Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine Pantiću, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću danas prvi put pričati na temu izbora sudija. Do sada su uvek na ovu temu pričale moje uvažene kolege iz poslaničke grupe SPS, Toma Fila i Dubravka Kralj.

Iako po struci nisam pravnik, imam osećaj za pravdu. Po Justiciji, boginji pravde sam dobila ime i želim da pravda bude dostupna uvek i svima.

Ići sudiji znači ići pravdi, govorio je Aristotel. Vi koji se prvi put birate na ovu odgovornu dužnost, znajte da ćete u svom radu morati da sudite ljudima i njihovim sudbinama. Bez obzira na činjenicu da pravo i pravda nisu sinonimi, ipak vodite računa da je naš građanin navikao na glad, siromaštvo, tugu i bol, ali nepravdu nikada nije, niti će trpeti.

Po članu 5. Ustava Republike Srbije pravni poredak u Republici Srbiji je jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Mi kao narodni poslanici ćemo se potruditi da donosimo pravedne zakona, zakone koji bi trebalo da poboljšaju položaj naših građana, ali kako kaže latinska izreka - zakonodavac je maštovit, ali je život još maštovitiji. Tu na scenu stupate vi, jer praksa u ovom slučaju sudska, ispravlja zakone.

Razlika između nas poslanika i vas sudija je u tome što mi ovde raspravljamo o onome što će biti, dok vi u sudnicama raspravljate o onome što je bilo.

Volela bih kada bi sve nepravde, svi nesporazumi, svo bezakonje ostalo iza nas, zapisano u presudama vas časnih, stručnih i nepristrasnih sudija koji će jednako vrednovati svačiju krivicu, svačiji dug, svačije suze.

Nama socijalistima je bitno da svaki čovek bude jednak u očima društva, u očima države i u očima zakona i suda. Nisu nam dovoljne samo zakonske garancije i jednakosti u društvu. Tražimo njihovo doslovno ostvarivanje i u sudskoj praksi.

Poznata mi je rečenica da je pravda spora, ali dostižna, i bilo bi dobro kada bi bila dostižna u pravo vreme, u ono vreme koje pravnici zovu razumnim rokom. Saosećam se sa svim ljudima koji godinama pred sudom čekaju pravdu. Sa druge strane, deluje da pojedinci očas posla pravdu sami definišu. Zato ću opet naglasiti da je jednakost važna.

Mi poslanici treba da budemo spremni da govorimo na svaku temu koja je na dnevnom redu sa manje ili više uspeha, manje ili više dobro, ali sudije na svaku temu koju stranke postave pred sud moraju da odgovore najbolje, po najboljem znanju i umeću sagledavanja činjenica. Zato je kriterijum stručnosti najvažniji, a pravdoljubivost vrlina koja mora da krasi svakog sudiju.

Slede ustavne promene, promene koje bi trebalo da ojačaju nezavisnost sudova i sudija. Ali, drage sudije, ne čekajte na promenu Ustava da biste bili nezavisni, budite to od momenta stupanja na dužnost. Ne dozvolite da ni jedan poziv promeni vaše mišljenje formirano na Ustavu, zakonu i činjenicama. Samo tako ćete sačuvati, ne samo ugled pravosuđa, već i čist obraz. Svesna sam vremena u kome živimo, da je za čist obraz vrlo često potrebna hrabrost. Molim vas da imate hrabrost da odlučite, hrabrost da osudite, hrabrost da oslobodite.

Sudijski poziv je plemenit, jer biti sudija znači služiti ljudima i sudijama koje ćemo nadam se u danu za glasanje izabrati na sudijsku funkciju želim da sude pravedno. I baš kao Justicija boginja pravde koja sa povezom preko očiju u desnoj ruci drži mač, a u levoj vagu, simbolično iskazujući potrebu da tačno odvaga krivicu i nevinost. Naš narod nije kriv što je osuđen sa svih strana, ne treba da bude osuđen još i na sporo, neefikasno i zavisno pravosuđe. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nekoliko meseci usvojili smo Zakon o muzejskoj delatnosti kojim se prvi put posebno reguliše delatnost muzeja kao ustanova kulture.

Muzeji čuvaju istorijska svedočanstva o postojanju naroda. Muzeji su čuvari istorije, tradicije i kulture, čuvari kulture sećanja na istorijske događaje i znamenite ličnosti koje su obeležile našu prošlost, zato je važno pitanje čuvanja i zaštite muzejske građe i muzejskih predmeta koji su deo našeg dragocenog nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Iako je danas reč o pravno-tehničkoj izmeni Zakona o muzejskoj delatnosti, iskoristila bih priliku da skrenem pažnju na značaj muzeja posvećenih znamenitih ličnostima naše istorije, a takvih ličnosti Srbija ima mnogo, neke od njih su jedinstvene i neponovljive. Nije samo kulturno-istorijsko nasleđe naših predaka, naše ogromno bogatstvo i obeležje našeg nacionalnog identiteta, to su upravo i znamenite ličnosti.

Danas muzeji čuvaju dokumenta o njihovom životu i radu, o njihovoj ulozi u srpskoj i svetskoj istoriji, jer mnogi su ne samo naše već i svetske poznate ličnosti koje su menjale svet i ostavile pečat svog rada na razvoj čitavog čovečanstva.

Pre svega mislim na tri srpska velikana svetske nauke, Mihajla Pupina, Nikolu Teslu i Milutina Milankovića i na način na koji mi kao narod i država čuvamo svedočanstvo o njihovom životu i doprinosu svetskoj nauci. Oni jesu ponos Srbije, oni su proneli slavu Srbije u svetu još u svoje vreme.

U Beogradu postoji muzej Nikole Tesle, osnovan još 1952. godine i njega godišnje poseti više desetina hiljada turista koji se kroz muzejsku građu upoznaju sa Teslinim naučnim dostignućima.

S druge strane, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković, dva naša poznata i svetski priznata velikana nauke nemaju svoje nacionalne muzeje. Doduše, u rodnom Idvoru postoji muzejski kompleks posvećen Mihajlu Pupinu, koji ih čine rodna kuća Mihajla Pupina, stara škola u kojoj se nalazi muzejska postavka i Narodni dom Mihajla Pupina koje je njegova zadužbina u Idvorcima.

Ovu muzejsku postavku u staroj školi koja je izgrađena još 1843. godine izradio je Muzej Vojvodine iz Novog Sada 1979. godine i od tada se ona nije menjala. Postavka prikazuje životni put velikog naučnika od prvog saznanja o svetu u roditeljskom domu do priznanja i slave za svoja naučna dostignuća, kako u Americi tako i u otadžbini.

Činjenica je da Pupinovo rodno mesto čuva uspomenu na svog najpoznatijeg Idvorca, ali isto tako činjenica da finansijske moći ove lokalne zajednice nisu dovoljne da se održava prilično oronula zgrada muzeja stara gotovo 180 godina, da se brine o svim eksponatima i sadržajima, o njihovo zaštiti i promociji.

Uverena sam da se svi slažemo da muzej posvećen Mihajlu Pupinu treba da bude podržan i od strane pokrajinskih i od strane republičkih vlasti.

Mihajlo Pupin nije bio samo naučnik, on je bio inovator, počasni doktor 18 univerziteta u SAD, jedan od osnivača NASE po kome jedan krater na Mesecu nosi ime, nosilac Pulicerove nagrade za autobiografiju, veliki srpski patriota, najveći srpski lobista svih vremena i Generalni konzul Srbije u Njujorku za vreme Prvog svetskog rata, veliki pobornik pravoslavlja i svetosavlja, zadužbinar i ktitor brojnih crkava i zadužbina.

Mihajlo Pupin je zaslužan i za to što se 28. jula 1918. godina srpska zastava vijorila na Beloj Kući. Budimo ponosni na njegovu ulogu u svetskoj nauci, ali i njegov patriotizam i njegovu ljubav prema Srbiji i srpskom narodu, koji je iskazivao na svakom koraku.

Mihajlo Pupin zaslužuje da njegova otadžbina na dostojan način čuva svedočanstvo o njegovom životu i naučnim dostignućima. Dug prema Pupinu, kao i prema ostalim srpskim velikanima ne treba da ostane samo na povremenim sećanjima ili samo na osećanju ponosa.

Dug prema njemu je, pre svega, briga o čuvanju i predstavljanju budućim generacijama originalnih dokumenata arhivske i muzejske građe o njegovom životu i radu. U tom smislu država treba da preuzme brigu o muzejskom čuvanju svega što je vezano za Pupina uz opštinu Kovačica, Idvor i pokrajinske vlasti i država Srbija bi trebala da se uključi u finansijsku podršku rekonstrukcije i održavanja ovog značajnog muzejskog kompleksa.

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine. Za dva dana biće 167 godina od njegovog rođenja. Za tri godine, odnosno 2024. obeležavaće se jubilej 170 godina od rođenja Mihajla Pupina.

I to je prilika da skrenemo pažnju na istorijsku ulogu Pupinovog dela, ali i da mu se na dostojan način odužimo.

Zato bih iskoristila priliku da predložim da se razmotri mogućnost da se u naredne tri godine iz budžeta Republike izdvoje određena sredstva kojima bi se rekonstruisala, odnosno sanirala zgrada stare škole u Idvoru, koja za dve godine obeležava 180 godina i sama je po sebi istorijska vrednost, a u kojoj je muzejska postavka posvećena Pupinu.

Na taj način bismo se odužili Mihajlu Pupinu za sve ono što je uradio za Srbiji, jer složićete se da bi za našu državu i narod bila neprilično da se 170 godina od rođenja Mihajla Pupina obeležava u ruiniranoj i zubu vremena izloženoj staroj školi.

Takođe smatram da Mihajlo Pupin zaslužuje da ima spomenik u Beogradu, u našem glavnom gradu, u najvećem turističkom centru Srbije, gde je i primereno da ovakav velikan nauke, zajedno sa Teslom, i Milankovićem ima spomenik.

U znak zahvalnosti srpskog naroda i njihovih ličnosti, njihovom delu, zahvaljujući kome je Srbija bila priznata i poznata širom sveta. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, koji je danas na dnevnom redu, predstavlja novi pravni okvir kojim se omogućava uspostavlje jedinstvene Nacionalne baze podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Baza podataka je polazna tačka prevencije i borbe protiv terorizma na globalnom nivou, jer će se međunarodnom razmenom podataka o teroristima i terorističkim organizacijama omogućiti efikasniji globalni odgovor na sve izazove i opasnosti koje terorizam sa sobom nosi.

Republika Srbija je još 2017. godine počela sa pripremom ovog zakonskog predloga kada je osnovana Radna grupa za uspostavljanje Nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma i kao članica UN i drugih međunarodnih organizacija, Srbija ima usaglašeno zakonodavstvo koje omogućava efikasno suprotstavljanje ovoj planetarnoj pošasti. Takođe, Srbija je potpisnik brojnih bilateralnih sporazuma u ovoj oblasti kojima se unapređuje saradnja sa drugim državama, što je od velikog značaja za organizovano suprotstavljanje terorizmu. S obzirom na činjenicu daje terorizam dinamična pojava i da se pojavljuje u novim oblicima i borba protiv njega mora ići u korak sa novim pojavnim formama.

Predlog zakona koji je pred nama na veoma jasan i detaljan način uspostavlja procedure formiranja baze podataka, sadržinu podataka, pristup podacima, ali isto tako obezbeđuje i zaštitu podataka, vodeći računa kako o bezbednosnom, tako i o zaštiti ljudskih prava i sloboda uz najviše međunarodne standarde. Cilj uspostavljanja Nacionalne baze je efikasnija razmena podataka i informacija između nadležnih organa, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Terorizam je fenomen koji predstavlja veliku opasnost za čovečanstvo i smatra se jednom od najvećih bezbednosnih pretnji današnjice. Terorizam je izrazito politička pojava i predstavlja složeni oblik političkog nasilja i tamo gde nema političkih ciljeva i političkih motiva ne možemo ni govoriti o terorizmu. Cilj terorista je izazivanje velikog straha, šoka, kao i privlačenje pažnje na sebe, koristeći pri tome nasilje kao metod, a građane i Vladu kao mete.

Terorizam šalje poruku da niko nije siguran i da svako može biti žrtva, tako da, nažalost, danas ni jedna zemlja nije pošteđena opasnosti od terorizma. Veliki su napori koje skoro sve zemlje sveta ulažu da suzbiju terorizam, a borba protiv njega nije nimalo laka. Uspesi u borbi proti terorizma na svetskom nivou mogu se označiti kao privremeni, ali nažalost ne i kao konačni.

Zašto je borba protiv terorizma tolika teška? Za to postoji više razloga. Tačnije, postoji lista od 10 razloga koji su u okviru međunarodne zajednice utvrdile vodeće zemlje za borbu protiv terorizma i na toj listi od 10 razloga, kao najvažniji razlog navodi se taj što ne postoji jedna opšte prihvaćena definicija terorizma, jer šta je za jedne terorizam za druge nije i obrnuto. Kada govorimo o terorizmu, svi mislimo da znamo šta je terorizam, a zapravo nije tako.

Uočljivo je postojanje dvostrukog standarda, jer neke države koje podržavaju nečiji terorizam ne nazivaju ga terorizmom, što on zapravo jeste, već ga nazivaju oslobodilačkim pokretom. Najbolji primer za to imamo u našoj južnoj Pokrajini, dakle na KiM, tzv. OVK koja je klasična teroristička organizacija, zarad nečijih političkih interesa usmerenih u cilju otimanja dela naše teritorije, nažalost naziva se oslobodilačkom vojskom.

Profesor Dragan Simonović, svetski priznati stručnjak iz oblasti terorizma, u svojoj knjizi „Terorizam“ navodi: „Po mnogo čemu sudeći, terorizam je ne samo doživljen kao globalna opasnost, već on to jeste. Šta više, može se reći da će terorizam biti sigurni pratilac i 21. veka, što će neminovno morati dovesti do utvrđivanja jedne opšte prihvaćene definicije terorizma ukoliko se hoće jedan mirniji svet, pri čemu bi bilo neophodno da ta definicija bude oslobođena od opterećenosti bilo čijim političkim interesima. Samo tako bi se na ovom planu omogućilo približavanje večnom, antičkom idealu – da politika treba da služi opštem dobru.“

Iako je borba protiv terorizma izuzetno teška, to ne znači da se protiv njega ne treba boriti. Kada je u pitanju praktični aspekt borbe protiv terorizma onda je polazna osnova upravo baza podataka o teroristima i terorističkim organizacijama. Svoju Nacionalnu bazu podataka Srbija uspostavlja upravo ovim zakonom stvarajući uslove za podizanje spremnosti svog sistema bezbednosti na viši nivo kako bi taj sistem blagovremeno i efikasno odgovorio u borbi protiv terorizma.

Naravno da će Poslanička grupa SPS koja je trajno posvećena bezbednosti i jačanju pravne države u svim segmentima u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Uvaženi predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje pitanje postavljam ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Branku Ružiću.

S obzirom na činjenicu da se deca danas neuporedivo manje kreću, što ostavlja trajne posledice na njihov razvoj, zdravlje i radnu sposobnost, da li postoji mogućnost da se fond časova fizičkog vaspitanja poveća u nižim razredima osnovne škole, od prvog do četvrtog, na pet puta nedeljno, kao i to da sa decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, pored učitelja, nastavu vode i profesori fizičkog vaspitanja zato što je jako bitno da sa najmlađima radi najstručniji kadar?

O tome se već razgovaralo na nivou Saveza pedagoga fizičke kulture i Saveza učitelja Republike Srbije i postignuta je načelna saglasnost da je ideju moguće sprovesti u delo bez smanjivanja fonda časova učiteljima. Razgovori na ovu temu svojevremeno su vođeni i sa SANU. Fizička aktivnost ima veliki značaj za svakoga od nas, a za decu predškolskog, mlađeg, odnosno osnovno školskog uzrasta je od neprocenjivog značaja.

A zašto? Zato što u razvoju deteta postoje periodi kada se razvijaju fizičke sposobnosti i to je tzv. senzitivni period. Taj senzitivni period traje do 12, odnosno 13. godine života, kada je za većinu sposobnosti neophodno svakodnevno fizičko vežbanje i ukoliko taj period propustimo šteta je nenadoknadiva. Pored biološkog, fizičko vežbanje pozitivno utiče i na psihološki, kao i na socijalni razvoj deteta, što je nauka odavno dokazala.

U skorijoj budućnosti država će imati veliki problem, s obzirom na to da su nam deca sve gojaznija, sve neaktivnija i sa sve većim procentom telesnih deformiteta, skolioza, kifoza, ravni tabani i ostali deformiteti, a taj problem će se ispoljavati kroz smanjenu radnu sposobnost, kako umnu, tako i fizičku, kao i kroz velike troškove za zdravstvo države.

Da je nekretanje osnovni uzrok dijabetesa tipa 2 kod dece pokazuju i najnovija istraživanja naučnika koji je za svoje otkriće u genetici dobio Nobelovu nagradu. Najbolji način za prevenciju za skoro sve bolesti, počevši od običnog gripa preko degenarativnih promena, povišenog holesterola, povišenog pritiska, dijabetesa, depresije, pa do srčanih i malignih oboljenja upravo je fizička aktivnost zato što ona doprinosi jačanju imuniteta kao i kvaliteta života. Korona nam je na najbolji način pokazala važnost jakog imunog sistema i to koliko je jaka naša potreba za kretanjem koje često nismo ni svesni.

Ako pogledamo zemlje u regionu, videćemo da je Mađarska uvela svakodnevno fizičko vežbanje i da su Mađari prva sportska nacija u svetu po broju osvojenih medalja na olimpijskim igrama u odnosu na broj stanovnika. Istorijska je odgovornost na nama da li ćemo stvoriti zdravu i radno sposobnu naciju i da li ćemo stvoriti sistem koji će to obezbediti. Što pre to uradimo, negativne posledice koje su sada već izuzetno vidljive biće neuporedivo manje. Jer, ovo nije privremeno pitanje, već trajno pitanje vitalnosti nacije. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi ministre na vašem odgovoru. Naredna tri minuta bih iskoristila da sledeće pitanje uputim ministarki kulture, gospođi Maji Gojković.

U poslednje vreme smo svedoci prisvaja kulturne baštine Srbije u čemu prednjače predstavnici privremenih institucija u Prištini, koji su najpre skrnavili, palili i uništavali srpske manastire i crve širom KiM, a onda ih prisvajali, želeći da tako dokažu da su tu bili pre nas, da su u stvari oni gradili zadužbine srpskih vladara.

Toj vrsti pokušaja falsifikovanja kulture, a time i istorije, svakodnevno svedočimo, a to je udar na našu istoriju, poreklo, kulturu, nacionalni identitet. S

Sa druge strane, širom sveta je rasuto na hiljade srpskih relikvija, rukopisa i drugih primera kao nematerijalne i materijalne baštine iz različitih perioda naše istorije. Različiti su razlozi. Navela bih nekoliko primera.

Najpre, nestanak dva kovčega sa 56 najvrednijih srpskih rukopisa koje je do tada čuvala Narodna biblioteka u Beogradu. U Prvom svetskom ratu trebalo je da budu evakuisani, međutim nestali su na niškoj železničkoj stanici. Tu se nalazila i Hilandarska krisovulja, dva jedina zapisa rujanskog, četiri jevanđelja se nalaze u Pragu i Sankt Petersburgu. Zatim, Ilovički prepis, Zakonopravila Sv. Save iz 1262. godine u toku Drugog svetskog rata uzele su ustaše iz manastira Sv. Arhangela Mihaila na prevlaci i odnele u Zagreb, gde se i danas nalazi.

Malo je vremena da nabrajam sve primere, ali je potpuno jasno da sa nestankom kulturno-istorijskih dokumenata ne slučajno briše deo našeg identiteta i fakti o istoriji srpskog naroda, a to je priznaćemo, falsifikovanje naše istorije.

Iz tih razloga bih pitala ministarku kulture – da li Ministarstvo kulture planira aktivnosti kojima bi se obezbedilo vraćanje naših najvrednijih artefakata u Srbiju? Ranije je bilo reči da će se u Ministarstvu kulture formirati fond iz koga će se ta aktivnost finansirati. Da li Ministarstvo razmišlja o formiranju jedinstvenog registra materijalne i nematerijalne kulturne baštine Srbije, kako bi se sprečilo falsifikovanje naše istorije i kulture i sačuvala ostavština naših predaka iz svih istorijskih perioda, kao i tragova kultura koje su na prostoru današnje Srbije postojale. Hvala.

Ja bih se samo zahvalila i ministarki Maji Gojković, i ministru Branku Ružiću na odgovorima, i nadam se da će se i u jednom i u drugom Ministarstvu naći načina za sprovođenje onih ideja u delo koje su na dobrobit srpskog naroda.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je na dnevnom redu veoma važan predlog zakona i veliko mi je zadovoljstvo da diskutujem o tome. Radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Bezbednost je potreba svakog pojedinca, svako od nas želi da bude zaštićen, a zadatak države je da štiti svoje građane. Nema sfere delovanja i rada koje nema dodirnih tačaka sa bezbednošću, jer je realizacija bezbednosti uslov održanja i razvoj svih drugih društvenih sfera političke, ekonomske, socijalne i svake druge.

Nacionalnu bezbednost Srbija štiti nacionalnim sistemom bezbednosti. Politika nacionalne bezbednosti je deo ukupne državne politike i sprovodi se kroz usklađen program mera i aktivnosti koje država preduzima kako bi dostigla ciljeve politike nacionalne bezbednosti.

Bezbednosni izazovi se nažalost uvećavaju, kako na međunarodnom, tako i na unutrašnjem planu. Mnogi od njih se pojavljuju novim formama i sa jačim intenzitetom, a istovremeno se javljaju nove bezbedonosne pretnje što zahteva adekvatan bezbedonosni pristup.

Ogroman je značaj, kao i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju za bezbednost naše države dajući značajan doprinos bezbednosti, odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje i očuvanju javne bezbednosti, odnosno javnog reda i mira što je od značaja za svakog građanina naše zemlje.

Upravo ceneći ovakvu ulogu snaga bezbednosti država želi da svim pripadnicima ovog sektora olakša život i rad. Jedan od načina na koji država brine jeste obezbeđenje stanova po daleko povoljnijim uslovima. Zato je Republika Srbija 2018. godine donela zakon kojim se definišu uslovi, kriterijumi, način i postupak za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, BIA i Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i za lica ranije pripadnike snaga bezbednosti, borce, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide.

Činjenica je da je najveći broj nerešenih stambenih pitanja zaposlenih u državnim organima među pripadnicima snaga bezbednosti. Izmenama i dopunama zakona koje su danas na dnevnom redu, pored bližeg definisanja načina i kriterijuma pod kojima neko lice može da aplicira za stan iz ovog programa, odnosno da se prijavi za kupovinu stanova na osnovu ovog zakona, propisani su uslovi izgradnje prostora namenjenih za određene komercijalne delatnosti u okviru ovih stambenih projekata. To bi bili sadržaji neophodni za namirenje osnovnih životnih potreba što bi stanarima značajno olakšalo svakodnevni život.

Ovo je prilika i da se podsetimo uloge srpske vojske kroz istoriju, koja se izdvajala posebnom hrabrošću, kakvom se retko koji narod u svetu može pohvaliti. Naša vojska nikada nije bila agresor, već oslobodilac, uvek na pravoj strani, na strani slobode. Znajući za hrabre srpske vojske u balkanskim i u Prvom svetkom ratu, čak je i Hitler, želeći da izbegne sukob sa srpskom vojskom, ispunjavao sve zahteve kneza Pavla pre nego što je bio potpisan Trojni pakt.

Naša vojska se hrabro suprotstavila i NATO agresiji i tako ponovo dokazala važnost hrabrosti vojnika i njihovog patriotizma, koji je bio važniji od vojne opremljenosti. Upravo taj vojnički moral i snaga mora da se osnažuje i poštuje, a to Srbija danas čini i obezbeđenjem pristojnih uslova za život, a stan je jedan od prioriteta. Da bi vojnik mogao spokojno da brani svoju zemlju, on mora znati i to da je njegova porodica sigurna, obezbeđena i da ima krov nad glavom.

Oni koji se žrtvuju za svoju zemlju i spremni su da za nju daju i svoj život moraju znati da država brine o njima. Mi socijalisti podržavamo ovaj koncept, a istovremeno se zalažemo i za to da i pripadnici drugih profesija mogu takođe za sebe i svoje porodice da obezbede siguran dom.

Naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog o izmenama i dopunama zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre svega želim, pošto nismo radili prethodna dva dana, da svima nama koji smo pravoslavni hrišćani poželim srećan Uskrs, Hristos Voskrese.

Danas na dnevnom redu imamo tri veoma važna sporazuma. Jedan sa SAD, koji se odnosi na naučno-tehnološku saradnju, jedan sa Ruskom Federacijom o biljnom karantinu i zaštiti bilja i treći Sporazum sa Vladom Kvebeka koji se tiče socijalne sigurnosti.

Sve poljoprivredne kulture u većoj ili manjoj meri napadaju razne bolesti ili korovi. Neki od njih utiču na smanjenje prinosa, kvaliteta proizvoda, a neki mogu da dovedu do potpunog uništenja same biljne kulture što dalje uzrokuje mnoge druge probleme. Danas se u sve većoj meri koristi industrijski način proizvodnje što dodatno može da utiče i pojača razvoj mnogobrojnih bolesti.

Kao što je čoveku potrebna medicinska pomoć, životinjama pomoć veterinara, tako se i o biljkama treba starati, što je u prvom redu na stručnjacima za zaštitu bilja.

Naša zemlja ima odlične političke, ekonomske i tradicionalno prijateljske odnose sa Ruskom Federacijom. U prilog tome govori saradnja u brojnim oblastima i veliki broj sporazuma. S obzirom na to da Srbija dosta izvozi, ali i dosta uvozi iz Ruske Federacije, izuzetno je važno da se i oblast zaštite bilja i biljnog karantina reguliše jednim sporazumom.

Jedna od važnih mera u sprečavanju širenja štetnih organizama je biljni karantin, koji postoji u gotovo svim zemljama sveta. Ova mera podrazumeva izolovanje biljaka i sadnog materijala u određenom vremenskom periodu prilikom uvoza i izvoza. Razlog za postojanje ove mere je odbrana poljoprivredne proizvodnje jedne zemlje. Naša država u velikoj meri zavisi od poljoprivrede i prinosa, što se pokazalo kao veoma značajno u jeku pandemije prošle godine.

Kada govorimo o sporazumima koji se odnose na socijalno osiguranje, Srbija je u poslednjih desetak godina zaključila veliki broj sporazuma koji regulišu ovu oblast i trenutno ih imamo oko 30, između ostalog, sa Austrijom, Švajcarsko, Belgijom, Turskom itd.

Danas je na dnevnom redu Ugovor o socijalnoj sigurnosti sa Vladom Kvebeka. U skladu sa tim, važno je reći da Srbija već ima Sporazum o socijalnoj sigurnosti sa Kanadom. Na osnovu tog sporazuma, pravo na penziju i sve druge oblike socijalne sigurnosti moći će da ostvaruju građani srpskog porekla koji žive i rade u Kanadi, kao i Kanađani koji rade ili su radili u Srbiji.

S obzirom na to da navedeni sporazum ne reguliše prava na socijalnu sigurnost u Pokrajini Kvebek, zaključivanje ovog sporazuma veoma je važno za brojnu srpsku dijasporu koja živi i radi u ovoj kanadskoj pokrajini. Sporazum sa Kvebekom je sveobuhvatniji od Sporazuma sa Kanadom iz 2014. godine. Pored isplate penzija i sabiranja staža osiguranja, obuhvata i zdravstveno osiguranje. U skladu sa tim, naši građani koji odu u Kvebek, poslovno ili turistički, moći će da koriste određene zdravstvene usluge.

Na kraju, ali ne manje bitan, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji. Dana 3. marta 2021. godine u „Muzeju Mihajla Pupina“, u njegovom rodnom Idvoru, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodin Branko Ružić, i ambasador SAD, NJegova ekselencija Entoni Godfri, potpisali su Protokol za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji. Prethodni Sporazum je potpisan u Vašingtonu 23. aprila 2010. godine.

Na poziv ministra prosvete, gospodina Branka Ružića, imala sam tu čast da i ja, kao potomak našeg Mihajla, prisustvujem i dam svoj doprinos potpisivanju ovog značajnog dokumenta koji omogućava nastavak saradnje naših i američkih naučnika.

Mihajlo Pupin, koji je sebe ugradio u temelje telekomunikacija umrežavajući svet, bio je jedan od osnivača NASE, profesor na Kolumbija univerzitetu, počasni konzul Srbije u Americi. Predstavlja neraskidivu sponu između Srbije i Amerike. Uostalom, kao i Nikola Tesla. Baš kao što je koleginica Marina Raguš rekla, nemamo čega da se stidimo, zapravo imamo čime da se ponosimo.

Ovaj sporazum će naučnicima obe zemlje omogućiti nastavak zajedničke saradnje na novim projektima, otkrićima i istraživanjima. Pored toga, otvara se mogućnost i za saradnju naučnih institucija i univerziteta Srbije i SAD. Razmena ideja među naučnicima jedan je od prioriteta za napredak u savremenom svetu.

U 21. veku uvećava se broj izazova koji se mogu rešiti jedino naukom i znanjem. Glavni cilj ove saradnje je razmena ideja, stručnog znanja, tehnologija, informacija. Sporazum omogućava sprovođenje zajedničkih istraživačkih projekata, organizovanje zajedničkih seminara, naučnih konferencija, kao i razmenu istraživača, naučnika, inženjera i tehničkih eksperata. Dobra bilateralna saradnja Srbije i Amerike je izuzetno značajna za napredak i stabilnost celog regiona.

U februaru ove godine obeleženo je 140 godina diplomatskih odnosa između Srbije i SAD. Srbi i Amerikanci su uvek bili na istoj strani istorije. Nažalost, diskontinuitet se desio devedesetih godina prošlog veka. Ne zaboravimo da smo u Prvom i Drugom svetskom ratu kalili prijateljstvo i savezništvo i zato je važno da učinimo napor i resetujemo naše odnose i okrenemo ih u pravcu tradicionalnog prijateljstva naših naroda. Ovaj sporazum predstavlja odlična primer dobre bilateralne saradnje između dve zemlje.

Jedna američka izreka glasi: „Mali ljudi pričaju o drugim ljudima, prosečni ljudi o događajima, a veliki ljudi pričaju o idejama“. Želim nam svima da u ovoj sali pričamo samo i isključivo o idejama koje će doprineti napretku Srbije i sveopštem boljitku života naših građana. Sporazum koji je danas na dnevnom redu svakako će doprineti napretku naučnoj i tehnološkoj sferi naše zemlje.

Kada me je na kraju tog dana ambasador Godfri u šali pitao da li ću glasati za ovaj sporazum kada bude bio na dnevnom redu Skupštine, odgovorila sam mu da ću to učiniti sa zadovoljstvom. Za sporazum će glasati, kao i za prethodna dva sporazuma, i Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD.

Početkom ove godine, tačnije 21. januara Vlada Republike Srbije i Vlada SAD potpisale su međudržavni Sporazum o podsticanju investicija koji je preduslov za otpočinjanje aktivnosti Američke međunarodne razvojne korporacije u Srbiji.

Američka međunarodna razvojna finansijska korporacija DFC je institucija Savezne Vlade SAD za finansiranje razvoja, koja je prvenstveno odgovorna za obezbeđivanje i omogućavanje finansiranja projekata privatnog razvoja u zemljama sa nižim i srednjim prihodima.

Ovaj Sporazum o saradnji u oblasti investicija značajan je za ekonomski razvoj naše zemlje i ostvarivanje planirane stope privrednog rasta koju smo definisali u budžetu za 2021. godinu i rebalansom budžeta za ovu godinu, a to je rast od 6% BDP-a. Naša privreda je otvorena za investicije, što pokazuje veliki priliv direktnih stranih investicija, naročito u poslednje tri godine.

S druge strane, za investitore važna je i sigurnost investiranja, a da je ona na visokom nivou pokazuje upravo zainteresovanost Američke međunarodne razvojne korporacije za investicionu saradnju sa Srbijom.

Prvom fazom ove saradnje možemo smatrati i otvaranje Američke razvojne agencije u Srbiji, koja pokriva ceo region, a to je realizovano u septembru mesecu 2020. godine. Inače, otvaranje Razvojne agencije bilo je predviđeno Vašingtonskim sporazumom.

Ovim Sporazumom sada otvaramo vrata daljoj saradnji sa američkom administracijom, te zbog toga ne samo za privrednike, već za sve građane Srbije ovo je veoma važna vest.

Svakako da je otvaranje Kancelarije DFC u Beogradu korak napred ka unapređenju odnosa Srbije i SAD. Ovo predstavlja signal investitorima da je Amerika voljna da ulaže svoj novac u Srbiju, što dalje inicira realizaciju projekata i izgradnju puteva, što je značajno za naše građane, ali i privredni rast čitave zemlje.

Ovo je jedan od dokaza o jačanju ukupne saradnje Srbije i SAD. Međutim, ovo nije prvi put da dolazi do ekonomske saradnje dveju država. Prema podacima koje nalazimo u tekstu Sporazuma, on je zapravo nadogradnja Sporazuma o podsticanju investicija zaključenog između SAD i SRJ iz 2001. godine.

Takođe, DFC je pravni sledbenik prekomorske korporacije za privatne investicije koja je nosilac izvršenja Sporazuma iz 2001. godine. Sredstva iz Fonda DFC služiće kao garancija za kredite, za srpska mikro, mala i srednja preduzeća, koja će uzimati od poslovnih banaka, a za potrebe obezbeđivanja likvidnosti obrtnih sredstava i novih investicija.

Važno je istaći i da smo prošle godine ostvarili istorijski maksimum u trgovinskoj razmeni sa SAD u iznosu od 854 miliona dolara, a zahvaljujući ovoj saradnji možemo da očekujemo samo povećanje naše razmene.

Bitno je reći da su SAD do sada u Srbiju uložile više od 14 milijardi evra i zapošljavaju više od 95.000 ljudi u zemlji, a u budućnosti se može očekivati još intenzivnija saradnja.

Ovaj Sporazum nam pruža i mnogo više u poređenju sa Sporazumom iz 2001. godine. Spektar finansijskih usluga je proširen i uključuje između ostalog i sva osiguranja, studije izvodljivosti za potencijalne projekte i grantove i predstavlja preduslov za realizaciju garantne šeme koja će u saradnji sa DFC i komercijalnim bankama u Srbiji biti sprovedena.

Imajući u vidu zakonske procedure u Srbiji, Sporazum će dobiti i puni pravni efekat ratifikacijom u Skupštini Republike Srbije, čime će i Sporazum iz 2001. godine prestati da važi.

Ako se osvrnemo na praksu DFC u svetu i brojne primere uspešne saradnje, primetićemo da je DFC obezbeđivala uspešnu podršku u razvoju obnovljivih izvora energije, unapređenju medicinske zaštite u afričkim zemljama, kao i razvoju malih i srednjih preduzeća u zemljama u razvoju.

Ono što je sigurno je da će ovi podsticaji doprineti otvaranju novih radnih mesta, ali i još boljem pozicioniranju Srbije na listi onih zemalja koje su sigurne i atraktivne za investiranje, čija je privreda stabilna i predstavlja sigurno mesto za biznis.

Ovaj sporazum možemo posmatrati kao dokument poverenja koje Srbija uživa, imajući u vidu ekonomske reforme koje sprovodi, podršku SAD na putu naših evropskih integracija i kako je sam ambasador Gotfri rekao: „Budućnosti Srbije, kao ekonomskog lidera na Balkanu“.

Unapređenje odnosa sa Amerikom predstavlja jedan od spoljno-političkih prioriteta Republike Srbije. Važno je da odnose unapređujemo i na drugim poljima poput sporta, kulture, nauke i drugim oblastima.

Posebno je važno intenziviranje ekonomskih veza i saradnja sa investicionim partnerima i zato ću u Danu za glasanje, odnosno danas popodne, poslanička grupa SPS podržati ovaj sporazum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Zakonom o klimatskim promenama, koji je danas na dnevnom redu, uređuje se sistem za ograničenje emisije gasova, sa efektom staklene bašte. Odredbe ovog zakona, primenjuju se na emisije gasova sa efektom staklene bašte, izazvane ljudskom aktivnošću. Cilj ovog zakona je postavljenje sistema, kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte, na isplativ način, a u cilju izbegavanja klimatskih promena na globalnom nivou.

Živimo u vremenu velikih izazova i bezbedonosnih pretnji. Klimatske promene predstavljaju savremeni bezbedonosni problem i sve ono što sa sobom nose direktno i indirektno utiče na nacionalnu bezbednost svake države. Klimatske promene se zbog bezbedonosne konotacija nameću kao ključna tema međunarodnih odnosa danas. U prošlosti su se klimatske promene odvijale veoma sporo i bilo je lako prilagoditi se na njih, međutim ubrzan razvoj ljudske civilizacije posebno u 19 i 20 veku imao je za posledicu ubrzanje klimatskih promena usled pojave novog anropogenog faktora.

Priroda nam svakodnevno na razne načine poručuje da nije zadovoljna načinom na koji se ophodimo prema njoj sve češćim poplavama, cunamijima, uraganima, otopljavanjem klečera, zemljotresima, globalnog povećanja padavina i kiselih kiša, izumiranjem biljnih i životinjskih vrsta. Ekološke promene kao bezbedonosna pretnja mogle bi prouzrokovati promene kao što su povećanje nivoa mora, nedostatak hrane i vode, povećano zagađenje, prirodne katastrofe, međunarodni i unutrašnji sukobi, ekološke migracije i tako dalje.

Sve te ekološke pretnje u značajnoj meri ugrožavaju životnu sredinu a njihove posledice reflektuju se na bezbednost čoveka, države, pa i cele planete, jer je pitanje ekološke bezbednosti značajan segment unutrašnje bezbednosti svake države ali i bezbednosti celokupnog čovečanstva jer zagađenje vazduha, reka, mora i kopna ne poznaje granice. Zbog svog urođenog nagona za sticanjem čovek se ponaša prema planeti kao da je ona njegovo privatno vlasništvo i kao da zbog toga ima sva prava da prirodu uništava i eksploatiše za rad ličnih potreba.

Ustavom Republike Srbije utvrđuje se pravo građana na zdravu životnu sredinu ali se isto tako utvrđuje i dužnost građana da štite i unapređuju životnu sredinu. Želela bih da iskoristim ovu priliku i apelujem da svako od nas, svakoga dana zapita šta ja mogu da uradim da moj grad, moja država, naša planeta bude lepše mesto za život, kako ja tome mogu da doprinesem. Mahatma Gandi je rekao – budi promena koju želiš da vidiš u svetu.

Pripremajući se za današnju temu u knjizi Nacionalna bezbednost od profesora Saše Mijalkovića našla sam na podataka o nestašici vode uzrokovanoj klimatskim promenama. Naime, procene UN ukazuju na to da će se 2025. godine najverovatnije oko dve milijarde ljudi suočiti sa nestašicom vode. Procenjuje se da danas oko milijardu i sto miliona ljudi uopšte nema pristup vodi za piće, Da dve i po milijarde ljudi nema odgovarajući vodovod i kanalizaciju, da svake godine od osam do 15 miliona ljudi umre od bolesti uzrokovanih neispravnom vodom, što je desetostruko više od broja žrtava u ratovima širom sveta.

Dnevno umre oko šest hiljada dece zbog bolesti izazvanih upotrebom zagađene vode. Sada će možda neko reći, pa dobro, to se dešava nekom drugom, to nije problem naše države, ali da li je baš tako. Postoji jedna ilustracija koja savršeno precizno oslikava današnje društvo. Naime, dva čoveka sede u čamcu i u jednom kraju čamca postoji rupa i kroz tu rupu ulazi voda. Čovek koji se nalazi u tom delu čamca usplahireno pokušava da izbaci vodu iz čamca napolje dok čovek na drugom kraju čamca kaže, opušteno sedi i kaže – hvala bogu, rupa se ne nalazi u mom delu čamca.

Neophodno je da živimo u skladu sa prirodom a najbolji primer za to su Indijanci koji već vekovima žive osluškujući prirodu. U skladu sa tim završila bih svoje današnje izlaganje rečima poglavice jednog indijanskog plemena koji kaže – tek kada poseče i poslednje drvo, uhvati poslednju ribu i zatruje i poslednju reku, beli čovek će shvatiti da ne može da jede novac.

Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata je veoma značajan bilateralni sporazum sa susednom državom koja je kao i Srbija na glavnoj migrantskoj ruti prema Zapadnoj Evropi.

Migracije i nekontrolisani migrantski putevi u današnjim okolnostima predstavljaju bezbedonosni izazov kako za Srbiju, tako i za sve ostale zemlje migrantske rute. Migracije pogotovo neregularne neminovno sa sobom donose porast opasnosti po domaće stanovništvo kako od zaraznih bolesti, tako od kriminala, tako i od terorizma. Srbija je tranzitna zemlja za migrante, ali ove se migranti zadržavaju relativno dugo jer su im putevi za zemljama EU uglavnom zatvoreni.

Bitna je razlika između migranata koji su u Srbiju stigli regularnim putevima, od migranata koji su u Srbiju stigli ilegalnim putevima uz pomoć organizovanih grupa za krijumčarenje.

Na žalost mnogi umesto legalnih migrantskih puteva izaberu ilegalne prelaske misleći da će na taj način brže stići do željene zemlje EU. A, ilegalne prelaske organizuju krijumčari koji na nevolji migranaga, od kojih su neki mesece proveli na putu bežeći od rata, zarađuju novac.

Krijumčareni migranti se teško mogu pratiti i ne mogu biti obuhvaćeni nikakvim merama zaštite. Zato je važna uloga organa bezbednosti da otkrivaju kanale kojima se krijumčare migranti kroz nađu zemlju. Taj zadatak nije lak i zato su sporazumi sa susednim zemljama kojima se sprečava krijumčarenje veoma važni.

Kako se Srbija i Severna Makedonija zbog svog geostrateškog položaja nalaze na glavnoj migrantskoj ruti, obe zemlje imaju potrebu da zajedno i organizovano bore protiv krijumčarenja migranata kako bi se svele opasnosti po sigurnost građana na minimum, kao i po bezbednost naše države. U tom smislu sporazum koji je potpisan između Vlade Srbije i Severne Makedonije od posebnog je značaja za obe zemlje.

Krijumčarenje ljudi smatra se teškim krivičnim delom i delom organizovanog kriminala, kako prema nacionalnim zakonodavstvima naše dve zemlje, tako i prema međunarodnom pravu. Krijumčari se zato ne smeju tolerisati, niti smeju ostati nekažnjeni.

Da podsetimo da je Srbija već pet godina domaćin velikom broju migranata koji su tražeći siguran i bolji život u zemljama EU privremeno smešteni u dvadesetak prihvatnih centara širom zemlje u kojima su im obezbeđeni pristojni uslovi boravka. S druge strane, ne smemo dozvoliti da se to naše gostoprimstvo zloupotrebi i bude na štetu naših građana, kao što uostalom to ne dozvoljavaju ni ostale zemlje.

Zajednički problem Srbije i Severne Makedonije ogledan u ilegalnim migrantskim transportima se može rešiti zajedničkim aktivnostima nadležnih organa obe zemlje, od prikupljanja podataka, otklanjanja kanala i lica koja se bave krijumčarenjem, do preuzimanja kaznenih mera. U skladu sa svim ovim što sam rekla, želim da kažem još na kraju da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, ja ću se u današnjoj raspravi osvrnuti na Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma. Iako je moja koleginica Snežana Paunović iz SPS već o tome danas govorila dozvolite mi da i ja još nešto kažem o ovom sporazumu.

Terorizam je jedan od najvećih bezbedonosnih izazova 20. i 21. veka i predstavlja veoma složen društveni fenomen koga nije lako definisati, ali isto tako nije lako ni boriti se protiv njega. U osnovi pojma terorizma je latinski izraz teror, terorist, što znači užas, veliki strah. Nikako ne smemo izjednačavati pojmove teror i terorizam jer je teror nasilje sa pozicije vlasti, a terorizam predstavlja nasilje protiv nečije vlasti.

Svakako da strah predstavlja jedno od odrednica terorizma jer svaka teroristička akcija ima za cilj da izazove strah kod određene grupe ljudi. Ukoliko pokušavamo da upotrebom termina nasilje, izazivanje straha definišemo terorizma, to nije dovoljno jer terorizam svakako predstavlja mnogo veći problem. Terorizam je uvek politički obojen i predstavlja nasilje usmereno protiv nečije vlasti. On šalje opasnu poruku da svako može biti žrtva, tako da na žalost danas ni jedna zemlja nije pošteđena od opasnosti koju terorizam sa sobom nosi. Iz tih razloga sve države svete i posebno i organizovano sprovode mere borbe protiv terorizma.

Republika Srbija kao deo svetske zajednice, kao članica UN i drugih međunarodnih organizacija ima usaglašeno zakonodavstvo koje omogućava efikasno suprotstavljanje ovoj planetarnoj pošasti. Srbija je potpisnik brojnih bilateralnih sporazuma u ovoj oblasti kojima se unapređuje saradnja sa drugim državama, što predstavlja značajnu kariku u organizovanom suprotstavljanju terorizmu.

Kada je u pitanju naše zakonodavstvo istakla bih značaj donošenja Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, jer je za finansiranje terorizma potrebno mnogo novca koji terorističke organizacije pribavljaju ilegalnim putem, pre svega trgovinom narkoticima, trgovinom oružjem i drugim nelegalnim kanalima.

Srbija ima Nacionalnu strategiju za sprečavanje i borbu protiv terorizma, a Vlada je usvojila pre nekoliko meseci i novu Strategiju za borbu protiv pranja novca i suzbijanja terorizma za period od 2020. godine do 2024. godine. Ovim dokumentima utvrđeno je da su prevencija i borba protiv terorizma jedan od spoljno političkih prioriteta Republike Srbije, tako da iz ove strateške orjentacije proističu i svi oblici međunarodne i bilateralne saradnje u borbi protiv terorizma.

Jedan od veoma važnih bilateralnih sporazuma jeste upravo Sporazum sa Ruskom Federacijom o saradnji u borbi protiv terorizma, o kojem danas govorimo i koji je Narodna skupština treba da ratifikuje. Ruska Federacija koja je tradicionalni prijatelj Srbije je naš partner i na polju borbe protiv terorizma.

I Srbija i Rusija kao članice UN žele da daju svoj doprinos svetskoj borbi protiv terorizma, tako da bilateralna saradnja naše dve zemlje na ovom planu predstavlja značajan korak u toj zajedničkoj borbi. Ovim sporazumom precizirani su svi oblici naše saradnje, definisana je nadležnost organa i utvrđene su mere sprečavanja i borbe protiv svih pojavnih oblika terorizma koji se vešto prilagođava tehnološkom napretku društva. Primer za to je sajber terorizam.

Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicom, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, iz današnje rasprave izdvojila bih Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Obimne izmene ovog zakona koje su pred nama odnose se na veoma važnu oblast, a to j digitalna imovina koja se ovim zakonom tretira kao mogući izvor pranja novca, nezakonitog sticanja novca ili zloupotrebe digitalnih finansijskih sredstava za finansiranje terorizma.

Ono što je važno istaći je da naš zakonopisac prepoznaje opasnost od mogućih zloupotreba virtuelnog novca u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma, a što je već prepoznalo evropsko zakonodavstvo. Koliko je svet u 20. i 21. veku suočen sa terorizmom, kao izuzetno složenim društvenim problemom globalnih razmera, potvrđuju i međunarodni pokušaji, planovi i akcije za organizovano suprotstavljanje terorizmu kao najvećem i najgrubljem obliku političkog nasilja, koje nažalost ne poznaje granice.

Terorizam je uvek inspirisan političkim ciljevima, odnosno uvek nastaje sa političkim namerama i egzistira u polju politike, bez obzira na to u kakvom se obliku i vidu pojavljuje.

Danas se za svet, pored ratnih sukoba koji ostavljaju fatalne posledice po čovečanstvo, terorizam može smatrati najvećom bezbedonosnom pretnjom i kako teoretičari terorizma navode, cilj terorizma je izazivanje straha, koristeći pri tome nasilje kao metod, a građane i Vladu kao mete.

Da bi opstale, grupe koje se radi terorizma organizuju veoma im je važna materijalna osnova, odnosno finansije. Oni koriste sve dostupne finansijske modele kako bi obezbedili ekonomsku stranu terorizma. Zato je, ponovila bih to, veoma važno da svaka pravna država, osim bezbedonosne zaštite od terorizma, mora uvek imati na umu i finansijske modele koji se mogu koristiti, pored ostalog i za finansiranje terorizma.

Kako digitalizacija u svim sferama društvenog života donosi novine, tako se kao novi pojam od pre nekoliko godina javlja i pojam digitalne imovine, odnosno digitalnog novca u različitim oblicima, kojim se trguje preko različitih digitalnih platformi.

Nama je pojam digitalne imovine poznat kroz kriptovalutu ili virtuelni novac, a u Srbiji se već duže vreme pojavljuju i oni koji organizuju transakcije digitalnom imovinom. Zato je bilo potrebno da i Srbija ovaj pojam i sadržaj koji se odnosi na digitalnu imovinu unese u svoj pravni sistem.

Na taj način se popunjava pravna praznina i regulišu odnosi koji su bili van zakonskih tokova, ali se istovremeno vrši i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa već uspostavljenim međunarodnim standardima i pravnim poretkom EU.

Glavni razlog za normiranje ove oblasti za ceo svet svakako jeste sprečavanje finansiranja terorizma ovim oblikom finansijskih transakcija. Ugrađivanje digitalne imovine, odnosno virtuelnog novca u Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je od izuzetnog značaja upravo zbog toga što se način sticanja i kretanje digitalnog novca može na taj način pratiti.

Ovaj Predlog zakona unosi neophodne pojmove i reguliše procese koje prenosi i iz krovnog Zakona o digitalnoj imovini. Zakon veoma precizno reguliše sve postupke i procedure u vezi sa digitalnom imovinom i uvodi mere restrikcije kojima se onemogućuje zloupotreba digitalnih moneta u svrhu pranja nezakonito stečenog novca ili finansiranja terorizma. To se čini najpre odredbama zakona kojima se propisuje da je pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom dužan da pribavi sve zakonom predviđene podatke o svim licima koja učestvuju u transakcijama sa digitalnom imovinom.

Tako se sprečava mogućnost da u transakcijama učestvuju nepoznata lica, odnosno lica sa nepoznatim ili lažnim identitetom koje bi taj virtuelni novac mogle zloupotrebiti za finansiranje terorizma ili bilo koji drugi vid nezakonitog korišćenja digitalne imovine.

Zakon je restriktivan za sve organizatore transakcija sa digitalnom imovinom, ali i za lica koja učestvuju u transakcijama, što predstavlja pravnu branu od zloupotrebe i protivzakonitog poslovanja u ovoj oblasti.

Smatram da su predložena zakonska rešenja dobra i da otvaraju novi pravni prostor za takođe nove, organizovane oblike protiv pranja novca i protiv terorizma. Sada ostaje da se obezbede kadrovski i materijalni resursi koji će stručno i posvećeno sprovoditi ovaj zakon.

Želim na kraju da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas je na dnevnom redu Narodne skupštine nekoliko zakona iz oblasti fiskalne politike Srbije.

Ja bih se osvrnula na Predlog zakona o završnom računu Republike Srbije za 2019. godinu, koji tretira sve budžetske prihode i rashode budžeta u toj godini, iz čega se ceni kako smo i da li smo domaćinski trošili novac naših građa, u koje projekte je država ulagala i na kraju, kakvi su bili efekti po razvoj Srbije.

Iako sam prvi put narodni poslanik, član poslaničke grupe SPS, želim da govorim i o tom ranijem budžetu sa aspekta poređenja brojki iz 2019. godine, sa planiranim budžetom za 2021. godinu o kojem smo juče diskutovali.

U tom smislu bih se kao potpredsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu posvetila sektoru spoljnih poslova i saradnje sa dijasporom. Kao neko ko je skoro deceniju živeo i radio u dijaspori, upravo želim da skrenem pažnju na značaj veza Matice Srbije sa dijasporom i u tom smislu istaknem značaj rada Ministarstva spoljnih poslova, u čijem sastavu je i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Upoređujući završni račun za 2019. godinu, sa Predlogom budžeta za 2021. godinu, uočila sam da su za narednu 2021. godinu povećana sredstva za Ministarstvo spoljnih poslova i Upravu za dijasporu.

To je znak da se iz godine u godinu uočava značaj spoljne politike za spoljnopolitički položaj Srbije i značaj aktivnosti ovog ministarstva u stvaranju bolje slike o Srbiji i jačanju prijateljstva između Srbije i mnogih drugih država.

Za jednu uređenu i samostalnu zemlju kakva je Republika Srbija, kruna međunarodnog položaja jeste upravo spoljna politika koju sprovodi Ministarstvo spoljnih poslova.

Kolike efekte po spoljno politički položaj Srbije ima diplomatija pokazalo se u prethodnom mandatu kada je na čelu ministarstva bio sadašnji predsednik Narodne skupštine, gospodin Ivica Dačić, koji je branio državne i nacionalne interese pred svim međunarodnim organizacijama i ojačao bilateralne odnose sa mnogim državama sveta.

Zato je potrebno dalje jačati sve kapacitete naše diplomatije, odnosno jačati budžetsku podršku spoljnoj politici.

Dobro je što Vlada ima iskustva iz prethodnog mandata u tome koliko se postiže aktivnom diplomatskom politikom i što će budžetom za 2021. godinu biti povećana sredstva Ministarstva spoljnih poslova za čak 15,9% jer svesni smo da diplomatija košta, ali takođe smo svesni da od nje zavisi spoljnopolitički položaj i ugled naše zemlje.

Na ulogu diplomatije i drugih oblika međunarodne saradnje u vođenju ukupne državne politike ukazala bih i kao član Poslaničke grupe prijateljstva sa SAD i drugim zemljama kao oblik parlamentarne diplomatije.

Koristim priliku da istaknem značaj kontinuiteta spoljne politike i politike Srbije kao zemlje matice prema srpskoj dijaspori koja predstavlja važan potencijal naše države i u ljudskom i u ekonomskom smislu. Zato podržavam nastavak projekata kojima Uprava za dijasporu već duži niz godina povezuje dijasporu sa maticom, a to su programi negovanja srpskog jezika, srpske kulture i tradicije među pripadnicima dijaspore, a posebno među decom u rasejanju koja su tamo rođena.

Dobro je što se i za ove namene izdvaja nešto više sredstava. Lično smatram da je veoma značajna i tzv. meka diplomatija, odnosno javna diplomatija, jer svuda u svetu ona daje rezultate.

Zaležem se za dalje jačanje i podizanje uloge Sektora za javnu diplomatiju, za podizanje nivoa vidljivosti javne diplomatije koji u međunarodnim odnosima obezbeđuje bolju prohodnost za artikulisanje spoljno-političkih ciljeva i interesa Srbije.

Dozvolite mi da ovom prilikom istaknem jedan pozitivan primer iz tzv. meke diplomatiji, čiji sam akter lično bila. Naime, bila sam u prilici da knjigu pod nazivom „Kada se vijorila srpska zastava na Beloj kući“, a čiji je autor naša cenjena ambasadorka dr Ljiljana Nikšić, uručim američkom ambasadoru Entoni Gotfriju, kako bi je diplomatskom poštom poslao na visoko odredište. To je i učinjeno i knjiga je stigla do predsednika Amerike Donalda Trampa i gospodin Tramp je lično ambasadorki Nikšić poslao zahvalnicu i u toj zahvalnici on pominje Mihajla Pupina, njegove velike zasluge, kao i to da moramo raditi na daljem jačanju savezničkih veza naše dve države. Priznaćemo da je velika čast za Srbiju da jedan naš ambasador dobije zahvalnicu od jednog predsednika Amerike. Za mene kao potomka našeg velikog Mihajla Pupina ovaj čin ima ogroman značaj.

Želim kroz ovaj primer da kažem i to da smo svi mi svojevrsni ambasadori naše Srbije i da svako od nas mora da da što veći doprinos afirmaciji srpske kulture, srpskog identiteta i srpske kulturne baštine i doprinese na najbolji mogući način uklapanju Srbije u savremeni svet i to u onoj meri koja podrazumeva poštovanja našeg državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ali i poštovanje naše tradicije, a pre svega poštovanje naše pravoslavne vere.

U tom smislu podržavam predloge akata iz ovog skupštinskog pretresa, a to ću učiniti i poslanička grupa SPS. Zahvaljujem.