Zahtevamo hitnu smenu ministra državne uprave i lokalne samouprave Aleksandra Martinovića, kao jedini prihvatljiv i civilizovan ishod njegovog skandaloznog nastupa u Narodnoj skupštini, kojim je najgrublje uvredio građanke i građane Srbije. Služeći se fašistoidnom retorikom i dehumanizacijom političkih protivnika, Martinović je, suprotno Ustavu i svim zakonima Republike Srbije, pozvao na diskriminaciju velikog broja građana, poručujući da oni koji nemaju decu nisu jednako vredni i ne mogu da imaju jednaka prava kao oni koji jesu roditelji. 

Član Vlade Republike Srbije ne sme da bude neko ko otvoreno zagovara podelu na građane prvog i drugog reda i ko je, zarad bilo kojih interesa, spreman da zalazi u najintimnije sfere ličnog života građana i zagađuje ih najmračnijim ideološkim otpadom.

Martinovićev nastup je flagrantan primer nasilja koje se generiše u najvišim državnim institucijama i iz njih preliva na celo društvo, ali i najjasniji odgovor na pitanje zašto građani već mesecima protestuju protiv nasilja širom Srbije. U svetlu nedavnog masovnog ubistva u školi, dodatno je uznemirujuća činjenica da je Martinović ne samo ministar, nego i univerzitetski profesor, odnosno neko ko kroz obrazovni sistem utiče na formiranje generacija mladih ljudi i društvenih vrednosti koje oni usvajaju. 

Takođe, najoštrije osuđujemo i sramno odsustvo reakcije predsednika Narodne skupštine Vladimira Orlića na Martinovićevo vređanje narodnih poslanika i građana Srbije i narušavanje ugleda i dostojanstva parlamenta. 

Autonomni ženski centar

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Beogradski centar za ljudska prava

Centar savremene politike 

CRTA

Evropski pokret u Srbiji

Građanske inicijative

Inicijativa mladih za ljudska prava

Otvoreni parlament

Partneri Srbija

RERI – Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu

SHARE Fondacija

Slavko Ćuruvija Fondacija

Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava

Užički centar za prava deteta

Udruženje Uspešne žene Kostolca

Nestala rečenica iz zvaničnog dokumenta - transkriptu sa plenarnog zasedanja od 22. juna nedostaje jedna rečenica. Premijerka Ana Brnabić u foto finišu predložila novu tačku dnevnog reda, vanredno zasedanje se nastavlja. Izjava ministra Gašića zavredila komentar nemačke ambasade.

NEOČEKIVANI OBRT

Prethodne sedmice, poslanici su nastavili raspravu o poslednjoj tački dnevnog reda na ovom vanrednom zasedanju, konkretno o predlogu za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću (prim. aut. Parl. belež. 22. jun - Ako ide on, idem i ja), te se ovo vanredno zasedanje približilo svome kraju - makar smo tako mislili.

Dana 22. juna, pri kraju radnog dana premijerka Brnabić predložila je novu tačku dnevnog reda: predlog za razrešenje člana Vlade, ministra privrede, Radeta Baste, koji je prethodno smenjen i sa mesta potpredsednika stranke Jedinstvena Srbija. Razlog za smenu u stranci i zahtev za smenu u Vladi jesu izjave ministra Baste koje nisu u skladu sa politikom ove političke stranke, odnosno podrška “Srbija protiv nasilja” građanskim protestima, kao i uvođenju sankcija Rusiji.   

Vanredno zasedanje se nastavlja.

?

Međutim, pet minuta ministra Gašića još uvek nisu prošli. Dana 21. juna, pri komentarisanju ubistva Olivera Ivanovića, izjavio je da “...mi tačno znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek, da nam daju podatke.”

Nemačka ambasada u republici Srbiji kategorički je odbacila ove optužbe, podvlačeći da im nije poznat identitet ubice Olivera Ivanovića, kao i da im nikakav zahtev na tu temu nije upućen. 

Narednog dana, 22. juna, ministar Gašić osvrnuo se na ovu temu: 

“Nije mi bilo teško, zamolio sam skupštinsku službu da izvuče moj transkript, to jest stenogram mog govora juče.

"Tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek", znak pitanja, “da nam daju podatke.”

…

Neko sa namerom već jutros piše nemačkoj ambasadi sa željom da načini štetu svojoj zemlji, ništa drugo i odjednom više nije tema "Ribnikar", nije više ni Mladenovac i poginula deca, sada je ovo glavna tema.”

Transkript od ovog dana, 22. juna, neobično mnogo je kasnio: mada se transkripti na vebsajtu Narodne skupštine po pravilu objavljuju već sledećeg jutra, transkript od 22. juna objavljen je 27. juna. 

BOLJE IKAD NEGO NIKAD?

Ne samo da je transkript od 22. juna upadljivo kasnio, on je i izmenjen. Naime, verzija koju su 22. juna primili novinari i poslanici i verzija objavljena na veb sajtu Skupštine 27. juna imaju jednu ključnu razliku - docnijoj verziji fali jedna rečenica.

Rečenica u pitanju jeste dobacivanje narodnog poslanika iz vladajuće većine, Nebojše Bakareca, za vreme govora opozicionog poslanika Zorana Zečevića: “Ubijaš penzionere u Aranđelovcu”. 

Mada ovaj način komunikacije predstavlja validan povod za reakciju predsedavajućeg, do iste nije došlo.

Prikrivanje ove rečenice samo je još jedan korak dalje u manipulisanju parlamentarne realnosti u korist vladajuće većine. Skrivanje istine o tome šta se u Skupštini izgovara je gruba povreda transparenosti rada najvažnije institucije u Srbiji, a radi se o fundamentalnom principu koji ne bi smeo da se ikada dovede u pitanje. 

Šokirani skandaloznom odlukom rukovodstva Narodne skupštine da se lažima i cenzurom koriguju zvanični transkripti skupštinskih sednica kako bi se iz njih počistili tragovi verbalnog nasilja kojem pribegavaju poslanici većine, zahtevamo momentalni prekid te apsolutno nedemokratske, neparlamentarne i neetičke prakse. U svakoj funkcionalnoj parlamentarnoj demokratiji bi odgovorni za takav skandal snosili posledice i bili smenjeni sa skupštinskih funkcija.

U „redigovanoj“ verziji transkripta rasprave od četvrtka, 22. juna, koja je na sajtu Narodne skupštine objavljena u utorak, 27. juna, nema rečenice koju je, dobacujući tokom izlaganja narodnog poslanika Zorana Zečevića, izgovorio narodni poslanik Nebojša Bakarec: „Ubijaš penzionere u Aranđelovcu.“ Dok ovakav nastup poslanika čini opravdan razlog za predsedavajućeg da reaguje, do toga nije došlo, a prikrivanje izgovorene rečenice služi da se, po ustaljenoj praksi od početka ovog saziva, manipuliše stvarnim događajima u Narodnoj skupštini u korist vladajuće većine.

Podsećamo da je Otvoreni parlament juče ukazao na neobično višednevno kašnjenje u objavi steno beležaka od četvrtka, 22. juna, koje su se na sajtu Skupštine pojavile tek tokom jučerašnjeg dana, utorka, 27. juna. Poređenjem odlomaka sačuvanog primerka koje su 22. juna dobili novinari i narodni poslanici, i steno beleški koje je su objavljene na sajtu Skupštine, utvrđeno je da postoji razlika - nestao je komentar poslanika Bakareca, koje je u prvobitnim steno beleškama postojao. Naknadna odluka da se ubuduće skupštinski transkripti ni ne dostavljaju više agencijskim novinarama i narodnim poslanicima tokom plenarnog, već tek narednog dana, ukazuje na ozbiljnu nameru da se sa ovom skandaloznom praksom nastavi.

Skrivanjem istine o izrečenom u parlamentu najgrublje se podriva transparentnost u radu najvišeg tela u Republici Srbiji, što je fundamentalna vrednost koja ničim ne bi smela da bude dovedena u pitanje. 

Narodni poslanici su često predmet opravdanih kritika zbog toga što neprimerenim ponašanjem, govorom mržnje, verbalnim nasiljem, pa i situacijama na ivici fizičkog nasilja instituciju zakonodavne vlasti pretvaraju u jednog od generatora nasilja u društvu. Ipak, ne bismo očekivali da se rukovodstvo parlamenta posluži falsifikovanjem kako bi u zvaničnim dokumentima istina o radu Narodne skupštine izgledala prihvatljivije.

Slika 1: Fotografija originalnih steno beleški dostavljenih 22. Juna 2023. koju je objavio poslanik Gavrilović

Slika 2: Skrinšot steno beleški za 22. jun objavljenih na sajtu Narodne skupštine 27. juna

Vanredno zasedanje se nastavlja. U glavnoj ulozi je ministar unutrašnjih poslova, Bratislav Gašić, čija je “fotelja” naizgled dovedena u pitanje. Miroslav Aleksić drugi opozicioni poslanik u ovom sazivu koji ima pravo na neograničeno obraćanje. 

Poslanici danas ulaze u 11. radni dan u ovom vanrednom zasedanju. Tačka dnevnog reda o kojoj trenutno raspravljaju jeste predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću. Ovo je poslednja tačka dnevnog reda u ovom zasedanju.

(prim. aut. kratak podsetnik - ovo vanredno zasedanje sazvano je neposredno nakon završetka redovnog prolećnog zasedanja, kako su poslanici za vreme istog stigli da rasprave tek prvu od četiri tačke dnevnog reda. Većina ovih tačaka izvedena je iz zahteva iznetih na “Srbija protiv nasilja” građanskim protestima - Parl. belež. 18. maj - Vodič kroz današnju plenarnu sednicu)

Osim ministra Gašića, o čijoj smeni se raspravlja, sednici prisustvuje i premijerka Ana Brnabić.

Kao predstavnik predlagača, Miroslav Aleksić, opozicioni poslanik iz Narodne stranke, na raspolaganju ima neograničeno vreme za obraćanje. U govoru kojim je predstavio ovu tačku dnevnog reda, Aleksić je ovo vreme između ostalog iskoristio i za otvaranje pitanja političke odgovornosti:

„I niko nije rekao da je bilo ko od vas kriv i snosi krivicu za te tragedije, ali odgovornost i te kako postoji. Meni je žao što posle punih 40 dana od tragedije koja nas je sve udarila u lice, danas gotovo da se svi isto ponašaju, ni za milimetar se ništa u društvu nije promenilo”.

Njegov uvodni govor trajao je 38 minuta.

Odgovor premijerke Brnabić trajao je nešto duže - da budemo precizni, sat vremena i 14 minuta. U zaključku podvukla je da ona nije za smenu Gašića,”...ali je smena čitave Vlade moguća, nakon čega idu izbori… ali nisam spremna kao predsednica Vlade i šef tog tima da mi bilo ko drugi kadrira u timu i da mi se kadrira na ulici.”

Kako poslanici, tako i prisutni članovi Vlade diskusiju su navodili dalje od dnevnog reda na druge aktuelne teme - trenutnu kosovsku krizu kao i građanske proteste “Srbija protiv nasilja, za koje vladajuća većina uporno koristi termin “obojena revolucija”.

Prvog dana rasprave o ovoj tački dnevnog reda, diskusija na tu temu je trajala oko 5 sati (prim. aut. više o ovom danu ovde). Ministar Gašić i premijerka Brnabić iskoristili su oko 2 sata i 45 minuta vremena za govor tokom ove debate. 

Zasedanje se nastavilo i juče, 21. juna, u istom maniru - prebacivanju krivice i izbegavanju odgovornosti. "Ne, neću predložiti smenu ni Bratislava Gašića, ni Aleksandra Vulina. Hvala vam. Možemo sa tim da završimo ovu temu", rekla je juče premijerka, iako je rasprava o smeni Gašića i dalje u toku.

Poslanicima i dalje draže targetiranje protivnika i promovisanje nasilja, od traženja uzroka sve češćih izliva nasilja u društvu. Predlog za glasanje nepoverenja ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću – po prvi put u ovom sazivu nije uspostavljen kvorum.

Sve po starom

Parlament i dalje (vanredno) zaseda. U utorak, 13. juna, poslanici su zaključili raspravu o predlogu obrazovanja anketnog odbora čiji bi cilj bio da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ kao i u Duboni i Malom Orašju.

Radomir Lazović, predsednik poslaničke grupe „Zeleno-levi klub“, bio je zadužen za predstavljanje ove tačke dnevnog reda, i kao predstavnik predlagača na raspolaganju je imao neograničeno vreme za govor. Ovo je prvi put u ovom sazivu da je opozicioni poslanik u ovoj ulozi (prim. aut. više o tome kako je ovo izgledalo - Parl. belež. 8. jun Stare priče i nove uloge)

Poslanik Lazović ovo vreme iskoristio je u punom kapacitetu, što je kod vladajuće većine izazvalo revolt iskazan pojačanom inflamatornom retorikom u plenumu, na društvenim mrežama, pa čak i ispred zgrade Narodne skupštine gde je Lazović po izlasku verbalno napadnut od strane člana Srpske napredne stranke i bivšeg poslanika, Janka Langure.

Dakle, iako su opoziciji učinjeni određeni „ustupci“, ovo zasedanje ne razlikuje se ništa od prethodnog. Umesto držanja dnevnog reda i podrobne rasprave o razlozima i uzrocima masovnih ubistava koja su se desila početkom maja, kao i promocije nasilja u društvu, poslanici su veći deo vremena posvetili targetiranju protivnika. Ovakvom načinu komunikacije u parlamentu uveliko doprinosi arbitraran način predsedavanja Predsednika Skupštine, što podrazumeva i favorizaciju poslanika vladajuće većine. (prim. aut. više o ovom zasedanju ovde)

Treća sreća

Nakon što je završeno razmatranje formiranja anketnog odbora, na red je došla sledeća tačka dnevnog reda – predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću, koji je podneo 61 poslanik. Predstavljanje ove tačke dnevnog reda pripašće drugi put za redom opozicionom poslaniku, ovaj put Miroslavu Aleksiću iz Narodne stranke. Ovo znači da će i on na raspolaganju imati neograničeno vreme za govor. 

Poslanici je trebalo da raspravu o ovoj tački dnevnog reda započnu juče, 14. juna, ali... Po prvi put u ovom sazivu, na početku radnog dana u plenarnoj sali nije bilo prisutno dovoljno poslanika kako bi se uspostavio kvorum.

Prisutno je bilo samo 74 poslanika, što je 10 manje od broja neophodnog za uspostavljanje kvoruma. Perspektive radi, dan sa najmanjim prisustvom poslanika na utvrđivanju kvoruma u ovom vanrednog zasedanju bio je 31. maj, kada je na početku radnog dana bilo prisutno 117 poslanika.

Ipak, zasedanje se nastavlja danas, 15. juna. Radni dan je trebalo da počne u 10 časova ujutru, ali kako je tada bilo prisutno samo 66 poslanika, početak je u skladu sa poslovnikom odložen za jedan sat, kada je u sali je bilo prisutno dovoljno poslanika za uspostavljanje kvoruma i zasedanje se nastavilo, te je rasprava počela. 

U decenijama iza nas protesti sa različitim povodima održavani su ispred Narodne skupštine. Imaju li oni neke zajedničke elemente, koje su im sličnosti, razlike, posledice i očekivanja od Skupštine, pitanja su kojima se bavi novo izdanje Otvorenog studija Otvorenog parlamenta. Gosti ovog izdanja bili su Vojislav Žanetić, komunikolog, Siniša Dedeić, novinar Istinomera, i Emilija Milenković, studentkinja Fakulteta političkih nauka.

Poslanici vladajuće većine vreme u plenumu koriste za “blaćenje” određenih medijskih servisa. Po prvi put u ovom sazivu, opozicioni poslanik predlagač tačke dnevnog reda - šta to u praksi znači? Proces međupartijskog  dijaloga na letnjoj pauzi.

“DOBRI I LOŠI” MEDIJI

Skupštinsko vanredno plenarno zasedanje je u toku, i još uvek se raspravlja o delu zahteva sa “Srbija protiv nasilja” građanskih protesta, koji su deo dnevnog reda na inicijativu opozicije od 18. maja. (prim. aut. redovno prolećno zasedanje završilo se 29. maja, ali je Predsednik Skupštine sazvao vanredno zasedanje već za sledeći dan, kako je samo jedna od četiri tačke dnevnog reda raspravljena)

Poslanici su nastavili tamo gde su stali - kod Izveštaja o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima, uključujući i programe TV Pink i TV Happy, koji je podneo REM - tokom tri dana žustre diskusije, debata se jedva dotakla predmetnog Izveštaja.

Poslanici vladajuće većine rešili su da ovo vreme posvete kablovskim televizijama N1 i NovaS, koje su uglavnom kritički nastrojene prema vlasti, pripisujući im ulogu “stranih plaćenika i domaćih izdajnika”, što je već dobro poznat narativ.

Izjava Milenka Jovanova, šefa poslaničke grupe “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”, je dobra ilustracija atmosfere u parlamentu tokom ovih dana: “Zašto Luksemburški mediji žele da izazovu građanski rat u Srbiji? ...Srbija više nije država u kojoj ćete vi sprovoditi hibridne operacije, ma koliko vas američke ili koje već agencije u ovome vodile…  građanski rat dobiti nećete, ali mi je drago da priznajete da u tom pravcu radite.”

OPOZICIJA ZA VOLANOM

Četvrtog dana ovog vanrednog zasedanja, na red je došla treća tačka dnevnog reda, koju je predložio šef poslaničke grupe Zeleno-levi klub  Radomira Lazović - Predlog za obrazovanje anketnog odbora koji će utvrditi činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i na teritoriji Smedereva i Mladenovca.

Ono što ovu tačku dnevnog reda čini posebnom jeste to da se radi o prvom aktu u ovom sazivu koji su predložili opozicioni poslanici. Vreme za elaboraciju koje mu je bilo na raspolaganju poslanik Lazović je iskoristio u punom kapacitetu. (prim. aut. parlamentarna pravila propisuju da predlagač tačke dnevnog reda ima neograničeno vreme za govor) 

U svojim govorima, Lazović je istakao pitanje uzroka ove erupcije nasilja u našem društvu, i kao jedan od odgovora naveo ponašanje predstavnika vlasti. Da bi dokazao svoju tezu, čitao je uvredljive tvitove poslanika vladajuće većine, što je uzburkalo atmosferu u parlamentu. (prim. aut. ali i van parlamenta - poslanik Lazović verbalno je napadnut na izlasku iz Skupštine od strane svog kolege, poslanika vladajuće većine Janka Lagure)

Diskusija o ovoj tački dnevnog reda nastavila se i danas.

NA (LETNJOJ) PAUZI

Predsednik Skupštine Vladimir Orlić sastao se sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom, članom Delegacije Odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje Evropskoj uniji Matjažom Nemecom i bivšim poslanicima Evropskog parlamenta Knutom Flekenštajnom i Alojzom Peterlom.

Nakon sastanka, objavljeno je  zajedničko saopštenje za medije, u kome je iskazana obostranu spremnost na održavanje naredne runde dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta - ali posle kratke (letnje) pauze.

“...razumemo trenutni politički kontekst i složili smo se da odložimo celokupnu rundu dijaloga o funkcionisanju parlamenta, koji bi se odvijao uz ko-posredovanje Evropskog parlamenta. Za dijalog je od suštinskog značaja da sve poslaničke grupe budu u prilici da mogu da učestvuju. Verujemo da će Srbija i njeni građani pronaći snage da prevaziđu ove teške trenutke.”, izjavili su poslanici EP.

(prim. aut. Evropski parlament započeo je pripreme za treću rundu međupartijskog dijaloga konsultacijama sa poslaničkim grupama krajem januara ove godine - Parl. belež. 26.01. - Licem ili leđima dijalogu)

Zakonom o elektronskim medijima propisano je da Narodna skupština može, na predlog najmanje 20 narodnih poslanika, razrešiti člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Zakon ne predviđa mogućnost smene Saveta kao kolektivnog organa već isključivo smenu članova pojedinačno.

Razlozi zbog kojih član Saveta REM-a može biti razrešen su:

1. Zbog bolesti, ukoliko je nesposoban za obavljanje dužnosti u periodu dužem od šest meseci

2. Ako se utvrdi da u postupku izbora naveo netačne podatke o sebi, ili nije naveo podatke koje je bio dužan da navede

3. Ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata člana Saveta postao funkcioner neke stranke

4. Ako bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja dužnost člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno, ili u periodu od 12 meseci u kome najmanje šest meseci ne obavlja svoju dužnost

5. Ako se utvrdi da je nesavesno i nepravilno radio, odnosno ako postoje razlozi za nedostojnost i ako zanemaruje i nesavesno ispunjava svoje obaveze

Razlog za razrešenje člana Saveta ne može biti političko ili drugo uverenje, odnosno članstvo u političkoj stranci.

Jedno zasedanje se završava, drugo počinje. Predsednik Skupštine optužuje opoziciju da žele da započnu “obojenu revoluciju”, implicitno govoreći o građanskim protestima. Bukte inflamatorna retorika i govor mržnje. Siniša Kovačević podneo ostavku kao predsednik Odbora za kulturu i informisanje.

ZAVRŠECI

Redovno prolećno zasedanje u 2023. godini završiilo se u ponedeljak, 29. maja, tačno 90 dana od njegovog početka, kao što je Ustavom i Poslovnikom Narodne skupštine i propisano. Ovo je, međutim, dovelo do naglog završetka tekuće sednice te poslanicima uskratilo vreme da se posvete svakoj od četiri tačke dnevnog reda koje se odnose na uzroke i posledice tragičnih masovnih ubistava koja su se odigrala u Beogradu i Mladenovcu početkom maja.

(prim. aut. Ova sednica počela je 18. maja, na inicijativu opozicionih poslaničkih grupa koje su sa Predsednikom Skupštine Vladimirom Orlićem postigle dogovor o neophodnosti održavanja plenarne sednice gde će poslanici moći da diskutuju o nekih od zahtevima postavljenim na “Srbija protiv nasilja” protestima - Parl. belež. 18. maj Vodič kroz današnju plenarnu sednicu)

Tokom šest dana koliko je ova sednica trajala, poslanici su postigli da rasprave samo prvu tačku dnevnog reda - Vladin izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Srbiji. 

(prim. aut. Ova sednica imala je četiri tačke dnevnog reda, sve predložene od strane opozicionih poslaničkih grupa. Poslanici su odlučili da se o svakoj tački raspravlja pojedinačno. Više o toku ove sednice: Parl. belež. 25. maj - O nasilju - od minuta ćutanja do optužbi, 8. maj Vodič kroz današnju plenarnu sednicu)

Priča o građanskim protestima “Srbija protiv nasilja” koji se održavaju na nedeljnom nivou otkada su se dogodila masovna ubistva početkom maja provlačila se kroz celu sednicu zajedno sa pričom o skupu “Srbija nade” organizovanom od strane vlasti 26. maja.

Premijerka Ana Brnabić u plenumu je na ovu temu imala iznenađujuću izjavu:

„Ja u svoje ime želim da kažem građanima da su uvek svi dobrodošli na skup protiv nasilja u subotu da svakako, sa moje strane, ja ću biti tamo, pa zato želim da pozovem građane jer to skup koji ja osećam bliže svom srcu”, rekla je Brnabić i kad se probudila nada da poziva na pomirenje, nastavila – „skup nade, skup jedinstva i želim da ih pozovem da dođu i u petak i da pokažemo da postoji Srbija nade i da postoje stvari koje su iznad politike i da su u ovoj zemlji svi jednaki.”

Da li se radilo o iskrenoj poruci jedinstva, jednostavnom lapsusu ili o pokušaju relativizacije ignorišući značajne razlike između ova dva događaja - autentičnog izraza građanskog nezadovoljstva i tuge i brižljivo organizovanog državnog kontra-skupa - ostaje otvoreno pitanje.

IZVRTANJE

Ipak, sam dalji tok debate u Skupštini daje delimičan odgovor na ovo pitanje - nastavilo se u ritmu inflamatorne retorike i optužbi na račun opozicije da, navodno, vode građanske proteste sa namerom da destabilizuju državu, a čak i da planiraju “obojenu revoluciju” u Srbiji.

“Pošto ovo mitingovanje koje ste malopre reklamirali i u kom učestvujete, koliko vidim, iz Rusije ocenjuju kao obojenu revoluciju, čestitam što u tome učestvujete. Odlično s vaše strane.”, odgovorio je Predsednik Skupštine Vladimir Orlić poslaniku opozicije 30. maja.

Istog dana Orlić je izjavio i ovo: “Vidim da vas je pitanje Rusije zabolelo, verovatno zbog one ocene da je ono u čemu vi učestvujete zajedno sa Tepić, Zelenovićem i svima ostalima obojena revolucija. I na tome vam još jednom čestitam.”

POČECI

Zaključno sa 29. majem, devedesetim danom i, po Ustavu i Poslovniku, krajem redovnog prolećnog zasedanja, poslanici su završili diskusiju samo o gorepomenutnom Vladinom izveštaju, odnosno o prvoj tački dnevnog reda. Nakon još jednog dogovora između šefova poslaničkih grupa i Predsednika Skupštine na kolegijumu, Predsednik Skupštine sazvao je za 30. maj vanredno zasedanje, te se plenarna sednica nastavila uprkos završetku redovnog zasedanja.

Poslanici su nastavili raspravu o sledećoj tački dnevnog reda - Izveštaju o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koji je podneo REM. 

Kako se većina zahteva iznetih na “Srbija protiv nasilja” protestima odnosi na medije, ova tačka dnevnog reda pod budnim je okom javnosti (prim. aut. neki od zahteva odnose se na ukidanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Happy, kao i ukidanje rijaliti programa).

Zaključak Odbora za kulturu i informisanje o ovom REM-ovom izveštaju predstavljao je Nebojša Bakarec, potpredsednik ovog Odbora i poslanik vladajuće većine (prim. aut. on predstavlja Odbor kao predlagača, što po parlamentarnim pravilima znači da ima neograničeno vreme da govori u plenumu).

Istovremeno, Siniša Kovačević, predsednik ovog Odbora i opozicioni poslanik, podneo je neopozivu ostavku na mesto člana i predsednika Odbora, iznoseći nezadovoljstvo sveukupnim radom ovog Odbora kao i neslaganje sa predstavljenim Zaključkom kao razloge. 

Sednica je i dalje u punom jeku, poslanik Nebojša Bakarec i dalje najveći deo vremena koristi za širenje govora mržnje kroz napade na medije, novinare, opoziciju, prepričavanje tabloidnih priča i iznošenje navodnih ličnih podataka određenih grupa građana, na primer pozorišnih i filmskih glumaca (prim. aut. više o ovoj sednici možete pročitati ovde).

Apel Otvorenog parlamenta za nastavak rada Narodne skupštine Srbije

Parlament mora da nastavi s radom!

Redovno prolećno zasedanje Narodne skupštine završava se danas, ali to ne sme da bude i kraj skupštinskog rada do jeseni, naročito u trenutku kada se društvo suočava s mnogobrojnim izazovima i dok mnogi važni zakoni čekaju raspravu.

Vreme za redovno zasedanje ističe u trenutku dok je skupštinska rasprava o delu zahteva protesta “Srbija protiv nasilja” u toku. Dok se postavlja pitanje na koji način će biti postignut dogovor između predsednika Skupštine i šefova poslaničkih grupa o nastavku rasprave o preostalim temama sa sednice koja se danas silom Ustava okončava, Otvoreni parlament, incijativa organizacije Crta, apeluje na rukovodstvo Skupštine da bez pauze nastave sa radom parlamenta u vanrednim zasedanjima.

Apelujemo da poslanice i poslanici pristupe odgovorno i pronađu način da završe raspravu o preostale dve tačke sednice - odnosno, o formiranju anketnog odbora koji će preispitati okolnosti koje su dovele do tragičnog događaja u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, kao i o ostavci ministra policije Bratislava Gašića. 

Alarmantna društvena pitanja na koja građani reaguju masovnim protestima širom Srbije, rastuće tenzije na severu Kosova, ali i zakoni na čekanju - poput izmena Zakona o elektronskim medijima koje bi mogle da unaprede način izbora članova REM-a, zahtevaju da Skupština nastavi, bez prekida, da sprovodi svoja neprikosnovena ovlašćenja - kontroliše izvršnu vlast, a dijalogom preispituje, poboljšava i usvaja zakone u javnom interesu.

Nakon današnjeg dana, tokom leta, pa sve do 1. oktobra, nastupa period u kom se vanredno mogu sazivati sednice. Pozivamo predsednika Narodne skupštine da u dogovoru s poslanicima vlasti i opozicije iskoristi sve raspoložive mehanizme predviđene Poslovnikom skupštine koji će omogućiti neometan rad skupštinskih odbora i plenarnih zasedanja tokom perioda njenog vanrednog rada.