU administraciju ubacuju u Poglavlje 35. Da vas podsetim, to je ono na šta je pristao na današnji dan prošle godine. To je ta korektivna diplomatija koja služi da stvori utisak od naroda da se on za nešto borio oko Kosova nakon što je sve predao ne koristeći diplomatske alate što zbog neznanja, što zbog uzurpacije nadležnosti koje mu ne pripadaju.

Najpre, gospođa Brnabić je poslala neko pismo po Evropi u kome je pisalo da ne prihvatamo obaveze iz Ohridskog sporazuma, a nakon što su stigle packe to pismo je povučeno i poslato novo. Rečeno je - zanemarite prethodno pismo. To je gest za diplomatske udžbenike, to se ne radi u diplomatiji.

U novom pismu gospođe Brnabić umilnim tonom traži da se unesu samo neke ispravke. Evo šta ona kaže kakve amandmane na predloženu dopunu ima ovaj režim, dosadašnja predsednica Vlade u propratnom pismu doslovno kaže, citiram: „Jako bi smo cenili ako bi ste usmenu rezervisanost izraženu od strane Srbije ubacili uvodni deo, a precrtali reč „obavezujući“. Verujemo da bi bilo dovoljno da se kaže da će Srbija sprovesti sporazum. Dakle, da se izbaci ona reč u potpunosti“. Na kraju pisma, samo molećivo kvalifikuje ove zahteve kao male izmene.

Da prevedem, ova vlast prihvata ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije, što znači UN, ali da se unese usmena rezerva. Sad su vam ovo crvene linije. Šta je crveno u ovim linijama, osim boje slova?

Vučić je juče na godišnjicu pogroma primio decu sa Kosova i ponovo je uradio jednu nečasnu radnju. Skrivajući se iza te dece, saopštio je da Kosovo uskoro ulazi u Savet Evrope, pravdajući se kako je on prevaren, ali da neće dozvoliti da ga više varaju kako neće da ispadne budala.

Nije nam objasnio kako je on to prevaren, šta je to trebalo da dobije za ono što je dao? Kaže da će sada ti stranci da pribegnu primeni sile. On kao da predviđa povod kojim je tu decu juče primio. Zar po njemu to što se desilo 2004. godine nije bila sila, nego će sila biti glasanje kojim će Kosovo biti primljeno u Savet Evrope, a on će na to da se duri za domaću javnost?

Ako je prevaren, kako tvrdi, a to znači da ja varam 12 godina, onda kvalifikacija „zamalo budala“ nije baš primerena. Pre bi se reklo da je onaj ko to sebi dozvoli nesposoban. Ako nije budala i nije nesposoban, a stvari dovede dotle dokle je on doveo, sam pregovarajući, Kosovo onda je to nešto drugo i mnogo veće. U oba slučaja se odgovara pre ili kasnije. Nema te dece, pa makar bila srpska deca sa Kosova iza kojih može da se sakrije toliki greh i tolika krivica.

Red bi bio konačno da Vučić kaže da li je prihvatio ono što sprovodi, svi njegovi saradnici tvrde da jeste, a on kaže da nije. Jednom će i ova vlast da bude bivša. Oni koji dođu posle moraju da znaju koje međunarodne obaveze je preuzeo Aleksandar Vučić u ime Srbije. Mogu da razumem da on ima problem da to javno kaže i ponese taj istorijski teret, veliki je to teret za svakog čoveka, normalnog i elementarno odgovornog. Zato ga pozivam da te svoje sporazume sa Kurtijem overi ovde u Narodnoj skupštini, da konačno dođe da nam ih predstavi, sporazume a ne izveštaje sa službenih putovanja. Nas ne interesuje šta je on jeo i šta je pio na tim putovanjima. To nije tema za nas.

Ovih dana se finalizuju i pregovori, preduslovi za pristup finansijama iz evropskog plana za rast Zapadnog Balkana. Taj plan vredi šest miliona za tri godine. U članu 5. tog dokumenta u prvoj tački doslovno se kaže: „Korisnici treba da podržavaju to što je višestranački parlamentarni sistem i slobodni i fer izbori, vladavinu prava, nezavisno funkcionalno pravosuđe, slobodu izražavanja, medijske slobode. U tački 2. se kaže da Srbija i Kosovo treba da se konstruktivno angažuju u normalizaciji svojih odnosa u cilju potpunog sprovođenja svojih obaveza“.

Kako sad stvari stoje, Vučić ispunjava sve uslove iz tačke 2, za razliku od Kurtija. To je tako kvalifikovao i Eskobar pre neki dan. Ako Srbija ostane bez pristupa ovom planu, jasno je da je u pitanju neispunjenje uslova iz tačke jedan, a to su demokratski izbori. Biće nastavak. Hvala.