JUSTINA PUPIN KOŠĆAL

Nestranačka licnost

Rođena je 1983. godine. Živi u Pančevu.

Po zanimanju je profesor sporta i fizičkog vaspitanja.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata je veoma značajan bilateralni sporazum sa susednom državom koja je kao i Srbija na glavnoj migrantskoj ruti prema Zapadnoj Evropi.

Migracije i nekontrolisani migrantski putevi u današnjim okolnostima predstavljaju bezbedonosni izazov kako za Srbiju, tako i za sve ostale zemlje migrantske rute. Migracije pogotovo neregularne neminovno sa sobom donose porast opasnosti po domaće stanovništvo kako od zaraznih bolesti, tako od kriminala, tako i od terorizma. Srbija je tranzitna zemlja za migrante, ali ove se migranti zadržavaju relativno dugo jer su im putevi za zemljama EU uglavnom zatvoreni.

Bitna je razlika između migranata koji su u Srbiju stigli regularnim putevima, od migranata koji su u Srbiju stigli ilegalnim putevima uz pomoć organizovanih grupa za krijumčarenje.

Na žalost mnogi umesto legalnih migrantskih puteva izaberu ilegalne prelaske misleći da će na taj način brže stići do željene zemlje EU. A, ilegalne prelaske organizuju krijumčari koji na nevolji migranaga, od kojih su neki mesece proveli na putu bežeći od rata, zarađuju novac.

Krijumčareni migranti se teško mogu pratiti i ne mogu biti obuhvaćeni nikakvim merama zaštite. Zato je važna uloga organa bezbednosti da otkrivaju kanale kojima se krijumčare migranti kroz nađu zemlju. Taj zadatak nije lak i zato su sporazumi sa susednim zemljama kojima se sprečava krijumčarenje veoma važni.

Kako se Srbija i Severna Makedonija zbog svog geostrateškog položaja nalaze na glavnoj migrantskoj ruti, obe zemlje imaju potrebu da zajedno i organizovano bore protiv krijumčarenja migranata kako bi se svele opasnosti po sigurnost građana na minimum, kao i po bezbednost naše države. U tom smislu sporazum koji je potpisan između Vlade Srbije i Severne Makedonije od posebnog je značaja za obe zemlje.

Krijumčarenje ljudi smatra se teškim krivičnim delom i delom organizovanog kriminala, kako prema nacionalnim zakonodavstvima naše dve zemlje, tako i prema međunarodnom pravu. Krijumčari se zato ne smeju tolerisati, niti smeju ostati nekažnjeni.

Da podsetimo da je Srbija već pet godina domaćin velikom broju migranata koji su tražeći siguran i bolji život u zemljama EU privremeno smešteni u dvadesetak prihvatnih centara širom zemlje u kojima su im obezbeđeni pristojni uslovi boravka. S druge strane, ne smemo dozvoliti da se to naše gostoprimstvo zloupotrebi i bude na štetu naših građana, kao što uostalom to ne dozvoljavaju ni ostale zemlje.

Zajednički problem Srbije i Severne Makedonije ogledan u ilegalnim migrantskim transportima se može rešiti zajedničkim aktivnostima nadležnih organa obe zemlje, od prikupljanja podataka, otklanjanja kanala i lica koja se bave krijumčarenjem, do preuzimanja kaznenih mera. U skladu sa svim ovim što sam rekla, želim da kažem još na kraju da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, ja ću se u današnjoj raspravi osvrnuti na Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma. Iako je moja koleginica Snežana Paunović iz SPS već o tome danas govorila dozvolite mi da i ja još nešto kažem o ovom sporazumu.

Terorizam je jedan od najvećih bezbedonosnih izazova 20. i 21. veka i predstavlja veoma složen društveni fenomen koga nije lako definisati, ali isto tako nije lako ni boriti se protiv njega. U osnovi pojma terorizma je latinski izraz teror, terorist, što znači užas, veliki strah. Nikako ne smemo izjednačavati pojmove teror i terorizam jer je teror nasilje sa pozicije vlasti, a terorizam predstavlja nasilje protiv nečije vlasti.

Svakako da strah predstavlja jedno od odrednica terorizma jer svaka teroristička akcija ima za cilj da izazove strah kod određene grupe ljudi. Ukoliko pokušavamo da upotrebom termina nasilje, izazivanje straha definišemo terorizma, to nije dovoljno jer terorizam svakako predstavlja mnogo veći problem. Terorizam je uvek politički obojen i predstavlja nasilje usmereno protiv nečije vlasti. On šalje opasnu poruku da svako može biti žrtva, tako da na žalost danas ni jedna zemlja nije pošteđena od opasnosti koju terorizam sa sobom nosi. Iz tih razloga sve države svete i posebno i organizovano sprovode mere borbe protiv terorizma.

Republika Srbija kao deo svetske zajednice, kao članica UN i drugih međunarodnih organizacija ima usaglašeno zakonodavstvo koje omogućava efikasno suprotstavljanje ovoj planetarnoj pošasti. Srbija je potpisnik brojnih bilateralnih sporazuma u ovoj oblasti kojima se unapređuje saradnja sa drugim državama, što predstavlja značajnu kariku u organizovanom suprotstavljanju terorizmu.

Kada je u pitanju naše zakonodavstvo istakla bih značaj donošenja Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, jer je za finansiranje terorizma potrebno mnogo novca koji terorističke organizacije pribavljaju ilegalnim putem, pre svega trgovinom narkoticima, trgovinom oružjem i drugim nelegalnim kanalima.

Srbija ima Nacionalnu strategiju za sprečavanje i borbu protiv terorizma, a Vlada je usvojila pre nekoliko meseci i novu Strategiju za borbu protiv pranja novca i suzbijanja terorizma za period od 2020. godine do 2024. godine. Ovim dokumentima utvrđeno je da su prevencija i borba protiv terorizma jedan od spoljno političkih prioriteta Republike Srbije, tako da iz ove strateške orjentacije proističu i svi oblici međunarodne i bilateralne saradnje u borbi protiv terorizma.

Jedan od veoma važnih bilateralnih sporazuma jeste upravo Sporazum sa Ruskom Federacijom o saradnji u borbi protiv terorizma, o kojem danas govorimo i koji je Narodna skupština treba da ratifikuje. Ruska Federacija koja je tradicionalni prijatelj Srbije je naš partner i na polju borbe protiv terorizma.

I Srbija i Rusija kao članice UN žele da daju svoj doprinos svetskoj borbi protiv terorizma, tako da bilateralna saradnja naše dve zemlje na ovom planu predstavlja značajan korak u toj zajedničkoj borbi. Ovim sporazumom precizirani su svi oblici naše saradnje, definisana je nadležnost organa i utvrđene su mere sprečavanja i borbe protiv svih pojavnih oblika terorizma koji se vešto prilagođava tehnološkom napretku društva. Primer za to je sajber terorizam.

Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicom, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, iz današnje rasprave izdvojila bih Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Obimne izmene ovog zakona koje su pred nama odnose se na veoma važnu oblast, a to j digitalna imovina koja se ovim zakonom tretira kao mogući izvor pranja novca, nezakonitog sticanja novca ili zloupotrebe digitalnih finansijskih sredstava za finansiranje terorizma.

Ono što je važno istaći je da naš zakonopisac prepoznaje opasnost od mogućih zloupotreba virtuelnog novca u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma, a što je već prepoznalo evropsko zakonodavstvo. Koliko je svet u 20. i 21. veku suočen sa terorizmom, kao izuzetno složenim društvenim problemom globalnih razmera, potvrđuju i međunarodni pokušaji, planovi i akcije za organizovano suprotstavljanje terorizmu kao najvećem i najgrubljem obliku političkog nasilja, koje nažalost ne poznaje granice.

Terorizam je uvek inspirisan političkim ciljevima, odnosno uvek nastaje sa političkim namerama i egzistira u polju politike, bez obzira na to u kakvom se obliku i vidu pojavljuje.

Danas se za svet, pored ratnih sukoba koji ostavljaju fatalne posledice po čovečanstvo, terorizam može smatrati najvećom bezbedonosnom pretnjom i kako teoretičari terorizma navode, cilj terorizma je izazivanje straha, koristeći pri tome nasilje kao metod, a građane i Vladu kao mete.

Da bi opstale, grupe koje se radi terorizma organizuju veoma im je važna materijalna osnova, odnosno finansije. Oni koriste sve dostupne finansijske modele kako bi obezbedili ekonomsku stranu terorizma. Zato je, ponovila bih to, veoma važno da svaka pravna država, osim bezbedonosne zaštite od terorizma, mora uvek imati na umu i finansijske modele koji se mogu koristiti, pored ostalog i za finansiranje terorizma.

Kako digitalizacija u svim sferama društvenog života donosi novine, tako se kao novi pojam od pre nekoliko godina javlja i pojam digitalne imovine, odnosno digitalnog novca u različitim oblicima, kojim se trguje preko različitih digitalnih platformi.

Nama je pojam digitalne imovine poznat kroz kriptovalutu ili virtuelni novac, a u Srbiji se već duže vreme pojavljuju i oni koji organizuju transakcije digitalnom imovinom. Zato je bilo potrebno da i Srbija ovaj pojam i sadržaj koji se odnosi na digitalnu imovinu unese u svoj pravni sistem.

Na taj način se popunjava pravna praznina i regulišu odnosi koji su bili van zakonskih tokova, ali se istovremeno vrši i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa već uspostavljenim međunarodnim standardima i pravnim poretkom EU.

Glavni razlog za normiranje ove oblasti za ceo svet svakako jeste sprečavanje finansiranja terorizma ovim oblikom finansijskih transakcija. Ugrađivanje digitalne imovine, odnosno virtuelnog novca u Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je od izuzetnog značaja upravo zbog toga što se način sticanja i kretanje digitalnog novca može na taj način pratiti.

Ovaj Predlog zakona unosi neophodne pojmove i reguliše procese koje prenosi i iz krovnog Zakona o digitalnoj imovini. Zakon veoma precizno reguliše sve postupke i procedure u vezi sa digitalnom imovinom i uvodi mere restrikcije kojima se onemogućuje zloupotreba digitalnih moneta u svrhu pranja nezakonito stečenog novca ili finansiranja terorizma. To se čini najpre odredbama zakona kojima se propisuje da je pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom dužan da pribavi sve zakonom predviđene podatke o svim licima koja učestvuju u transakcijama sa digitalnom imovinom.

Tako se sprečava mogućnost da u transakcijama učestvuju nepoznata lica, odnosno lica sa nepoznatim ili lažnim identitetom koje bi taj virtuelni novac mogle zloupotrebiti za finansiranje terorizma ili bilo koji drugi vid nezakonitog korišćenja digitalne imovine.

Zakon je restriktivan za sve organizatore transakcija sa digitalnom imovinom, ali i za lica koja učestvuju u transakcijama, što predstavlja pravnu branu od zloupotrebe i protivzakonitog poslovanja u ovoj oblasti.

Smatram da su predložena zakonska rešenja dobra i da otvaraju novi pravni prostor za takođe nove, organizovane oblike protiv pranja novca i protiv terorizma. Sada ostaje da se obezbede kadrovski i materijalni resursi koji će stručno i posvećeno sprovoditi ovaj zakon.

Želim na kraju da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.