JOVAN PALALIĆ

Srpska narodna partija

Rođen je 26. aprila 1971. u Bačkoj Palanci godine gde je završio osnovnu i srednju školu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, gde danas radi kao advokat u samostalnoj advokatskoj kancelariji.

Stalni je komentator ruskog državnog lista Parlamentarna gazeta. Bio je član međunarodne delegacije Skupštine Srbije pri ODKB.

Poslanik u Skupštini Srbije od 2004. godine. Bio je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije od 2004. do 2006. godine, a od 2007. godine je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu Skupštine Srbije. U sazivu od 2008. bio je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu i član poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom i Ukrajinom. U periodu od 2005. do 2010. godine bio je predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije, a od 2010. godine član je Predsedništva DSS. Nakon izbora 2012, izabran je za narodnog poslanika.

Kasnije prelazi u Srpsku narodnu partiju, gde je trenutno na mestu generalnog sekretara stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika. U XI skupštinskom sazivu bio je član Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo dobija status narodnog poslanika, kada se našao na 43. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Govori ruski, engleski i italijanski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 27.10.2020, 10:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Gospodine potpredsedniče, ministre Popoviću, veliki srpski pesnik Matija Bećković je rekao da je Hilandar najdonji kamen našeg duhovnog postojanja i ova generacija Srba, naša generacija, svedoči o povratku Hilandaru, najdonjem kamenu našeg duhovnog postojanja.

Povratak Hilandaru, čiji smo mi svedoci, učesnici, nije samo povratak sećanju na naše slavne pretke, na velike uzlete naše duhovnosti, naše politike, naše države, već je inspiracija za osmišljavanje sadašnjosti i snažan putokaz kuda treba da idemo.

Hilandar i ovaj zakon nisu samo u smislu očuvanja kulturnog i duhovnog i istorijskog nasleđa. Mi kada se vraćamo Hilandaru, da očuvamo kulturno i duhovno nasleđe, mi čuvamo živu veru i istinski izvor duhovnog postojanja i pravoga života. Kada se vraćamo Hilandaru mi se vraćamo našem nacionalnom identitetu koji je utvrdio osnivač manastira Hilandara i mogu slobodno reći osnivač naše nacije i našeg identiteta, Sveti Sava, a to je pravoslavna vera, nacionalna crkva, nacionalna država, jezik, nezavisnost i sloboda.

Srbi su kroz istoriju, pogotovo istoriju 20. veka, imali mnogo revolucija. Svaka od tih revolucija bila je regresija u odnosu na prirodan tok srpske istorije i srpske državnosti. Ona je bila put ka internacionalizmu, bilo onom komunističkom, bilo onom posle pada komunizma, a koji je uvek zahtevao da se na njihove žrtvene oltare prinesu nacija i vera zarad nekog lažnog i nepojmljivog progresa.

Međutim, vraćajući se Hilandaru, mogu samo da citiram Momu Kapora koji je tamo kada je boravio rekao da je to mesto gde shvatiš da uspeh, novci i slava i sve čemu robujemo ništa ne vrede.

Mi sada smo svedoci, vraćajući se Hilandaru, za vreme naše generacije, slobodno kažem za vreme ove vlasti, vraćamo se i obnavljamo drugu vrstu revolucije, povratku istinskom identitetu, istinskim duhovnim korenima i onome što je prirodan srpski put kroz istoriju. Obavljamo naše svetinje, sećamo se naših predaka, naše slave i naših žrtava, podižemo crkve, obnavljamo manastire, branimo našu braću u regionu.

Baš ovaj povratak Hilandaru jeste u stvari dokaz da je srpska država i srpski narod konačno na pravom istinskom putu obnove koji je utvrdio naš osnivač Sveti Sava i baš danas ova revolucija kojoj smo svedoci, nacionalna revolucija koja svoj prirodan put ima u ovom zakonu, u povratku Hilandaru, svedoči o samosvesnoj novoj, snažnoj i dostojanstvenoj Srbiji koja danas ima jasan put koji je bio put osnivača Hilandara, a to je da ostanemo verni tradiciji, ali otvoreni ka svetu.

Da, ovo jeste istorijski događaj koji ima svoj početak u božićnoj poseti predsednika Vučića i ministra Popovića manastiru Hilandaru i ovo nije samo odluka o stalnom finansiranju naše velike svetinje, već je obezbeđena uplata, potpuna uplata za obnovu Hilandara koji je postradao u požaru 2004. godine u martu mesecu, martu mesecu mnogih srpskih tragedija.

Da, ova generacija Srbija može biti ponosna jer će biti upisana u istoriju i niko nikada neće smeti da ukine zakon koji mi danas donosimo, ali da svi Srbi zapamte imena predsednika Vučića i ministra Popovića, koji su bili na Hilandaru i pokrenuli ovaj proces ministarke i potpredsednice Vlade Maje Gojković, koja je predložila zakon i svih poslanika Dvanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije koji će ovaj zakon da usvoje.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Gospodine potpredsedniče, gospođo Čomić, Srbija je država koja je zasnovana na vrednostima koje promovišu jednake mogućnosti i na vrednostima za koje je neprihvatljiva bilo kakva diskriminacija, i nasilje.

I građani Republike Srbije, i njene institucije, pokazali su u svim slučajevima pojava i diskriminacije i nasilja, da odlučno i čvrsto reaguju i osudi i u procesuiranju.

U tom smislu, veoma je važno da u Narodnoj Skupštini donosimo dobre zakone kojima će se prakse i pojave i diskriminacije i nasilja osuđivati.

Ono o čemu želim ovde da govorim i dobro je što se vodi ovakva otvorena rasprava, bez obzira na sva neslaganja, jeste ona rešenja koja se pojavljuju u ova dva zakona, a ima dobrih rešenja, a koja su vrlo problematična, koja mogu da stvore ogromne probleme u praksi, a imaju svoj izvor u upravo , ono u čemu je gospođa Čomić govorila, navodnom prisustvu različitih stereotipa, predrasuda ukorenjenih u kulturi, ovog naroda, koji podržava i promoviše nasilje i neravnopravnost.

Nikako ne mogu da se složim da je srpski narod, kao većinski narod a naravno i svi građani, narod koji prihvata nasilje, a ne osuđuje pojedinačne pojave, da je atmosfera i kultura u društvu takva, da mora da se menja promenom svesti i unošenjem odredaba koje po mom mišljenju, ovde nije mesto.

Različiti aspekti te ideologije koja nije nova, koja nije nepoznata, koja postoji u Evropi i unosi se u Srbiju, stvorili su situaciju da se pojavljuju norme, koje ne priznaju praksu i pojedinačne slučajeve, diskriminacije koji su za osudu i koje treba osuditi, procesuirati, nego se unose norme neodređene, poput normi koje se tiču pretpostavki, neutralnih odredaba, menjanja školskih programa, menjanja jezika, uticaja na naučno istraživački rad, menjanja struktura organa upravljanja, širenje evidencija i unošenje ličnih podataka lica koja su izvršila diskriminaciju bez mogućnosti brisanja iz tih evidencija, širenja prostora, podnošenja tužbi, čak i kad lice prema kojem je izvršena diskriminacija, ne želi da tu inicijativu pokrene, unošenje odredaba u koje se zadire u prava izdavanja stanova, tako što pojedinci koji su vlasnici stanova, dolaze u situaciju da budu predmet problema, kako se ovde kaže, čine diskriminaciju na osnovu pretpostavljenog, ako ne izdaju stan na osnovu pretpostavljenog ličnog svojstva i to je kršenje i slobode ugovaranja i Ustava.

Jako je važno da ukažemo da ove odredbe koje izlaze izvan okvira koji vrlo konkretan način procesuiraju pojedinačna dela, kao što je diskriminacija, pojedinačno delo, kao što je krivično delo jedan pojedinačan akt, kao što je ratni zločin, akt pojedinca, ne možemo na ovaj način čitavo društvo stigmatizovati, da je njegova kultura takva da promoviše diskriminaciju, da je Srbija nemoderno društvo i da zbog toga treba menjati svest u svim aspektima kako je ovde navedeno u zakonu o rodnoj ravnopravnosti.

Simptomatično je to da je to glavna intencija, tek nasilje o kojem je trebalo biti najviše reči ovde, dolazi tek od 51. člana, a pre toga se bavimo školski programima, jezikom, naučno istraživačkim radom, privatnim kompanijama, izveštajima, evidencijama, i svim ostalim što dodatno opterećuje ovo društvo.

Moramo svi u svakom slučaju ponavljati da je Srbija društvo koje ne prihvata nikakvo nasilje i da je srpska kultura i tradicija, srpska porodica takva, koja će da odbaci nasilje, ali postoje pojedinačni slučajevi, a ne kolektivna odgovornost za ono što je ovde navedeno kao predrasuda, koja je ukorenjena u srpskoj kulturi.

U tom smislu, mislim da ova rešenja nisu dobra, da ova dodatna rešenja i da je potrebno ove zakone doraditi, kako bi se odgovorilo preventivno, ali na konkretne slučajeve diskriminacije i neravnopravnosti.

Srbija je država koja promoviše jednake mogućnosti i koja će uvek i u svakom trenutku, svojom kulturom, svojom etikom i moralom, osuditi nasilje. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Hvala gospođo potpredsednice.

Kolege narodni poslanici, Srbija je u prethodnih nekoliko godina postavila ozbiljan i normativni i organizacioni okvir za borbu protiv terorizma. Suočena i svesna i položaja gde se nalazi i pretnjama koje su možemo slobodno reći u prethodnoj deceniji, kojima su bili izložene i evropske zemlje, ali i sama Srbija, sadašnja vladajuća većina koja je bila na vlasti u prehodnih nekoliko godina, donela je niz važnih akata, govorim sad o normativnom okviru i strategija, Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma, Nacionalna strategija nacionalne bezbednosti, ali i zakonodavne okvire poput Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i naravno krivične zakone.

Na vrlo jasan i konkretan način u tim aktima su definisani i pojmovi terorizma i terostističkih organizacija i akata, procedure i postupci u borbi protiv terorizma, nadležni organi i sve ono što je neophodno da se uhvatimo o koštac sa ovom pošasti o kojoj je danas više puta ponovljeno da se radi o zlu na globavnom nivou.

Sa druge strane, organizaciono Srbija je postavila jasne i konkretne organe, ojačala svoj bezbednosni sektor u odnosu na period kada je činila sve da i njena policija i njene službe i njena vojska ne predstavljaju nikakav faktor niti garant i jemac bezbednosti naših građana.

Sve ovo rezultat je jedne jasne politike da se konačno izgradi moderna, efikasna, stabilna, jaka država Srbija u interesu njenih građana. Taj preokret u političkom promišljanju je doprineo da se na ovaj način Srbija bezbednosno ojača i da se normativno uredi.

Sigurno da su izazovi terorizma kada je u pitanju Srbija višestruki, ali nesumnjivo motivacija za terorističke akte i podsticaj da se čine teroristička dela u Srbiji mogu doći prvenstveno iz razloga separatizma ili proizvodnje unutrašnje nestabilnosti, jer po samoj definiciji terorizma jeste ideologija nasilja, ali on ima jasan cilj da promeni državnu politiku, tako što će se promeniti akti na kojima je ona definisana ili tako što će se sprečiti da se donesu akti kojima bi ona bila jasno usmerena.

Nema sumnje da postoje snage i unutar Srbije, a izvan njenih granica koje bi želele da naruše njenu teritoriju ili da izazovu političku nestabilnost i tako promene utvrđeni politički kurs koji u ovom trenutku vodi Republika Srbija koji doprinosi njenom i ekonomskom i političkom i svakom drugom jačanju na prostoru Balkana, a time i jačanju sigurnosti čitavog srpskog naroda na prostoru Balkana.

U tom smislu je izuzetno važno da širimo naša partnerstva kada je u pitanju borba protiv terorizma i u tom smislu je izuzetno važna i ratifikacija ovog sporazuma sa Ruskom Federacijom.

Želim da istaknem nekoliko stvari koje se tiču naših odnosa sa Ruskom Federacijom, jer prethodnih dana ili prethodnih sedmica mnogo se u srpskoj javnosti od strane predstavnika opozicije, ali naravno i od strane nekih predstavnika Međunarodne zajednice govorilo o tome kakav je kvalitet i kakav je smisao i šta je cilj odličnih produbljenih i strateških odnosa između Srbije i Ruske Federacije.

Želim da kažem da odnosni između Republike Srbije i Ruske Federacije i odnosi između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vladimira Putina su najbolji mogući koji u ovom trenutku mogu da postoje između zemalja u Međunarodnoj zajednici.

Ti odnosi na tako visokom političkom nivou proizveli su niz saradnji u različitim oblastima koje su od isključivog interesa za razvoj Republike Srbije i za dobrobit građana Republike Srbije i u oblasti ekonomskoj, u oblasti energetskoj, u oblasti visokih tehnologija, u oblasti odbrane i bezbednosti i evo sada i u oblasti borbe protiv terorizma. Ti odnosi, tako razvijeni, tako osnaženi jesu važan temelj i važan stub nezavisne i suverene politike Republike Srbije i otuda dolaze napadi s jedne strane od ovde nazovi patriotskih pojedinaca ili organizacija koji žele da predstave te odnose kao pogoršane, loše a da je za to kriva sadašnja vlast.

S druge strane u isto vreme predstavnici međunarodne zajednice zameraju i napadaju Republiku Srbiju zašto ima ovako stabilne, jake strateške odnose sa Ruskom Federacijom. Cilj jednih i drugih, iako deluje paradoksalno, jer su napadi sa različitih pozicija ima isključivo cilj da se slomi i sruši nezavisna i suverena politika Republike Srbije, koju u ovom trenutku vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije i da se Srbija nagne isključivo na jednu stranu kako bi se njena pozicija, strateška pozicija oslabila kako ne bi mogla da zadrži svoju nezavisnu suverenu politiku i kako ne bi mogla, pre svega da zaštiti interese srpskog naroda u regionu.

Naši odnosi, naravno, produbljuju se i politički, i strateški i ekonomski, tome su doprineli odlični odnosi između dva predsednika, ali odlična saradnja koja sada uspostavljena na nivou mešovitih komiteta koji sa srpske strane vodi ministar Popović, sa ruske strane potpredsednik Vlade Jurij Borisov i u tom pravcu se razvija naša ekonomska i saradnja u oblastima koje su od interesa za obe zemlje.

Srbija vodi ovu politiku saradnje sa Ruskom Federacijom isključivo u našem srpskom interesu, jer to je način da obezbedimo i našu nezavisnost i našu vojnu snagu i bolji život naših građana. U tom smislu je važno da sačuvamo ovako dobre odnose, da se svakodnevno ti odnosi produbljuju, kao što treba da se produbljuju odnosi i sa našim partnerima u EU i partnerima u SAD, partnerima u Narodnoj Republici Kini, jer to je garant da će ovako nezavisna i suverena politika doprineti i razvoju Republike Srbije i boljem životu građana.

Nije lako voditi ovakvu politiku. Nije lako voditi ovakvu politiku kada su na delu različita svrstavanja. Ljudi traže i države traže različite načine da obezbede svoju i bezbednost i svoju ekonomsku i političku stabilnost. To je srpska politika. Takva politika je bila oduvek. Uvek je srpski put bio da se čuva sloboda, da se gradi nezavisna država, da se gradi moderna država u skladu sa interesima naših građana, da se šire partnerstva i prijateljstva, da se usvajaju napredne i tehnologije i znanja iz sveta, ali da se uvek sačuva sopstveno nasleđe, da se sačuva uvek sopstvena država i da se sačuva sopstvena nezavisnost.

Takvu politiku i temelje takve politike koju i danas vodimo i koja je uvek bila srpska politika davnu su utvrdili osnivači naše države i red je da se njih setimo uoči velikog praznika koji sutra imamo, praznika Svetog Save, Sveti Simeon Mirotočivi, Stefan Nemanja i njegov sin Sveti Sava, jer to je jedini način da Srbi na ovom prostoru ostanu svoji, slobodni, suvereni, povezani sa svetom i nadasve da imaju državu koja je u interesu srpskih građana i koja je u interesu budućnosti naše dece. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 29.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 73551.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -