JUSTINA PUPIN KOŠĆAL

Nestranačka licnost

Rođena je 1983. godine. Živi u Pančevu.

Po zanimanju je profesor sporta i fizičkog vaspitanja.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, koji je danas na dnevnom redu, predstavlja novi pravni okvir kojim se omogućava uspostavlje jedinstvene Nacionalne baze podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Baza podataka je polazna tačka prevencije i borbe protiv terorizma na globalnom nivou, jer će se međunarodnom razmenom podataka o teroristima i terorističkim organizacijama omogućiti efikasniji globalni odgovor na sve izazove i opasnosti koje terorizam sa sobom nosi.

Republika Srbija je još 2017. godine počela sa pripremom ovog zakonskog predloga kada je osnovana Radna grupa za uspostavljanje Nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma i kao članica UN i drugih međunarodnih organizacija, Srbija ima usaglašeno zakonodavstvo koje omogućava efikasno suprotstavljanje ovoj planetarnoj pošasti. Takođe, Srbija je potpisnik brojnih bilateralnih sporazuma u ovoj oblasti kojima se unapređuje saradnja sa drugim državama, što je od velikog značaja za organizovano suprotstavljanje terorizmu. S obzirom na činjenicu daje terorizam dinamična pojava i da se pojavljuje u novim oblicima i borba protiv njega mora ići u korak sa novim pojavnim formama.

Predlog zakona koji je pred nama na veoma jasan i detaljan način uspostavlja procedure formiranja baze podataka, sadržinu podataka, pristup podacima, ali isto tako obezbeđuje i zaštitu podataka, vodeći računa kako o bezbednosnom, tako i o zaštiti ljudskih prava i sloboda uz najviše međunarodne standarde. Cilj uspostavljanja Nacionalne baze je efikasnija razmena podataka i informacija između nadležnih organa, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Terorizam je fenomen koji predstavlja veliku opasnost za čovečanstvo i smatra se jednom od najvećih bezbednosnih pretnji današnjice. Terorizam je izrazito politička pojava i predstavlja složeni oblik političkog nasilja i tamo gde nema političkih ciljeva i političkih motiva ne možemo ni govoriti o terorizmu. Cilj terorista je izazivanje velikog straha, šoka, kao i privlačenje pažnje na sebe, koristeći pri tome nasilje kao metod, a građane i Vladu kao mete.

Terorizam šalje poruku da niko nije siguran i da svako može biti žrtva, tako da, nažalost, danas ni jedna zemlja nije pošteđena opasnosti od terorizma. Veliki su napori koje skoro sve zemlje sveta ulažu da suzbiju terorizam, a borba protiv njega nije nimalo laka. Uspesi u borbi proti terorizma na svetskom nivou mogu se označiti kao privremeni, ali nažalost ne i kao konačni.

Zašto je borba protiv terorizma tolika teška? Za to postoji više razloga. Tačnije, postoji lista od 10 razloga koji su u okviru međunarodne zajednice utvrdile vodeće zemlje za borbu protiv terorizma i na toj listi od 10 razloga, kao najvažniji razlog navodi se taj što ne postoji jedna opšte prihvaćena definicija terorizma, jer šta je za jedne terorizam za druge nije i obrnuto. Kada govorimo o terorizmu, svi mislimo da znamo šta je terorizam, a zapravo nije tako.

Uočljivo je postojanje dvostrukog standarda, jer neke države koje podržavaju nečiji terorizam ne nazivaju ga terorizmom, što on zapravo jeste, već ga nazivaju oslobodilačkim pokretom. Najbolji primer za to imamo u našoj južnoj Pokrajini, dakle na KiM, tzv. OVK koja je klasična teroristička organizacija, zarad nečijih političkih interesa usmerenih u cilju otimanja dela naše teritorije, nažalost naziva se oslobodilačkom vojskom.

Profesor Dragan Simonović, svetski priznati stručnjak iz oblasti terorizma, u svojoj knjizi „Terorizam“ navodi: „Po mnogo čemu sudeći, terorizam je ne samo doživljen kao globalna opasnost, već on to jeste. Šta više, može se reći da će terorizam biti sigurni pratilac i 21. veka, što će neminovno morati dovesti do utvrđivanja jedne opšte prihvaćene definicije terorizma ukoliko se hoće jedan mirniji svet, pri čemu bi bilo neophodno da ta definicija bude oslobođena od opterećenosti bilo čijim političkim interesima. Samo tako bi se na ovom planu omogućilo približavanje večnom, antičkom idealu – da politika treba da služi opštem dobru.“

Iako je borba protiv terorizma izuzetno teška, to ne znači da se protiv njega ne treba boriti. Kada je u pitanju praktični aspekt borbe protiv terorizma onda je polazna osnova upravo baza podataka o teroristima i terorističkim organizacijama. Svoju Nacionalnu bazu podataka Srbija uspostavlja upravo ovim zakonom stvarajući uslove za podizanje spremnosti svog sistema bezbednosti na viši nivo kako bi taj sistem blagovremeno i efikasno odgovorio u borbi protiv terorizma.

Naravno da će Poslanička grupa SPS koja je trajno posvećena bezbednosti i jačanju pravne države u svim segmentima u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Uvaženi predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje pitanje postavljam ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Branku Ružiću.

S obzirom na činjenicu da se deca danas neuporedivo manje kreću, što ostavlja trajne posledice na njihov razvoj, zdravlje i radnu sposobnost, da li postoji mogućnost da se fond časova fizičkog vaspitanja poveća u nižim razredima osnovne škole, od prvog do četvrtog, na pet puta nedeljno, kao i to da sa decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, pored učitelja, nastavu vode i profesori fizičkog vaspitanja zato što je jako bitno da sa najmlađima radi najstručniji kadar?

O tome se već razgovaralo na nivou Saveza pedagoga fizičke kulture i Saveza učitelja Republike Srbije i postignuta je načelna saglasnost da je ideju moguće sprovesti u delo bez smanjivanja fonda časova učiteljima. Razgovori na ovu temu svojevremeno su vođeni i sa SANU. Fizička aktivnost ima veliki značaj za svakoga od nas, a za decu predškolskog, mlađeg, odnosno osnovno školskog uzrasta je od neprocenjivog značaja.

A zašto? Zato što u razvoju deteta postoje periodi kada se razvijaju fizičke sposobnosti i to je tzv. senzitivni period. Taj senzitivni period traje do 12, odnosno 13. godine života, kada je za većinu sposobnosti neophodno svakodnevno fizičko vežbanje i ukoliko taj period propustimo šteta je nenadoknadiva. Pored biološkog, fizičko vežbanje pozitivno utiče i na psihološki, kao i na socijalni razvoj deteta, što je nauka odavno dokazala.

U skorijoj budućnosti država će imati veliki problem, s obzirom na to da su nam deca sve gojaznija, sve neaktivnija i sa sve većim procentom telesnih deformiteta, skolioza, kifoza, ravni tabani i ostali deformiteti, a taj problem će se ispoljavati kroz smanjenu radnu sposobnost, kako umnu, tako i fizičku, kao i kroz velike troškove za zdravstvo države.

Da je nekretanje osnovni uzrok dijabetesa tipa 2 kod dece pokazuju i najnovija istraživanja naučnika koji je za svoje otkriće u genetici dobio Nobelovu nagradu. Najbolji način za prevenciju za skoro sve bolesti, počevši od običnog gripa preko degenarativnih promena, povišenog holesterola, povišenog pritiska, dijabetesa, depresije, pa do srčanih i malignih oboljenja upravo je fizička aktivnost zato što ona doprinosi jačanju imuniteta kao i kvaliteta života. Korona nam je na najbolji način pokazala važnost jakog imunog sistema i to koliko je jaka naša potreba za kretanjem koje često nismo ni svesni.

Ako pogledamo zemlje u regionu, videćemo da je Mađarska uvela svakodnevno fizičko vežbanje i da su Mađari prva sportska nacija u svetu po broju osvojenih medalja na olimpijskim igrama u odnosu na broj stanovnika. Istorijska je odgovornost na nama da li ćemo stvoriti zdravu i radno sposobnu naciju i da li ćemo stvoriti sistem koji će to obezbediti. Što pre to uradimo, negativne posledice koje su sada već izuzetno vidljive biće neuporedivo manje. Jer, ovo nije privremeno pitanje, već trajno pitanje vitalnosti nacije. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem se uvaženi ministre na vašem odgovoru. Naredna tri minuta bih iskoristila da sledeće pitanje uputim ministarki kulture, gospođi Maji Gojković.

U poslednje vreme smo svedoci prisvaja kulturne baštine Srbije u čemu prednjače predstavnici privremenih institucija u Prištini, koji su najpre skrnavili, palili i uništavali srpske manastire i crve širom KiM, a onda ih prisvajali, želeći da tako dokažu da su tu bili pre nas, da su u stvari oni gradili zadužbine srpskih vladara.

Toj vrsti pokušaja falsifikovanja kulture, a time i istorije, svakodnevno svedočimo, a to je udar na našu istoriju, poreklo, kulturu, nacionalni identitet. S

Sa druge strane, širom sveta je rasuto na hiljade srpskih relikvija, rukopisa i drugih primera kao nematerijalne i materijalne baštine iz različitih perioda naše istorije. Različiti su razlozi. Navela bih nekoliko primera.

Najpre, nestanak dva kovčega sa 56 najvrednijih srpskih rukopisa koje je do tada čuvala Narodna biblioteka u Beogradu. U Prvom svetskom ratu trebalo je da budu evakuisani, međutim nestali su na niškoj železničkoj stanici. Tu se nalazila i Hilandarska krisovulja, dva jedina zapisa rujanskog, četiri jevanđelja se nalaze u Pragu i Sankt Petersburgu. Zatim, Ilovički prepis, Zakonopravila Sv. Save iz 1262. godine u toku Drugog svetskog rata uzele su ustaše iz manastira Sv. Arhangela Mihaila na prevlaci i odnele u Zagreb, gde se i danas nalazi.

Malo je vremena da nabrajam sve primere, ali je potpuno jasno da sa nestankom kulturno-istorijskih dokumenata ne slučajno briše deo našeg identiteta i fakti o istoriji srpskog naroda, a to je priznaćemo, falsifikovanje naše istorije.

Iz tih razloga bih pitala ministarku kulture – da li Ministarstvo kulture planira aktivnosti kojima bi se obezbedilo vraćanje naših najvrednijih artefakata u Srbiju? Ranije je bilo reči da će se u Ministarstvu kulture formirati fond iz koga će se ta aktivnost finansirati. Da li Ministarstvo razmišlja o formiranju jedinstvenog registra materijalne i nematerijalne kulturne baštine Srbije, kako bi se sprečilo falsifikovanje naše istorije i kulture i sačuvala ostavština naših predaka iz svih istorijskih perioda, kao i tragova kultura koje su na prostoru današnje Srbije postojale. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Uvaženi predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje pitanje postavljam ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Branku Ružiću.

S obzirom na činjenicu da se deca danas neuporedivo manje kreću, što ostavlja trajne posledice na njihov razvoj, zdravlje i radnu sposobnost, da li postoji mogućnost da se fond časova fizičkog vaspitanja poveća u nižim razredima osnovne škole, od prvog do četvrtog, na pet puta nedeljno, kao i to da sa decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, pored učitelja, nastavu vode i profesori fizičkog vaspitanja zato što je jako bitno da sa najmlađima radi najstručniji kadar?

O tome se već razgovaralo na nivou Saveza pedagoga fizičke kulture i Saveza učitelja Republike Srbije i postignuta je načelna saglasnost da je ideju moguće sprovesti u delo bez smanjivanja fonda časova učiteljima. Razgovori na ovu temu svojevremeno su vođeni i sa SANU. Fizička aktivnost ima veliki značaj za svakoga od nas, a za decu predškolskog, mlađeg, odnosno osnovno školskog uzrasta je od neprocenjivog značaja.

A zašto? Zato što u razvoju deteta postoje periodi kada se razvijaju fizičke sposobnosti i to je tzv. senzitivni period. Taj senzitivni period traje do 12, odnosno 13. godine života, kada je za većinu sposobnosti neophodno svakodnevno fizičko vežbanje i ukoliko taj period propustimo šteta je nenadoknadiva. Pored biološkog, fizičko vežbanje pozitivno utiče i na psihološki, kao i na socijalni razvoj deteta, što je nauka odavno dokazala.

U skorijoj budućnosti država će imati veliki problem, s obzirom na to da su nam deca sve gojaznija, sve neaktivnija i sa sve većim procentom telesnih deformiteta, skolioza, kifoza, ravni tabani i ostali deformiteti, a taj problem će se ispoljavati kroz smanjenu radnu sposobnost, kako umnu, tako i fizičku, kao i kroz velike troškove za zdravstvo države.

Da je nekretanje osnovni uzrok dijabetesa tipa 2 kod dece pokazuju i najnovija istraživanja naučnika koji je za svoje otkriće u genetici dobio Nobelovu nagradu. Najbolji način za prevenciju za skoro sve bolesti, počevši od običnog gripa preko degenarativnih promena, povišenog holesterola, povišenog pritiska, dijabetesa, depresije, pa do srčanih i malignih oboljenja upravo je fizička aktivnost zato što ona doprinosi jačanju imuniteta kao i kvaliteta života. Korona nam je na najbolji način pokazala važnost jakog imunog sistema i to koliko je jaka naša potreba za kretanjem koje često nismo ni svesni.

Ako pogledamo zemlje u regionu, videćemo da je Mađarska uvela svakodnevno fizičko vežbanje i da su Mađari prva sportska nacija u svetu po broju osvojenih medalja na olimpijskim igrama u odnosu na broj stanovnika. Istorijska je odgovornost na nama da li ćemo stvoriti zdravu i radno sposobnu naciju i da li ćemo stvoriti sistem koji će to obezbediti. Što pre to uradimo, negativne posledice koje su sada već izuzetno vidljive biće neuporedivo manje. Jer, ovo nije privremeno pitanje, već trajno pitanje vitalnosti nacije. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem se uvaženi ministre na vašem odgovoru. Naredna tri minuta bih iskoristila da sledeće pitanje uputim ministarki kulture, gospođi Maji Gojković.

U poslednje vreme smo svedoci prisvaja kulturne baštine Srbije u čemu prednjače predstavnici privremenih institucija u Prištini, koji su najpre skrnavili, palili i uništavali srpske manastire i crve širom KiM, a onda ih prisvajali, želeći da tako dokažu da su tu bili pre nas, da su u stvari oni gradili zadužbine srpskih vladara.

Toj vrsti pokušaja falsifikovanja kulture, a time i istorije, svakodnevno svedočimo, a to je udar na našu istoriju, poreklo, kulturu, nacionalni identitet. S

Sa druge strane, širom sveta je rasuto na hiljade srpskih relikvija, rukopisa i drugih primera kao nematerijalne i materijalne baštine iz različitih perioda naše istorije. Različiti su razlozi. Navela bih nekoliko primera.

Najpre, nestanak dva kovčega sa 56 najvrednijih srpskih rukopisa koje je do tada čuvala Narodna biblioteka u Beogradu. U Prvom svetskom ratu trebalo je da budu evakuisani, međutim nestali su na niškoj železničkoj stanici. Tu se nalazila i Hilandarska krisovulja, dva jedina zapisa rujanskog, četiri jevanđelja se nalaze u Pragu i Sankt Petersburgu. Zatim, Ilovički prepis, Zakonopravila Sv. Save iz 1262. godine u toku Drugog svetskog rata uzele su ustaše iz manastira Sv. Arhangela Mihaila na prevlaci i odnele u Zagreb, gde se i danas nalazi.

Malo je vremena da nabrajam sve primere, ali je potpuno jasno da sa nestankom kulturno-istorijskih dokumenata ne slučajno briše deo našeg identiteta i fakti o istoriji srpskog naroda, a to je priznaćemo, falsifikovanje naše istorije.

Iz tih razloga bih pitala ministarku kulture – da li Ministarstvo kulture planira aktivnosti kojima bi se obezbedilo vraćanje naših najvrednijih artefakata u Srbiju? Ranije je bilo reči da će se u Ministarstvu kulture formirati fond iz koga će se ta aktivnost finansirati. Da li Ministarstvo razmišlja o formiranju jedinstvenog registra materijalne i nematerijalne kulturne baštine Srbije, kako bi se sprečilo falsifikovanje naše istorije i kulture i sačuvala ostavština naših predaka iz svih istorijskih perioda, kao i tragova kultura koje su na prostoru današnje Srbije postojale. Hvala.