JUSTINA PUPIN KOŠĆAL

Nestranačka licnost

Rođena je 1983. godine. Živi u Pančevu.

Po zanimanju je profesor sporta i fizičkog vaspitanja.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre svega želim, pošto nismo radili prethodna dva dana, da svima nama koji smo pravoslavni hrišćani poželim srećan Uskrs, Hristos Voskrese.

Danas na dnevnom redu imamo tri veoma važna sporazuma. Jedan sa SAD, koji se odnosi na naučno-tehnološku saradnju, jedan sa Ruskom Federacijom o biljnom karantinu i zaštiti bilja i treći Sporazum sa Vladom Kvebeka koji se tiče socijalne sigurnosti.

Sve poljoprivredne kulture u većoj ili manjoj meri napadaju razne bolesti ili korovi. Neki od njih utiču na smanjenje prinosa, kvaliteta proizvoda, a neki mogu da dovedu do potpunog uništenja same biljne kulture što dalje uzrokuje mnoge druge probleme. Danas se u sve većoj meri koristi industrijski način proizvodnje što dodatno može da utiče i pojača razvoj mnogobrojnih bolesti.

Kao što je čoveku potrebna medicinska pomoć, životinjama pomoć veterinara, tako se i o biljkama treba starati, što je u prvom redu na stručnjacima za zaštitu bilja.

Naša zemlja ima odlične političke, ekonomske i tradicionalno prijateljske odnose sa Ruskom Federacijom. U prilog tome govori saradnja u brojnim oblastima i veliki broj sporazuma. S obzirom na to da Srbija dosta izvozi, ali i dosta uvozi iz Ruske Federacije, izuzetno je važno da se i oblast zaštite bilja i biljnog karantina reguliše jednim sporazumom.

Jedna od važnih mera u sprečavanju širenja štetnih organizama je biljni karantin, koji postoji u gotovo svim zemljama sveta. Ova mera podrazumeva izolovanje biljaka i sadnog materijala u određenom vremenskom periodu prilikom uvoza i izvoza. Razlog za postojanje ove mere je odbrana poljoprivredne proizvodnje jedne zemlje. Naša država u velikoj meri zavisi od poljoprivrede i prinosa, što se pokazalo kao veoma značajno u jeku pandemije prošle godine.

Kada govorimo o sporazumima koji se odnose na socijalno osiguranje, Srbija je u poslednjih desetak godina zaključila veliki broj sporazuma koji regulišu ovu oblast i trenutno ih imamo oko 30, između ostalog, sa Austrijom, Švajcarsko, Belgijom, Turskom itd.

Danas je na dnevnom redu Ugovor o socijalnoj sigurnosti sa Vladom Kvebeka. U skladu sa tim, važno je reći da Srbija već ima Sporazum o socijalnoj sigurnosti sa Kanadom. Na osnovu tog sporazuma, pravo na penziju i sve druge oblike socijalne sigurnosti moći će da ostvaruju građani srpskog porekla koji žive i rade u Kanadi, kao i Kanađani koji rade ili su radili u Srbiji.

S obzirom na to da navedeni sporazum ne reguliše prava na socijalnu sigurnost u Pokrajini Kvebek, zaključivanje ovog sporazuma veoma je važno za brojnu srpsku dijasporu koja živi i radi u ovoj kanadskoj pokrajini. Sporazum sa Kvebekom je sveobuhvatniji od Sporazuma sa Kanadom iz 2014. godine. Pored isplate penzija i sabiranja staža osiguranja, obuhvata i zdravstveno osiguranje. U skladu sa tim, naši građani koji odu u Kvebek, poslovno ili turistički, moći će da koriste određene zdravstvene usluge.

Na kraju, ali ne manje bitan, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji. Dana 3. marta 2021. godine u „Muzeju Mihajla Pupina“, u njegovom rodnom Idvoru, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodin Branko Ružić, i ambasador SAD, NJegova ekselencija Entoni Godfri, potpisali su Protokol za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji. Prethodni Sporazum je potpisan u Vašingtonu 23. aprila 2010. godine.

Na poziv ministra prosvete, gospodina Branka Ružića, imala sam tu čast da i ja, kao potomak našeg Mihajla, prisustvujem i dam svoj doprinos potpisivanju ovog značajnog dokumenta koji omogućava nastavak saradnje naših i američkih naučnika.

Mihajlo Pupin, koji je sebe ugradio u temelje telekomunikacija umrežavajući svet, bio je jedan od osnivača NASE, profesor na Kolumbija univerzitetu, počasni konzul Srbije u Americi. Predstavlja neraskidivu sponu između Srbije i Amerike. Uostalom, kao i Nikola Tesla. Baš kao što je koleginica Marina Raguš rekla, nemamo čega da se stidimo, zapravo imamo čime da se ponosimo.

Ovaj sporazum će naučnicima obe zemlje omogućiti nastavak zajedničke saradnje na novim projektima, otkrićima i istraživanjima. Pored toga, otvara se mogućnost i za saradnju naučnih institucija i univerziteta Srbije i SAD. Razmena ideja među naučnicima jedan je od prioriteta za napredak u savremenom svetu.

U 21. veku uvećava se broj izazova koji se mogu rešiti jedino naukom i znanjem. Glavni cilj ove saradnje je razmena ideja, stručnog znanja, tehnologija, informacija. Sporazum omogućava sprovođenje zajedničkih istraživačkih projekata, organizovanje zajedničkih seminara, naučnih konferencija, kao i razmenu istraživača, naučnika, inženjera i tehničkih eksperata. Dobra bilateralna saradnja Srbije i Amerike je izuzetno značajna za napredak i stabilnost celog regiona.

U februaru ove godine obeleženo je 140 godina diplomatskih odnosa između Srbije i SAD. Srbi i Amerikanci su uvek bili na istoj strani istorije. Nažalost, diskontinuitet se desio devedesetih godina prošlog veka. Ne zaboravimo da smo u Prvom i Drugom svetskom ratu kalili prijateljstvo i savezništvo i zato je važno da učinimo napor i resetujemo naše odnose i okrenemo ih u pravcu tradicionalnog prijateljstva naših naroda. Ovaj sporazum predstavlja odlična primer dobre bilateralne saradnje između dve zemlje.

Jedna američka izreka glasi: „Mali ljudi pričaju o drugim ljudima, prosečni ljudi o događajima, a veliki ljudi pričaju o idejama“. Želim nam svima da u ovoj sali pričamo samo i isključivo o idejama koje će doprineti napretku Srbije i sveopštem boljitku života naših građana. Sporazum koji je danas na dnevnom redu svakako će doprineti napretku naučnoj i tehnološkoj sferi naše zemlje.

Kada me je na kraju tog dana ambasador Godfri u šali pitao da li ću glasati za ovaj sporazum kada bude bio na dnevnom redu Skupštine, odgovorila sam mu da ću to učiniti sa zadovoljstvom. Za sporazum će glasati, kao i za prethodna dva sporazuma, i Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije. Zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD.

Početkom ove godine, tačnije 21. januara Vlada Republike Srbije i Vlada SAD potpisale su međudržavni Sporazum o podsticanju investicija koji je preduslov za otpočinjanje aktivnosti Američke međunarodne razvojne korporacije u Srbiji.

Američka međunarodna razvojna finansijska korporacija DFC je institucija Savezne Vlade SAD za finansiranje razvoja, koja je prvenstveno odgovorna za obezbeđivanje i omogućavanje finansiranja projekata privatnog razvoja u zemljama sa nižim i srednjim prihodima.

Ovaj Sporazum o saradnji u oblasti investicija značajan je za ekonomski razvoj naše zemlje i ostvarivanje planirane stope privrednog rasta koju smo definisali u budžetu za 2021. godinu i rebalansom budžeta za ovu godinu, a to je rast od 6% BDP-a. Naša privreda je otvorena za investicije, što pokazuje veliki priliv direktnih stranih investicija, naročito u poslednje tri godine.

S druge strane, za investitore važna je i sigurnost investiranja, a da je ona na visokom nivou pokazuje upravo zainteresovanost Američke međunarodne razvojne korporacije za investicionu saradnju sa Srbijom.

Prvom fazom ove saradnje možemo smatrati i otvaranje Američke razvojne agencije u Srbiji, koja pokriva ceo region, a to je realizovano u septembru mesecu 2020. godine. Inače, otvaranje Razvojne agencije bilo je predviđeno Vašingtonskim sporazumom.

Ovim Sporazumom sada otvaramo vrata daljoj saradnji sa američkom administracijom, te zbog toga ne samo za privrednike, već za sve građane Srbije ovo je veoma važna vest.

Svakako da je otvaranje Kancelarije DFC u Beogradu korak napred ka unapređenju odnosa Srbije i SAD. Ovo predstavlja signal investitorima da je Amerika voljna da ulaže svoj novac u Srbiju, što dalje inicira realizaciju projekata i izgradnju puteva, što je značajno za naše građane, ali i privredni rast čitave zemlje.

Ovo je jedan od dokaza o jačanju ukupne saradnje Srbije i SAD. Međutim, ovo nije prvi put da dolazi do ekonomske saradnje dveju država. Prema podacima koje nalazimo u tekstu Sporazuma, on je zapravo nadogradnja Sporazuma o podsticanju investicija zaključenog između SAD i SRJ iz 2001. godine.

Takođe, DFC je pravni sledbenik prekomorske korporacije za privatne investicije koja je nosilac izvršenja Sporazuma iz 2001. godine. Sredstva iz Fonda DFC služiće kao garancija za kredite, za srpska mikro, mala i srednja preduzeća, koja će uzimati od poslovnih banaka, a za potrebe obezbeđivanja likvidnosti obrtnih sredstava i novih investicija.

Važno je istaći i da smo prošle godine ostvarili istorijski maksimum u trgovinskoj razmeni sa SAD u iznosu od 854 miliona dolara, a zahvaljujući ovoj saradnji možemo da očekujemo samo povećanje naše razmene.

Bitno je reći da su SAD do sada u Srbiju uložile više od 14 milijardi evra i zapošljavaju više od 95.000 ljudi u zemlji, a u budućnosti se može očekivati još intenzivnija saradnja.

Ovaj Sporazum nam pruža i mnogo više u poređenju sa Sporazumom iz 2001. godine. Spektar finansijskih usluga je proširen i uključuje između ostalog i sva osiguranja, studije izvodljivosti za potencijalne projekte i grantove i predstavlja preduslov za realizaciju garantne šeme koja će u saradnji sa DFC i komercijalnim bankama u Srbiji biti sprovedena.

Imajući u vidu zakonske procedure u Srbiji, Sporazum će dobiti i puni pravni efekat ratifikacijom u Skupštini Republike Srbije, čime će i Sporazum iz 2001. godine prestati da važi.

Ako se osvrnemo na praksu DFC u svetu i brojne primere uspešne saradnje, primetićemo da je DFC obezbeđivala uspešnu podršku u razvoju obnovljivih izvora energije, unapređenju medicinske zaštite u afričkim zemljama, kao i razvoju malih i srednjih preduzeća u zemljama u razvoju.

Ono što je sigurno je da će ovi podsticaji doprineti otvaranju novih radnih mesta, ali i još boljem pozicioniranju Srbije na listi onih zemalja koje su sigurne i atraktivne za investiranje, čija je privreda stabilna i predstavlja sigurno mesto za biznis.

Ovaj sporazum možemo posmatrati kao dokument poverenja koje Srbija uživa, imajući u vidu ekonomske reforme koje sprovodi, podršku SAD na putu naših evropskih integracija i kako je sam ambasador Gotfri rekao: „Budućnosti Srbije, kao ekonomskog lidera na Balkanu“.

Unapređenje odnosa sa Amerikom predstavlja jedan od spoljno-političkih prioriteta Republike Srbije. Važno je da odnose unapređujemo i na drugim poljima poput sporta, kulture, nauke i drugim oblastima.

Posebno je važno intenziviranje ekonomskih veza i saradnja sa investicionim partnerima i zato ću u Danu za glasanje, odnosno danas popodne, poslanička grupa SPS podržati ovaj sporazum. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Zakonom o klimatskim promenama, koji je danas na dnevnom redu, uređuje se sistem za ograničenje emisije gasova, sa efektom staklene bašte. Odredbe ovog zakona, primenjuju se na emisije gasova sa efektom staklene bašte, izazvane ljudskom aktivnošću. Cilj ovog zakona je postavljenje sistema, kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte, na isplativ način, a u cilju izbegavanja klimatskih promena na globalnom nivou.

Živimo u vremenu velikih izazova i bezbedonosnih pretnji. Klimatske promene predstavljaju savremeni bezbedonosni problem i sve ono što sa sobom nose direktno i indirektno utiče na nacionalnu bezbednost svake države. Klimatske promene se zbog bezbedonosne konotacija nameću kao ključna tema međunarodnih odnosa danas. U prošlosti su se klimatske promene odvijale veoma sporo i bilo je lako prilagoditi se na njih, međutim ubrzan razvoj ljudske civilizacije posebno u 19 i 20 veku imao je za posledicu ubrzanje klimatskih promena usled pojave novog anropogenog faktora.

Priroda nam svakodnevno na razne načine poručuje da nije zadovoljna načinom na koji se ophodimo prema njoj sve češćim poplavama, cunamijima, uraganima, otopljavanjem klečera, zemljotresima, globalnog povećanja padavina i kiselih kiša, izumiranjem biljnih i životinjskih vrsta. Ekološke promene kao bezbedonosna pretnja mogle bi prouzrokovati promene kao što su povećanje nivoa mora, nedostatak hrane i vode, povećano zagađenje, prirodne katastrofe, međunarodni i unutrašnji sukobi, ekološke migracije i tako dalje.

Sve te ekološke pretnje u značajnoj meri ugrožavaju životnu sredinu a njihove posledice reflektuju se na bezbednost čoveka, države, pa i cele planete, jer je pitanje ekološke bezbednosti značajan segment unutrašnje bezbednosti svake države ali i bezbednosti celokupnog čovečanstva jer zagađenje vazduha, reka, mora i kopna ne poznaje granice. Zbog svog urođenog nagona za sticanjem čovek se ponaša prema planeti kao da je ona njegovo privatno vlasništvo i kao da zbog toga ima sva prava da prirodu uništava i eksploatiše za rad ličnih potreba.

Ustavom Republike Srbije utvrđuje se pravo građana na zdravu životnu sredinu ali se isto tako utvrđuje i dužnost građana da štite i unapređuju životnu sredinu. Želela bih da iskoristim ovu priliku i apelujem da svako od nas, svakoga dana zapita šta ja mogu da uradim da moj grad, moja država, naša planeta bude lepše mesto za život, kako ja tome mogu da doprinesem. Mahatma Gandi je rekao – budi promena koju želiš da vidiš u svetu.

Pripremajući se za današnju temu u knjizi Nacionalna bezbednost od profesora Saše Mijalkovića našla sam na podataka o nestašici vode uzrokovanoj klimatskim promenama. Naime, procene UN ukazuju na to da će se 2025. godine najverovatnije oko dve milijarde ljudi suočiti sa nestašicom vode. Procenjuje se da danas oko milijardu i sto miliona ljudi uopšte nema pristup vodi za piće, Da dve i po milijarde ljudi nema odgovarajući vodovod i kanalizaciju, da svake godine od osam do 15 miliona ljudi umre od bolesti uzrokovanih neispravnom vodom, što je desetostruko više od broja žrtava u ratovima širom sveta.

Dnevno umre oko šest hiljada dece zbog bolesti izazvanih upotrebom zagađene vode. Sada će možda neko reći, pa dobro, to se dešava nekom drugom, to nije problem naše države, ali da li je baš tako. Postoji jedna ilustracija koja savršeno precizno oslikava današnje društvo. Naime, dva čoveka sede u čamcu i u jednom kraju čamca postoji rupa i kroz tu rupu ulazi voda. Čovek koji se nalazi u tom delu čamca usplahireno pokušava da izbaci vodu iz čamca napolje dok čovek na drugom kraju čamca kaže, opušteno sedi i kaže – hvala bogu, rupa se ne nalazi u mom delu čamca.

Neophodno je da živimo u skladu sa prirodom a najbolji primer za to su Indijanci koji već vekovima žive osluškujući prirodu. U skladu sa tim završila bih svoje današnje izlaganje rečima poglavice jednog indijanskog plemena koji kaže – tek kada poseče i poslednje drvo, uhvati poslednju ribu i zatruje i poslednju reku, beli čovek će shvatiti da ne može da jede novac.

Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala vam.