Hvala.

Zbog čega nije bilo potrebe da odgovorim gospođi Brnabić, da detaljnije ulazim u neke stručne stvari i ekonomske i ekološke, mislim da su o tome dosta dobro i podobno govorili ljudi koji su veoma kvalifikovani i ja njima verujem. To su kao što rekoh gospodin Drakulić, gospodin Mijatović, profesor Danica Popović i profesor Šoškić. To su ljudi koji iza sebe imaju impresivne karijere. Mnogo toga su napisali, ostvareni su u naučnom svetu i nisu morali da se hvale sa tim šta imaju i koliko su bogati. Ja njima verujem, ne verujem ovima kojima je to glavna referenca koliko su se obogatili u međuvremenu.

Što se tiče transparentnosti, zašto niste pokazali ovaj projekat koji ste u međuvremenu obustavili u Valjevu. Ministarka kaže juče da se tamo ništa ne radi, ali radilo se od 2015. godine. Ko je ovu firmu Eurolitijum doveo u Srbiju? Ko je tada bio na vlasti? Ko ju je doveo i ko ih je oterao i zašto? Ovde u prilogu piše ko su učesnici u projektu, pa nabraja, ogromna lista. Piše i gospođa Brnabić, kao predsednik Vlade, piše i direktor RTS, Bujošević. Zanimljivo.

To gde sam ja bio u toku rata, to svakako možete da pogledate u vojnim arhivima, pogledali ste, to što ste našli ne smete da kažete, jer vas demantujete. Što se tiče mene, recite slobodno, vi otkrijte vojne tajne, ja sam radio svoj posao. Imate jako dobro tamo zapisano gde sam bio. U međuvremenu nemam i dalje problem odavde da vidim ko govori i sada kada je sišla dole gospođa Brnabić da govori u ime vaše poslaničke grupe, znam da je to mnogo čvršći i jači glas nego ovaj drugi koji čujem.

Hvala.

Pitanje za Ministarstvo energetike i ministarku Handanović - Da li je ministarka Handanović 9. decembra 2022. godine bila u sastavu delegacije koja je u Briselu imala sastanak sa predstavnicima kompanije "Rio Tinto". Da ne bude zabune, ministarka Handanović se na tom sastanku predstavljala pod drugim prezimenom, ali se nesumnjivo radi o istoj osobi.

Da li je u toj delegaciji bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je predvodio delegaciju? Da li je u delegaciji bio i tadašnji savetnik u kabinetu predsednika Republike, Danilo Cicmil? Ko su bili sagovornici sa strane kompanije "Rio Tinto" i šta je bila tema razgovora? Da li je tadašnja premijerka, Ana Brnabić, bila obaveštena o tom sastanku? Da li su nadležna ministarstva i Vlada dali saglasnost za to službeno putovanje u inostranstvo i da li je platforma za razgovore razmatrana na Vladi? Po čijem nalogu je ministarka Handanović putovala u Briselu, na koji način i o čijem trošku? Da li je ministarka Handanović bila informisana i svesna da je u momentu kada je taj sastanak obavljan, bila na snazi odluka Vlade Srbije o obustavljanju svih daljih aktivnosti na Projektu "Jadar"?

Drugo pitanje je za premijera Vučevića i predsednicu Skupštine Republike Srbije, Anu Brnabić - Da li je Ana Brnabić, u to vreme obavljajući dužnost predsednika Vlade Republike Srbije, sredinom decembra 2023. godine, uputila pismo evropskoj administraciji, naslovljeno na gospodina Marka Makoveca, deputy manager director EEAS na temu "Tumačenje deklaracije sa samita EU zapadni Balkan" od 13. decembra 2023. godine?

Dokumenta pod naslovom "Sporazum o putu normalizacije i implementacije", Aneks, a koji se odnosi na tumačenje obaveza na koje je predsednik Vučić pristao prihvatanjem Ohridskog sporazuma? Da li se u tom pismu navodi da pomenuti dokument, citiram: "ne predstavlja pravno obavezujući sporazum po međunarodnom pravu"? Da li je gospođa Brnabić ubrzo posle toga, a nakon diplomatskih intervencija iz nekih evropskih metropola, uputila novo pismo, izmenjenog sadržaja, u kome se izostavlja sporna rečenica? Da li je tačno da se u propratnom pismu uz to drugo pismo, koje je potpisala i ponovo naslovila na gospodina Makoveca, moli da se prvo pismo zanemari? Šta je bio razlog za tu vrstu prepiske, neuobičajene u diplomatskoj praksi, i po sadržaju i po nivou komunikacije, da premijer suverene zemlje komunicira u zvaničnoj prepisci sa službenikom EU administracije?

Treće pitanje je za ministra finansija, Sinišu Malog - Dokle su odmakli razgovori i dogovori sa firmom "Arčer aviejšen" iz San Hozea na temu letećih taksija? Šta je razlog da sa ovom firmom ministar Mali potpisuje tzv. sporazum o obelodanjivanju, tj. "non-diskložer agriment", kojim se poslovni odnos Vlade Srbije i ove strane privatne firme stavlja u kategoriju tajnosti? Da li su već stvorene neke obaveze za državu Srbiju ili grad Beograd, eventualno, na temu letećih taksija, sa firmom "Arčer aviejšen" ili nekom drugom firmom? Iz koje budžetske stavke će se finansirati projekat letećih taksija, koje je nenadležno najavio predsednik Aleksandar Vučić?

Četvrto pitanje je za predsednika Vlade Vučevića - Gde je nestao ministar odbrane Gašić? Odavno se ne pojavljuje u javnosti. Da li je ministar Gašić sprečen da obavlja svoju dužnost ministra odbrane, šta je uzrok njegove sprečenosti i do kada se procenjuje da će biti ta sprečenost na snazi? Hvala.

Hvala.

Na početku par reči o ovoj diskusiji na temu da li imamo vremena ili nemamo vremena da govorimo o litijumu i ko je potrošio to vreme, ako ima volje, naći ćemo načina da to rešimo. Nadam se da nije problem u tome što vi izbegavate diskusiju i da stvarno predsednik Vučić nije spreman da dođe u Skupštine. Nadam se da to nije po sredi.

Što se tiče potrošenog vremena, želim da vam skrenem pažnju da su dobar deo vremena potrošili ministri iz ove Vlade, posebno dvoje od njih, koji izgleda najčešće to i rade i zato i služe ovde, gospodin ministar Martinović i ministarka Đurđević Stamenkovski, čiji nastupi su bili dosta smorni, stekao sam utisak, i za članove Vlade. Naravno, tu ne ubrajam gospodina Vulina, koji je isto tako dosta govorio, njegovi nastupi su uvek interesantni i meni svaki put kad padne pažnja ja pogledam u njega i čak i kad ne govori, mene to osokoli i drži mi pažnju. Vama ne zameram, vi ste ipak nešto drugo.

Želim da kažem još jednu stvar, mislim da je dosta važno. Vi ste nas prekjuče pozvali da pogledamo nastup predsednika Vučića u UN. Bili ste vrlo sugestivni i ja sam to uradio. Moram da vam kažem da sam bio vrlo zadovoljan što se tiče metodološkog elementa nastupa predsednika Vučića. Prvi put posle sedam-osam godina taj nastup je bio baš onakav kakav treba da bude u UN. Ovaj put nije improvizovao, nije govorio iz glave, nije govorio onako kao što se obraća pretpostavljam na stranačkim sastancima, ovaj put je govorio onako kako se govori u UN, pročitao je napisan govor, nisam ironičan, to se tako radi, tako se tamo nastupa.

Što se tiče supstance, to je bilo relativno umiveno, bilo je opet većinski za domaću upotrebu, ali ipak malo smirenije. Mislim da na njegov govor neće imati ovaj put primedbe ni Šolc, ni Makron, verovatno će jedino Kurti imati primedbe, jer se nije obrušio na njega, a Kurtiju za izbore treba to kad ga Vučić napadne. Ovaj put ga nije napao, pa sa te strane jedino može da bude problem.

Završio je zaklinjanjem da nikad nikome nećemo dati slobodu ni nezavisnost. To je jako lepo. O Kosovu ne reče ništa, na temu davanja. To je nešto što sam primetio i mislim da je dobro što je ovaj put ipak govorio o Kosovu, ali nije spomenuo kad je govorio o tome šta to nećemo dati. Možda je kasno?

Ipak će ovaj govor biti upamćen po jednoj stvari koju je izgovorio, a to je jedna kratka rečenica. Rekao je - ovde svi govore o Ukrajini, niko o Srbiji. Bože sačuvaj i sakloni. Pa, dobro je da ne govore na taj način tamo o Srbiji. Ja sam prilično uveren da, za razliku od ostatka govora koji su pisale neke školovane diplomate, da mu ovu rečenicu nijedan ozbiljan speech writer nije tu ubacio, možda je on to sam ubacio i odudaralo je od svega.

U tom nastupu bio je i onaj obavezan deo koji se izgovara na izborima za mis, to je o miru u svetu i ljubavi prema svojoj domovini, to je okej, ne zameram, to se tako isto radi, nekome stoji bolje, nekome lošije. Ali za vreme dok je on bio tamo u UN i govorio, ovde u Srbiji, u Beogradu, bio je sin gospodina Trampa. Jedna od tema verovatno je bila Generalštab. Ne znam da li ste primetili, ali izgleda da je rušenje počelo iz Resavske, da niko ne vidi. Čudno da gospodin Vučić nije bio na otvaranju radova, da predsednik države nije bio na početku rušenja srpskog Generalštaba. On je uvek na početku svih radova. Što je sad propustio?

Dok je Vučić govorio kako Srbija neće ni na istok ni na zapad, na sever, ni jug, njegovi ministri su se vrteli ukrug. Kao što sam rekao, jedan se hvalio svojim odnosima sa Moskvom, drugi je radio neke druge stvari u Vašingtonu. Tako da bih rekao da to njegovo zaklinjanje gde Srbija neće, da u praksi izgleda sasvim drugačije.

Par stvari na temu zašto mi uopšte imamo rebalans budžeta. Rebalans budžeta se radi onda kad stvari nisu izbalansirane. Budžet bi trebalo da bude balansiran, koliko ja to razumem, da su prihodi i rashodi u nekom srazmeru. U momentu kada se desi veliki disbalans, rade se rebalansi. Pretpostavljam da je to i sada povod. Međutim, taj disbalans je dosta veliki, pa je dobro da se vidi gde je taj problem najviše izražen i zašto se to sedilo. Imam utisak da je to najizraženije u odbrani, a to se i vidi. Od planiranih milijardu i 350 miliona ili tako nešto, sada imamo situaciju da se to diže skoro za 500 miliona i lepo je objašnjeno da većina toga ide za "rafale". Neću govoriti o tome da li nam trebaju "rafali", da li treba baš da budu "rafali" ili nešto drugo.

Ono što je gotovo neverovatno, to je da mi rebalans zbog toga radimo u septembru ove godine, što ukazuje da niko nije planirao tu kupovinu u decembru prošle godine. Kupovinu od 2,7 milijardi, kupovinu robe, nazovimo to tako, koja se kupuje jednom u 30-ak godina, 20, 30, mi smo mnogo davno kupovali avione kao zemlja. Ako se to radi tako retko i ako tako mnogo košta i ako je to tako veliki udeo u budžetu, zar je moguće da to niko nije planirao kao trošak u ovoj godini, nego je nekome palo naprasno na pamet da se ove godine krene u trošenje 2,7 milijardi i da ove godine treba da izdvojimo već jednu petinu tih troškova i da sad tražimo te pare u budžetu? To sistemi ne rade. To može tako kad to radi jedan čovek. Tako se ne planira, tako se ne troši. Tako to ne radi ni pijani bogataši. Verujem da ni sultan od Bruneja tako ne kupuje zlatni escajg, a mogao bi.

Nije to jedina stvar gde se traže dodatne pare za vojsku, jedan deo je, naravno, za vraćanje služenja vojnog roka. To je, inače, stvar za koju sam ja pitao Gašića. Žao mi je što ga nema ovde, ne znam zašto nema ministra odbrane, a najveća stavka u povećanju budžeta je za odbranu. Nadam se da nije neki zdravstveni razlog. Ako jeste, izvinjavam se. Ako su neke druge, onda stvarno nemam razumevanja zašto nije ovde danas. Naravno da je izdatak ako se ponovo uvodi služenje vojske. Pitao sam ga to na Odboru za odbranu. Nadam se da su se i bez toga setili da to urade.

Ono što i dalje ostaje problem, obrazloženje koje smo čuli preksinoć, čini mi se, od načelnika Generalštaba, generala Mojsilovića, gde je on potvrdio to što ja tvrdim već odavno, da je vojska tragično nepopunjena. On je sam rekao – mi imao rupu od 14 generacija. On kaže da se kasni. Ja mu verujem, znam da se kasni. Ono što je problem u njegovom izlaganju i obrazloženju je to što ovaj način neće da reši taj problem.

Ova Vlada je, ja to priznajem, izdvajala dosta za opremanje vojske prethodnih godina. To ovu vojsku nije učinilo efikasnijom. Ne može to da se reši samo opremom, ljudi nedostaju. Na ovaj način to neće da se reši.

Na ovaj način, sa 75 dana, imaćete ljude koji neće biti u stanju ni da radi mirnodopski deo vojničkog posla, a kamoli ratni. To što nekoga naučite da se brije redovno, da namesti krevet ili, što reče Mojsilović, da koristi šatorsko krilo, to nije u redu. Najgore je što ćete ih sutra držati u evidenciji kao rezervni sastav, kao ratnu vojsku a da, ne daj Bože, bude rata oni bi mogli da budu upućeni u rat na isti način na koji je poslata omladina 1945. godine da gine na Sremskom frontu. Imajte to u vidu, to se ne radi tako.

Uz sve to, tragičan dokaz da to ne valja, da to ne ide tako je ovo što se desilo pre neki dan sa onom tragedijom. Ne želim da to bude nešto što će neko primetiti kao zloupotrebu, ali ako imate čoveka od 54 godine i na takvim ljudima stoji vojska, civili, zastavnici, oni sad voze borbene sisteme i upravljaju njima. To nije operativno upotrebljiva vojska.

Na ovaj način taj problem neće da se reši, opet će ova deca, sa 75 dana, biti sposobni samo da se briju redovno i da ispale tri metka. Oni neće moći da zamene te ljude koji su u šestoj deceniji. Taj problem se tako ne rešava.

Da idemo na sledeću temu, ova je sama po sebi problematična.

Jedna od stavki u ovom budžetu koja se pominje, a imamo još dva zakona o kojima razgovaramo, to je energetika. Pretpostavljam da smo primetili da je gospodin Đurić potpisao pre neki dan sa podsekretarom Stejt departmenta Sporazum o strateškoj saradnji sa Sjedinjenim državama. To zvuči dosta impresivno i nemam ja ništa protiv toga. Dobro je da imamo stratešku saradnju sa velikim i moćnim zemljama.

Taj papir je, rekao bih, tipski. Nema tu previše energetike, više ima politike. Ono što su moja pitanja u vezi tog papira je – zašto je taj papir tajan za našu javnost? Ja ga imam ovde, nema razloga da mašem s njim. Ne vidim ja ništa unutra što bi trebalo da se krije. Voleo bih da mi, ministar da je tu, objasni zašto se to krije od naše javnosti.

Druga stvar je ono što piše u tom papiru, a to je nadležnost za sprovođenje tog zakona. U članu 1. stav 3. pod b piše da je sa američko strane to Ministarstvo trgovine, a sa srpske strane nekakva Radna grupa. Koji je razlog da sa naše strane bude neka radna grupa?

U istom tom članu stavu 4. piše da Amerikanci neće biti članovi Radne grupe sa srpske strane. Zar to mora da se napominje? Kako će Amerikanci da budu, uopšte kako mogu da budu sa naše strane?

Ministre Mali, zašto Radna grupa sa naše strane? Imamo li Ministarstvo trgovine mi? Imamo li Ministarstvo energetike? Čemu to služi?

Čini se da je ovim papirom američka strana vodila dosta računa o sužavanju prostora za korupciju. To je jako dobro, verovatno su imali iskustava kako funkcionišu stvari ovde.

Postavlja se pitanje – zašto je ovaj papir koji je bio na stolu još 2023. godine tek sad potpisan? Da li je problem u tome što neko želi da izbegne obaveze iz Poglavlja 27 u oblasti ekologije, recimo za Jadar, to je bio problem? Da li ovde žele da se izbegnu najviši standardi koje ćemo imati ako budemo potpisivali neka poglavlja u međuvremenu?

Ministarka Đedović se hvalila kako je ovo papir iz oblasti, u stvari sporazum, nedavno potpisan sporazum za solarnu energiju sa jednom firmom za koju je rekla, u stvari to je posao koji se radi sa jednom južnokorejskom firmom i jednom američkom firmom. Ta južnokorejska firma je „Hjundai“, ona je to pomenula, pomenula i američku firmu. Rekla je da je to „UGT Rejunabls“, i to je u redu. Ono što je zanimljivo jeste što ta korejska firma isporučuje tehnologiju, nije jasno šta isporučuje američka firma. Pretpostavljam kontakte na srpskoj strani i bankarske garancije.

Sve bi to bilo u redu, ne znam zašto je krila da iza te firme, američke, stoje Srbi, vrlo uspešni Srbi. Šta je tu problem?

Zar je problem što je gospodin Rajišić iza te firme, koji je prijatelj još iz zemunskih dana Željka Mitrovića? Pa, zar prijatelj Željka Mitrovića nije i Aleksandar Vučić pa to nije problem? Šta se tu krije, ako je sve u redu?

Par reči o izdvajanju za Kosovu. Treba, naravno sve je u redu. Ovde je bilo reči oko toga i deljenje lekcija šta sve ne sme da se kaže o Kosovu i ne sme da se pomene da je to, Kosovo je, nego Kosovo je i Metohija, i pitao nas je premijer – šta bi mi uradili da izbegnemo bombardovanje i sačuvamo Kosovo? Dosta neobično pitanje od nekoga ko predstavlja vlast koja i te kako ima udela u tome što nije prvo izbegnuto, a drugo ostvareno.

Bilo bi bolje pitanje – šta su bili ratni ciljevi na Kosovu ljudi koji su sad ovde u ovoj vlasti jer i tada su bili i da li su ih ostvarili?

Drugo pitanje koje bi trebali da postavite sebi – šta su bili vaši pregovarački ciljevi od 2012. godine do danas i da li ste ih ostvarili? Rekao bih – ni jedno, ni drugo. Ni jedno, ni drugo kako treba. Izgubili ste u miru ono što niste uspeli da izgubite u ratu 1999. godine.

S druge strane, postoji teorija i prigovaranje da je nekadašnja vlast imala neuspešnu politiku, i Kosovo i Evropa, i da je to bilo neuspešno. Jeste, bilo je neuspešno. Ono što je porazno je što ova vlast ima politiku – ni Kosovo, ni Evropa, i da ste u tome uspešni. S tim se ja ne bih hvalio da sam na vašem mestu.

Hvala.

Hvala vam najlepše.

Ministarka Đurđević Stamenkovski je odgovorila na moj deo izlaganja, mada nije bila tu, očigledno je kasnije to pogledala, ali nema smisla da polemišemo oko toga. Ja sam samo rekao da poštujem to što je gospođa Raguš sugerisala da odgledamo nastup predsednika u Generalnoj skupštini UN. Ja sam prepričao moj utisak koji je dobrim delom bio i afirmativan o tome.

Ono što želim da kažem, da ponovim, da zamolim gospođu Đurđević Stamenkovski da nam ne narušava blagonaklon stav, pozitivan stav prema vašem predlogu zakona. Glasaćemo za to. Nemojte da kvarite atmosferu, podržavamo, to je u redu, radite nešto drugo, ne znam, idite skuvajte ručak, okačite zavesu, spremite ispit, odmorite se… (Isključen mikrofon.)

Ovlašćeni predstavnik. Imam još malo vremena.

Gospođo Brnabić, hteo sam samo da vam skrenem pažnju da ste vi spiker ovog parlamenta, vi niste spiker većine, niste spiker SNS.

Kao što znate, čovek može da ima formalni autoritet, niko vam ga ovde ne spori na toj poziciji spikera parlamenta, ali trebalo bi da ima i suštinski autoritet.

Moram da primetim da dozvoljavate sebi dosta impulsivnih reakcija. Niste ni saslušali šta sam rekao nabrajajući šta ministarka može da radi. Nabrojao sam i da može da sprema ispit i da ima još nekih drugih obaveza u ministarstvu. Ove domaće poslove i mi ostali radimo kod kuće. Ne smatram ih da su uvredljivi. Molim vas da eventualno loše raspoloženje i frustracije koje svi mi imamo i u poslu i privatno ostavite iza ovih vrata kada dolazite da vodite sednicu. Hvala.

A vi ste trošili vreme poslaničke grupe Srce u ovom momentu.

Hvala.

Pre svega hoću da kažem da mi je jako drago što ponovo vidim među nama premijera Vučevića. Zabrinuo sam se jutros zašto ga nema. Mislio sam…

Da li ste u stanju da obezbedite red?

Meni je drago da vas vidim među nama. Jutros sam se zabrinuo šta je sa vama. Verovao sam da radite nešto važno, a onda sam video da ste imali neki sastanak sa veteranima, stonoteniserima u Novom Sadu, pa sa Nedimovićem u Sremskoj Mitrovici, obilazili ste neke kotobanje. I sve bi to bilo u redu da ste o tome izvestili bar režimski medij. Međutim, nisu. Vi niste najoštriji alat u escajgu SNS, ali niste ni najtuplji. Mislim da svakako ne zaslužujete ovaj tretman i ne znam zašto vam to radi Siniša Mali. Danima kada ova Skupština raspravlja o budžetu, to je najvažnija stvar o kojoj se ovde radi, vi obilazite neke kruzane u Sremskoj Mitrovici. Vi bi trebali da budete ovde, ovde je važno da budete. Vi ste premijer ove zemlje i nije u redu da vas ponižavaju vaše partijske kolege kao svog šefa partije. Zašto vam to rade? To je vaša stvar. To što vas ponižavaju kao premijera svakako nije u redu. Vi ste i naš premijer. Nemojte to da im dozvolite. Red je da budete ovde kada razgovaramo o budžetu.

Sledeća stvar i žao mi je što tu nema ministarke za brigu o porodicu, gospođe Đurđević…

I dalje imamo problem sa obezbeđivanjem reda ovde, jel tako?

Zakon koji dolazi iz njenog ministarstva je svakako vredan pažnje i to je stvar oko koje verujem da smo svi saglasni i gotovo sam uveren da će skoro sva opozicija to podržati, glasati za to. Jedini problem je u tome na koji način ga obrazlaže gospođa ministarka. NJeni razlozi za tzv. demografsku obnovu i razlozi prosečne, obične porodice da ima više dece se nigde nisu sreli. Znate, ona kada ubeđuje ljude da treba da imaju više dece, mislim, kada bi pingvini na Patagoniji mogli da je razumeju da bi dva puta razmislili pre nego što počnu da se pare. Mi ćemo podržati taj zakon, ali svakako molim ministarku da prestane da ga obrazlaže. To bi bilo jako blagodatno.

Tu je gospodin Vulin. Gospodin Vulin je juče postavio pitanje saradnje opozicije sa CIA. Koliko znam, ja se tu ne nalazim ni na koji način, ali zanimljivo je da vi… Recite iskreno na koga ste mislili, sve je u redu.

Vi ste čovek koji, koliko znam, ste se hvalili sa odlikovanjima koje ste dobijali za vrlo dobru saradnju sa FSB-om. Bravo.

Za razliku od vas koji se sa tim hvalite, što je sa vaše strane neobično, ali u svakom slučaju vredno pažnje, bilo bi dobro da imate u vidu da neke vaše kolege iz ove Vlade, kolege ministri se viđaju sa CIA-om, a da vi to ne znate. Ja recimo ne znam vi, gospodine Vučeviću, kao premijer da li znate da vam se ministri šunjaju po Lengliju u sedištu CIA-e? Da je u sredu jedan vaš ministar bio u Lengliju? Da li vi to znate? Pa, to je potpuno ne prihvatljivo da vi kao premijer ne znate šta vam ministri rade po Americi. Ovaj čovek se bar hvali kada ode u FSB-e.

Vi, ljudi, ste vrlo čudni u tome. Kakva ste vi Vlada jedan se hvali da sarađuje sa FSB-om, drugi tajno odlazi u CIA-u. Predsednik države u najbližem okruženju ljude za koje je imao u izveštaju iz nekadašnje BIA-e, dok je BIA radila svoj posao, da su rezidenti nekih stranih službi. On je baš te uzeo da mu budu u neposrednom okruženju da bi mogao da ima kontakt prema tim zemljama. To namigivanje te zemlje i njihove službe su jako dobro shvatile i dale mu taj prostor.

Mislim da to zaslužuje vašu pažnju, gospodine Vučeviću. Ipak vi nosite teret premijera ove zemlje. Nije dobro da vam ministri ovo rade iza leđa. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Gospodin Martinović me je prozvao ovde kao načelnika Generalštaba, koji je bio član DS-a i koji je odgovoran za ukidanje vojnog roka. Moram da vam kažem da ja nisam bio član DS, kao što nijedan načelnik Generalštaba ne može da bude član nijedne stranke i poslanici DS su ti koji su tražili moju odgovornost na Odboru za odbranu nakon što sam se sukobio sa tadašnjim ministrom odbrane Šutanovcem. To je bio kraj 2008. godine, a ovakva profesionalizacija traljava urađena je 2010. godine.

Znači, ja sam imao sukob sa vašim novim prijateljem gospodinom Šutanovcem, pa to sa njim raspravite. Nisam ja uradio ovu profesionalizaciju. Vidite šta je tu bilo.

Što se tiče bivše vlasti, moram da vam kažem da ovde nema pripadnika bivše vlasti, bar u stranci Srbija – Centar, za razliku od mnogih među vama koji su bivša vlast. Tu ima nekoliko ministara – ministar Mali, ministar Goran Vesić, Slavica Đukić, Ivica Dačić, Krkobabić, Martinović, Vučić, Milenko Jovanov, ljudi koji su hvatali voz, pa ga kasno uhvatili, tek 2015. godine.

Vi ćete biti uskoro i po drugi put bivša vlast. To se ne odnosi jedino na gospodina Miloša Vučevića zato što on nije bio vlast pre toga. On nije ni sada vlast, pa neće biti sutra ni bivša.

Hvala.

Hvala.

Pretpostavljam da ćete mi dati samo dva minuta, iako sam bio prozivan više puta, jel tako, tražio sam više puta? Da li to znači da?

Hteo sam da pohvalim ministra Dačića koji je jedini pokazao to pristojno ponašanje i obraćao nam se stojeći, vidi se da je čovek završio redovan fakultet i da je stara garda, mogli bi ovi novi ministri nešto da nauče.

Doduše on je rekao da sam ja obilazio ove zemlje koje sam pomenuo juče Gabon i Sao Tome i Prinsipe, nisam, a ne znači da ne bih da je bilo potrebe, obilazio sam zemlje slične takvima, u diplomatskoj misiji koristio sam samo diplomatske veštine nisam nosio ni koferče, ni koverte, niti sam sklapao fiktivne ugovore, a te posete su bile uspešne. Inače, ne minimalizujem značaj tih zemalja, i te kako je to važno za naše diplomatske potrebe, ali je potpuno besmisleno da o tome razgovaramo zajedno sa Deklaracijom o pravima srpskog naroda.

Što se tiče primedbi ministra Selakovića, mislim da on na temu diplomatije teško da može da nekome drži lekcije, on je ostao najslabiji, najlošiji, najgori ministar od kada je SNS došao na vlast, ministar spoljnih poslova. Ostaće upamćen kao ministar pravde jer je za njegovo vreme srušena Savamala. Kadrovska politika je za njegovo vreme u Ministarstvu spoljnih poslova bila očajna, ali samo par stvari, on je recimo sa tim nekim alatima, tipa koferče, kovertče, probao da odradi neka od priznanja, pare su potrošene, ništa nije urađeno. Poznat je i po svojoj turneji po Africi, tzv. kovid turneja gde je obećavao slanje vakcina, stigle su samo u jednu zemlju, a na avionske karte potrošeno je 150 hiljada evra.

Recimo za vreme njegovog mandata kupljena je kancelarija za ambasadu u Bejrutu, 30 kilometara od sedišta njihovog MSP, kupljena od našeg počasnog konzula, vrlo mutna radnja. Kupovina zgrade u Buenos Ajresu, delu grada gde se ni u jednom konzulatu nema DKP, 1200 kvadrata imamo dvojicu diplomata tamo i da ne nabrajam dalje.

Na temu ovoga što je spomenuo gospodin Vulin, on je govorio o tome da je Vikiliks pohvalno govorio o meni, to je lepo, ne vidim šta je problem u tome sve to što je rečeno, o njemu su direktni američki izvori govorili jako loše. Mene interesuje da li on veruje američkim izvorima i da li veruje i tome što su Amerikanci ga nazvali ruskim čovekom. Interesuje me i šta Rusi kažu o meni, on to sigurno zna.

Gospodine Vulin, vi ste juče imali primedbu na to što je zapisano u tim depešama i, po svemu sudeći, vi verujete gospodinu Poltu. Meni je to drago.

Vi ste imali primedbu i opservaciju na temu promene stanja svesti. Nije to ta promena svesti, nije to ta svest koju vi imate u vidu. To šta vama pada na pamet, to je ono što vam jako kratko traje, pa morate sutra ponovo da uzmete to što vam menja svest. Znate, to je jedna od stvari koja pravi problem vašem šefu, pa je morao da se žali čak i političkim protivnicima kako sa vama da izađe na kraj.

Znate, nije nepoznato da ste vi u tom stanju svesti polupali komandnu tablu na službenom „Audiju“, da ste polupali svoj kabinet, ali ja nikada nisam govorio o stvarima… Ovo nije stvar koja može da vam napravi štetu u porodici, ovo je stvar koja ima veze sa vašom profesijom, vašim neprofesionalnim ponašanjem. Dok ste vi, za razliku od toga, dozvolili sebi kao šef BIA-e da naredite da me maltretiraju, zajedno sa porodicom, na graničnom prelazu i da se posle toga hvalite kako ste mi namestili tu zamku.

Na temu uništavanja vojne opreme, 2018. godine, zamislite ko je bio ministar odbrane, 29 starih tenkova je prodato na kilo. Znate pošto je bila cena? Od 17.000 do 34.000 dolara jedan tenk. Cena - 52 centa po kilogramu, sa objašnjenjem Ministarstva odbrane, na čijem ste vi čelu bili – stariji su od 40 godina i to ne doprinosi operativnoj sposobnosti Vojske i neupotrebljivi su.

Sledeća stvar, 2015. godine ministar je bio čovek koji trenutno nije tu. Ja mu ne zameram zašto je to uradio, ali je uništavao ili prodavao tenkove, konkretno prodavao, za koje vi tvrdite da sam ih ja uništio. Piše februar 2015. godine, prodaja blizu 480 tenkova i haubica, 220 oklopnih transportera, 1.000 protivavionskih topova, 200 haubica 105 i 155 milimetara, 5.400 ručnih bacača raketa, 1.000 protivavionskih topova, tri radara.

Evo, privodim kraju.

Šta ste vi to prodavali ako sam ja to uništio? Ovo je ujedno i odgovor vašim kolegama koji su to pitanje postavili juče.

Hvala.

Najpre oko te korone. Znate, ja sam bio na sajmu smešten u jedan od onih boksova sa osam ležajeva zajedno sa suprugom. Ona je bila jedina ženska osoba u tom boksu. Tako je to neko naredio da imamo taj tretman. Mi smo to odradili bez problema i sve je bilo u redu. Ozdravili smo, hvala Bogu, i nikakav problem nema.

Džaba ste vi tražili moje zdravstvene kartone, u njima nema ništa kompromitujuće, za razliku od vašeg.

Nešto vam loše ide ta računica. Kažete da kada sam ja došao u Generalštab da je bilo 700 tenkova, da je iza mene ostalo 220, a ja sam vam pročitao da ste vi nudili na prodaju 480. Šta vam tu nedostaje? Da li znate da brojite do 700? u čemu je problem? Nešto vam to ne ide dobro.

Znate, vi se ovde predstavljate kao poznavalac vojne problematike, a vi ste pobegli od služenja vojnog roka sa svojom generacijom da bi kao ministar odbrane otišli dve nedelje da služite vojsku i sada se proglašavate stručnjakom za vojnu tematiku. Pa, na šta to liči? Kako vas nije sramota?

Konačno, da vam odgovorim, ja nisam za ulazak Srbije u NATO. Šta vam tu nije jasno? Čitajte malo, sve piše.

Znate, da ste išli u školu normalno, da niste morali da pobegnete iz svog rodnog grada da studirate u nekom drugom, nešto bi znali u životu i ne samo vi, nego i vaš šef Vlade. Ne možete da završite školu u svom mestu, morate da bežite.

Ja sam otišao iz mog Golubića jer je tamo bila samo osnovna škola, pa sam stigao do Londona. Vi ste iz Novog Sada morali da bežite ili u Bački Petrovac ili u Kragujevac. Sram vas bilo!

Pohvaliću gospodina Dačića po drugi put danas, samo ne znam da li će ponovo morati koleginica njegova da ga brani, jer izgleda da to nije baš dobro za članove Vlade kada ih neko iz opozicije hvali.

Jako se dobro setio kako je donošena Deklaracija o Srebrenice. U to vreme ja sam bio u drugom planu, ali znam da je urađeno dosta napora da se postigne saglasnost među vlasti i opozicije i međunarodnom planu da se ta deklaracija donese.

Ja mislim da je to dobro urađeno tada i bilo je blagotvorno za interese ove zemlje.

Hoću nešto drugo da kažem u ovom momentu. Danas je gospodin Vulin rekao da… čini mi se da je on rekao, onaj ko ne podrži današnju deklaraciju, da se ispisuje iz istorije. Dobro, to je njegovo pravo da tako misli. Mene interesuje da li Vlada ima jedinstvo na temu te deklaracije? Interesuje me i molim da se izjasne ministar Žigmanov i ministar Zukorlić da li oni podržavaju ovu deklaraciju?

Hvala.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, članovi Vlade, za početak bio sam zatečen nastupom ministra poljoprivrede koji je govorio o stvarima koji nisu u njegovoj nadležnosti. Međutim, to je manje zbunjujuće, zbunjujuće što je citirao Zorana Đinđića, bilo bi mnogo primerenije da je citirao Vojislava Šešelja. Znam da je on imao jedan period kada se osećao kao … magarac pa nije znao da li da krene za Tomom Nikolićem ili Vojislavom Šešeljem, sve dok mu Vučić nije objasnio da je to sve isto.

Za početak bih želeo da pitam gospođu Brnabić šta je razlog da tek danas 23. jula imamo ovu sednicu? Šta smo radili do sada? U šta su nam prošla dva i po meseca? Prilično smo izdangubili. Ja sam se gotovo zabrinuo šta je sa vama, da nije bilo „Pinka“ mislili bi da vam se nešto ne daj Bože desilo.

Drugo pitanje, čemu uopšte služi kolegijum Narodne skupštine, ako se na njemu ne dogovaramo ni oko čega, ni oko toga kada će biti sednica? To sazivate na prepad. Ni oko dnevnog reda, verovatno su mogli da razgovaramo o tome da li smo mogli nešto ranije da uradimo. Zašto ovih 60 tačaka danas? Zar taj Kolegijum služi samo zato da probamo da se dogovorimo da se održe izbori. Zar to ne bi bilo svrha da imamo sastanke Kolegijuma da se dogovaramo oko načina rada? Evo, i ovoga momenta ne znamo koliko će ovo trajati, kako će se raditi?

Pogledajte ovu situaciju, vi ste ovde vrh izvršne vlasti, mi smo vrh zakonodavne vlasti, naravno i vi gospođo Brnabić, ovde vi sedite sa nekim koka-kolama, sa kafama, kao da ste u kafani, samo čovek da očekuje kada će vam doneti prasetinu i ćevape. Kakvo je to ponašanje? Mi se vama obraćamo sa stojeći, vi nama sa sedeći, gospodo iz Vlade. Kakav je to način?

Sledeća stvar kakav vam je ovo ćušpajz od dnevnog reda? Kako ste strpali ovih 60 tačaka stvari koje ne idu zajedno ni po oblastima koje pokrivaju, ni po značaju? Šta je bila ideja sa tom stvari? Kako ste uz Deklaraciju o zaštiti prava srpskog naroda strpali u vojnu saradnju sa Gabonom, Sao Tome i Principe? Da li je to podjednako važno? Da li moramo o toj saradnji sa Gabonom da razgovaramo 23. jula? Gde gori? To govori dosta o vašem razumevanju kako se štite nacionalni interesi srpskog naroda.

Vama je deklaracija poslužila samo da ispunite obećanje dato stranim mentorima da ćete naterati Republiku Srpsku da ukine 9. januar kao dan Republike Srpske, o tome se u stvari radi. To je sramno, a još je sramnije što je Dodikova vlast na to pristala. Da li su ikada pomislili oni, a i vi ovde, kako na to gledaju udovice, deca koja nisu upamtila očeve u Republici Srpskoj, što se ukida dan koji je bio simbol te Republike Srpske. To piše u deklaraciji i pročitaću vam kako to piše.

Piše da Svesrpski sabor smatra da je Sretenje 15. februara Dan državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske, koji treba ujedinjeno i zajedno proslavljati. Srpski sabor očekuje da Republika Srpska nastavlja da obeležava 9. januar kao dan nastanka Republike Srpske.

Onda u materijalu koji su mi juče dostavili piše propratno pismo iz Skupštine Republike Srpske, nešto se oni malo predomislili, ako ste primetili, pa kaže – da Narodna skupština Republike Srpske smatra da je Sretenje 15. februar potrebno definisati kao dan svesrpske državnosti. Pa, ne postoji svesrpska država. Znači nije dan Republike Srpske, ljudi su se predomislili nešto, a da treba i to obeležavati zajedno, a da 9. januar ostaje dan Republike Srpske. Šta će sada Republika Srbija? Hoće li ona imati svoj Dan državnosti 15. jer je on sada zauzet kao svesrpski dan državnosti. Kada ćemo mi da slavimo?

Uostalom, kakav vam je to svesrpski sabor gde ste usvojili ovaj dokument. Tu nije bila zastupljena ni većina Srba iz Srbije, ni većina Srba iz Srpske, ni većina Srba iz regiona, ni većina Srba iz celog sveta. Ima nas hvala Bogu od Milokija do Tokija. Ovde ste bili samo vi iz dve, tri partije. I, kada kažete i svi Srbi, a bilo vas je koliko vas je bilo, da se niste malo precenili?

Uostalom u ovih 49 tačaka, niste mogli da ubacite još jednu koja ima veze sa zaštitom interesa srpskog naroda. Gde vam je pravo na zdravu čovekovu okolinu? Da li je mogla da bude još jedna i 50 tačka, pa da zaokružite bar toliko da uradite.

Uz ovu deklaraciju ste uspeli da strpate izbor guvernera i viceguvernera, odluko o davanju saglasnosti za finansijske planove REM i Komisije za hartiju od vrednosti, Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2023. godinu, ali i Izveštaj o radu te iste Komisije, pazite sad za 2022. godinu, niste stigli do sada, pa sada na vanrednoj sednici u leto 2024. godine. Onda imate Izveštaj o radu Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a znate za koji period? Od 1. januara 2022. do 31.12.2022. godine. Kako vas nije sramota? Niste stigli do sada? Znate, imate Izveštaj o radu Fiskalnog saveta, opet za koju godinu? Godinu 2022.

Sada, ono što je verovatno suština dnevnog reda, predlozi zakona o zaduživanju kod Banka Intesa, OTP banke, Unikredit banke, Poštanske štedionice, Predlog zakona o potvrđivanju garancija na temu upravljanja distributivnom mrežom, to je opet neko uzimanje para, ovog puta od Dojče banke, Predlog zakona o izmenama Sporazuma o uzimanju nekih para od Emirata, Predlog zakona o uzimanju nekih para za EPS, Predlog zakona o uzimanju nekog zajma od Kineza. Ima li neka banka u Srbiji, jedne se sećam, kod koje se ne zadužujete u ovoj turi? Imali neko u svetu ko ima para da se ne zadužujete u ovoj turi sada? To vam je prirodno da ovo ide uz Deklaraciju o zaštiti prava srpskog naroda, guranje zemlje u dužničko ropstvo.

Hajde da se ne lažemo, ceo ovaj ćušpajz od dnevnog reda i služi samo zato da prikrijete enormno zaduživanje Srbije. Zadužili ste zemlju za mesec dana tri milijarde evra. Tome služi ovo i da to prođe neprimećeno.

Još par reči o oblasti koje su po vama prirodno povezane na Deklaraciju o zaštiti prava Srba, to je ova vojna saradnja sa Gabonom i sa Sao Tome i Prinsipe. Evo, zabrinuo sam se kako ovaj put niste stigli da ubacite i ovu saradnju sa Kraljevinom Esvatini, verovatno još uvek tražite na karti, a potpisali ste taj sporazum o saradnji. Čemu služi vojna saradnja sa zemljama koje ne možete na mapi da nađete, do koje morate tri puta da menjate avionski let? Pa, znamo čemu služi, navatavali ste glasove na brzinu za onu rezoluciju UN, glasove koji služe samo za domaću upotrebu, jer je cela ta priča služila samo za lokalne izbore 2. juna. To veze nema sa vojnom saradnjom.

Interesantna je i ova Vučićeva najava o zajedničkim vojnim vežbama sa Egiptom, to je potpuno druga priča koja zaslužuje posebnu diskusiju, ovde je više reč o tome kako on zamišlja vojsku, kao manekena vojno-industrijskog o vojno-trgovačkog lobija.

Sada najvažnije pitanje, na temu ovog dnevnog reda, ima li iko ko je pri zdravoj pameti i ko elementarno koristi logiku, ko misli da je saradnja sa Gabonom, odbrambena, važnija od litijuma u ovom momentu i da o tome treba razgovaramo, a ne o litijumu. Kada ćemo da razgovaramo o litijumu?

Litijum je tema koja je podigla Srbiju na noge. To je tema koja je najznačajnija kada se pomene Srbija u Evropi u ovom momentu. To je tema koja izaziva što podsmeh, što sažaljenje, što likovanje u Evropi. Svi govore o tome kako dajemo i Kosovo, posle Kosova i litijum ne za šta. To je percepcija i kod onih koji nas ne vole, da koristim rečnik koji vaš šef najčešće koristi. Tema litijuma je tema koja mnogo više ima veze sa očuvanjem prava i budućnosti Srba, srpskog naroda i svih građana Srbije i svih ostalih u regionu, nego vojna saradnja sa Gabonom.

Šta kažu brojke? Da podsetim na ono što je rekao i predsednik Vučić, a i profesor Mijatović, on kaže da po ceni od 15. jula taj posao godišnje pravi dobit od 615 miliona evra, pet posto od toga je 31 milion za ovu zemlju. Vučić kaže da je to blagostanje, a to bi dovelo do rasta BDP od 0,04% ako računamo da je u grubo BDP 70 milijardi evra, nije sada bitno, malo gore-dole.

Građani Srbije treba da znaju da bi vraćanje duga kojim je ova vlast zadužila Srbiju za samo mesec dana, to je ovih tri milijarde evra, trebalo sto godina kopanja litijuma da se to vrati, ako bi bilo toliko da se kopa. Trebalo bi nam 550 godina da kopamo litijum da bi mogli da finansiramo vaš Ekspo 2027.

Konačno od novca koji bi ova država inkasirala godišnje, a koje Vučić obećava kao blagostanje od kopanja litijuma, može da se kupi samo 4.769 narukvica koji nosi ministarka Vujović. To nije dovoljno ni da kupite narukvicu svakom 150 članu vaše stranke.

Znate li da Pariz od turizma godišnje inkasira 19,6 milijardi evra, to je 53 miliona evra dnevno. Pariz od turizma zaradi za jedan dan skoro koliko država Srbija za dve godine od litijuma kako ste vi projektovali. Zar mislite da je to normalno?

Idemo dalje. Vučić kaže da ćemo ako pravimo katode imati rast BDP 2,06%, što bi značilo da će se u budžet Srbije slivati, ne onih 31 milion nego 1,4 milijarde evra. Kako je to izračunao to samo on zna, jedino ako će on da pravi katode u Jajincima uz pomoć Kineza.

Ide dalje, pa kaže da ćemo na sledećem višem stadijum od proizvodnje baterija inkasirati, imati povećanje BDP za 3,97%, to ispada 2,78 milijardi evra, on zaokružio na tri. Čovek zaokruži 220 miliona evra ovako. Čudno zaokruživanje. Na pravnom fakultetu mislim da se ni tamo ne uči takvo zaokruživanje.

I onda obećava proizvodnju električnih automobila na bazi tih baterija i pokazuje nam direktora „Mercedesa“ ili Nemci pokazuju njemu tog direktora „Mercedesa“ da bi dobili litijum, a nama prodali, ne samo prodali đinđuve, nego pokazali sličice tih đinđuva, jer slike mercedesa i znakova mercedesa smo već viđali, znamo kako je to završilo. Nije nam prvi put. Onda se postavlja pitanje, a čemu takva laž? Zašto nas laže da će nam Nemci garantovati da neće biti posledica po okolinu, a portparol njihove vlade kaže da to nije tačno, da to nisu njihova posla, da je to posao vas gospodo ministri iz ove Vlade. Ova Vlada treba nešto da garantuje ovde. Ne može to da garantuje ni Šolc, ni nemačka vlada.

Zašto je držana u tajnosti ta ceremonija potpisivanja? Zašto smo to saznali od stranih medija dva, tri dana pred taj događaj? Šta ste hteli da sakrijete? Hteli ste da se narod raziđe, da padne pažnja. Šta je bila ideja? Ili ste morali da zbrzate zato što ste izgubili vreme zbog onih kradenih izbora, pa se pojelo šest meseci, pa su vas pritiskali rokovi, pa sada hajde brzo na vrat na nos da se krene u taj litijumski posao.

Za čije interese radi ovaj režim, to se postavlja pitanje? Za interese građana ove države očigledno ne radi. Reklo bi se da radi za interese Nemačke i nemačkog naroda, što verovatno nije tačno. Radi za svoj interes, što se u ovom slučaju poklapa sa interesom Nemačke, ne sa interesom Srbije.

Da li je neko u vrhu ove vlasti glup, naivan, nekompetentan, ucenjen, potkupljen, izmanipulisan ili sve to zajedno?

Šta je bilo sa tvrdnjom tadašnjeg šefa BIA, današnjeg ministra Vulina? Ne bi verovao da ću nekada da ga citiram. Čovek je kada je bio šef BIA rekao da u najbližem okruženju predsednika Vučića ima ljudi koji rade za strane službe. Da li je on to pročitao neke papire koje je zatekao u svojoj kancelariji, koji su napravljeni pre 2012. godine, jer ja znam da je bilo takvih papira i znam šta je pisalo u njima. Mogli ste i sami da dođete do takvih saznanja. Niste vi tema. Tema je vaš šef koji je znajući sve to što i vi dozvolio da takvi ljudi i dalje rade u njegovom okruženju. Šta je razlog za to? O čemu se radi? Raskućavanje je pravi izraz za ono što SNS, što vlast SNS radi sa Srbijom sve ove godine.

Aleksandar Vučić lično ima pravo da se ponaša kako hoće, ima pravo da se valja i u blatu, ali nema pravo da ponižava Srbiju. Simbolički je gest, ali je dovoljno ponižavajući ono što je radio bežeći ispred automobila kancelara Šolca kad ga je ovaj ostavio da ispred stoji par minuta dok ne ode i ponižavao ga tako.

On ponižava državu pristajući na takve stvari. Šta ima šef države da se ponaša kao ordenans nekome na aerodromu? Jednom posilni, uvek posilni Šešelju, Šolcu, kakve veze ima.

Samo pre par nedelja ova vlast je pozivala Berlin zbog rezolucije u Srebrenici. Još uvek po nadvožnjacima stoje oni natpisi da Srbi nisu genocidni, kao da to ne znaju Srbi dok im SNS ne kaže. Promovisana je na toj retorici ova deklaracija. Onda portparol nemačke vlade kaže kada ga pitaju – što sada ovako hitno, što ubrzano? Kaže – to je beogradska Vlada tražila da se ovo hitno uradi. Šta bi sa tom ljutnjom na Nemce? Šta bi sa mešanjem u izbore? Kad ste se to odljutili?

Vučić kaže da mu je dovoljno da Šolc nešto usmeno garantuje, kome Šolc može nešto usmeno da garantuje, pa ne može ni u Nemačkoj, u uređenim sistemima. Zakoni su garancije. Čoveku ne bi palo na pamet da on nešto garantuje Nemcima, a treba da garantuje Srbima, i mi to da mu verujemo. To je zato što Vučić misli da to nešto što je garancija, da to nešto ne vredi, pa tako razmišlja čovek koji je privatizovao državu. Poštovanje zakona je garancija i to je ono čega ovde nema.

Da li je moguće da Vučić veruje u garancije, čak da su mu dali ne znam kakve, nakon što su ga izigrali za zajednicu srpskih opština, ako je tačno posle svega da su oni njega izigrali ili je unapred on znao šta će da se desi . Kakvo je to ludilo sada?

Ovde ja mislim da imamo kombinaciju predaje, prodaje, sve skupa izdaje nacionalnih interesa. Kosovo je predato, priorodni resursi se prodaju u bescenje, jednom rečju ovo je izdaja. Postavlja se pitanje zašto ova vlast toliko žuri sa tim litijumom za tako male pare, i uz tako velike rizike?

Da li je moguće da se ne zapitaju zašto niko drugi ko ima takve resurse kritičnih sirovina, ne žuri da to uradi, samo za rudnu rentu i da li je moguće da im neko nije skrenuo pažnju na ulogu litijuma u tehnologija fuzionih nuklearnih reaktora, na koje se tek radi.

Šta je razvojena strategija ove vlasti i da li je ima i da li je to i dalje proizvodnja hrane, prehrambena proizvodnja i zato nam treba energija, navodnjavanje, upravljanje procesima, viši nivo prerade i sve to može.

Ne, ova vlast se opredelila da razvoj bazira na rudarenju, da stranci gazduju, Srbi kopaju, ostaje nam rudna renta i zagađenje, povratak u srednji vek i to je očigledno sistem vladanja i ekonomije kojom je Vučić fasciniran.

Ova vlast se opredelila da je okosnica razvojne strategije, da bude međunarodna izložba koja traje par nedelja i nacionalni stadion. Napredak baziran na betoniranju plodnih njiva oko Surčina i na proizvodnji automobilskih buva na plodnim oranicama, a napravili ste od Srbije evropski centar prljavih tehnologija, a u međuvremenu nam survali i obrazovanje i zdravstvo. Životni vek u Srbiji je na dnu evrospkog proseka.

Odgovorna vlada bi uradila sve sasvim drugačije, pre svega ne bi lagala svoje građane i išla bi na izbore sa tim što sada radite, pa ili bi dobili ili bi izgubili. Vi ste izašli na izbore sa blokiranim litijumskim projektima, sada ga hitno odblokirate. Prevarili ste građane ove zemlje.

Kaže Vučić, kada sam ga prozvao u decembru 2022. godine, da je imao tajni sastanak sa predstavnicima Rio Tinta, da nije tačno, tada se uzjogunio i rekao da nije tačno, sada kaže da je imao 40 sastanaka, pa ko laže?

Prevarili ste glasače kada ste izlazili na izbore, obećavajući da ćete braniti Kosovo, niste branili ni odbranili. Prevarili ste ih u decembru kada ste izašli na izbore obećavajući da nećete kopati litijum, slagali ste ih.

Na kraju, imam još jednu stvar koju sugerišem Aleksandru Vučiću koji nije ovde, ali verujem da i te kako prati šta se dešava, a to je da prestane da laže narod na temu odnosa prema ratu u Ukrajini.

Budi pošten, što je teško zamisliti, naravno i idi na izbore sa onim što stvarno radiš. Saopšti da ti je politika da izvoziš granate u Ukrajinu, jer to radiš, nemoj to da radiš tajno i preko posrednika, ili se opredeli za drugu varijantu, ovo što radiš je licemerno, prestani da izvoziš granate u Ukrajinu i da uvoziš kavijar iz Rusije. Od ovoga što ti radiš, samo ti i tvoja klika imate koristi, od izvoza municije u Ukrajini, samo ti imaš koristi na Zapadu, a od uvoza kavijara iz Rusije u svom glasačkom telu, objašnjavajući da nisi uveo sankcije. Srbija nema od toga nikakve koristi ni političke ni ekonomske , a tamo neki narod, civili, da se ne lažemo, ne samo vojnici ginu i životima plaćaju tvoju trgovinu za opstanak na vlasti.

Granate koje ih ubijaju su sa tvojim potpisom. Hvala.